Jump to content
Sign in to follow this  
ribar

Лажно учење мормона ("цркве Исуса Христа светаца последњих дана") – Епископ Александар Милеант

Rate this topic

Recommended Posts

Guest свештеник Иван Цветковић

Svako ima svoje verovanje. Tako i oni veruju da nisu greshnici.

Zar ne vidish kako su sretni na fotografiji?

Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ???? ?? ???? ?? ?? ???? ????? ?? ????? ????????. ???? ??, ???? ?????? ? ??? ???? ? ???? ????. ? ??? ?? ?? ?? ?????? ?? ???? ?????????. ?????? ??? ??? ?? ?????????, ??? ??? ???????? ????????. ??? ?? ?????? ??? ????? ?? ?? ????????? ??? ?? ??????? ????? ? ?? ??? ??? ?? ?????? ??? ?? ?????. ????? ?? ??????? ? ?????:

Idoli

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ????? `?????` ?????. ???. ???????? ?? ?? ???? ????? ???? ???????? ????, ???? ???? ?? ??????? ???????, ???? ????? ?????????? ? ?????????????.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sreo sam mormone na tramvajskoj stanici, u Beogradu... Neka dva momka, u odijelima, a na sakou prikačena pločica: ''STAREŠINA DŽON'', a drugome, ne mogu da se sjetim imena, ali je isto bio ''starešina.'' Haha, i to ćirilicom ispisano...c,c,c,..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svako ima svoje verovanje. Tako i oni veruju da nisu greshnici.Zar ne vidish kako su sretni na fotografiji?Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ???? ?? ???? ?? ?? ???? ????? ?? ????? ????????. ???? ??, ???? ?????? ? ??? ???? ? ???? ????. ? ??? ?? ?? ?? ?????? ?? ???? ?????????. ?????? ??? ??? ?? ?????????, ??? ??? ???????? ????????. ??? ?? ?????? ??? ????? ?? ?? ?????????
Kako ne vidish tu njihovu ljubav? Onako zagrljeni priljubljeni usnama, na paradi, i ono shto je najbitnije slobodni su ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljubav, to je ono shto ih okruzuje.

???? ????? `?????` ?????. ???. ???????? ?? ?? ???? ????? ???? ???????? ????, ???? ???? ?? ??????? ???????, ???? ????? ?????????? ? ?????????????.
Naravno da svaki film ne moze da bude vrhunski. Imash vishe kategorija po kojem se ocenjuje kvalitet filmova.Za njih je to istinska ljubav, njima bog odobrava da ispoljavaju svoju prirodu.Biblija je hrestomatija na primer.

Share this post


Link to post
Share on other sites

kad se ljubav poistoveti sa bludom, to je tuzna stvar ...ja ne mogu da ti opisem kako izgleda hriscanin homoseksualac, to je jedna tuzna slika. ici u crkvu, postiti, a patiti zbog svoje bolesti.

to je tvoje mishljenje. Ne kazem da nisi u pravu, ali daj malo ljubavi da bi mogao ljubav da dobijesh.Oni nisu bolesni. To je jednostavno stvar losheg ukusa.U crkvu da idem, pa nisam lud. Crkva samo uzima, a nishta ne daje.A mislim da je hrist rekao voli chovekao kao da ti je brat.ALi vidim da se to na ovom primeru ne odnosi. Toliko o tome..

Share this post


Link to post
Share on other sites

oprostite mi unapred u plasticnosti.

pod homoseksualcima smatram podjednako muske i zenske parove.

gde se u bludu nalazi ljubav? intimni cin izmedju muskarca i zene, koji je produktivan i postoji produkt ljubavi?

ili ovaj nakrivi jalovi neintimni neprodukt koji pruza samo telesnu nehigijensku satisfakciju i frustraciju odsustva nagrade kroz surogat kopiju hetero zajednice?

al zato pruza sijaset surogata za toplinu, ispunjenje i ljubav.

niko od homoseksualaca nije imun na to saznanje, jer nijedan ne odstupa bez besa od tog pitanja. znaci da boli i to uzareno.

cak i heteroseksualci koji imaju tranzitivni period kroz homoseksualizam, se uvek vracaju hetero parovima, radi ostvarenja kroz decu.

pogotov tacno za zene, na kraju odbacujuci svoju ne-prirodu homoseksualizma. obicno se zenski deo para "izvuce".

dovescu ga ovde, pa ga pitaj ... sa fekalijama, stvar loseg ukusa? nemoj molim te.

on zaista zna da je bolestan, niko ga nije maltretirao da postane takav, a ni da dolazi u Crkvu.

da bude grdje, u njemu, on je vaspitan i podignut Pravoslavno.

ako malo zagrebes hemoseksualce koji se setaju po ulici, vecina ima slican problem za pocetak - nemogucnost identifikacije sa muskom prirodom, kako zene, tako i muskarci.

iz price sa njim, ja mislim da je on toliko zastranio na jedan odredjen nacin, da je to njegovo odbijanje od Crkve, zato sto ne moze da se pomiri sa nekim stvarima.

koje opet nemaju nikakve veze sa homoseksualizmom i Crkvom, i kroz nju verom.

znas, nije homoseksualizam onako kako ga mali perica zamislja: vole se dve muskarca ili zene i sve ko mama i tata.

upravo je surogat verzija takvog odnosa, u nemogucnosti ostvarivanja potpuno drugacijeg.

uopste nije tako, i ceo sistem vrednosti i poimanja, a pogotovo odnos dva muskarca je potpuno drugaciji na taj nacin, u odnosu na heteroseksualni par.

mislim da se tvoja predrasuda i neznanje ovde debelo poigravaju sa tobom.

ko kaze da ga Crkva ne voli? ili ja, ili neko drugi oko njega?

a kad si vec rekao da treba pratiti Hristosa i Njegovu Rec, sto onda ne pratis i drugo:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne kradi.

9. Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tudje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моја љубав према њима огледа се у томе што их сматрам за слободне људе. Не желим да позивам да их треба прогонити или, сачувај Боже, убијати. Њихова је слобода да раде то што раде.

Међутим, нико нема право да мене присиљава да то прихватим као нормалност. Питаће неко: а шта је то нормалност? Које су то референтне вредности којима меримо нормалност?

За мене, као хришћанина, мера нормалности је воља Божија. Читав свој живот желим да усагласим са вољом Божијом, те да тако и сам постанем нормалан. Оно што је противно вољи Божијој за мене је ненормално и ту нема компромиса (остајем на томе, не желим никог да силим и намећем своју слободу). Наравно, то је деловање моје слободе и моја слобдна, лична одлука. Зато сам, уосталом, човек.

Share this post


Link to post
Share on other sites

pod homoseksualcima smatram podjednako muske i zenske parove. gde se u bludu nalazi ljubav?

naravno bez obzira na pol.PaZi ovako, za tebe je to blud za njih nije. To morash da razgranichish. N emozesh stvarnost da posmatrash samo iz jednog ugla.

uopste nije tako, i ceo sistem vrednosti i poimanja, a pogotovo odnos dva muskarca je potpuno drugaciji na taj nacin, u odnosu na heteroseksualni par. mislim da se tvoja predrasuda i neznanje ovde debelo poigravaju sa tobom.

mislim da ti meni namecesh tvoje vidjenje stvari. koje ja necu prihvatiti jer smatram da ne razmishljash na dobar nachin. to je lichno moje mishljenje. Kako mi onda objashnjavash da se sveshtena lica krshe sve zapovesti i imaju odnose sa dechacima? njima posel toga bog oprosti i njima skroz super...morash isto tako da razumesh da je crkva dogma i da se neke stvari menjaju, a oni se slepo pridrzavaju onoga shto pishe u bibliji, a kada su neke druge stvari u pitanju itekako odstupaju od dogmi. one zapovesti ja smatram kao vodilja moralnog ponashanja. @Aleksandarlepo smo se razumeli. Manje vishe slazem se u potpunosti sa tobom. Nisam ni imao problema sa tvojim razmishljanjima, samo sam mislio da nije bilo lepo shto si okachio one slike i otvoreno se rugao, shto nije bash u duhu ovog foruma.

Share this post


Link to post
Share on other sites

PaZi ovako, za tebe je to blud za njih nije. To morash da razgranichish. N emozesh stvarnost da posmatrash samo iz jednog ugla.

mislim da ti meni namecesh tvoje vidjenje stvari. koje ja necu prihvatiti jer smatram da ne razmishljash na dobar nachin. to je lichno moje mishljenje.

Kako mi onda objashnjavash da se sveshtena lica krshe sve zapovesti i imaju odnose sa dechacima? njima posel toga bog oprosti i njima skroz super...

morash isto tako da razumesh da je crkva dogma i da se neke stvari menjaju, a oni se slepo pridrzavaju onoga shto pishe u bibliji, a kada su neke druge stvari u pitanju itekako odstupaju od dogmi.

one zapovesti ja smatram kao vodilja moralnog ponashanja.

izvini, stalno podrazumevam da si upucen u neke stvari. za mene je blud, ne samo blud tela vec i misli i slicno.

blud nece prestati da bude blud, kao ni Bog da prestane da postoji, samo zato sto to nekome se ne izgleda tako.

u ovom konkretnom slucaju odnosi se na telesno upraznjavanje "ljubavi", gde inace ljubav uopste nije potrebna, ako se dobro secam.

homoseksualci, s obzirom na to da imaju pogresnu predstavu i surogat sliku o ljubavi, logicno je da se pretpostavi da ni tu nisu u pravu.

sto se tice razmisljanja na ovu temu, ja uopste nemam nameru nista da ti namecem, niti sam gde napisao da ti MORAS ili TREBA ovako da razmisljas. uostalom ovo je moje licno misljenje, a ne misljenje Crkve.

sva "lica" mogu da grese posto postoji slobodna volja, i svaka greska, greh ako izvolis, ima svoju sankciju, i niko od ljudi ne moze da "dozvoli" tako nesto, kako postoji vec jedan Bozji zakon koji sve regulise.

poenta Pravoslavlja je mera pokajanja, kako kaze Bog "????? ?? ????; ??? ?? ??? ?????? ?? ????????; ? ?????? ?? ??? ???.", ali i kazna koja ceka nepokajane.

sve to ne znaci da to nije zlodelo, ili da je opravdano slobodom cinjenja. mi definisemo slobodu kao slobodu OD greha, a ne cinjenje greha. kad vec postoji klasifikacija sta jeste a sta nije greh.

a oni koji znaju i grese, to je jedna vrsta pogibije. za sve vazi podjednako.

s druge strane uopste nemam nameru da komentarisem svestenstvo i njihova dela. moraces licno njima da se obratis po tom pitanju. svako odgovara za sebe.

moze se ocekivati od "lica" u mantiji da budu savrseni, ali nije bas realno.

oni jesu tu da nas uvedu u Pravoslavlje, ali ne mozes suditi Pravoslavlju prema onome koji to propoveda, vec prema Onom koje ga je prvobitno i napravio sopstvenim primerom - Gospod Isus Hristos, ajde da suzimo sliku na Novi Zavet.

morash isto tako da razumesh da je crkva dogma i da se neke stvari menjaju, a oni se slepo pridrzavaju onoga shto pishe u bibliji, a kada su neke druge stvari u pitanju itekako odstupaju od dogmi.

moras ovo malo da mi pojasnis: kako se menjaju, ko "oni" i kako odstupaju.

one zapovesti ja smatram kao vodilja moralnog ponashanja.

a ovo?

"? ????????? ?? ???? ??? ?? ?????; ????? ??."

"??? ?? ????? ?? ???????????? ???? ????????? ??????? ??????? ?? ??????? ??: ?? ???????, ?? ??????????????, ?? ????????????, ?? ???????, ?? ???????????,

?? ??????, ?? ???????, ?? ????????, ?? ?????????, ?? ???????, ??????? ?????? ???? ?????????."

ili cemo opet selektivno, sto nam odgovara ili ne odgovara ... negde su jasno naglasene "kategorije" greha koje su propast za dusu, kroz telo.

izvini, nemam nameru da te vredjam, ali cu ti postaviti par skakljivih pitanja:

jel znas sta su dogme?

jel si procitao Sveto Pismo ili delove, pa da raspravljamo o delovima ili celini poruke?

znam da si ovde dosao da pitas, ali nisam siguran da imas jasnu predstavu o tome.

cisto da bi mogao da eventualno i preispitas svoje misljenje ako zazelis a ne samo da uklapas u misljenje koje si do sad oformio, jer ovo sve onda nema nikakvu svrhu ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

mormoni  bapisti i menoiti su isto nekad su bili skupa pa su se kasnije razdvojili u te tri grupe a na njemackom prostoru govora se zovu isto novi hriscani  to znam od jedne babistkinje nekadasnje komsinice

Share this post


Link to post
Share on other sites

e bas se slatko nasmejah na ovo:

http://www.break.com/index/door_to_door_atheists_bother_mormons.html

za one koji slabije razumeju engleski, covek koji prica je sablaznjen ateista, inace producent kome smetaju mormoni koji mu svake subote pre podne zvone na vrata i uznemiravaju ...

toliko je uznemiren njihovom navalentnom prirodom, da odlucuje da sa svojim reziserom odleti za Jutu, americku drzavu koja je sa najmasovnijim brojem mormona, i prakticno centrom ...

oblaci se kao oni, imitira ih do kraja i krece da "propoveda" ateizam  :cheesy1:

reakcije koje dobija su ocigledne  8)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      У среду, 3. јуна 2020. године, када наша Света Црква прославља и празнује Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Опарићу поводом славе храма. Преосвећеном су саслуживали: игуман манастира Пиносава Петар (Драгојловић), протојереј-ставрофор Живота Марковић, протојереј Драгослав Цветковић, јереј Слободан Савковић и протођакон Иван Гашић.   Звучни запис беседе   Радост Литургијског сабрања је била увеличана и рукоположењем у чин ђакона дипломираног теолога Александра Цветковића, као и освећење иконе Светог Николаја Жичког, која је прилог господина Слободана Симића овоме храму.   Својим слаткопојем Литургију су украсили чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.   Чтецирали су: Јован Младеновић и Лазар Коларевић.   По прочитаном Јеванђељу, верном народу се обратио надахнутом беседом Преосвећени Владика Јован. Најпре честитавши свима сабранима храмовну славу, Преосвећени Владика је рекао да смо се сабрали да призовемо милост и помоћ Божију имајући на уму: “Тамо где се врши Литургија да је ту Бог. Да ту Бог спушта небо на земљу, али и уздиже земљу на небо и оне људе који су у храму”. У наставку своје беседе Епископ је казао да смо се сабрали и да заблагодаримо Богу , што нам је даривао такве дивне Светитеље, као што су Св. цар Константин и царица Јелена: “Да није било Светог цара Константина и царице Јелене, ко зна како би се хришћанство развијало. Многобожачки цареви су хтели да огњем и мачем истребе и Цркву и хришћанство. Али Бог у сваком времену шаље људе, као што су Св. Константин и Јелена, да би показао да овај свет, иако у злу лежи, може да постане рај онда када се у нама људима зацари мир Божији.”    У наставку је Преосвећени подсетио сабране на житије Цара Константина: “рођен је у нашој земљи, у нашем Нишу. Не само он, већ и многи други цареви су рођени у овој нашој Србији. То треба да нас научи да Бог међу прваведнима рађа праведне плодове. Константин је одрастао у Никомидији на двору цара Диоклецијана, који је гонио хришћане. Ту је Константин увидео злобу незнабожаца који су гонили и убијали хришћане, али је ту упознао и чистоту хришћанске вере, којој се дивио, јер иако су убијани, хришћани су исповедали своју веру и остајали у њој. Константин се хришћански обраћао цару Максенцију да тако не влада, јер је Господ рекао ко мачем влада од мача ће и погинути. Максенције није могао да схвати ову дубину хришћанског живота, него је кренуо на Цара Константина са много већом војском. Константин се пред бој молио Богу и у тој молитви је на небу видео Крст који је био од звезда и сијао је јаче од Сунца. А на Крсту је писало овим побеђуј. То му је дало снаге да крене против оног који убија хришћане. Он није ратовао да осваја, већ да одбрани оно што нам је Христос оставио - Себе. Победио је Максенција и прво што је урадо јесте да је донео царски указ назван, Милански Едикт, којим је дао слободу вероисповести.    Никог није терао ни на једну веру, јер када се човек увери у Христа, онда се увери и која је вера права. Вера у Живога Бога, а не у идолопоклонство, чини чуда спојена са силом Часног Крста. Зато српски народ каже да без Бога и Крста ни преко прага неће. Виђењем Часног Крста, цар Константин је духовно прогледао и увидео истину - Господа Исуса Христа. Зато се молимо у једној Литургијској молитви, да нам Господ у овом животу подари истину, а у оном живот вечни. Ово је најзначајније за људски живот, за нас који смо створени по лику и слици Божијој. Нема ничега битнијег у овом свету за човека него да спозна истину.” На крају Преосвећани Владика је позвао све да се помолимо, да Господ молитвама Светог Константина и Јелене, нам помогне да спознамо истину и да речи вере претварамо у дела. Да живимо истином којом су живели наши Свети преци, а чији су земни остаци у овој крипти.     Извор: Епархија шумадијска
    • By Поуке.орг - инфо
      У среду, дана 03. јуна 2020. године, када Црква слави светог цара Константина и царицу Јелену и преподобну Јелену Дечанску, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира и ђакон Војислав Николић. Епископ Херувим је након одслужене Литургије проузнео беседу:     -У име Оца и Сина и Светога Духа!   Часни оци, драги народе, нека је благословен данашњи дан и празник светих равноапостолних Константина и Јелене. Благодат Крста која произилази сабрала нас је под сводове овог светога храма, да се Богу помолимо и да нам Крст постане мерило нашега живота и симбол нашег васкрсења.   Данашњи празник јесте победа Крста и вере над незнабоштвом, над идолопоклонством и свим другим сурогатима вере који су народ у оном времену, а и данас, одвраћали од Истине Христове. У данашњем Светом Јеванђељу могли смо да чујемо ко је Добри Пастир. Чули смо кроз која врата не требамо да улазимо. Ако би смо улазили на та ”друга” врата онда смо разбојници и лопови који желе да распуде стадо које се сабрало око Христа. Али ако улазимо кроз Врата, а Врата је Христос, онда смо ми следбеници Христови који се воде Речју Јеванђеља, ходимо путем заповести Господњих. Тако постајемо народ Христов, народ Божји који зна свој пут кроз овај живот. Стадо, чији смо сви део, никада не треба осетити недостатак љубави и милости Божје. Када нисмо близу Христа и Цркве Божје љубав усахне, на првом месту усахне љубав према ближњима а затим и љубав према заједници.    У заједници, у Цркви Божјој, љубав може само да јача благодаћу Светога Духа. У Цркви убиремо плодове светотајинског живота. Требамо да се поучавамо слушајући Свето Јеванђеље – Реч Божју да бисмо лакше поднели трновит пут нашега спасења. Следовати Христа није лако, али на крају тога пута задобијамо благослов вечнога живота. Овај свет нам не може дати такав смисао и утеху. Заједница љубави, литургијска заједница која је предокушај Царства, пут је ка Тавору и преображењу наше душе. То је смисао живота у овом свету. Све без Христа је бесмисао, што смо могли да видимо у данима који су иза нас. Све је било празно, лишено љубави и задојено хаотичним страхом. Свет се одвојио од Христа, човек је постао самотњак својих мисли и жеља. Ослонио се сам на себе, не желећи да види другога а камоли да чује благу Реч Божју. Човек нема заједницу, душа му није отворена да прими Христа и зато не може да схвати колика је љубав Божја.   Зато драга браћо и сестре требамо увек да следимо Христов пут, да следимо семе благослова Божјега – семе Јеванђеља, благе Речи. Нека то семе донесе стоструки плод, да нам буде благословено и Бог да нас сачува у све дане нашега живота.   Када смо у заједници и причешћујемо се Телом и Крвљу Господњом тада смо прави и истински следбеници Христови. Долази нам празник Педесетнице, рођендан Цркве када је Црква добила своју пуноћу и свој смисао. У данашњем празнику открива нам се смисао Крста и Тајна нашега спасења. У Крсту и Распећу Христовом видимо Тајну кроз коју нам је Бог открио колика је Божја љубав према творевини и човеку као круни те творевине.   Бог је милостив и благ, Бог који воли човека и стара се за његово добро. Питање је само колико човек жели да схвати благослов Божји.   Нека би Господ дао, да се увек сабирамо и схватамо речи Јеванђеља, да следимо трновити пут Христов да бисмо на крају света и века задобили венац вечне славе и били са десне стране Бога нашег. Амин.     Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • By Поуке.орг - инфо
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 3. јуна 2020. године, на празник Светих цара Константина и његове мајке Јелене, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђевим Ступовима.   Звучни запис беседе   -Бог је у срцу цара Константина видио честитост и велики духовни потенцијал, који ће се касније пројавити. Када је цар Константин кренуо на Рим да узме власт, имао је опаког супарника Максенција, који је био паганин, али Светом цару Константину, када се молио Богу, како је знао по свом обичају, јавио се Крст Господњи са неба и обасјала га је Божја свјетлост, као и апостола Павла. Угледао је знак Христов, Крст Господњи на коме је писало, а тако му је и речено, да са тим знаком треба да иде да побиједи свог непријатеља. Наредио је да се одмах на штитове његове војске испише знак крста Господњег, а он је од тада добио обрећење и постао хришћанин“, рекао је Владика, додавши да се цар Константин крстио убрзо након тога, у поодмаклим годинама живота.       Навео је да је постао светитељ и раван апостолима, а оно што, по Владикиним речима, треба посебно нагласити јесте да је Свети цар Константин остао веран овом виђењу у све дане живота.   -Подигао је многе храмове, сазвао Први васељенски сабор, а што се посебно истиче – он је дао слободу хришћанству, забранио да било ко смије бити гоњен због његове вјере. Он није прогласио хришћанство за главну религију, само је забранио гоњење и дао слободу вјере. То је било довољно да вјера, која је до тада била гоњена, узме толико маха да убрзо заузме цијело Римско царство, а касније, полако, један по један народ, тако и словенске народе, међу њима српски народ, беседио је епископ Јоаникије.   -Сви народи Европе постали су хришћански народи и много шире од тога, па је тешко процијенити колика је улога у томе Светог цара Константина. Важно је напоменути да је његова мајка, Света царица Јелена, која је била његов савладар, али њој није било стало до власти, него је затражила одобрење од свог сина да иде у Свету земљу, да тражи Крст Господњи, који се јавио у виђењу цару Константину, казао је Владика, наводећи да је и она подигла многе храмове на местима великих Христових дела, у Витлејему и по Палестини.   -Нашла је Крст Господњи који је пројавио своју силу, зато се цар Константин и његова мајка царица Јелена сликају, најчешће, заједно и то са крстом, како држе Крст Господњи и тако свједоче вјеру, указао је Његово Преосвештенство, поручујући:   -Од цара Константина па надаље, док је било хришћанских царева, идеал правог владара био је владар хришћанин, који се клања Крсту Христовом и који Крст Христов, као знамење вјере, уздиже високо, штити вјеру, штити светиње, штити свој народ, штити завјет. Имамо велику поворку хришћанских царева, а он је корјен хришћанских царева све до цара Николаја мученика, који му је, у много чему, по вјери био подобан. Давањем слободе хришћанству почиње нова ера у хришћанству. Имамо еру гоњења, а онда еру слободе, међутим, то гоњење на Цркву Божју трајало је, и поред тога, у многим периодима касније хришћанске историје, нарочито у 20. вијеку, а, ево, видимо, да се то продужава и у 21. вијеку. Међутим, кад је вјера најјача – када је гоњена, тада је вјера најјача. Када је Црква гоњена, увијек има један број људи, мањи, али су вјерни и непоколебљиви, као што је био Свети великомученик Георгије и многи мученици 20. вијека. Они су посвједочили своју вјеру и из тог мучеништва, из мученичке крви вјера се обнавља.   -Мислите ли да би у Црној Гори била тако сада вјера јака и у успону, да ли би се тако славило име Божје, да није мученичке крви митрополита Јоаникија и преко стотине свештеника и многих других хришћана, који су пострадали за Христа у безбожном 20. вијеку, у вријеме комунистичке владавине. Али, баш онда кад су мислили да ће са вјером бити готово, она је васкрсла, нагласио је Владика.   Јубилеј – 21 годину архипастирске службе епископу Јоаникију, у име свештенства и верног народа, честитао је протојереј-ставрофор Драган Ристић: -Нека Вам је, драги Владико, срећно и благословено, данашњи Свети цар Константин, царица Јелена, Часни Крст Господњи, који часно носите, да Вам буду на помоћи у овом времену у којем живимо. Да Вам Бог да снаге да ова искушења, која су на Цркви и на Вама, стојички поднесете, а ми свештеници и овај вјерни народ смо ту, да будемо од руке. Нека је срећно и благословено. На многаја љета!, казао је прота Драган Ристић.     Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • By Поуке.орг - инфо
      Седме недеље по Васкрсу, која је посвећена светим оцима Првог васељенског Сабора, верујући народ Лапова је са радошћу дочекао свог надлежног Архијереја, Епископа шумадијског Господина Јована.   Звучни запис беседе   Он је служио Свету Архијерејску Литургију на којој су му саслуживали Архијерејски намесник рачански протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј-ставрофор Србољуб Марковић, протојереј Велибор Јовановић, протонамесник Горан Живковић, јереји Ивица Камберовић и Мирољуб Блажић, као и протођакон Иван Гашић, ђакони Марко Арсенић и Стеван Илић.   За певницом су певали “Србски православни појци” који већ дуже време својим појањем увеличавају богослужења у шумадијској Епархији.   Чтецирали су Марко Нешић, Марко Петровић, Милан Михаиловић и Богдан Бранисављевић.   После прочитаног Јеванђеља Епископ Јован је одржао беседу присутном народу у којој је нагласио да је ова недеља посвећена Првом васељенском Сабору, а сабор је сазвао цар Константин, који је рођен у Нишу, исти онај који је Миланским едиктом дозволио слободно вероисповедање хришћанства. Овај Сабор је сазван због јереси александријског свештеника Арија, који је говорио да је Син Божји створен у времену, а не да је једносуштан Богу Оцу. Епископи на Сабору су изобличили Арија, његову јерес и све оне који су били његови ученици.    Епископ Јован је даље рекао да је разлика између Божијег човека који је просвећен Духом Светим и некога ко се ослања на свој разум и знање велика. Уистину мудри Епископи са Првог васељенског Сабора су били учени од Свете Тројице и у томе је била њихова снага те их памтимо и данас, после седамнаест векова. Он је затим навео да је наш корен Исус Христос и ако се одвојимо од тог корена осушићемо се као биљка која је одвојена од корена. Плодови тог корена су слатки за разлику од горких плодова греха и зла. На Првом васељенском Сабору је формулисан Символ вере, који је допуњен на Другом васељенском Сабору одржаном 381.године.    Такође је тада одређен и начин одређивања датума Васкрса који је сачуван до данашњег дана. Епископ Јован се затим осврнуо на првосвештеничку молитву која је читана у данашњем Јеванђељу. Он је нагласио чињеницу да је Бог Син послушан Богу Оцу што треба да нам буде пример. На Саборима није изнето ништа ново већ су свети Оци преносили оно што је и њима пренето од богонадахнутих светитеља. То је тајна свих светитеља и исповедника Христових, а ми смо благословени управо тиме што имамо готове одговоре на најбитнија питаља дате нам од светих људи. Епископ Јован је даље нагласио да је Бог постао човек да би човека уздигао до Бога по благодати. Са обзиром да је Бог уједно био и човек Он разуме нас људе, али уједно треба и ми Њега да разумемо и живимо по Богу.   Најјачи је човек који се узда у Бога, а када човек почне да се узда само у своје способности он пропада. Не може нико просветити свет, ако себе прво не просвети, нити може неко другог научити, ако себе прво не научи. Црква стоји непоколебиво две хиљаде година и стојаће све до Страшнога суда. Символ Вере треба често читати, јер је ту дато све што је потребно људском срцу и уму, нагласио је даље Владика Јован у својој богонадахнутој беседи. Он је даље рекао да је Црква тврђава и стуб вере која, иако је на овоме свету, није од овога света да би на крају беседе благословио све присутне вернике.   На Светој Литургији су се причестили сви присутни свештеници, а затим су најсветијој Тајни Православне Цркве приступили и верници Лапова.   На крају је уследила трпеза љубави која је употпунила овај дан пун духовне радости у Лапову.     Извор: Епархија шумадијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...