Jump to content
pokajnik83

Лапсуси и испале (шта вас је насмејало)

Оцени ову тему

Recommended Posts

Прва ноћ у Рајловцу... Ми, деца од 15 година... Не мош` заспати... Родитељи отишли и "оставили" нас... Ајд` ти заспи сад, кад нема мајке да те покрије... Дођосмо овде да испунимо неке своје снове о војсци, ваздухопловству, авионима, ал` ноћна тама притиска и без обзира на удобност кревета, неда ти да заспиш. Моја соба, соба бр.8. У приземљу интерната. На улазним вратима собе већ окачена таблица са именима "станара". Миленковић, Бајић, Ракић, Ватреш... Нас тројица смо ту. Прва два са списка и ја, али недостаје Ватреш. Иначе, током дана, наш васпитач који нам је додељен је рекао да ће тај Ватреш доћи тек сутра, јер су питомци из Сарајева, таква је била организација, имали да се јаве на аеродром тек сутрадан, по доласку нас осталих, који нисмо из Сарајева и околине...

"Шта је тај Ватреш?", пита Перо, један од цимера. Муслиман вероватно, кажем му, Адмир се зове. "А шта је то муслиман? Јел` то Шиптар?", укључи се Мики. Ја сад као објашњавам, а немам ни ја појма... А нас тројица дошли из Србије. Један из Каћа, други из Куршумлије, ја из Богатића. Сви из етнички чистих средина, а и ако баш нису, муслимана код нас није било, а и ако јесте, учени смо да смо сви исти. Ја додуше, имао код баке у селу једног Недина, који је такође о распустима долазио код своје баке по мајци. Дете из мешовитог брака. Мајка Српкиња из тог села, отац шабачки муслиман. Лекар. Па добио посао у Сарајеву, те се ту и Недин родио. Ал` док није кренуо у школу, а и касније за сваки распуст, 29-ти, Први мај, ето ти Неде у село, те смо нас двојица живели своје Томаса Сојера и Хаклбери Фина, Немце и партизане, каубоје и Индијанце, Загоре (где сам ја увек био Чико),... Знао сам само да је "другачији" када смо, као деца ишли иза куће да пишкимо и када га је моја бака једном у шали питала: "Недо! Јеси ли ти Босанац?", а он јој одговорио, мали смо били, још ни у школу нисмо кренули: "Нисам, ја сам мус`иманац!". И тако, на основу тог "предзнања", проведох добар део ноћи у објашњавању цимерима о томе ко је тај Адмир, док акламацијом нисмо усвојили, да је он један од оне двојице из вицева-Мујо или Хасо... Некако пред зору починусмо, док нас није васпитач "дигао" око 9-ке...

Како ли је у својим сновима свако од нас тројице замишљао Адмира не знам, но сад на вратима собе, са нашим васпитачем Ћуфтом иза себе, људином од два метра као заштитом, стајаше мали црни дечак, црних очију и косе густе попут четке... "Ајде дјецо устајте!", повика Ћуфта, "Ево вам четвртог цимера. Упознајте га!" Ми онако буновни од неспавања, поскакасмо и упознасмо нашег новог друга... Испаде да је он ту баш из села, кућа му преко пута аеродрома беше. Падоше и први договори о одласку код њега, на пите и баклаве и остала благоутробија исламске кујне... Назвасмо га и Муја. Није му сметало.

Пролазе тако дани, настава почела, ал` нема још нешто потребе да се учи. Дођеш из школе, па ти просто досадно. Размишљаш о кући, родитељима, џукцу којег си оставио код баке у селу, симпатијама из основне... Па ти некад и уђе мушица у око, јер не мереш признат` да плачеш, а очи пуне суза, срце `оће да искочи. Да бар можеш изаћ` у град, ал` нису нам још ураћене питомачке легитимације, тек смо се сликали. И као спас од туге, дође спорт. По цела поподнева и вечери смо проводили на спортским теренима, атлетској стази, базену... А Мујо баш и није био за спорт. Ретко је одлазио са нама. Правдао се да мора учит`.

И тако, једном приликом када онако прљави, прашњави и знојави од спорта, улетесмо нас тројица у собу, затекосмо нашег Мују, како седи за столом и прича са једним питомцем са Војне академије. А тај младић, к`о од брега одваљен, тако је ваљда изгледао и Николетина Бурсаћ. Јал` је већа глава, ил` она ручерда. А плус што је академац. Еј бајо мој! Ко зна кол`ко ће воде Миљацком протећи док и ми не дођемо дотле... Углавном, након почетног изненађења, наш ти Мујо рече: "Ајде цимери, шта сте с` укип`ли? Улаз`те! Ајд` да ми упознате рођака. Са академ`је." Устаде ти Николет`на, пружи оне лопате од руку и дубоким гласом рече: "Стојан!"

Ова моја двојица ништа, упознаше се са њим, ал ја к`о стручан је ли, не да мени нешто мира... "Хоћете пити кафу момци?", упита нас Мујо, и пре него што ова двојица одговорише, ја рече да хоћемо. Ма нисмо ми пили кафу наравно, али је та кафа била изговор, пошто је кувало било прљаво, те је онда Мујо мор`о изаћ` из собе до купатила да га опере. То ми је и била замисао, не би ли остали сами са Стојаном... А Стојан, стари вук са Козаре, игра му брк, сконт`о човек шта је...

Кад Мујо изађе, Стојан нам исприповеда о њиховој фамилији. Дакле, Ватреши-два брата, бејаху негде од Источне Босне, па као што и свака прича почиње са убиством бега, тако и они отидоше са своје постојбине, те се један насели у Жепи, а други оде под Козару. Од ових што се населише у Жепи, један се у скорија времена, отприлике одма` након Првога рата, загледао у неку беговицу великог мираза, а он беше трговац који је тек почео развијати посао, те је тако примио ислам и оженио ју и од њих је овај наш цимер, а Стојан бејаше од овога другога брата који се насели под Козаром... И рече дечко да се знају, с` времена на време посећују и тако...

Прича баш и није нека испала, како ова тема захтева, ал` мислим да говори о томе како сви бејасмо испаљени у овом казану, вилајета балканскога...

Share this post


Link to post
Share on other sites

hahhahaha :D a tačno znam kako to izgleda, imala sam i ja svojih bisera- opojila do bola umesto obojila do pola :D ili plesna trbušačica umesto trbušna plesačica 7896634 7896634 7896634 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

Дакле ја и женче оплакасмо добрих пет минута :) :) :)

Јело, Јело, певаш и опело...и то онако црначки осећајно!

Сјајно! likefaceeeeeeee men875847'0789

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest JelenaLela

Š'a da vi kažem... 0102_laugh Tu sam ako, ne d'o Bog, zatreba :bla: . Za prijatelje sa foruma posebna emocija ;)

A sad, Bože oprosti, nije za šalu!

Da ste mi svi vi i vaši još dugo živi, zdravi i nasmejani!!! :group111:

Share this post


Link to post
Share on other sites

hahhahaha :D a tačno znam kako to izgleda, imala sam i ja svojih bisera- opojila do bola umesto obojila do pola :D ili plesna trbušačica umesto trbušna plesačica 7896634 7896634 7896634 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

Ne dolazim sebi od smijeha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Imam i ja sličnih ........."peti svetar" umjesto "Sveti Petar" ili umjesto "pa čekala sam te kod..." ja govorim "pa čepala sam te kod" i sl.

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моје: архитетка уместо архитекта, фридижер уместо фрижидер(затрово ме Шојић).. 0102_laugh

Сестрине: (припремали смо се за спавање, и стицајем околности, спавали у истој соби она "прва" и "друга" сестра и ја.. И причамо "друга" сестра и ја тихо, "прва" сестра дода: Ћутите спава ми глава!) И тако.. умрли смо од смеха. .smeha..

Сестра од стрица: Она и ја у продавници, и она разгледа.. И одједном пита продавачицу: "Колико су вам оне грисине од 20 динара?" Продавачица и ја смо се смејали 10 минута без престанка.. 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Odgovara drug istoriju, bila je neka priča oko manufakture. Nema pojma. I sad nastavnica da mu pomogne, "Dobro, imali su kuće na sprat, na spratu su živeli, a šta je bilo u prizemlju?" Svi mu šapuću "radionice, radionice!" A on: "Kladionice!"

Ista ta nastavnica je jednom zaboravila knjigu pa je tražila od učenika. Dao joj je jedan iz prve klupe. Krenula on da lista, kad ono ispade Pamelina slika! Jao Bojane!!! sHa_sarcasticlol

Share this post


Link to post
Share on other sites

Час историје. Код нас у одељењу биле су две девојке које су понављале разред. Једну од њих пита наставница Вера како је народ звао хунског владара Атилу. Буљи она, ослушкује шта други шапућу, али никако да чује како треба. Наставница љута што ова не зна ни најосновније окреће се од ње и креће ка катедри, све успут грдећи Биљану што ништа не учи. У том моменту један друг је добацио Биљани одговор: ''Бич Божији, Биљана, кажи Бич Божији!'' А она сва срећна што је чула тачан одговор викну: ''Сетила сам се!'' Наставница Вера, сва озарена што се ова ипак нечег сетила, одговори: ''Ајде реци, Биљана!'' Шта је она чула Бога питајте, само се кроз разред се проломио одговор: ''Звали су га Пиииџоооо!'' 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha Вриштали смо и плакали од смеха сви до једног. И сад се смејем 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh

Share this post


Link to post
Share on other sites

моја жена кад је била у гимназији одговарала историју (коју нит је волела нит имала много везе), елем подпитање поставила професорка "који су још православни народи на Балкану, Срби, Бугари...и:" друг јој шапуће "Грци, Грци" а моја садашња ће ти "Турци"

наставник српског нам је саопштио како је једна другарица из суседног одељења писала састав о песми "нагази ме Стано"

ја сам на први поглед мислио да се песма зове " нагази Местану" (Местана-као женско име, а што да је нагазиш, не знам)

Share this post


Link to post
Share on other sites
"нагази ме Стано"

Имао сам и сам сличних тренутака:

Као мали, мислио сам да се онај певач зове Џонтра Волта, а да Лепа Брена пева о неком момку који се зове Патанак- "Висок момак, па танак...", да се група Рива у оној својој песми којом су ономад освојили награду на Евровизији обраћа неком Зокију на плажи, са благим енглеским акцентом "...`ди си Зокеј", а жена ми мислила да се позната певачица зове Јоси Палисац...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ортак радио у продавници. Дође Ром да пазари и на каси крене да се цењка : " Јел може ово мало јефтиније?" а ортак мртав ладан одвали " Ма,нећемо сад да се циганишемо".

Другом приликом,исти ортак : пита купац Ром јел може на вересију, а овај одговара : " Може, па људи смо, нисмо Цигани! "

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имао сам и сам сличних тренутака:

Као мали, мислио сам да се онај певач зове Џонтра Волта, а да Лепа Брена пева о неком момку који се зове Патанак- "Висок момак, па танак...", да се група Рива у оној својој песми којом су ономад освојили награду на Евровизији обраћа неком Зокију на плажи, са благим енглеским акцентом "...`ди си Зокеј", а жена ми мислила да се позната певачица зове Јоси Палисац...

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

ovo je fantastično.......plačem od smijeha

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ортак радио у продавници. Дође Ром да пазари и на каси крене да се цењка : " Јел може ово мало јефтиније?" а ортак мртав ладан одвали " Ма,нећемо сад да се циганишемо".

Другом приликом,исти ортак : пита купац Ром јел може на вересију, а овај одговара : " Може, па људи смо, нисмо Цигани! "

Jedan Rom je mom bratu dugovao pare. Moj brat ga srete na ulici i onako usput mu spomene taj dug, a ovaj mu kaže:"Doneću ti pare, pa neću ja da se ciganišem."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...