Jump to content
Guest Светлана

Ko su Jurodivi?

Rate this topic

Recommended Posts

Guest Светлана

Јуродивост - лудост Христа ради

Аутор: Петар Дробац, Број 943, Рубрика Духовност

У Православној Цркви постоји више категорија светитеља Божјих, зависно од њиховог начина живота и врсте подвига. Тако наша Црква прославља Бога кроз свете апостоле, пророке, свете Оце, свете мученике и мученице, исповеднике, преподобне, јуродиве... Без обзира на начин живота, место и време подвизавања, да ли су страдали за веру мученичком смрћу или су се мирно упокојили у Господу, да ли су били монаси, свештеници или мирјани, сви су они живели по Јеванђељу, испуњавали Божје заповести, трудили се да угоде Богу и горели љубављу за Христа.

Света Православна Црква је тело Христово и човек који јој истински припада у заједници је са свим осталим њеним члановима. Али, сваки члан Цркве се по нечему разликује од осталих - наравно, не у смислу да је сасвим индивидуалан, већ у том смислу да поседује неке своје особености. У првом реду, нису сви обдарени једнаком снагом, нити су сви људи позвани на исти начин живота и хришћанског подвига. Ипак, свим хришћанима је заједничко да се у овом животу брину и раде на своме спасењу, све док не постигну „меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13).

Подвиг

Један од најтајанственијих и најнеразумљивијих начина хришћанског подвизавања јесте подвиг јуродства. „Јуродив“ значи „луд Христа ради.“ Први који је у хришћанству употребио тај израз био је свети Апостол Павле у својој првој посланици Коринћанима. Он у овој посланици на више места говори о „мудрости“ овога света и о „лудости“ Божјих људи. Ако пажљиво прочитамо та места (на пример 1. Кор 1,18-27, 3,18, 4,10), видећемо да је суштина ових израза у томе да су у очима људи од овога света који сами себе сматрају „мудрима“,  сви истински хришћани „луди,“ јер верују у Господа Исуса Христа као Божју силу и Божју премудрост, у спасоносност Његовог Крста. Према Апостолу Павлу „што је лудо пред свијетом, оно изабра Бог да посрами премудре“ (1,27).

У ужем смислу речи под појмом „јуродиви“ се сматра једна посебна категорија подвижника и угодника Божјих, који су тај епитет заслужили својим начином живота, јер су и самим „нормалним“ хришћанима изгледали „луди.“ Ево шта владика Артемије у својој књизи „Практична Веронаука“ каже о овом најтежем и најнеобичнијем подвигу православног живљења: Заогрнут велом „лудила“, отргнут видицима овога света, а видљив само Богу и Богом вођеним Изабраницима, јуродиви проходи свој пут узношења ка Богу. Такав живот је негација „мудрости“ овога света, изражене кроз лажне и половичне слободе и законе земаљске, од чега се у ствари јуродство и штити „лудошћу“. Штити се од разума овога света, судова овога света, похвала овога света, мудрости овога света... Јуродство управо значи правити се луд, али значи и бити луд за Христом, лудети (=неодољиво жудети) за Њим. Та „лудост“ значи живети један двојни живот (спољашњи и унутрашњи) потпуно различит. Спољашњи - потпуно неухватљив у норме овога света (стога и непредвидив), живот ван свих ограничења, закона, канона, развезан од свих окова. Унутрашњи живот Јуродивог знан је само Богу и одвија се у оним чудесним дубинама људског бића, где се душа људска сусреће са Богом у непосредности и живи с Њим у чврстој свези, свези закона Бога живога.“

Руски примери

Примера о подвигу јуродства има много, нарочито у Русији. Један од најпознатијих јуродивих је био Свети Василије Московски. Свети Василије је живео у доба цара Ивана Грозног. Није имао сталног пребивалишта, хранио се отпацима, био је скоро сасвим наг, чак и по најоштријој зими. Ноћи је проводио у молитви пред вратима московских цркава, пружао је утеху просјацима, богаљима и пијаницама. Пророковао је и људи га нису разумевали, чак су га многи и исмевали, али сва његова пророчанства су се обистинила. Као и сви јуродиви, није се подвргавао људским законима и нормама, већ је једини његов закон био љубав према Богу. Усуђивао се да критикује чак и самог цара Ивана Грозног, и да му говори истину у лице, а цар га је веома поштовао, јер је још за живота чинио многа чуда. Света Ксенија Петерсбуршка била је још један пример јуродства. Као врло млада остала је удовица, јер јој је муж, царски официр, погинуо за време једне пијанке. Она је тада распродала све своје имање, разделила сав новац сиротима и живела на улицама Санкт Петерсбурга одевена само у поцепану војничку униформу свога мужа. Лутала је улицама наизглед без циља, пророковала, бдела у молитви и била предмет подсмеха многима. Многима је помогла да се отргну од греха, имала је дар предвиђања догађаја и прозорљивости и многи су је због тога касније поштовали.

Са спољашње стране живот таквих подвижника изгледао је чудан, неразумљив, косио се са свим нормама живота. Одрекавши се сваке имовине, комфора и животних добара, ослобођени везаности за овоземаљско, немајући одређено пребивалиште и подвргавајући се разним случајевима бескућничког живота, они као да су били дошљаци из другог света. Храна, одећа, стан, као да нису представљали за њих никакву људску потребу. Јуродство је било добровољно стално мучеништво, стална борба против себе, против света и зла. Не стидећи се да свакоме говоре истину у лице, јуродиви су својим речима или необичним делима разобличавали и наносили пораз неправедним и грешним људима, а с друге стране, тешили и радовали побожне. Порочне су поправљали, спасавали и враћали на пут истине и добра, а праведне и добре учвршћивали на путу спасења.

Јасно је да није свакоме дато да прими овај изузетно тежак подвиг. Бог од нас не тражи оно што ми не можемо да дамо, али зато можемо и морамо да се учимо примерима ових Христових војника, као уосталом и свих светитеља, који су Бога стављали изнад свега. Сетимо се речи Апостола Павла, који нам говори да су сви хришћани „луди“ у очима света. То свакако важи и за наше време: прави хришћанин се много разликује по свом начину понашања, изгледу, наступу и интересовањима од „овосветских“ људи. Пошто је хришћанин странац у свету, и пошто га свет са својим материјалним бригама, забавама, вечитој потрази за телесним задовољством и уживањима пре одбија него привлачи, то се свакако одражава на његов спољашњи изглед и понашање. Наравно да то, са своје стране, изазива неразумевање и, не ретко, отворен или прикривени подсмех међу „овосветским“ људима. Но, не треба се бојати, не треба се стидети што нас свет посматра као да смо у најмању руку мало „чудни“. Оставимо свет у његовој сулудој трци за стицањем, за грабљењем моћи, оставимо га у његовом лажном сјају и испразним забавама, а сами пођимо путем једине Истине, једине Правде, тросунчане светлости и љубави: Христовим путем. Нека би нам Бог дао снаге за то, јер бити Православан значи имати храбрости да се буде „другачији“.     

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/943/tekst/jurodivost-ludost-hrista-radi/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Светлана

Преподобна Исидора Јуродива. Живела у IV веку, и била монахиња у женском манастиру у Тавенисиоту. Правила се луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг. Радила је најпрљавије послове, хранила се сплачинама од судова, услуживала је све и свакога, и била презирана од свију и свакога. У то време открије ангел Божји великом подвижнику Питириму тајну о Исидори. Питирим дође у женски манастир, и кад види Исидору, он јој се до земље поклони. Тако и она њему. Тада сестре кажу Питириму, да је она луда. "Ви сте луде", одговори Питирим, "а ова је већа пред Господом и од мене и од вас; ја само молим Бога, да мени да оно што је њој намењено на Суду Страшном!" Тада се сестре застидеше и умолише и Питирима и Исидору за опроштај. Од тада сви почеше указивати Исидори почаст. А она да би избегла почаст од људи, одбеже из манастира, и умре незнано где око 365. године.

10./23. Мај

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=05&d=10&a=1&date=05-2009

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јуродивост (или лудост Христа ради) је наизглед неразумно понашање у религијске сврхе, које је традиционално заступљено у православном хришћанству, где се сматра једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва.

Јуродиви обично користе шокирање и неконвеционално понашање ради пропитивања прихваћених норми, пророковања или прикривања сопствене побожности. Јуродиви се добровољно одриче свих земаљских добара, својих сродника, постојбине, света у коме живи, и, при пуној свести и одговорности, лишава разума, општеприхваћених моралних норми и правила понашања.

Јуродивост подразумева двојни живот - спољашњи, који се коси са нормама овога света, и унутрашњи, где душа живи у љубави према Богу.

Извор Википедиа

Share this post


Link to post
Share on other sites

U užem i specijalnom smislu te reči, jurodivima se smatra jedna posebna kategorija podvižnika i ugodnika Božjih, koji su taj epitet zaslužili svojim životom, jer su oni i za same "normalne" hrišćane bili "ludi" i jurodivi. Jer jurodstvo je najveći i najteži vid podviga pravoslavnog življenja. Najteži i najneobičniji podvig pravoslavnog monaštva je samosavlađivanje i samožrtvovanje sebe u najvišem stepenu. Zaogrnut velom "ludila", otrgnut vidicima ovoga sveta, a vidljiv samo Bogu i Bogom vođenim Izabranicima, jurodivi prohodi svoj put uznošenja k Bogu. Takav život je negacija "mudrosti" ovoga sveta, izražene kroz lažne i polovične slobode i zakone zemaljske, od čega se ustvari jurodstvo i štiti "ludošću". Štiti se od razuma ovoga sveta, sudova ovoga sveta, pohvala ovoga sveta, mudrosti ovoga sveta. "Zar ne pretvori Bog mudrosti ovoga sveta u ludost" (I Kor. 2,20). I zar ne reče: "Pogubiću mudrost mudrih, razum razumnih odbaciću"? (I Kor. 2, 29).

Jurodstvo upravo znači praviti se "lud", ali i znači biti "lud" za Hristom, ludeti (=neodoljivo žudeti) za Njim. Ta "ludost" znači živeti jedan dvojni život (spoljašnji i unutrašnji) potpuno različit. Spoljašnji - potpuno neuhvatljiv u norme ovoga sveta (stoga i - nepredvidiv), život van svih ograničenja, zakona, kanona, razvezan od svih okova. Unutrašnji život Juroda znan je samo Bogu i odvija se u onim čudesnim dubinama ljudskog bića, gde se duša ljudska susreće sa Bogom u neposrednosti i živi sa Njim u čvrstoj svezi, svezi zakona Boga Živoga. Ako se igde na ovom svetu dodiruju i prožimaju nebo i zemlja, onda je to u dušama ovih divova duha, kojih svet nije dostojan.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sveti Jefrem Sirin, nedugo pre svoje smrti , posetio je Egipatsku pustinju i opisao zivot Hrista radi jurodive Isidore, koja je po svom smirenju izabrala ovu vrstu podviznistva. Druge monahinje su je toliko prezirale da nisu ni jele sa njom i obracale su joj se kao bezumnoj. Sluzila je u kuhinji, kao rob, spremna na svako poslusanje. Umesto kukola i cipela, na glavi je imala krpu i hodala bosa. Niko je nikada nije video da jede. Hranila se otpacima iz sudova koje je prala. Ova svetost bila je otkrivena otselniku Pitirimu, uceniku Pahomija Velikog. Zasto se uznosis svojim podvizima? - pitao ga je andjeo. Ako hoces da vidis zenu od tebe blagocestiviju podji u Tavenski manastir, ona srcem nikada nije odstupila od Boga. A ti ovde sedis a bludis mislima po gradovima. Pitirim je posao u manastir i zazeleo da vidi sve monahinje - jedino Isidora nije dosla. Na silu su priveli i Isidoru koja nije htela da dodje. Videci je, starac je pao pred njom i rekao: blagoslovi me, mati moja. A ona je pripavsi njegovim nogama prosila njegov blagoslov. Svi su se zbunili videvsi ovo. Avva, ne ponizavaj se - ona je luda, rekose monahinje. Vi ste lude, odgovori starac, ona je bolja od vas i od mene, ona je mati nasa, i ja se molim da se nadjem ravan njoj u Dan Suda. Cuvsi to, monahinje su pale pred njom i ispovedile svo zlo koje su joj nanele. Primivsi njihovo pokajanje, Pitirim se pomolio za njih i otisao iz obitelji. Posle nekoliko dana Isidora se, ne trpeci slavu i cast, udaljila iz manastira. Secanje na nju Crkva praznuje 10. maja.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Мени су од јуродивих најсимпатичнији некако св Максим Капсокаливат( паликућа) и онај што се наводно размонашио и одлазио код блудница, сви су га презирали, а он им је у ствари односио тешко зарађен новац и одвраћао их од `најстаријег заната`. Трпео је понижења и увреде, а њима је строго наређивао да не причају истину о њему која се сазнала тек после његове смрти када су људи похрлили ка његовом гробу. О том светитељу би се заиста могао направити диван и јако поучан филм!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Alefshin

Св. Макарије Египатски је нпр. био оптужен да је отац детета једне младе сељанке. Он је, иако није то био, свакодневно доносио зарађен новац за то дете док, ако се добро сећам, мајци није прорадила савест те је признала истину. Онда су се постидели сви они који су га оклеветали. Нема јачих изобличивача људског лицемерја и малограђанштине од јуродивих.

Постављена слика

Један руски јуродиви( Василије јуродиви чини ми се) који је живео у најгорим условима је отворено рекао цару Ивану Грозном на Велики Петак када га је овај питао зашто мрси на тако велики празник `Царе, па ти једеш људско месо, то је много горе`( парафразирам). Иначе, цар је специјално хтео њега да посети током свог званичног доласка, наизглед обичног просјака...

Наравно, ту је и дивна светитељка св.Ксенија Петроградска.

Постављена слика

Share this post


Link to post
Share on other sites

Василије Блажени (или Василије Јуродиви) рођен је 1469. у селу Јелохову у близини Москве од родитеља Јакова и Ане. Са шеснаест година напушта родитељски дом у намери да се посвети подвигу јуродства. Живео је без крова над главом, дању одлазећи из једног храма у други, а ноћи проводећи у црквеним припратама. Клонио се људи, али су му верни притицали како би слушали његове поуке и претсказања. Важио је за свенародног молитвеника и разобличитеља неправди; разобличавао је и цара Ивана Грозног. За живота се одликовао даром прозорљивости. Упокојио се 2. августа 1552. Чин сахране обавио је митрополит Макарије са Светим Сабором. Гроб му се налазио на месту где је 1554, указом цара Ивана Грозног, био подигнут храм посвећен Покрову Пресвете Богородице, а у знак сећања на заузеће Казана. У том храму почивају његове мошти и до данас. Прва чудеса на гробу овог Угодника догодила су се 38 година након његовог представљења. Спомен му се слави 2. августа.

Постављена слика

Храм Св. Василија Блаженог-Москва

Share this post


Link to post
Share on other sites

Старац Пајсије наводи пример једног момка који је дошао код њега који је крао из храма а потајно давао сиромашнима, био је и у затвору због крађе и сви су га презирали а старац га видео у светлу кад је дошао код њега.

Share this post


Link to post
Share on other sites

?????????? (??? ?????? ?????? ????) ?? ???????? ????????? ???????? ? ?????????? ?????, ???? ?? ????????????? ?????????? ? ???????????? ???????????, ??? ?? ?????? ?????? ?? ???????? ? ??????????? ?????? ????????????.

???????? ?????? ??????? ???????? ? ??????????????? ???????? ???? ??????????? ??????????? ?????, ??????????? ??? ?????????? ????????? ??????????. ???????? ?? ?????????? ?????? ???? ????????? ??????, ?????? ????????, ??????????, ????? ? ???? ????, ?, ??? ????? ?????? ? ????????????, ?????? ??????, ???????????????? ???????? ????? ? ??????? ????????.

?????????? ??????????? ?????? ????? - ????????, ???? ?? ???? ?? ??????? ????? ?????, ? ?????????, ??? ???? ???? ? ?????? ????? ????.

Taj sam ...sigurno :cheesy2:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...