Jump to content

Molitvama protiv bele kuge

Оцени ову тему


Препоручена порука

Beograđanka, koja je posle dve decenije braka, dobila porod, svake godine dolazi da se pokloni moštima svetog Petra, a u pećini izvire voda koja, kažu, leči oči i otklanja glavobolju.

261256_082615s2_f.jpg?ver=1345898919

Proslava Petrovdana u Crnoj reci

Pećinski manastir Crna reka, duboko uklesan u litice planine Mokra gora, mnogi zbog sličnosti i značaja upoređuju sa najpoznatijom pravoslavnom svetinjom u Crnoj Gori, a neki ga i nazivaju srpskim Ostrogom. Osim što pleni neobičnim ambijentom u kome se nalazi, tišinom i specifičnom arhitekturom, ovaj hram i sveti Petar Koriški Čudotvorac, čije mošti se ovde čuvaju, pomažu nevoljnicima svih vera i nacija, iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a u poslednje vreme i iz mnogih delova Evrope. Dolaze Nemci, Turci, Slovaci, Rusi...

Od prošle jeseni, kada je asfaltiran put od Ribarića na Jadranskoj magistrali, do manastira se dolazi lako i brzo - putničkim vozilom, a može i pešice za oko sat hoda. Asfalt je doprineo da se broj posetilaca ovoga leta udvostruči.

Hvala iz Istanbula

Ne zna se ko je i kada manastir uklesao u ogromnu stenu, ali se zna da su 1687. godine ovde, iz Sopoćana, donete mošti svetog Stefana Prvovenčanog i da tu, daleko od zlih očiju i loših namera, ostale 14 godina, dok mir nisu našle u Studenici. Zna se i da je u manastiru bila neka vrsta škole za monahe, i ne samo za njih, da su i knjige prepisivane. U crkvi je sačuvan i lik ktitora-živopisca, izvesnog Nikole, znalci tvrde da su zidovi oslikani u 16. veku. Oštećeni ikonostas nemo kazuje da je manastir zapamtio požar, ne zna se koje godine.

Kada su sa Kosova 1840. prenete mošti svetog Petra Koriškog Čudotvorca, nevoljnici su počeli da dolaze u manastir i traže ono što im lekari nisu mogli dati. U narodu ovog kraja, a i u drugim delovima Srbije, vlada verovanje da će ko prespava u manastiru, ili bar za trenutak zaspi ispod svetiteljevih moštiju, izlečiti sve bolesti, kaže iguman Jovan.

261257_082615s3_f.jpg?ver=1345898943

Izvor lekovite vode

- Po lek i spas ovde dolaze nevoljnici sa svih strana. Početkom jula posetio nas je i jedan Turčin, čuo je da sveti Petar čini čuda, doveo je mališana koji mesecima nije spavao, a kad bi zaspao, vrištao je u snu. Čitali smo mu molitve i dete je zaspalo ispod moštiju, javio nam se iz Istanbula, srećan i zahvalan, jer je sa njegovim sinom sada sve u redu. Još mnogo muslimana i pripadnika drugih vera posećuje manastir, tako je vekovima. Dvadesetogodišnja Dragana iz Beograda poslala nam je pismo kojim nas obaveštava da je odmalena imala problema sa sluhom, da ništa nije čula, kao i da je letos bila u manastiru i da o svojoj nevolji nije htela ništa da nam priča. Spavala je ispod moštiju, molila se svetom Petru i sada je odlično, želi da dođe, da je bolje upoznamo i da se zahvali manastiru i svetom Petru Koriškom - priča iguman Jovan i naglašava da je ovakvih primera na stotine.

U jednom uglu, u tami, zatičemo mladog čoveka, tridesetih godina, koji kleči pored sveca i krsti se dok mu molitvu čita monah Zaharije. Zove se Dragan, iz okoline Kragujevca je, ne želi da govori o muci koja ga pritiska, ali ne krije da je uveren u ozdravljenje.

Od radnika do lekara

Ispod kovčega sa moštima svetog Petra zatičemo i Miru iz Beograda koja je došla sa porodicom da se pomoli Bogu i zahvali svecu što je, posle dvadesetak godina braka, dobila decu. Danas ima dva odrasla sina i ćerku i svake godine bar po jednom dolazi u Crnu reku.

- Bog i sveti Petar Koriški su mi pomogli. Postoji neka sila, neka čudna moć svevišnjeg koja ovde pomaže ljudima u nevolji - ističe Mira dok kleči ispod kovčega sa moštima.

261255_082615s1_f.jpg?ver=1345898967

Beograđanka Mira pored moštiju sv. Petra Čudotvorca

- Beležimo decenijama sve ovakve i slične slučajeve, puno ih je i teško ih je sve nabrojati, dvoje mladih Beograđana dugo nisu imali decu, ali nisu želeli da ostanu bez poroda, sveti Petar je uslišio njihove i naše molitve, dobili su - trojke, dvojicu dečaka i devojčicu, profesori su na univerzitetu i učeni ljudi, dolaze ovde i lekari, inženjeri, piloti, radnici, seljaci - kaže monah Zaharije.

Najveća gužva u Crnoj reci je nedeljom i uoči Petrovdana, manastirske slave, kada je na spavanju i po nekoliko stotina nevoljnika, kaže monah Mitrofan.

- Sigurni smo da i psihički bolesnici, koji ovde takođe dolaze po lek i spas, iz hrama izlaze bodriji i zdraviji, a neki i potpuno izlečeni. U jednom uglu manastirskih odaja, duboko u pećini, niz stenu se tiho sliva voda koja leči oči i otklanja glavobolju, puno sveta se ovde izlečilo - dodaje monah Mitrofan.

Stamenko Andrijanić, penzionisani agronom iz Raške, kaže da u narodu vlada verovanje da ko ovde zaspi, ma koliko bio bolestan, odlazi zdrav.

- Možda je to samo legenda i uteha za bolesne i zlosrećne, a možda se, uz božju pomoć, ljudi zaista izleče. Teško je objasniti sve to, ja mislim da ovaj mir i ambijent u kome se manastir nalazi psihološki deluju na ljude, jačaju njihovu dušu i ulivaju im nadu da je sve moguće. Nešto, ipak, postoji, zato i dolazim ovde - ističe Stamenko Andrijanić.

San o udaji

Za Petrovdan, manastirsku slavu, održava se sabor. Čast je biti domaćin manastirske slave. Uveče se priredi večera, diže se slava, tu je i vladika Teodosije, monasi, zvanice, a tu su i devojke koje služe goste. Obično su nešto starije, jer im mlađe prepuštaju tu čast pošto se veruje da će se devojke koje služe na manastirskoj slavi iste godine i udati. Tridesetogodišnja Milanka iz okoline Tutina često dolazi u Crnu reku.

- Služila sam poslednje dve-tri godine, ali još nije naišao pravi. Mnoge koje su služile pre mene sada su udate žene, verujem da ću i ja, uz božju pomoć, naći svoju sreću. Služiću i iduće godine na Petrovdan - nada se Milanka.

Jača od bombi

U vreme NATO-bombardovanja drhtala je zemlja oko Crne reke, podrhtavale su litice, samo zahvaljujući božjoj volji, svetinja nije oštećena. Jedna gromada, teška nekoliko tona, survala se u dvorište manastira i tu je stala, na samo desetak metara od crkve. Nije oštetila ni most, nije se zaletela ni na obližnji konak. Kao da ju je neka moćna ruka baš tu zaustavila. Blizu manastira stizali su, preko Mokre gore, i Albanci iz Metohije, ali napada na manastirsko bratstvo nije bilo.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

исправка, црква се налази унутар литице, а стена је стала на 10 метара од конака.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Danijela,
      Odlukom episkopa raško-prizrenskog Teodosija dosadašnja igumanija manastira Gračanica Stefanida će sa 15 monahinja nastaviti monaški život u gračaničkom metohu u obnovljenom manastiru u Brnjaku u opštini Zubin Potok.
      “Tamo je za sada napravljena crkva posvećena Sv. Georgiju, a pored hrama već je poodmakla gradnja novog monaškog konaka za sestre. U obnovi manastira posebno učestvuje dobrotvor Rade Dobrić sa svojom porodicom iz Zubin Potoka. Velika želja naroda ovog kraja naše eparhije jeste da taj manastir iznad jezera Gazivode, koji je trenutno gračanički metoh, potpuno oživi kao samostalan manastir i da pored dva muška manastira ovoga kraja, Crne Reke i Dubokog Potoka, bude na dodatno duhovno ohrabrenje našeg vernog naroda”, navodi se u saopštenju Eparhije raško-prizrenske.
       
      Manastir u BrnjakuEparhija raško-prizrenska Naglašava se da je u Brnjaku u Nemanjićko vreme delovala poznata škola koju je za devojke osnovala u 13. veku Sveta Jelena Anžujska, majka svetih kraljeva Dragutina i Milutina i da će gračaničke monahinje uskoro nastaviti ovu drevnu tradiciju iz srednjeg veka.
      Dodaje se da je igumanija Stefanida sa svojim sestrama pre dve godine kanonski je primljena u Eparhiju raško-prizrensku nakon otpusta iz Eparhije vranjske, gde je služila u manastiru Prohor Pčinjski. Od tada upravljala manastirom Gračanica i sa sestrama je dala veliki doprinos u obnovi manastirskog konaka i duhovnog života.
      “Stefanida je oslobođena dužnosti i radi nadzora nad obnovom novog manastira već imenovana za igumaniju manastira Brnjak. Dok traje obnova konaka u Brnjaku, mati Stefanida sa sestrama nastaviće da privremeno boravi u manastiru Gračanica, odakle će postepeno preći u novi manastir kada se za to steknu uslovi” navodi se u saopštenju.
      Uprava nad manastirom Gračanicom predata je staroj shi-monahinja Teodori, koja je u Gračanici provela ceo svoj monaški život.
      “Šest monahinja, koje su i ranije živele u Gračanici, ostaće u ovom manastiru i dalje zajedno sa mati Teodorom u ovoj drevnoj svetinji koja je, pored Prizrena, u poslednjih 20 godina sedište episkopa raško-prizrenskog i eparhijske administracije”, saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske.
       
      Manastir u Brnjaku oživljava, postaje dom monahinjama iz Gračanice - Kosovo Online
      WWW.KOSOVO-ONLINE.COM Odlukom episkopa raško-prizrenskog Teodosija dosadašnja igumanija manastira Gračanica Stefanida će sa 15 monahinja nastaviti monaški život u gračaničkom metohu u obnovljenom...  
    • Од Драгана Милошевић,
      Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima

       
      U prepunoj maloj crkvi je toplo, više od stotinu vernika iz različitih krajeva Srbije, ali i Republike Srpske, došlo je na službu Svetog tajnog jeleosvećenja.
      U manastiru Ilinje kod Bogatića otac Isaija čita jevanđelja, a potom sa svojim pomoćnicima pomazuje vernike osvećenim uljem. Među prvima je pomazao slepo mače, dok mu je kod nogu kuca Asija, koju je čovek udario tako jako da je postala invalid. Dobro ste pročitali, pas i mačka su u crkvi i otac Isaija ih pomazuje. Na isti način kao i vernike u ljudskom obliku. Jer i naši ljubimci su božja bića. Ako mene pitate - mnogo čistija od ljudi.

       
      Nešto kasnije ću se vratiti na samu službu. Želela sam samo da pokušam da vam dočaram tu divotu - životinje i ljudi zajedno na službi u crkvi. Baš onako kako bi i trebalo da bude. Tu je bilo još nekoliko pasa koje su vernici doveli sa sobom i tokom dva sata, koliko je trajalo jeleosvećenje, niko od njih se nije čuo, a kamoli neku štetu napravio. Mirno su sedeli, ležali tik do svojih ljudskih prijatelja. Jedino je slepa maca Stefan, kojoj su i prednje šapice deformisane, bila u rukama. Savršeno mirna i vesela...
      ŠUMA SMRTI
      - Punih 12 godina spasavamo životinje i udomljavamo ih. Mnogi vernici dođu autobusima, oduševe se ovim divnim psima i usvoje ih. Neki dođu i po drugog, trećeg... Nažalost, mnogi ljudi iz ovog kraja pse i dalje nazivaju džukelama i ophode se prema njima sa nepoštovanjem. Ili još gore, tuku ih, muče... Misle da je pas za lanac i koru hleba. Kad im više ne trebaju ili kada su na izdisaju, samo ih puste i onda ti isti ljudi dođu u crkvu. To nisu pravi vernici. Pravi vernik neće povrediti drugo biće - mirnim glasom govori otac Isaija, koji je u mantiji mnogo puta išao do "šume smrti", mesta nadomak manastira gde ljudi prosto bace životinje. Kao kesu đubreta. Samo istovare i produže... Užasna jeza me je prošla telom dok sam ovo slušala. Ali i od goreg ima gore...
      TOLIKO LJUBAVI
      - Našli smo mrtvu majku koja je, kako bi zaštitila štence od lovaca, primila metak. Lovcima je u Prnjavoru normalno da ubijaju napuštene pse. Sreća je ipak ta što nas posećuje dosta dece i što je dosta dece koja su ovde dolazila i koja i dalje dolaze u međuvremenu odraslo i sa ljubavlju se ophode prema životinjama. Znaju kako se koji pas zove, koji je bio bolestan, stalo im je. Oni će izrasti u prave ljude - mirnim glasom govori otac.

       
      Na pitanje koliko njih brine o četvoronošcima ovde, odgovara:
      - Troje. Nas troje im čistimo, kuvamo hranu, ponekad dodamo granule... Imali smo ranije i mačke, ali smo ih izmestili u kuću van manastira. Bile su uznemirene zbog pasa. Sada im je mnogo bolje.
      Toliko ljubavi i blagosti na jednom mestu ne pamtim kada sam osetila. I ne preterujem kada kažem da se u svakom kutku manastirskog imanja zna za red. Svaka pas ima svoje mesto, svi se slažu. Pomoć otac ne traži, ali ako žele, vernici i putnici-namernici mogu doneti hranu za životinje, poigrati se sa njima... Bar toliko im svi mi dugujemo.
          
      Radost uprkos bolu
      Otac Isaija kaže da mnogo pasa udome, ali i da ima onih koji će zauvek ostati u manastiru Ilinje.
      - To su invalidi. To je ovaj pekinezer, kome je izbijeno oko. To je Asija, kojoj je prednja noga unakažena. Većina ljudi posmatra životinju kao celinu i nije spremna na dodatnu "žrtvu" i posvećenost koju iziskuju invalidne životinje - naglašava otac.
      Na pitanje zbog čega je Asija uvek na predavanjima i među vernicima tokom i posle jeleosvećenja, nastojatelj manastira odgovara:
      - Ljudi treba da vide šta su joj učinili! I nikada da ne zaborave. Ali uprkos svom zlu koje su joj naneli, ona i dalje maše repom kada vidi čoveka. Raduje mu se. Od nje mnogi treba da uče...
      Samo kukavice tuku slabije
      - Niki je pas koji je tako jako udaren u kičmu da više nije mogao hodati. Operisan je tri puta i, na sreću, oporavio se. Ponovo hoda. Ti koji tuku životinje udariće i ženu, dete... To su agresivni, prazni ljudi koji ne znaju kako nešto da dobiju na jedan normalan način, pa primenjuju silu. Žele da pokažu koliko su moćni, a zapravo su najnemoćniji. Slabije od sebe maltretiraju samo kukavice - priča otac Isaija dok mazi pekinezera koji je od udarca nogom ostao bez oka.

      Šta je jeleosvećenje
      U Svetoj tajni jeleosvećenja Bog Duh sveti silazi u pomoć kada se život čovečji nađe u velikoj nevolji i opasnosti od bolesti i nemoći.
      Cilj ove Svete tajne je opraštanje grehova i povratak zdravlja obolelog
      Sastoji se iz molitvi sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem
      Kroz ulje deluje božja blagodat za ozdravljenje bolesnika, a bolest ovde podrazumeva oboljenje duše ili tela
      Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta
      Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik
       
      O manastiru Ilinje

      Manastir je posvećen Svetom proroku Iliji
      Sagrađen je 1983. godine na imanju bračnog para Lacković
      Po blagoslovu episkopa šabačkog gospodina Lavrentija, 2006. za nastrojatelja postavljen je otac Isaija, a 2010. proizveden u čin Igumana
      Njegovim dolaskom pokrenut je duhovni život u manastiru, a počeli su i značajni radovi na dovršenju manastirske crkve i uređenju čitavog kompleksa
      Adaptiran je i osposobljen stari konak za smeštaj monaštva, bolesnih i gostiju
      Zbog velikog broja poseta podignut je novi konak i sala za prijem
      Manastir Ilinje je mesto gde vernici sve češće dolaze da traže duhovni mir i utočište, ozdravljenje, spas za bolesne i oproštaj grehova
      Ovaj manastir postao je i mesto gde se ljudi leče od bolesti zavisnosti
      SVETO MESTO KOD BOGATIĆA: Manastir u kome životinje pronalaze spas od ljudi
      WWW.REPUBLIKA.RS Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima  
    • Од Evzon,
      Manastir Stuplje

      Ovaj manastir Srpske pravoslavne crkve se nalazi u Republici Srpskoj, 60-tak kilometara udaljen od Banja Luke u mjestu Gornji Vijačani na tromeđi opština Čelinac, Prnjavor i Teslić. Ovaj manastir posvećen Sv. Arhanđelu Mihailu po nekim izvorima je podignut 1557. godine i osnivač manastira je krelj Dragutin i u njemu se odvijao monaški život od 15. do kraja 17. vijeka, kada se za vrijeme Velike seobe Srba manastir seli preko rijeke Save u tadašnju Habzburšku monarhiju, u manastir Orahovica u Slavoniji gdje su sačuvani svi rukopisi i knjige ove svetinje od propasti i uništenja od strane Otomanskog okupatora. Obnova i rekonstrukcija ovog manastira je započela 1994. godine i Zavod za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske je manastir Stuplje registrovao kao spomenik kulture Republike Srpske druge kategorije. Manastir se nalazi na lokalitetu Crkvište, na rječici Manastirici u selu Gornji Vijačani. Od manastira Liplje udaljen je 12 kilometara vazdušnom linijom. Put do manastira Liplje dug je 20 kilometara i vodi tokom rijeke Ukrine.
      Ko bude prolazio ovim krajevima neka obavezno svrati u ovu svetinju koja se nalazi u srcu prirode između dvije rijeke, na kome vlada mir i spokoj, daleko od buke i užurbanog života u gradu. Poslije liturgije i molitve obavezno sjednite da se odmorite u trpezariju koja se nalazi u manastirskom konaku gdje će vas ljubazni domaćini ponuditi kafom, domaćom rakijom i vrućim čajem zaslađenim domaćim manastirskim medom, uz obaveznu dobrodošlicu i dug i prijatan razgovor. Iguman ovog manastira je mlad i ljubazan čovjek, sa kojim možete da razgovarate prijateljski o svemu što vas muči i zanima od vjere preko ekonomske politike  Trenutno koliko sam uspio da vidim u toku je izgradnja narodne trpezarije u sklopu manastirskog konaka tako da je svaki prilog i dar dobrodošao ovom svetom mjestu. 
      Otišao sam sa kolegom prvi put na ovo mjesto prije nepunih mjesec dana i evo prekjuče sam bio opet  kad god sam u prilici vrlo rado ću da posjetim ovaj raj na zemlji, oazu mira i spokoja koju bi po meni trebao da posjeti svaki pravoslavac koji se nađe u ovim krajevima.
      https://goo.gl/maps/6NmFSBpPjk22
       

       

      This post has been promoted to an article
×
×
  • Креирај ново...