Jump to content
dzonikg83

Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

Rate this topic

Recommended Posts

1 hour ago, Tumaralo. рече

Znači Bog će ipak neke ljude da roštilja večno?

Po svemu sudeci postoji mogucnost, .....  ja licno ne bih voleo da proveravam da li ce biti vecno ili mozda nece, sta ako bude, brrr sta ako covek u buducem veku vidi i uveri se da je nemoguce da bude drugacije,....  bolje je osigurati se na vreme za buducu vecnost,  pa se moliti u miru da se Bog smiluje svima.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Bokisd рече

Po svemu sudeci postoji mogucnost, .....  ja licno ne bih voleo da proveravam da li ce biti vecno ili mozda nece, sta ako bude, brrr sta ako covek u buducem veku vidi i uveri se da je nemoguce da bude drugacije,....  bolje je osigurati se na vreme za buducu vecnost,  pa se moliti u miru da se Bog smiluje svima. 

 

Eh nije baš da imamo toliku moć . Jer i da li ćemo vere imati zavisi od blagodati Božje.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 минута, Bokisd рече

Da, bolje je reci, .... potruditi se koliko je moguce vise (da izbegnemo onu drugu losu mogucnost) i Bog ce pomoci i dati blagodat.

Često razmišlljam ovih dana o ona dva osuđenika sa Hristom na krstu...

Obojica su u tom momentu bili u stanju blizu apsolutne nemoći. Međutim, jedan je prepoznao Gospoda i pomolio se a ovaj drugi nije..

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 36 минута, Tumaralo. рече

Često razmišlljam ovih dana o ona dva osuđenika sa Hristom na krstu...

Obojica su u tom momentu bili u stanju blizu apsolutne nemoći. Međutim, jedan je prepoznao Gospoda i pomolio se a ovaj drugi nije..

Da, vrlo interesantna i po meni nadahnujuca tema o ova dva razbojnika, sta i kako, zbog cega ovako, zasto nije onako (al' sam ga skenirao... :takeoff:)

Sta znam, mislim, da situacija nije bas tako jednostavna kao sto se cini, ali opet obojica su bili kako kazes u stanju apsolutne nemoci i priblizavao im se kraj zivota, cekala ih je ljuta smrt, i jedan je i pored toga hulio na Gospoda dok se drugi pomolio i pokajao....valjda treba ocekivati da kada je covek sateran u cosak ucini sve da se nekako izbavi od nevolje.

Kako covek sam sebi moze nastetii to je cudo i za mene nerazumljivo,  i sam se ponekad samom sebi cudim kako sam mnogo puta toliko hladan prema veri i svome spasenju. :lupaglavu:

(konkretno, gledam sada malo sta pise, ovaj jedan razbojnik je trazio od Hristosa da pomogne sebi i njima i da svojom bozanskom silom sidje sa krsta, znaci nije bas jasno shvatao celu situaciju, trazio je ono telesno , telesnu spas od smrti, nije mislio o nekim malo uzvisenijim stvarima, ... dok drugi razbojni shvata situaciju, shvata da Onaj koji je na krstu nije ucinio nikakvo zlo, dok su njih dvoje pravedno osudjeni i kroz taj tok misli dolazi do pokajanja i ispovedanja Boga i istinskog spasenja, koje nije telesno, nego se tice carstva Bozijeg,... itd..)

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 26.3.2019. at 22:00, Tumaralo. рече

Znači Bog će ipak neke ljude da roštilja večno?

Не, Бог неће никога да "роштиља", јер Он није тај који кажњава (око тога бар нема никаковг размимоилажења међу православнима) - ми кажњавамо сами себе, тако што бирамо таму и ништавило, уместо Њега који је Извор постојања и живота.

Шта нас тамо тачно чека, не знамо, али оно што је извесно јесте да Бог није створио ни нас ни овај свет за смрт, још мање вечне муке. Божја намера јесте да сви буду спашени. То је разлог зашто се оваплотио, и умро за нас на крсту.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Хаеул рече

Не, Бог неће никога да "роштиља", јер Он није тај који кажњава (око тога бар нема никаковг размимоилажења међу православнима) - ми кажњавамо сами себе, тако што бирамо таму и ништавило, уместо Њега који је Извор постојања и живота.

Шта нас тамо тачно чека, не знамо, али оно што је извесно јесте да Бог није створио ни нас ни овај свет за смрт, још мање вечне муке. Божја намера јесте да сви буду спашени. То је разлог зашто се оваплотио, и умро за нас на крсту.

 

Starac Gavrilo upravo kaze da je to bas bukvalno. Starac Amvrosije Lazaris isto to kaze koji je imao iskustvo da je to bas bukvalno tako.

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, grigorije22 рече

Starac Gavrilo upravo kaze da je to bas bukvalno. Starac Amvrosije Lazaris isto to kaze koji je imao iskustvo da je to bas bukvalno tako.

Па, кажу. Неки други не кажу. Уз дужно поштовање поменутима, ни мишљења највећих међу Оцима Цркве нису "меродавна" ако нису у складу с Писмом и учењем других Отаца. Није све што свети и мудри људи изусте "закон" јудејско-мухамеданске варијанте, или Истина с великим почетним словом. И такви горостаси као Свети Атанасије Велики нису увек у праву. Скренуо бих вашу пажњу на овај рад, из кога издвајам следеће:

Цитат

У правилима једног од светих отаца, светог Атанасија Великог сасвим се другачије гледа на убиство у рату: „...тако, убивати није допуштено, али убивати у рату непријатеље и законито је и достојно похвале, и ради тога, који се одликују у рату удостојавају се великих почасти и споменици им се подижу, који казују њихова славна дела”.

Цитат

Посебно је значајна следећа одредба у вези са убиством у рату, правило 13. светог Василија Великог, које у Законоправилу Светога Саве гласи: „Ако војник у рату за благоверје убије, три године да не прими причешће”. Аристин у тумачењима овог правила истиче да ни свети Василије не одбацује „суд”, став, мишљење Атанасија Великог према коме убиство у рату није убиство јер је убиство противника у рату „дело законито и похвале достојно”. Зато су „велике части достојни они који у ратовима храброваше” и лепо је подизати им споменике који говоре о њиховој храбрости. Према Арисину „ни овај велики муж” (Василије Велики) не одбацује суд светог Атанасија (и других), „зато што за целомудрије и за благоверије храбар убија у рату”.

Дакле, Свети Сава, у састављању свој Законоправила, свесто изоставља мишље Светог Атанасија Великог, с којим се и Свети Василије Велики у основи слаже, да је „...убивати у рату непријатеље и законито је и достојно похвале”. Аутор цитираног рада закључује да је, „...овакав став [Светога Саве] дубље на Христовом трагу од правила Атанасија Великог”, што верујем стоји. Ја бар тако мислим, а Ви? 

Опсесија паклом и вечним мукама није у духу православља. Неко ко проведе више времена у размиљању и страху од пакла, него у молитиви и дивљењу пред лепотом Бога, и његове творевине, није на правом путу. Зато, не трошимо превише времена на размишања о томе "шта нас чека", већ се трудимо да будемо по образу и подобију Божијем”. Ако неком размишљање о паклу и мукама помаже на том путу, нека мисле о њима, али нека припазе да се те грозне слике и тај страх не преобразе у идола.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U vezi 'rostiljanja' ima nesto kod sv.Grigorija Velikog :

" Неке примере таквих детаља, које не би требало тумачити на "груб и чулан" начин, наводи и свети Григорије Двојеслов у четвртој књизи својих "Разговора" која је, као што смо већ видели, специјално посвећена питању живота после смрти.

Тако, описујући посмртно виђење неког Репарата, који је видео грешног свештеника како гори наврх неке огромне ломаче, св. Григорије пише:

"Наложена ватра коју је видео Репарат не значи да у аду горе дрва. Пре ће бити да је то зато да би стекао упечатљиву слику о адском пламену, како би и људи, слушајући његов опис, научили да се боје вечног пламена, на основу искуства које имају са вештаственом ватром" ("Разговори", IV, 32).

Описујући, опет, на другом месту како је неки човек био враћен из смрти у живот зато што се радило о "грешци" - неко други са истим именом у ствари је позван у онај свет (а то се дешава и у данашњим "посмртним" искуствима) - свети Григорије додаје: "Када се тако што догоди, пажљиво разматрање ствари показује да то није била грешка, него упозорење. У свом безграничном милосрђу добри Бог допушта неким душама да се убрзо после смрти врате у своја тела како би их призором ада научио страху од вечне казне, будући да их саме речи нису могле у то уверити" (IV, 37).

Tako i imamo razna svedocanstva ljudi koji su u vidjenjima bili preneti u Raj ili u pakao pa su i preneli takva svoja vidjenja, ...kao gore kako prica Grigorije, Reparat je u duhovnom vidjenju video ogromnu lomacu i vatru koja predstavlja analogiju sa vestastvenom vatrom kako bi na osnovu ovog naseg iskustva koje imamo sa vatrenim plamenom naucili i shvatili da je i tamosnji nevestastveni plamen takodje strasan i da se bojimo da ne dospemo tamo i da ne cinimo losa nego samo dobra dela.

Kako ce to sve tamo tacno izgledati ne znamo tacno, ali, recimo sto se tice Raja i carstva nalazio sam kod otaca razna moguca objasnjenja kako bi moglo izgledati, .... blagodat i sreca, mir, spokojstvo, ljubav, mislim da je sv.Jovan Zlatoust savrseno objasnio zivot buduceg veka :

Zamisli stanje tog života koliko je moguće da to predstaviš sebi: jer potpuno ga predstaviti po dostojanstvu nije u stanju nijedna reč; međutim, iz onoga što čujemo, kao iz nekih zagonetki možemo da dobijemo neku nejasnu predstavu o njemu. Pismo govori: „Žalost i uzdisanje bežaće“ (Is. 35:10). Šta može biti blaženije od takvog života? Tamo se ne treba bojati ni siromaštva, ni bolesti; ne može se videti ni onaj koji vređa, niti uvređeni, ni onaj koji razdražuje, ni razdraženi; ni razgnevljeni, niti onaj koji zavidi, niti raspaljeni nepristojnom pohotom, niti onaj ko brine o sticanju neophodnog za život, ni mučen željom vlasti i gospodarenja. Jer će sva bura naših strasti, utihnuvši, prestati i sve će biti u miru, veselju i radosti, sve tiho i spokojno, sve dan i jasnoća i svetlost – i svetlost ne ova sadašnja, već druga, koja je toliko svetlija od ove koliko je ova svetlija od sveće. Svetlost tamo ne pomračuje ni noć, ni zgušnjavanje oblaka; ne pali niti peče tela, jer tamo nema ni noći, ni večeri, hladnoće ni vrućine, ni bilo koje druge promene vremena, već je neko drugačije stanje koje poznaju jedino dostojni; tamo nema ni starosti, niti nevolja starosti, već je sve truležno odbačeno, jer svuda caruje slava netruležna. I što je važnije od svega – neprekidna naslada od opštenja sa Hristom, zajedno sa Anđelima i Arhanđelima i gornjim Silama.

Verovatno u suprotnom smislu mozemo koliko je moguce zamisliti i ono suprtotno stanje.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Хаеул рече

Па, кажу. Неки други не кажу. Уз дужно поштовање поменутима, ни мишљења највећих међу Оцима Цркве нису "меродавна" ако нису у складу с Писмом и учењем других Отаца. Није све што свети и мудри људи изусте "закон" јудејско-мухамеданске варијанте, или Истина с великим почетним словом. И такви горостаси као Свети Атанасије Велики нису увек у праву. Скренуо бих вашу пажњу на овај рад, из кога издвајам следеће:

Дакле, Свети Сава, у састављању свој Законоправила, свесто изоставља мишље Светог Атанасија Великог, с којим се и Свети Василије Велики у основи слаже, да је „...убивати у рату непријатеље и законито је и достојно похвале”. Аутор цитираног рада закључује да је, „...овакав став [Светога Саве] дубље на Христовом трагу од правила Атанасија Великог”, што верујем стоји. Ја бар тако мислим, а Ви? 

Опсесија паклом и вечним мукама није у духу православља. Неко ко проведе више времена у размиљању и страху од пакла, него у молитиви и дивљењу пред лепотом Бога, и његове творевине, није на правом путу. Зато, не трошимо превише времена на размишања о томе "шта нас чека", већ се трудимо да будемо по образу и подобију Божијем”. Ако неком размишљање о паклу и мукама помаже на том путу, нека мисле о њима, али нека припазе да се те грозне слике и тај страх не преобразе у идола.

Ovde nije u pitanju misljenje vec nesto sto su oni stvarno iskusili i tvrde da je to bukvalno tako. Da im je to Bog dao bi svedocili ljudima sta je zaista pakao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па зар ти није јасно објашњено  да не значи да у аду нпр. горе дрва или да до пакла стижемо спуштајући се неким лифтом, како стоји у откривењу Преподобног аве Гаврила,  већ нам се дају такве слике како би кроз дати опис, који је тачан, али дат на начин где се непознато описује познатим, страно, домаћим појмовима, духовно облачи у земљаске описе и категорије, да би научили на основу познатог искуства оно непознато. Слично Син Божји или Логос Божји излаже Еванђеље народу, кроз параболе, поређења, пословице... тј. небеско објашњава земаљским. То исто ради и у Октривењу дајући Апостолу Јовану на Патмосу истину о доласку Новог Јерусалима  тј. Царства Божјег, које долази с неба тј. трећег неба, небеске скиније... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 46 минута, Благовесник рече

Па зар ти није јасно објашњено  да не значи да у аду нпр. горе дрва или да до пакла стижемо спуштајући се неким лифтом, како стоји у откривењу Преподобног аве Гаврила,  већ нам се дају такве слике како би кроз дати опис, који је тачан, али дат на начин где се непознато описује познатим, страно, домаћим појмовима, духовно облачи у земљаске описе и категорије, да би научили на основу познатог искуства оно непознато. Слично Син Божји или Логос Божји излаже Еванђеље народу, кроз параболе, поређења, пословице... тј. небеско објашњава земаљским. То исто ради и у Октривењу дајући Апостолу Јовану на Патмосу истину о доласку Новог Јерусалима  тј. Царства Божјег, које долази с неба тј. трећег неба, небеске скиније... 

Jeste mi jasno ali to onda znaci da ovi starci grese kada kazu da je to bukvalno tako a ne kazu da je to dato na nama poznat nacin. Da li ima svetitelja koji su tumacili ovakve vizije i da im je to Sveti Duh otkrio?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 19 минута, grigorije22 рече

da je to bukvalno tako

Зато што су тако  доживели. Не могу се те ствари ни видети, ни описати или предочити, осим буквално, јер не постоји други начин. То је као нешто што је из више димензија приказати дводимензионалним дечјим цртежом. Не брани им Бог да то узму и буквално. Међутим, доживљај јесте буквалан, али  опис тог доживљаја (откривеног од Бога и по Божјој вољи, а за то имамо више него доста аргумената) изложен је кроз перцепцију поменутих и других светих угодника Божјих не у буквалном смислу, иако тачно. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...