Jump to content

Српска поезија

Оцени ову тему


Guest ja

Препоручена порука

БОГ СЕ СМИЛОВАО 

Тиха ноћ је, звијезде трепте,
Међу њима мјесец сјајни;
На све стране прољетнога
Шири с' цв'јећа мирис бајни.

Сва природа стишала се,
Свака душа мирно спава,
Само тамо једну собу
жижак слаби освјетљава.

У собици тужна мајка
Покрај своје шћерке клечи,
Бога моли да с' смилује,
Да јој шћерку излијечи.

Бог милостив смилова се,
Па подиже шћерку бону.
Од радости веље мајка
На земљицу доли клону.

А више ње шћерка стаде,
Пољупцима мајку осу; -
И зорици било драго,
Па на прозор зрачак просу.

 

1887. 

Алекса Шантић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СЕОБА               


Пусто ли ћеш бити, Невесиње равно,
Расадниче Српства, колијевко лâвâ!
Пусто, јер се, ето, сели племе славно -
А наша будућност, гдје је она? - Спава...

Вјеровасмо у њу кô у свети ћивот
Василија светог што клонуле снажи;
Вјеровасмо у њу кô у вјечни живот -
Вјерујући у вас, о орлови наши!

А сада вјера наша умире и гасне
Мутно око гледа у небо без зрака...
Пред иконом плачу јавор-гусле јасне,
Јер остаде земља без својих јунака...

Браћо, зар вас душа нимало не боли?
Зар вам није жао ових поља равних
Гдје се једно море наше крви проли
И гдје леже кости отаца нам славних?

Зар вам није жао, на огњишту оном
Гдје вас огањ гријô, што ће туђин бити,
Што ће наше горе погребнијем звоном
Одјекнути тужно, а ми сузе лити?

Ил' не знате да је издајство јунаку
Оставити земљу гдје га мајка роди,
Оставити брата, без снаге, у мраку,
С невољама дугим да сам борбу води?

О, не дајте, Срби, да Вукова љага
Окаља вам образ чист ко сунце с неба!
Не идите, браћо, од роднога прага,
Јер мученој земљи мученика треба...

Треба мушке снаге и витешких рука,
Треба Обилића и слободних лâвâ;
Треба ваше смрти и вашијех мука,
Јер, тамо далеко, наша зора спава...

 

1902.

Алекса Шантић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U NJEDRIMA VJEČNOSTI

10155429885074586636461656150684_orig.jp

 

Svi tragovi svijeta nestaju

 

Iz tla niču svježe travke…

Ona nije tu, na ovim poljima

Ona u njedrima vječnosti

Obitava

Prestanem disati

 

Da bih čuo kako je sjene dozivaju…

Kako se pred njenim usnulim tijelom

protežu

i sapliću o vlastiti eho!

Pripusti Sunce njenoj svilenoj kosi

I rosu svjetla usnama od stakla…

Uzalud je tražiš u snovima svijeta

Ona u njedrima vječnosti

Obitava

Uhvatim je ponekad za ruku

A ponekad je mogu čuti kako diše

Odavno je ne tražim više

Cjelovitog odraza…

Samo gledaj kako sniva

Negdje – bistra, daleka i topla…

Radujmo se zajedno, ti i ja

 

Ona u njedrima vječnosti

Obitava

 

Tanja Vu

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Када је умро Васко Попа на дневнику су читали ову песму
 
Nisam više tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu više nisam

Neka uđu

Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opušci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam više tu

Privezan čamac njiše se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reči
U oblačnom grlu visi
Nisam više tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stić

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bezdan


Nema me vise u tvojim molitvama,
vise me putem ne prate.
A noc mi preti, ponoc i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

Vise me ne volis,
kad se vracam nisi budna,
ne goris,
gasne nasa zvezda cudna,
lazna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,
plasi me koga pominjes.
I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,
kao da opet pocinje...

Ali me ne volis,
to se uvek drugom desi,
govoris,
ali vise ne znam gde si,
da li neko to zna?

Sta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

 

Balasevic

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne volim januar                      (Balasevic)

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
 

15_JovanDucic.jpg

 

ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна

Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.
 
Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.
 
Срце има повест у сузи што лева;
У великом болу љубав своју мету;
Истина је само што душа проснева;
Пољубац је сусрет највећи на свету.
 
Од мог привиђења ти си цела ткана,
Твој је плашт сунчани од мог сна испреден;
Ти беше мисао моја очарана;
Символ свих таштина поразан и леден,
 
А ти не постојиш нит си постојала;
Рођена у мојој тишини и чами,
На сунцу мог срца ти си само сјала:
Јер све што љубимо створили смо сами.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

BLAŽENSTVA (Desanka Maksimović)

 

                                         

                                                                                                                   

     Blaženi oni što vole

     zvezde umesto zlata,

     mirno će ostaviti zemlju,
     smešiće se kad idu
     senkom tuđjih palata.blazenstva2.jpg
      
     Blaženi zanesenjaci
     što u zemlji borave sna,
     radostima njinim već nema
     ni broja, ni konca, ni dna.
        
     Blaženi srca čista,
     ma kakvu im zadali ranu,
     mahnuće rukom samo.
     Gospoda oni vide
     pre nego što pred njega stanu.
                
     Blaženi oni što žive
     na zemlji od bola svog.
     Izmeđju svih jadnika
     njih voli najviše Bog.
                              
     Blaženi razočarani,
     ma šta da im se desi,
     reći će svako veče:
     "Zemlja jesi,
     u zemlju ćeš otići."
Link to comment
Подели на овим сајтовима

 
Trag
 
želim
da posle snova
ne ostane
trag moj
na tvome telu
da poneseš od mene
samo tugu i svilu belu
i miris blag
puteva zasutih lišćem
svelim sa jablanova
 
M Crnjanski
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...