Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
dzonikg83

Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 26 минута, Благовесник рече

Зато што су тако  доживели. Не могу се те ствари ни видети, ни описати или предочити, осим буквално, јер не постоји други начин. То је као нешто што је из више димензија приказати дводимензионалним дечјим цртежом. Не брани им Бог да то узму и буквално. Међутим, доживљај јесте буквалан, али  опис тог доживљаја (откривеног од Бога и по Божјој вољи, а за то имамо више него доста аргумената) изложен је кроз перцепцију поменутих и других светих угодника Божјих не у буквалном смислу, иако тачно. 

Zna li se koji su to drugi sveti Boziji ugodnici koji to nisu videli u bukvalnom smislu?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Хаеул рече

Не, Бог неће никога да "роштиља", јер Он није тај који кажњава (око тога бар нема никаковг размимоилажења међу православнима) - ми кажњавамо сами себе, тако што бирамо таму и ништавило, уместо Њега који је Извор постојања и живота.

Шта нас тамо тачно чека, не знамо, али оно што је извесно јесте да Бог није створио ни нас ни овај свет за смрт, још мање вечне муке. Божја намера јесте да сви буду спашени. То је разлог зашто се оваплотио, и умро за нас на крсту.

 

Isus reče "oprosti im Gospode jer ne znaju šta čine".

Čovek greši usled dubokog neznanja.

Ako čovek zaista ne zna pa učini greh, kako je onda njegov takav "slobodan izbor" tame i ništivalia - validan?

Odnosno kako je moguće osuditi ga na večne muke zbog toga?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 12 минута, grigorije22 рече

Zna li se koji su to drugi sveti Boziji ugodnici koji to nisu videli u bukvalnom smislu?

Код свих 

пре 40 минута, Благовесник рече

доживљај јесте буквалан, али  опис тог доживљаја ... изложен кроз перцепцију поменутих и других светих угодника Божјих,  није у буквалном смислу, иако је тачан. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, Благовесник рече

Код свих 

 

Meni je poznat primer Svetog Marka Efeskog koji je raskrinkavajuci lazno ucenje kako postoji tvarni oganj reka sledece: Међутим, сада не постоји огањ који мучи грешнике у аду (јер ће всчни огањ почети да их мучи тек после Страшног Суда), а тим пре не постоји ни на некаквом трећем месту попут „чистилишта“.
Сва виђења огња, која су људи имали, представљала су слике, или пророчанства о ономе што ће бити у будућем веку. Сваки опроштај грехова после смрти даје се, уз садејство људских молитава, само по благодати Божијој, која се простире чак и до оних који се налазе у аду, и никаква „отплата“ или „задовољење“ за већ опроштене грехе нису потребни.

Dakle sveti Marko to pomera na buduci vek. Ima monaha koji tvrde da su vatra, kazani i slicno dati kako bi se to odigravalo da je na zemlji. Ali, nisu naveli koji svetitelji su to tacno konkretno rekli i tumacili, pa po revniteljima ispada da je to plod ljudskih zelja zbog greholjubive prirode.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 34 минута, Tumaralo. рече

Isus reče "oprosti im Gospode jer ne znaju šta čine".

Čovek greši usled dubokog neznanja.

Ako čovek zaista ne zna pa učini greh, kako je onda njegov takav "slobodan izbor" tame i ništivalia - validan?

Odnosno kako je moguće osuditi ga na večne muke zbog toga?

Занимљиво је да то питање постављате мени, а не некоме од заговорника теорије о "роштиљању".

Исус рече, али да ли је баш тако? Да ли је то што је рекао заиста тако, или пак просто одраз Божје милости? Да ли је заиста истина да "не знају шта чине", тј. да нису у стању да знају? Колико је у свету убица које не знају да је убиство нешто лоше? Има их, али тај ниво изопачености је редак чак и међу највећим злочинцима.

Господ призива себи све, укључујући и припаднике неписмених племена Амазона, која нису ни чула за Јеванђеље. Дакле, мало нас заиста "не зна шта чини" и има изговора за недела која чинимо.

Као што сам већ рекао, не кажњава Бог, већ ми кажњавамо сами себе, тако што се одбацујемо топлину љубави Његове, коју наша изопачена и пала природа доживљава као паклене муке. То, наравно, не значи да Бог губи улогу Судије, јер Он је тај који одлучује шта јесте, а шта није, од Њега - а самим тим, и шта је пало и изопачено.

Е, сад, да ли су те муке вечне? Не знам. Нико не зна, јер нико од нас није био у паклу. Није баш логично да неко може просто да живи како хоће, па да се мало "пржи" у "чистилишту", а онда лепо продужи у рај, зар не? Али има их, чак и међу православнима, који мисле да је тако. Православни теолог David Bentley Hart, на пример, у предговору свог The New Testament: A Translation тврди добар део онога на чему се заснива идеја о "роштиљању" заправо представља погрешан превод.

Искрено, лично ме не занима шта нас чека, јер верујем у Божју правду и милост. Све што је битно јесте то да не доводимо у питање доброту Бога, да од њега не правимо неко морално чудовиште, и да Црква проповеда оно што се људе привући Богу (не, не заговарам новотарије или свештенике на рошулама), уместо да их отера од њега (нешто што су римокатолици и протестанти постигли стављањем претераног акцента на "роштиљање"). 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, Хаеул рече

Исус рече, али да ли је баш тако?

Isus ne laže. Niti dovodi u zabludu.

 

пре 10 часа, Хаеул рече

јер верујем у Божју правду и милост

Pravda i milost su pojmovi koji se međusobno isljučuju.

 

пре 10 часа, Хаеул рече

(нешто што су римокатолици и протестанти постигли стављањем претераног акцента на "роштиљање")

Rimska crkva se lepo snašla sa doktrinom o čistilištu. Time je praktično spasila veru koja je, kako vidimo, gotovo nestala kod kolokvijalno protestantskih i kolokvijalno pravoslavnih naroda.

Nemoguć je milostiv Bog koji dozvoljava da se ljudi večno muče usled sagrešenja u vremenu. I to sve iz neznanja...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нисам сигуран да ли уопште желим да наставим разговор с неким ко ме оптужује да сам Господа назвао лажовом.

Можда се искључују, у очима човека који црту перципира као две тачке - и то оне крајње - и празан просто између. 

Не баратате најбоље историјским чињеницама, а рекло би се да не познајете најбоље ни садашњицу. Доктрина о чистилишту није од јуче, нити је на било који начин "спасила веру". У време кад је "испловила" на површину, вера баш и није била угрожена. Римокатоличка црква је захваљујући тој и низу других богословских и којекаквих других акробација, изазвала раскол у сопственим редовима. Срачунајте колико је људи европског порекла данас римокатоличке вероисповести, колико их је протестаната свих боја, а колико атеиста, па онда видите да ли је Римокатолипка црква својим поступцима заиста "спасила веру" - разуме се, своју, каква год била. Најживахнији грана "западног хришћанства" међу Европљанима и еврогеним народима данас су разноразне протестантске и секташке фракције, попут пентакосталаца, а не римокатолици. Римокатолицизам међу Европљанима, са изузетком рецимо Пољака, је у великој кризи, коју Ви очигледно не желите да видите. 

Нисам ни рекао да се вечно муче, нити пак да се не муче. Рекао сам да не знам, баш као што не знате ни Ви, и да је нелогично да неко може живети како хоће у овом животу, а да га у ономе чека Царство Небеско, после дужег или краћег "роштиљања". 

Бог је изнад логике, и Вама и мени појмљиве категорије могућег. Не пада ми на памет да о Њему нагађам тако слободно као Ви, и не желим да, по угледу на римокатолике, у нашу теологију уводним неку схоластичку математичку логику. Не постоји јасан consensus patrum по овом питању, и то наша дискусија неће променити, али Црква углавном проповеда да пакао постоји, и да су муке које очекују оне коју у њему заврше вечне, јер то доприноси томе да више верних изабере живот који је по вољи Божјој (зашто би се неко мучио у овом свету ако га свеједно очекује мање или више директан лет за Царство Небеско?).

Као што рекох, мало шта ми чинимо из истинског незнања. Проверите ко су били ти за које је Господ рекао да "не знају шта чине", и размислите да ли је то заиста био случај. 

Свако добро!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
1 hour ago, Tumaralo. рече
пре 11 часа, Хаеул рече

јер верујем у Божју правду и милост

Pravda i milost su pojmovi koji se međusobno isljučuju.

Dobro, ali da li mozemo reci da se dopunjuju ?

Neko je pravedno osudjen za neki zlocin na dozivotnu kaznu zatvora, ali se promenio i postao bolji tokom izdrzavanja kazne i zar ne treba, zar nije i sad pravedno da mu se pokaze milost i da mu se olaksa sluzenje dozivotne kazne. Pravedno je osudjen, ali je i pravedno da se pokaze milost jer se pokajao za svoj zlocin i postao bolji covek. I tako imamo i pravdu i milost koje se medjusobno dopunjuju i saprozimaju. :drugarstvo:

Zar nije onda ocekivano da i Bog bude i pravedan i milostiv, cak sta vise, iz Pisma i predanja znamo da iako je  mnogo puta bilo razloga da pravedno deluje , Bog je ipak pokazivao vise svoju milost (nego pravdu) prema ljudskom rodu ,.... i, odlagao je  svoju pravdu i cinio milost do krajnjih granica mogucnosti preokreta i pokajanja ljudi, kao da Bog ceka poslednji trenutak da se covek pokaje, .... kao, da malo spekulisem i teorisem,.....  Bog ceka coveka da se pokaje u poslednjem casu slicno kao i onaj pokajani razbojnik, ....i zbog toga, mozda cak, (ja licno tako verujem, iako su nesaznajni putevi Boziji ) mnogi ljudi i spasavaju svoje duse jer Bog pokazuje svoju milost i ceka coveka da se pokaje i popravi do poslednjeg casa i sigurno prima pokajanje i u poslednjim trenucima (godinama) covekovog zivota , iako mozda po pravdi mnogi nisu zasluzili toliku milost ,.... ali zbog toga mozda i stoji da ce  .....milost i istina sresce se (Ps.85,10).... prvo ide milost , pa tek onda istina i pravda, znaci po tome moze da bude i nesto od ovoga gore sto sam naveo.... :D

Znaci, u principu, Bog deluje i po pravdi i po milosti, samo sto On pokazuje svoju veliku milost do krajnjih granica i ceka coveka na pokajanje cak i ako vidi neku malu, najmanju nameru u coveku da se pokaje i promeni.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Архимандрит Рафаил Карелин: Пакао

недеља, 14 јул 2019

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, данас смо слушали јеванђељску причу о исцелењу гадаринског бесомучника. Јеванђеље нам је открило једну од тајни будућег живота, размакло завесу која од нас скрива мрачни бездан.

          Муке несрећника којег су запосели демони треба да нас подсете на постојање пакла и силâ таме. Један теолог је рекао: “Ђаво није само човекоубица него је и велики преварант. Ех, како је само преварио људе и натерао их да забораве да пакао постоји!” Наши греси слични су искрицама које горе у нашим срцима. Те искрице ће се након смрти претворити у стуб пакленог пламена, оног страшног пламена који пече, али не светли, пламена који мучи, али не уништава. У том црном огњу гореће цео човек. Тај страшни пламен обухватиће изнутра сваку ћелију и сваку пору човековог тела. Господ је пакао назвао огњеном гееном и тамом најкрајњом. Пакао је царство таме и вечите ноћи. Угасиће се светлост очију. Угасиће се и друга светлост, светлост наших мисли. Човек ће постати сличан звери. У паклу ће се угасти Божија Свветлост, она Светлост која нам даје живот и радост. Један духовник, иначе писац, вели: “Све док се налази у води риба уопште не схвата шта је то вода, и тек кад је изваде из воде и кад почне да се гуши, постаје јој јасно шта за њу представљала та животворна стихија.” Човек схвата шта је то Бог тек кад Га заувек изгуби. Дакле, браћо и сестре, пакао је вечна тама, вечна црна јама без дна у коју ће упасти душа грешника.

Господ Исус Христос је рекао: где црв њихов не умире, и огањ се не гаси (Мк. 9, 46). Оведе се под црвом подразумева наша савест. Кад чинимо некакве срамне грехе, па макар то нико од људи не видео, савест нас мучи. Она, попут црва, даноноћно гризе човеково срце, призивајући га на покајање. У будућем животу нема кајања. Тамо ће савест да мучи човека попут какве страшне змије. Тамо ће постојати самосажаљење. Но, то је жаљење без поправљања, без љубави, сажаљење које прелази у мрачни и безизлазни очај. Сама реч “ад” значи “заборав”. Ад је земља заборава. Ад је тамо где нема наде. Неки људи кажу: “Бог ће све да загрли и ако је ад изван Божијег домашаја, онда то значи да Бог ипак није свуда присутан.” Црква на то одговара да је Бог присутан свуда и у свему. Али Бог је у рају присутан као Љубав која неизрециво радује светитеље, а у аду као сила која суди и кажњава.

И ма колико на земљи патили, свака патња има свој крај. Сваки човек, било да је бачан у тамницу или да лежи у болесничкој постељи, пре или касније ће бити ослобођен: или ће му тамница постати гроб, или ће изаћи на слободу; или ће болесник бити излечен, или ће прећи у други живот. У аду нема промена и не постоји нада. Ад је вечни гроб за грешника. Пакао је море мржње. Док смо још овде на земљи, видимо како неки људи мрзе Бога. И само спомињање Бога код њих изазива неку врсту шока, баш као да је Бог њихов лични непријатељ. Та страшна мржња према Богу испољава се кроз рушење цркава, скрнављење светиње и бесмислено светогрђе, као кад су иконама вадили очи или када су у уста Спаситеља на икони стављали цигарету. Зар то није сатанистичка мржња према светињи? Ад је узбуркано море стравичне мржње и зато је у аду немогуће покајање.

Замислите само како често људи мрзе једни друге! Злоба која никне у нашем срцу у ствари нас саме мучи и прогони. Ад је вечна мржња сваког грешника према свим осталим грешницима. Грешници ће у паклу личити на клупко змија које су се зариле једна у другу. Тамо неће бити љубави чак ни између родбине. Ако се тамо сретну мајка и кћерка или отац и син, посматраће једни друге онако како гује једна другу гледају. Пакао је у ствари бескрајна мржња. Тамо ће човек сâм себе мрзети. У Библији пише како је на Каину након братоубиства постојао знак греха и одбачености (види, 1. Мој. 4, 10-15). У аду ће се тај страшни Каинов знак налазити на душама и телима грешникâ. Њихове душе ће бити унакажене и одвратне, попут каквих паукова што личе на човека, а тела мрачна и заудараће онако како заудара грех који су учинили. Човек ће тамо мрзети и себе самог. Господ је рекао: Ондје ће бити плач и шкргут зуба (Мт. 8, 12). Грешници ће тамо бити спремни да сопствено тело кидају зубима. Гадарински бесомучник лутао је пустињом и ударао главом о камење. Осећао је страшне и нељудске муке и његови дивљи крици проламали су се тим крајем. Исте такве муке осећаће грешник у паклу. Ма колико неки човек био зао, то се ипак не може поредити са окрутношћу демона. Кад читамо о томе какве су све врсте мучења измишљали људи за њима слична бића, просто се ужасавамо. Не можемо ни замислити какве ће све муке смислити демонски ум за оне који се нађу у његовим рукама, у његовој власти?! За грешника ће најстрашније бити то што ће демона видети у самом себи, као змију која лежи у његовом срцу. Најстрашнија мука управо и јесте то кад човек у себи види демона и постаје сличан демону. Силе таме мрзе човека зато што је он створен по образу и подобију Божијем. Неки светитељи су говорили да је Господ створио човека зато да би људи који испуњавају вољу Божију попунили места палих анђела. Управо зато нас демони толико мрзе. Сатана је био светлоносни анђео, а претворио се у мрачно адско чудовиште. Замислите онда колико мора да мрзи човека који може да се усличи анђелу!

Неки хришћанин је једном осетио на себи стање смрти. Тада је видео пред собом страшно чудовиште, односно демона и ужаснуто је узвикнуо: “Ко си ти? Ја те не познајем!” Чудовиште је одговорило: “Како то да ме не познајеш? Па ти си целог свог живота испуњавао моју вољу и зато си ти сада мој!” Дакле, онај ко овде на земљи кроз грех постаје сличан демону, тај ће му припадати и у вечности као његов плен. Шта треба да чинимо да не бисмо доспели у вечну власт тог страшног тиранина?

Демони су носиоци непоправљиве гордости и зато сваки хришћанин треба да се труди да стекне врлину смирења како се не би уподобио демонима. Ђаво је једном приликом рекао преподобном Макарију Великом: “Ти, Макарије постиш, а ја уопште не једем. Ти мало спаваш, а ја уопште не спавам. Дакле, што се тиче тих подвига ниси ме надмашио. Али ти можеш да смириш свој дух, а ја не могу да се смирим. То је оно чиме ме побеђујеш!” Господ је назвао демона човекоубицом и лажом (види, Јн. 8, 44). Браћо и сестре, кад се љутимо на човека и у срцу му желимо зло, ми смо такође човекоубице. У таквим тренуцима ми припадамо демону. Зато је Господ и рекао: И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша (Мк. 11, 25).

Свети Оци су учили: “Пре него што се помолиш за себе и своје ближње, од срца се помоли за непријатеље своје.” Господ је демона назвао лукавим и лажом. Грех лажи за нас је постао нешто што се посвуда догађа. Он прожима цео наш живот. Зато ми и јесмо духовно тако немоћни и слаби. Један човек се жалио свом пријатељу да је окружен лошим и нечасним људима и просто не зна како да их се ослободи. Пријатељ му је одговорио: “Само говори истину и веруј да ће побећи од тебе јер они просто не могу да поднесу истину.” Ако се у животу будемо трудили да говоримо истину, силе таме ће оставити нашу душу на миру јер су лаж и лицемерје оно што њима одговара. У души човека који лаже демон види своје и свога.

Реч ђаво значи клеветник. Али и ми стално клеветамо једни друге и то и речима и мислима. Шта нам је чинити да победимо тај грех који је срастао с нашом душом? Свети Јован Кронштатски каже: “Кад видим човека који греши, или пијанца који обнажен лежи на земљи или пак човека који изговара прљаве и гнусне речи, трудим се да свој ум молитвом узнесем прам Богу и да кажем: Господе, Ти све можеш, помилуј овог човека. Ти си га створио и једино Ти знаш како ћеш га спасити. Уколико то кажем из дубине срца, више немам потребе да га осуђујем.”

Браћо и сестре, једном је код неког великог подвижника дошао демон у виду човека и упитао: “Може ли се спасити онај ко је сагрешио као ђаво?” Светитељ се молио Богу да добије одговор на то питање и Господ му је рекао: “Ја имам више милости него што ђаво има зла. Али треба да знаш да те то куша зли дух. Кад поново дође, реци му: “Господ ће ти опростити ако почнеш да се кајеш и ако се будеш молио говорећи: Ја сам стародревна лаж. Господе, помилуј ме!” Кад је незнанац поново дошао код старца и кад му је старац поновио речи Господње, разлегло се паклено кикотање. Сатана је узвикнуо: “Ни кад сам био сâм нисам рекао Богу: “опрости ми”. Данас сам владар огромног царства и зар мени као таквоме доликује да било коме кажем “опрости”?!”

Браћо и сестре, многи од нас учинили су тешке грехе, грехе сличне гресима демонâ. Зато се свети Јефрем Сирин осмелио да каже: “Наша Црква је Црква погибли”, тојест ми смо по својим делима достојни погибли, “али наша Црква је исто тако и Црква која се каје” и зато је спасоносна, будући да је покајање једини пут ка спасењу. Свети Јован Златоуст вели: “Код нас постоји заклињање ђавола, а то се чини именом Исуса Христа. Зато треба што чешће понављати: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.” А преподобни Јован Лествичник додаје: “Именом Исусовим ударај демоне јер од тога не постоји јаче оружје ни на небу ни на замљи.”

Амин.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nikako da dobijem odgovor na ovo pitanje. Plamena reka i jame su bile nepoznate apostolu Pavlu i Luki. Ali, koja je onda svrha davanja ovakvog iskustva ako ono ne predstavlja realnost? 

JEDNO STRAŠNO ISKUSTVO STARCA AMVROSIJA “OTIŠAO SAM U PAKAO I VIDEO SAM GA!“

Starac se često budio noću u tri sata posle ponoći i ustajao na molitvu. Tako je jednog jutra ispričao da su ga posetili prethodne večeri poznati pokojnici (tj. duše njemu poznatih ljudi koji su preminuli) i dali mu svoja imena da se pomoli za njih. Jedan od njih seo je na krevet pored njega i bio je toliko leden da pet sati posle toga starac nije mogao da se povrati od tolike hladnoće: “Bio je leden kao da su ga stavili u zamrzivač’‘… Od tada je rekao da će se moliti Bogu da mu pokaže kako žive pravedni, a kako oni koji idu u pakao, tj. kako žive oni koji se spašavaju, a kako oni koji se nalaze daleko od blagodati Božije. Posle godinu dana jake, usrdne molitve, Bog mu je dao tu mogućnost. Prilikom jednog susreta sa svojim duhovnim čedima, upitao ih je, posle Božanstvene Liturgije, da li znaju šta je to pakao. Jedan mu je odgovorio: “Starče, znamo da je pakao, kao što nas uči Evanđelje, mesto gde idu ljudi koji ne vole Boga i nisu izvršavali Njegove zapovesti. Isti taj podatak nam govore takođe i sveti Oci.“ “Da, ali to je teoretski“, odgovorio je.  “ Ja ću vam ispričati svoje iskustvo koje sam nedavno imao kada me je moj Anđeo Hranitelj odveo do vrata pakla i video sam kako žive oni u paklu. Kao dokaz toga pokazaću vam ožiljak na ruci. Taj ožiljak zadobio sam kada sam bio na vratima pakla. Kao da je vatra iz paklene reke izašla i napravila mi malu opekotinu na ruci da bih razumeo da to što mi se dešava nije laž, niti priviđenje, niti lažan osećaj, već jedna stvarnost koju mi je pomogao moj anđeo da prihvatim i bolje razumem, da poverujem u nju više i da vam je ispričam.“ Rekao im je kako je video ljude koji se nalaze u paklu kako plivaju unutra u jednoj plamenoj reci, a ožiljak koji je zadobio nalazio se malo iznad ručnog zgloba. U razgovoru rekao je i sledeće: “Svako od vas ima jednog anđela koji ga prati, ali pazite, deco, anđela imaju samo oni koji su kršteni. Nekršteni nemaju anđela čuvara. Anđela čuvara dobijamo na dan svoga krštenja. Ali ima i demona blizu vas, to da znate, da pazite.“

24 februar 2015 god.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 30.8.2012. at 19:56, Давор73 рече

Има једна дивна прича коју сам прочитао кад и резензије и поговоре на Св.Силуана Атонског а коју је написао један више него озбиљан теолог,заборавио сам му име.Ево овако каже човек...Опште је познато да је оно што се десило Св.Силуану прешло границе и Атоса и стигло до свих крајева земље,али има један догађај (по речима приповедача) који се одиграо малтене паралелно са јављањем Господа Св .Силуану а који је познат скоро па само у границама Атоса.

Дакле,буквално тих година Господ се јавио још једном монаху, (не помиње се ко је био у питању) на његово свакодневно :,,Помилуј ме грешног".Каже се да му је рекао :Спасићу свакога ко ме бар једном у животу призвао" .На те речи монах сео у чуду па почео да размишља :А што се ми онда мучимо свакодневно и чему сав подвиг и сл? Господ који зна мисли људске опет му каже : ,,Рекао сам спасићу сваког ко ме је бар једном у животу призвао,али онога који је претрпео макар мало муке и труда због мене назваћу својим пријатељем у Царству "..Ето браћо па ви видите кога и каквог Господа имамо.Из приче се закључује да има и оних других који Га се нису сетили ни у највећим невољама али ми ту већ ништа не можемо,а ни Бог изгледа,јер ,,неће баба силом у Рај"

.Ја бих ово назвао ,,Позитивном теологијом"!!!..Уздравље и да се спасимо сви до једног! navijanje

Znači ako ja samo jednom kažem: Gospode Isuse Hriste Pomiluj me mogu da budem siguran u svoje spasenje? Ili ovo nema bukvalni smisao. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
AZBYKA.RU

Если Бог есть Любовь, почему Он так жестоко наказывает грешников? Что такое – геенна огненная? Откуда взялся ад и какова природа адских мучений? Святые Отцы ответили на такие вопросы еще полтора...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 31.5.2018. at 13:47, Precious рече

Бог и свеци су искористили страшне аналогије да би нас упозорили на страхоту пакла. Ствар може бити само гора од аналогија. Бог није мучитељ грешника, али само Његово присуство прожима грешника. Мораћу и ја са аналогијом да објасним - То ти је као да уђеш у Сунце без некаквог заштитног одела. То заштитно одело је крштење тј. благодат која може да се изгуби. Зато Господ два пута каже "заиста" када каже да некрштени неће видети царство Божије. Но Бог је и према њима милостив па их затвара у пакао јер је и пакао мања мука од тога да будеш без благодати у присуству Божијем. А шта је пакао? МЕСТО без (тј. минималног) присуства Бога, где се сама земља распада, без зеленила, без живота, без ваздуха, лава се прелива, све се дими, потпуна апокалипса и ту се осуђени боре за кутке који су подношљивији од других. 
Но Бог каже да су многе собе код Њега, може некрштеним праведницима да одреди места која нису тако ужасна и распаднута као она где су бачени грешници. На пример да их попне на Алпе где живот још увек личи на нешто. 
Морао сам пластично да објасним.

Ako je Bog ljubav pa je iz ljubavi grešnike smestio u pakao, šta će onda tamo lava i ostale strahote? Zar nije dovoljno to što su za večnost odvojeni od večnog života? Jedan od vaseljenskih sabora je osudio ideju da je Bog mučitelj. Ako je on stvorio pakao on se ne razlikuje mnogo od Alaha u islamu i ispada da jeste mučitelj jer je stvorio paklene tamnice gde će grešnici da budu mučeni. Dakle nije direktno mučitelj kao u Islamu ali jeste indirektno. Drugo, odakle ti to da su Bog i sveci koristili analogije da bi upozorili na strahote pakla? Oni su te analogije koristili da bi duhovno opisali poznatim i zemaljskim. U Isusovo doba se u Hramu sedmično žrtvovalo na hiljde životinja i postojao je odvodni sistem za oticanje krvi i masnoće koje su se skupljale u jednoj jami. U njoj su stalno bili crvi koji su se hranili tim otpadom. Kada je Isus učio ljude, služio se ovom metaforom kako bi pokazao da je pakao gori od tog ogavnog mesta izvan grada. No to ne znači niti je to bio njegov cilj da kaže kako će u paklu bukvalno da postoje crvi koji će da jedu telesa pa se ona obnavljaju. Cilj je bio da se ukaže na savest koja će večno da muči gešnike. Uzmi i pročitaj šta je Jovan Damaskin rekao o paklu, Isak Sirin i Sveti Simeon novi Bogoslov koji su Svetim Duhom sozrecavali ovo pitanje. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
FORUM.KRSTARICA.COM

NA PITANJE Ben Rabbi Nathana da li jevreji veruju u pakao i da li su u Isusuovo vreme imali taklve predstave i verovanja. On potvrdjuje da to nije ucenje koje im je Bog dao, ali da se to ucenje...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...