Jump to content
Sign in to follow this  
ribar

Лажно учење мормона ("цркве Исуса Христа светаца последњих дана") – Епископ Александар Милеант

Rate this topic

Recommended Posts

Guest свештеник Иван Цветковић

Svako ima svoje verovanje. Tako i oni veruju da nisu greshnici.

Zar ne vidish kako su sretni na fotografiji?

Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ???? ?? ???? ?? ?? ???? ????? ?? ????? ????????. ???? ??, ???? ?????? ? ??? ???? ? ???? ????. ? ??? ?? ?? ?? ?????? ?? ???? ?????????. ?????? ??? ??? ?? ?????????, ??? ??? ???????? ????????. ??? ?? ?????? ??? ????? ?? ?? ????????? ??? ?? ??????? ????? ? ?? ??? ??? ?? ?????? ??? ?? ?????. ????? ?? ??????? ? ?????:

Idoli

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ????? `?????` ?????. ???. ???????? ?? ?? ???? ????? ???? ???????? ????, ???? ???? ?? ??????? ???????, ???? ????? ?????????? ? ?????????????.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sreo sam mormone na tramvajskoj stanici, u Beogradu... Neka dva momka, u odijelima, a na sakou prikačena pločica: ''STAREŠINA DŽON'', a drugome, ne mogu da se sjetim imena, ali je isto bio ''starešina.'' Haha, i to ćirilicom ispisano...c,c,c,..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svako ima svoje verovanje. Tako i oni veruju da nisu greshnici.Zar ne vidish kako su sretni na fotografiji?Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ???? ?? ???? ?? ?? ???? ????? ?? ????? ????????. ???? ??, ???? ?????? ? ??? ???? ? ???? ????. ? ??? ?? ?? ?? ?????? ?? ???? ?????????. ?????? ??? ??? ?? ?????????, ??? ??? ???????? ????????. ??? ?? ?????? ??? ????? ?? ?? ?????????
Kako ne vidish tu njihovu ljubav? Onako zagrljeni priljubljeni usnama, na paradi, i ono shto je najbitnije slobodni su ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ????? `?????` ?????. ???. ???????? ?? ?? ???? ????? ???? ???????? ????, ???? ???? ?? ??????? ???????, ???? ????? ?????????? ? ?????????????.
Naravno da svaki film ne moze da bude vrhunski. Imash vishe kategorija po kojem se ocenjuje kvalitet filmova.Za njih je to istinska ljubav, njima bog odobrava da ispoljavaju svoju prirodu.Biblija je hrestomatija na primer.

Share this post


Link to post
Share on other sites

kad se ljubav poistoveti sa bludom, to je tuzna stvar ...ja ne mogu da ti opisem kako izgleda hriscanin homoseksualac, to je jedna tuzna slika. ici u crkvu, postiti, a patiti zbog svoje bolesti.

to je tvoje mishljenje. Ne kazem da nisi u pravu, ali daj malo ljubavi da bi mogao ljubav da dobijesh.Oni nisu bolesni. To je jednostavno stvar losheg ukusa.U crkvu da idem, pa nisam lud. Crkva samo uzima, a nishta ne daje.A mislim da je hrist rekao voli chovekao kao da ti je brat.ALi vidim da se to na ovom primeru ne odnosi. Toliko o tome..

Share this post


Link to post
Share on other sites

oprostite mi unapred u plasticnosti.

pod homoseksualcima smatram podjednako muske i zenske parove.

gde se u bludu nalazi ljubav? intimni cin izmedju muskarca i zene, koji je produktivan i postoji produkt ljubavi?

ili ovaj nakrivi jalovi neintimni neprodukt koji pruza samo telesnu nehigijensku satisfakciju i frustraciju odsustva nagrade kroz surogat kopiju hetero zajednice?

al zato pruza sijaset surogata za toplinu, ispunjenje i ljubav.

niko od homoseksualaca nije imun na to saznanje, jer nijedan ne odstupa bez besa od tog pitanja. znaci da boli i to uzareno.

cak i heteroseksualci koji imaju tranzitivni period kroz homoseksualizam, se uvek vracaju hetero parovima, radi ostvarenja kroz decu.

pogotov tacno za zene, na kraju odbacujuci svoju ne-prirodu homoseksualizma. obicno se zenski deo para "izvuce".

dovescu ga ovde, pa ga pitaj ... sa fekalijama, stvar loseg ukusa? nemoj molim te.

on zaista zna da je bolestan, niko ga nije maltretirao da postane takav, a ni da dolazi u Crkvu.

da bude grdje, u njemu, on je vaspitan i podignut Pravoslavno.

ako malo zagrebes hemoseksualce koji se setaju po ulici, vecina ima slican problem za pocetak - nemogucnost identifikacije sa muskom prirodom, kako zene, tako i muskarci.

iz price sa njim, ja mislim da je on toliko zastranio na jedan odredjen nacin, da je to njegovo odbijanje od Crkve, zato sto ne moze da se pomiri sa nekim stvarima.

koje opet nemaju nikakve veze sa homoseksualizmom i Crkvom, i kroz nju verom.

znas, nije homoseksualizam onako kako ga mali perica zamislja: vole se dve muskarca ili zene i sve ko mama i tata.

upravo je surogat verzija takvog odnosa, u nemogucnosti ostvarivanja potpuno drugacijeg.

uopste nije tako, i ceo sistem vrednosti i poimanja, a pogotovo odnos dva muskarca je potpuno drugaciji na taj nacin, u odnosu na heteroseksualni par.

mislim da se tvoja predrasuda i neznanje ovde debelo poigravaju sa tobom.

ko kaze da ga Crkva ne voli? ili ja, ili neko drugi oko njega?

a kad si vec rekao da treba pratiti Hristosa i Njegovu Rec, sto onda ne pratis i drugo:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne kradi.

9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tudje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моја љубав према њима огледа се у томе што их сматрам за слободне људе. Не желим да позивам да их треба прогонити или, сачувај Боже, убијати. Њихова је слобода да раде то што раде.

Међутим, нико нема право да мене присиљава да то прихватим као нормалност. Питаће неко: а шта је то нормалност? Које су то референтне вредности којима меримо нормалност?

За мене, као хришћанина, мера нормалности је воља Божија. Читав свој живот желим да усагласим са вољом Божијом, те да тако и сам постанем нормалан. Оно што је противно вољи Божијој за мене је ненормално и ту нема компромиса (остајем на томе, не желим никог да силим и намећем своју слободу). Наравно, то је деловање моје слободе и моја слобдна, лична одлука. Зато сам, уосталом, човек.

Share this post


Link to post
Share on other sites

pod homoseksualcima smatram podjednako muske i zenske parove. gde se u bludu nalazi ljubav?

naravno bez obzira na pol.PaZi ovako, za tebe je to blud za njih nije. To morash da razgranichish. N emozesh stvarnost da posmatrash samo iz jednog ugla.

uopste nije tako, i ceo sistem vrednosti i poimanja, a pogotovo odnos dva muskarca je potpuno drugaciji na taj nacin, u odnosu na heteroseksualni par. mislim da se tvoja predrasuda i neznanje ovde debelo poigravaju sa tobom.

mislim da ti meni namecesh tvoje vidjenje stvari. koje ja necu prihvatiti jer smatram da ne razmishljash na dobar nachin. to je lichno moje mishljenje. Kako mi onda objashnjavash da se sveshtena lica krshe sve zapovesti i imaju odnose sa dechacima? njima posel toga bog oprosti i njima skroz super...morash isto tako da razumesh da je crkva dogma i da se neke stvari menjaju, a oni se slepo pridrzavaju onoga shto pishe u bibliji, a kada su neke druge stvari u pitanju itekako odstupaju od dogmi. one zapovesti ja smatram kao vodilja moralnog ponashanja. @Aleksandarlepo smo se razumeli. Manje vishe slazem se u potpunosti sa tobom. Nisam ni imao problema sa tvojim razmishljanjima, samo sam mislio da nije bilo lepo shto si okachio one slike i otvoreno se rugao, shto nije bash u duhu ovog foruma.

Share this post


Link to post
Share on other sites

PaZi ovako, za tebe je to blud za njih nije. To morash da razgranichish. N emozesh stvarnost da posmatrash samo iz jednog ugla.

mislim da ti meni namecesh tvoje vidjenje stvari. koje ja necu prihvatiti jer smatram da ne razmishljash na dobar nachin. to je lichno moje mishljenje.

Kako mi onda objashnjavash da se sveshtena lica krshe sve zapovesti i imaju odnose sa dechacima? njima posel toga bog oprosti i njima skroz super...

morash isto tako da razumesh da je crkva dogma i da se neke stvari menjaju, a oni se slepo pridrzavaju onoga shto pishe u bibliji, a kada su neke druge stvari u pitanju itekako odstupaju od dogmi.

one zapovesti ja smatram kao vodilja moralnog ponashanja.

izvini, stalno podrazumevam da si upucen u neke stvari. za mene je blud, ne samo blud tela vec i misli i slicno.

blud nece prestati da bude blud, kao ni Bog da prestane da postoji, samo zato sto to nekome se ne izgleda tako.

u ovom konkretnom slucaju odnosi se na telesno upraznjavanje "ljubavi", gde inace ljubav uopste nije potrebna, ako se dobro secam.

homoseksualci, s obzirom na to da imaju pogresnu predstavu i surogat sliku o ljubavi, logicno je da se pretpostavi da ni tu nisu u pravu.

sto se tice razmisljanja na ovu temu, ja uopste nemam nameru nista da ti namecem, niti sam gde napisao da ti MORAS ili TREBA ovako da razmisljas. uostalom ovo je moje licno misljenje, a ne misljenje Crkve.

sva "lica" mogu da grese posto postoji slobodna volja, i svaka greska, greh ako izvolis, ima svoju sankciju, i niko od ljudi ne moze da "dozvoli" tako nesto, kako postoji vec jedan Bozji zakon koji sve regulise.

poenta Pravoslavlja je mera pokajanja, kako kaze Bog "????? ?? ????; ??? ?? ??? ?????? ?? ????????; ? ?????? ?? ??? ???.", ali i kazna koja ceka nepokajane.

sve to ne znaci da to nije zlodelo, ili da je opravdano slobodom cinjenja. mi definisemo slobodu kao slobodu OD greha, a ne cinjenje greha. kad vec postoji klasifikacija sta jeste a sta nije greh.

a oni koji znaju i grese, to je jedna vrsta pogibije. za sve vazi podjednako.

s druge strane uopste nemam nameru da komentarisem svestenstvo i njihova dela. moraces licno njima da se obratis po tom pitanju. svako odgovara za sebe.

moze se ocekivati od "lica" u mantiji da budu savrseni, ali nije bas realno.

oni jesu tu da nas uvedu u Pravoslavlje, ali ne mozes suditi Pravoslavlju prema onome koji to propoveda, vec prema Onom koje ga je prvobitno i napravio sopstvenim primerom - Gospod Isus Hristos, ajde da suzimo sliku na Novi Zavet.

morash isto tako da razumesh da je crkva dogma i da se neke stvari menjaju, a oni se slepo pridrzavaju onoga shto pishe u bibliji, a kada su neke druge stvari u pitanju itekako odstupaju od dogmi.

moras ovo malo da mi pojasnis: kako se menjaju, ko "oni" i kako odstupaju.

one zapovesti ja smatram kao vodilja moralnog ponashanja.

a ovo?

"? ????????? ?? ???? ??? ?? ?????; ????? ??."

"??? ?? ????? ?? ???????????? ???? ????????? ??????? ??????? ?? ??????? ??: ?? ???????, ?? ??????????????, ?? ????????????, ?? ???????, ?? ???????????,

?? ??????, ?? ???????, ?? ????????, ?? ?????????, ?? ???????, ??????? ?????? ???? ?????????."

ili cemo opet selektivno, sto nam odgovara ili ne odgovara ... negde su jasno naglasene "kategorije" greha koje su propast za dusu, kroz telo.

izvini, nemam nameru da te vredjam, ali cu ti postaviti par skakljivih pitanja:

jel znas sta su dogme?

jel si procitao Sveto Pismo ili delove, pa da raspravljamo o delovima ili celini poruke?

znam da si ovde dosao da pitas, ali nisam siguran da imas jasnu predstavu o tome.

cisto da bi mogao da eventualno i preispitas svoje misljenje ako zazelis a ne samo da uklapas u misljenje koje si do sad oformio, jer ovo sve onda nema nikakvu svrhu ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

mormoni  bapisti i menoiti su isto nekad su bili skupa pa su se kasnije razdvojili u te tri grupe a na njemackom prostoru govora se zovu isto novi hriscani  to znam od jedne babistkinje nekadasnje komsinice

Share this post


Link to post
Share on other sites

e bas se slatko nasmejah na ovo:

http://www.break.com/index/door_to_door_atheists_bother_mormons.html

za one koji slabije razumeju engleski, covek koji prica je sablaznjen ateista, inace producent kome smetaju mormoni koji mu svake subote pre podne zvone na vrata i uznemiravaju ...

toliko je uznemiren njihovom navalentnom prirodom, da odlucuje da sa svojim reziserom odleti za Jutu, americku drzavu koja je sa najmasovnijim brojem mormona, i prakticno centrom ...

oblaci se kao oni, imitira ih do kraja i krece da "propoveda" ateizam  :cheesy1:

reakcije koje dobija su ocigledne  8)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      У петак 05. јуна текуће године служена је у Крипти Храма Светог Саве заупокојна Литургија и четрдесетодневни помен протојереју-ставрофору Момчилу Кривокапићу. Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан уз саслужење више свештеника и ђакона. Литургији и помену присуствовао је велики број сродника и поштовалаца личности и дела оца Момчила.      Епископ Стефан обратио се присутнима пригодном беседом. Уз кратак осврт на дело оца Момчила, владика Стефан је истакао:    "Диван је Бог у светима својим. Диван је Господ, који све премудро твори; све по Његовој вољи бива и сва Његова воља је да спаси човека. Бог не спасава човека без воље самог човека и зато нам Бог шаље: свете људе, чудотворце, помагаче Божије у нашем спасењу.   Чини ми се да је отац Момо био најдивнији помагач Христов. Многе немоћи Цркве је носио на својим плећима. Носио је сваког од нас живих и ми смо му се препуштали, јер смо му веровали. Веровали смо у његову веру, ревност, харизму, стас и глас. Веровали смо у живот којим је живео и који води у живот вечни.   Зато, ми овде окупљени , радујмо се што смо сведоци ове тајне и ове истине. Истина је да је Бог победио свако зло, Христос је васкрсао и показао се свима од Адама до наших дана.   Бог прослави оца Мому и показа га у слави са свима светима, којима је до последњег овоземаљског дана верно служио и сада горе на небесима служи, са анђелима и свима светима, посебно из нашег рода српскога - небеске Србије...   Богу службу служи и помало ред заводи."     Извор: Храм Светог Саве
    • By Поуке.орг - инфо
      Дана 3. јуна 2020. године, на празник светих цара Константина и царице Јелене, у поподневним сатима, Господ је позвао себи своју верну служитељку монахињу Евгенију (Станковић), дугогодишњу сестру манастира Светог великомученика Георгија (на Брзави) у Темишварској епархији.     На оданије Спасовдана, у петак 05. јуна 2020. године, заупокојену Литургију у манастиру Св. Георгија служио је Преосвештени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан уз саслужење викарног Епископа лугожанског г. Пајсија (Румунска православна црква) и протојереја-ставрофора Маринка Марков, јеромонаха Варнаве Кнежевић и протођакона Миодрага Јовановић. После свете Литургије, упркос још увек важећим ограничењима и забранам услед епидемије корона вируса а које су на снази у Румунији, окупио се велики број свештенства, монаштва и верног народа како би на вечни починак испратили монахињу Евгенију.   Монашко опело служили су господа епископи Лукијан и Пајсије уз саслужење архимандрита Доситеј (Миљков), игумана манастира Гргетег, архимандрит Климент (Ванцу), игуман манастира Сарака, протосинђел Серафим (Грозавеску), духовник манастира Чебза, игуман Јустин (Стојановић), игуман златички Герасим (Милић), игуман светогеоргијевски Никон (Корићанац) и протођакон Миодраг Јовановић.   После прочитаног одломка из Светог Еванђеља, од монахиње Евгеније опростио се бираним речима Владика Лукијан који је говорећи о њеном животу и монашком подвигу нагласио да је покојна мајка испунила дате завете, особито нестицања, полушања и љубави ка чистоти живота. Овом приликом Владика је нарочито истакао улогу монахиње Евгеније у обнови српског монаштва на просторима румунског Баната, на чему су јој благодарни и Срби и Румуни.   Мати Евгенија је рођена 8. августа 1948. године у честитој и побожној српској породици у Старој Молдави, од оца Стојана и мајке Емилије Станковић, добивши име Добрила. После завршеног основног и средњег образовања у родном месту, радила је неколико првих година у локалном производном предузећу ,,Ирта“ као књиговођа, а затим пуних 36 година као библиотекар Градске библиотеке у Новој Молдави, са ког радног места је отишла у заслужену пензију. По благослову епископа славонског Г. Лукијана, администратора епархије темишварске, у току 1997. године повремено је одлазила у манастир Базијаш поред Дунава, а затим је у току 1998. године постала искушеница при манастиру светог великомученика Георгија (на Брзави), познатијем као Шенђурац. У свом манастиру је у току бомбардовања суседне Републике Србије, на Томину недељу 7. маја 1999. године примила монашки постриг по чину мале схиме и добила монашко име Евгенија, у част преподобне Евгеније, бивше кнегиње српске. Монашки постриг је по благослову Епископа Лукијана извршио протосинђел Доситеј (Миљков), настојатељ манастира Гргетег. Њена духовна мајка је била Параскева, игуманија манастира Јазак. У манастиру Св. Георгија је живела све до свог упокојења, утврђујући себе у монашком подвигу и учествујући у духовној и материјалној обнови манастира, дуго времена и као једини житељ ове древне свете обитељи. Својим преданим радом и љубављу коју је имала према свима, духовно је препородила манастира, који је врло брзо постао стециште многим вернима који траже утеху.   По Писамским речима да се „не може сакрити град који на гори стоји“, тако би и монахињу Евгенију у Шенђурцу нашли и Срби и Румуни, и сви којима је била потребна топла реч и утеха, а она им је благим речима и духовним саветима уносила мир у душе и бодрила их да истрају на, нимало лаком путу, спасења.     Извор: Епархија будимска
    • By Поуке.орг - инфо
      У дан када наша света Црква прославља спомен на Свете равноапостолне цара Константина и његову мајку царицу Јелену, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије учинио је канонску посјету парохији календеровачкој и одслуживши свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овим великим заштитницима Цркве Христове, једином у Епархији зворничко-тузланској.     Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић,архијерејски намјесник дервентски јереј Младен Пантић,парох међашанско-трњачански јереј Бранислав Пејчић, парох осињски и јереј Саво Митровић, надлежни парох календеровачки.   Епископ Фотије је поучио вјерни народ о значају,животу и дјелу Светих Константина и Јелене рекавши између осталог: Цар Константин је велики светитељ у историји Цркве јер се изборио, прво са земаљским непријатељима а после тога и са демонским силама и дао слободу Цркви хришћанској. После турског ропства и комунизма код нас, сада имамо нове непријатеље Цркве који се појављују у виду разних пандемија и ко зна каквих ће још бити прогонитеља Цркве. Зато морамо, браћо и сестре, бити јединствени и утврђени у вери православној. Потребно је да долазимо у наше свете храмове јер су они луке нашег спасења. Ако желите да чујете реч живота и реч вечнога спасења морате доћи у цркву.     Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • By Поуке.орг - инфо
      ,,У свету ћете имати невоље, али не бојте се јер ја сам победио свет“, говори Господ наш Исус Христос у Светом Јеванђељу.      Знајући за многобројне неприлике које ће имати они који поверују и крсте се у име Оца и Сина и Светога Духа, Господ упућује речи утехе и охрабрења које су вековима напајале оне који су срцем поверовали. Особито су те речи дубоко биле уткане у свести хришћана прва три века који су немилосрдно прогањани и убијани од стране римских царева. Божијом милошћу и просвећеним умом и срцем римског цара Константина, одгајаног у духу своје мајке хришћанке царице Јелене, почетком четвртог века хришћани су добили право да слободно исповедају своју до тада непоколебљиву веру. И ако прогони и тешкоће хришћана ни тада ни у потоњим вековима нису сасвим престали, Свети цар Константин и царица Јелена остали су упамћени као равноапостолни, допуштајући и ширећи реч Божију по читавом свету.   Захваљујући њиховој благочестивости и благоверности, путем наших предака реч Божија стигла је и на наше просторе, вечно се усадивши у срца оних који су познали љубав Божију. Та се љубав препознаје код мештана града Пожеге, који су своју дубинску захвалност томе пројавили кроз градњу храма посветивши га управо равноапостолним царевима Константину и Јелени. И ове године храм је био испуњен верним народом, а празновање Светих Константина и Јелене започето је празничним бдењем које је уочи празника вршило братство храма са својим парохијанима. Светом Божанственом Литургијом, по благослову Епископа жичког Г. Јустина, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије уз саслуживање протојереје-ставрофора Дмитра Луковића (свештеника у пензији), протојереја Драгана Стевића (архијерејског намесника пожешко-ариљског), протојереја Радомира Трипковића (Косјерић), протојереја Миломира Радића (Краљево), јереја Милуна Стефановића (Гуча), протонамесника Владимира Кораћа (Севојно), јереја Рада Марића (Лучани), протојереја-ставрофора Ненада Величковића (Пожега), као и ђакона Михајла Живковића. Својим појањем Литургију су украсили свештеници, братство храма са браћом свештеницима гостима. У Литургији су учествовали и представници друштвеног и приватног сектора, председник општине Пожега Ђорђе Никитовић, начелник полицијске станице Јовица Лазаревић и многи други.   Након причешћа Светим Тајнама Христовим, свештенству и верном народу обратио се Преосвештени Владика Теодосије, честитајући храмовну славу старешини и братству рекавши да је цар Константин био међу првим римским царевима који је примио светлост Божију у себи, преко кога је Бог дао слободу хришћанима. Видевши знамење часног крста на небу и како пише ,,Овим побеђуј“, он је наредио да се начини велики крст са којим је пошао у одлучујућу борбу и победио. Године 313. дао је слободу хришћанима. Голготски пут којим иду хришћани завршава се славним васкрсењем и спасењем. Цар Константин потекао је из наших крајева и постао је равноапостолни. Заузимањем његове мајке царице Јелене подигнути су бројни храмови. Многи потоњи хришћански владари угледали су се на њих, и у нашем роду најпре Свети Немањићи, захваљујући којима потиче све оно вредно што данас има у нашем народу. Особито након свог крштења, захваљујући коме се цар Константин излечио од тешке болести, постао је проповедник речи Божије. То чудо вере Константинове видели су многи сведоци и пројаву Божије милости који неће ништа да чини на силу па ни оно што је за нас добро ако ми вером и слободом не приступимо к њему.   Након смрти из гроба цара Константина текло је миро на исцелење многим болесницима. Тако се Господ прославио преко великог државног владара, који је све чинио у име Божије и на добробит свог народа. Владика је у наставку беседе испричао како је као млади средњошколац почетком осамдесетих година у овом светом храму потражио Бога те захваљујући помоћи оца Дмитра био упућен на пут хришћански који га је касније одвео у монаштво. У она тешка времена ризик и храброст био је одлазак у храм и молитва Богу. Благодаримо Богу те се то тешко време потпуно променило. Владика је још једном захвалио на гостољубљу и честитао славу братству храма као и мештанима града Пожеге.   По завршетку Свете Божанствене Литургије, благодарење Богу настављено је заједничком трпезом љубави. Том приликом, Владика Теодосије је старешини храма оцу Божи и братству поклонио вредан поклон – књигу свих задужбина цркава и манастира Косова и Метохије. Старешина храма јереј Божо Главоњић захвалио се Епископу на вредном дару. Позвао га је да чешће посети наш храм, исказавши своју наду да ћемо се сабирати у још већем броју.     Извор: Епархија жичка
    • By Поуке.орг - инфо
      Срце хришћанско није обично срце. Оно је срце које куца за читав свет и свету даје пулс живота. Одакле  љубав и снага том срцу? Његова љубав и снага је Христос - Источник живота и љубави.   Звучни запис беседе   Најјаче куца срце светитеља. Оно никада не престаје да куца јер је сво постало Љубав, а „Љубав никад не престаје“. Данас је у сазвежђу светих рода нашега посебно блистало једно срце, срце Светог Јована Владимира, Кнеза српског. Свети Јован Владимир сав је био образ врлина. Смирен и кротак. Ревностан и благочестив. Владар и витез. Неимар Цркве и добротвор. Чесни муж. Он је огледало рода српскога у које смо се загледали у храму Сабора српских светитеља у Жупи александровачкој.   То је огледало у коме се једино можемо препознати ако личимо на Христа. То је огледало у коме се данас огледа род наш српски и дивни Бар и читава Црна Гора, и у њему виде себе преображене у Љубав Христову и икону Светог Јована Владимира чије срце непрестано куца...   Данас 04. јуна 2020. године, свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид, а радост на радост употпунило  је рукоположење вероучитеља Илије Ракановића у свети ђаконски чин. Епископу је салуживало свештенство архијерејског намесништва жупског као и гост свештеник Петар Лазић из Епархије жичке.       Извор: Епархија крушевачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...