Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

U medjuvremenu, brat Ivan je dobio dodatne podatke putem kojih je jos lakse pomoci ovoj porodici, pa evo da ih postavimo ovde...

...

Александра Павловић

105000040505731449

Аик банка

Ко планира да помогне нека пожури. Њена банка данас ради до 12, па још треба и неко време да легну паре. Фали јој још 150 евра.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Није још сакупљено, а викенд је, па бисмо апеловали људе из градова у којима постоје дежурне банке да се активирају

Share this post


Link to post
Share on other sites

Rok od sedam dana da se isele? Kako to?

Sta da ti kazem, brate, sve sto bi poceo zavrsilo bi se psovanjem...

Dakle, opet molim sve vas koji mozete bar po 500 ili 1000 din da odvojite, ni ja nisam nesto puno vise, samo da ne budu ljudi na ulici, ipak je to 4-ro dece, a zena samohrana (muz je napustio)...

...

Александра Павловић

105000040505731449

Аик банка

...

Ko zeli licno da cuje tu zenu, nek se javi na PP, dacu mu broj telefona...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Него, Драги је л' ти можеш како овој мученици да помогнеш?

Остало јој је да сакупи још 4-5 хиљада. Сутра поште не раде, ако има кога из Београда да је вољан да жени помогне, па да јој се на руке паре однесу. Сваки динар јој значи, заиста.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sad se javilo par nasih ljudi odavde sa foruma, i mislim da je cifra skupljena... videcu sutra vec sa Aleksandrom da li je to to, provericu tacno, i napisacu na temi u toku dana.

Hvala i zdravlje od Boga svima koji su odgovorili na ovu molbu, zaista smo Crkva... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

napokon da se neko seti da ovako nesto pokrene.

potpuno smo zaboravili da smo DRUSTVO - ZAJEDNICA.

Nemam ni dinara trenutno za njih ( jos sam u skoli ), ali sam voljan da uplacujem za buduce slucajeve

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aleksandra se danas javila porukom: "Hvala vam svima, neka nam vas Bog sacuva".

Dakle, ocigledno je uplaceno ili poslano dovoljno novca za stan.

Jos jednom se i u ime urednistva zahvaljujem svima koji su pomogli ovoj porodici... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      U Srbiji i ostatku sveta od juče počinje prikazivanje najnovijeg filma Damijena Šazela i sa Rajanom Goslingom koji kao glavni protagonist tumači lik Nila Armstroga – „The First Man“. Počinje, dakle, prikazivanje dugo očekivane poslastice za sve dečake koji nisu previše odrasli – posebno za one koji pored kerozina, u krvi imaju i LOX.

      Iako je svetska premijera danas, film je već prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu, Festivalu u Torontu i Teluridu, odakle je unapred proglašen ozbiljnim takmacem za nagrade Američke filmske akademije. A ako je sudeći prema ocenama kritičara i kritičkih platformi (Rotten Tometoes – 90%, Mettacritic – 84 od 100,  Michael Nordine – B+…) čeka nas praznik za oči a gde će se “the First Man“ smestiti u ne previše brojnoj ali zato izuzetno kvalitetnoj tradiciji holivudskih blokbastera o američkom svemirskom programu i uspesima SAD u svemiru.
      Da li će se smestiti ispred, iza ili u sredini niza koji do sada čine kultni „The Right Stuff“ i „Apollo 13“ te da li će i ovo ostvarenje steći laskavi status kultnog – ostaje da vidimo sutra i sledećih nedelja. No, ako još uvek ne kultnog, film je u Americi status kontroverznog stekao čak i pre premijere. U poslednje vreme ništa u SAD ne može a prođe bez skandala izazvanih banalnim patriotizmom, pa je tako i ovog puta. A razlog je malne smešan: u film nije uvrštena scena u kojoj Armstrong i Baz Oldrin na Mesec postavljaju američku zastavu, što je u delu patritoski naoštrene publike – a među njima je bilo i reakcija političkog establišmenta, na primer konzervativnog senatora Marka Rubia – izazvalo i negodovanje i najave bojkota.
      Možda i razlog više da se film pogleda.

    • Од obi-wan,
      Razmisljamo li o tome kako rukujemo ovim svetom? Da li smo svesni da on ima obnovljive ali potrosne resurse?
      Hriscani bi trebali po samoj prirodi zivota za koji su se opredelili da imaju najistancaniju i najuzviseniju mogucu svest u pogledu koriscenja prirode koja nas okruzuje i kojoj i sami pripadamo. Skromnost, koja je jedna od kljucnih vrlina, trebala bi da je maksima svakog Hriscanina. Medjutim, na delu, kao sto i sami mozemo da vidimo, najcesce imamo da vecina ljudi (verujucih i neverujucih) prosto zanemaruje ova i ovakva pitanja, a to, naravno, nimalo ne moze da bude dobro.
      Ovu temu da posvetimo nama clanovima i svima koji citaju forum, sa ciljem da vremenom sami sebi podignemo nivo svesti u pogledu svega sto se tice upotrebe i zloupotrebe prirode. I da damo smer celoj prici onim cuvenim Gandijevim recima - "prijatelju, svet ima dovoljno za svaciju potrebu, ali nema dovoljno za bilo ciji luksuz".
    • Од milan.,
      danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.
    • Од Милан Ракић,
      Američki astronaut Alan Bin, četvrti čovek koji je hodao po Mesecu, umro u 87. godini u Hjustonu, posle kraće bolesti.

      Bin je bio pilot lunarnog modela "Apola 12", druge posade koja se spustila na Mesec, 1969. godine.
      Bin kao komandant Skajlaba 3 u svemirskoj šetnji, 1973. godine Posle toga je Bin 1973. bio komandant posade američke prve svemirske stanice "Skajlab". 
      "Alan Bin je jednom rekao: 'Imao sam najlepši život na svetu'", saopštio je administrator NASA Džim Brajdenstajn, preneo je Rojters.
      Bin je rođen 15. marta 1932. godine.
      Proveo je 1.671 sat i 45 minuta u svemiru, od čega 10 sati i 26 minuta na Mesecu i u Zemljinoj orbiti.
      Bin je dao otkaz u NASA 1981. godine i posvetio se slikarstvu. Njegove slike uglavnom predstavljaju ono što je doživeo kao astronaut. 

      Naslikao je brojne mesečeve pejzaže i dočarao na platnu kosmičke avanture njega i njegovih kolega iz vremena Apolo misija.
      "Čak i kad bih živeo 185 godina, ne bih ostao bez inspiracije na tu temu", rekao je jednom prilikom Bin.
      Škotlanđanin poreklom, na Mesec je poneo i komadić tartana klana MekBin, čiji je potomak.
      Bio je pilot, vazduhoplovni inženjer i astronaut.
       
    • Од Милан Ракић,
      Patrik Hermansson mjesecima je razgovarao s visokopozicioniranim nacistima

      Patrik Hermansson ima 25 godina i apsolvent je iz Švedske. Zadnjih godinu dana proveo je infiltritran u svijet ekstremne desnice u Americi i SAD-u, koja u posljednje vrijeme dobiva sve veći zamah. Predstavljajući se kao Erik Hellberg i pretvarajući se da piše doktorat o povredama prava slobode govora krajnje desnih skupina Hermansson je putovao od Londona do New Yorka i Charlottesvillea gdje je, između ostalog, svjedočio onim kobnim prosvjedima. Proveo je mjesece družeći se s alt-right skupinama i svjedočeći nekim nevjerojatnim stvarima.
      U operaciju infiltracije u rujnu prošle godine poslala ga je britanska antirasistička organizacija Hope not Hate, a u čitavoj stvari pomogla mu je njegova švedska nacionalnost. Naime, dobar dio neonacističkih pokreta zapravo je prilično opsjednut Nordijcima, smatrajući ih pravim arijevcima. “U nekim ih trenucima jednostavno želite udariti. Želite se izderati ili naprosto otići, ali ne možete. Morate samo sjediti i smješkati se”, ispričao je Hermansson za The New York Times nakon povratka iz svoje misije kojom je želio razotkriti svijet neonacističkih zajednica koje su u SAD-u sve bliže tamošnjoj vladi.
      RAST IZ MARGINALNE SKUPINE U MOĆAN POKRET
      Njegova saznanja prikupljena kroz godinu dana kao Erik Hellberg sada su objavljena u sklopu izvještaja Hope Not Hatea te su fascinantan putokaz kroz svijet alternativne desnice, pokreta o kojem se u svjetskim medijima puno priča, ali zapravo malo zna. Rastuća vidljivost donedavno marginalnih grupa u ekosistemu društvenih mreža rezultirao je rastom u članstvu. Posljednji val novih članova su mladi muškarci, uglavnom stariji tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci koji sve češće pokazuju interes za ekstremno desne ideje za koje se, do prije koju godinu, mislilo da su davno premašene.
      Novi se članovi radikaliziraju kroz videe, blogove, tweetove i objave nove grupe desničarskih influencera, čiji rad zapravo stremi konstantnom pomicanju granice prihvatljivog govora udesno. Iako je u toj zajednici riječ globalist jedna od najprljavijih mogućih, alternativna desnica je danas u svakom smislu globalan pokret, s redovnom interakcijom između istaknutih ličnosti pokreta; od Škotske, Švedske do Seattlea. Hermanssonova priča daje uvid u taktike i ponekad doista bizarne prakse alt-right skupina.
      POTAJNO SNIMAO RAZGOVORE S DESNIČARIMA
      Hermansson, recimo, opisuje večernja druženja s naoružanim poricateljima holokausta i okupljanja na kojima su ekstremisti doslovno pili medovinu iz vikinških rogova i klanjali se nordijskom bogu Odinu. Za vrijeme boravka u Velikoj Britaniji, Hermansson je intervjuirao Grega Johnsona, inače ne pretjerano razgovorljivog urednika desničarskog izdavača Counter Currents Publishing, koji mu je objašnjavao zašto im je važno da na sebe privuku pažnju mainstreama.
      Johnson mu je objasnio i zašto misli da, kako se izrazio, proces djeluje. “Vidim porast u prometu na internetu i pozitivne trendove u kvaliteti i kvantiteti mladih ljudi koji se uključuju”, rekao je tijekom razgovora koji je Hermansson snimao. Iz onoga što je objavio, čini se kako je ulazak u mainstream ozbiljna fiksacija u svijetu alt-right skupina. U jednom od objavljenih tajno snimljenih videa, Colin Robertson, desničarski YouTuber koji objavljuje pod nickom Millennial Woes objasnio je nekom starijem kolegi ekstremistu kako je jako važno da pokret prezentira prijateljsko i privlačno lice, jer će im tako biti moguće sklopiti savezništva i s ljudima koji se možda i ne slažu s njima.

      FAŠIZAM U EUROPI I HITLER NA NOVČANICI
      Neke od Hermanssonovih najzanimljivijih snimki nastale su kada se u lipnju sastao s Jasonom Jorjanijem, koji je s notornim američkim bijelim nacionalistom Richardom Spencerom osnovao organizaciju AltRight Corporation, čija je zadaća olakšavanje koordinacije između desničarskih skupina u Europi i Sjevernoj Americi. Hermansson i Jorjani sastali su se u jednom pubu u blizini Empire Statea u new Yorku, gdje je mladoliki Jorjani zamišljao budućnost u kojoj će Europa, zbog umišljenosti liberala koji više nemaju doticaj sa stvarnošću te migrantske krize, ponovno prihvatiti fašizam.
      “2050. godine imat ćemo Europu u kojoj će na novčanicama biti likovi Adolfa Hitlera, Napoleona Bonapartea i Aleksandra Velikog. Tako ćemo nekako i gledati na Hitlera. Kao na Aleksandra Velikog, a ne kao na neko čudno čudovište. Gledat će ga se kao na jednog velikog europskog vođu”, rekao je, između ostalog.
      HVALE SE VEZAMA U TRUMPOVOJ ADMINISTRACIJI
      Jorjani je, čini se, bio posebno ponosan na veze svoje organizacije s trenutnom američkom administracijom. “Imali smo veze s Trumpovom administracijom”, rekao je u jednom trenutku razgovora, a kasnije ponovio da je sam imao kontakte s Trumpovim ljudima. Objasnio je kako su se nadali kako će imati ozbiljniji utjecaj na politiku administracije, no politički establišment u međuvremenu ih je gotovo u potpunosti isključio.
      Kada je novinar The New York Timesa pokušao potvrditi te izjave, Jorjani je bio nešto zatvoreniji. Rekao je da je mislio na to da je bio u kontaktu s ljudima koji su imali pristup predsjedniku Trumpu, ali nije otkrio s kime. Iz Bijele kuće su rekli da nemaju nikakvih informacija o razgovorima s tim čovjekom. U svakom slučaju, s obzirom na odlaske Michaela Flynna i Stevea Bannona iz Trumpova najužeg kruga, Jorjani misli da su stremljenja alternativne desnice da se uvuče pod Trumpov kišobran propala i on je prošloga mjeseca napustio AltRight Corporation. KAKO SU MEMEOVIMA I IRONIJOM POČELI PRIVLAČITI MLADE
      Alternativna desnica velike koristi ima od energije koju stvara nešto umjerenija, ali i dalje ekstremno desna frakcija novih desničara, svojevrsno lijevo krilo alt-righta, koja se kolokvijalno naziva Alt-light. Ta podgrupa promiče nešto blaži oblik ekstremno desne ideologije, i njena istaknuta lica Milo Yiannopoulos i Paul Joseph Watson svoju propagandu uglavnom pakiraju u ideju obrane zapada i zapadne kulture od lijevo liberalne dominacije, umjesto da su baš kompletno otvoreno rasisti. Mnogi od njih deklarativno odbacuju rasističke i anti semitističke ideje, ali se u svom govoru redovno približavaju eksplicitnom rasizmu, posebno u tiradama o Islamu i imigraciji.
      Ta navodna umjerenost djelomično objašnjava činjenicu da glasnogovornici Alt-lighta imaju bitno veću publiku i od važnijih vođa nove desnice i Hope Not Hate ih naziva “manje ekstremnima ali opasnijima”. Tečni govornici internetskih slengova, suptilne ironije i apsurdizma, te vrlo uspješni u stvaranju viralnih memeova, postigli su neke zbilja nevjerojatne stvari. Učinili su desničarske ideje zanimljivima velikom broju mladih ljudi i postavili se u poziciju društvenih underdogova. Alt-light svojoj publici daje objašnjenja za sve njihove društvene, ekonomske i seksualne frustracije: liberale, feministe, migrante i, naravno, globaliste.
      KORISTAN I NEZAUSTAVLJIV USPJEH UMJERENIH VERZIJA
      Znanost kaže da je kod privlačenja novih regruta u ideološke tabore najvažnije pružiti im osjećaj zajednice i smisla, te im omogućiti da sudjeluju u aktivnostima. Namjerno ili ne, alt-right grupe u tome su vrlo uspješne, posebno na internetu. Svi novi simpatizeri odmah se mogu uključiti u borbu, u najmanju ruku tako da će, na primjer, širiti dezinformacije o Emmanuelu Macronu u nadi da će biti izabrana Marine Le Pen. Svatko može odmah početi širiti priču o medijskoj cenzuri vala kriminala koji su donijeli muslimanski imigranti, sve kroz klik, share ili retweet.
      I dok se novi regruti tako igraju rata s memeovima, netko od novih frendova na Twitteru će im reći: “Milo (Yiannopoulos) je O.K.,ali jesi li vidio onog tipa Grega Johnsona?”. Ili će ih pozvati na internetski forum u kojem se o obrani Europe od muslimana priča nešto iskrenije. Jasno je zato zašto članovi ekstremno desnih skupina s iskrenim oduševljenjem gledaju eksplozije uspjeha svojih umjerenijih verzija. “Sve se manje i manje moram boriti s otporom svojim idejama”, rekao je Greg Johnson Hermanssonu. I njegov je optimizam kako se čini, nažalost, opravdan.

×