Jump to content
Sign in to follow this  
obi-wan

Richard Stallman o slobodnom softveru

Оцени ову тему

Recommended Posts

Чињеница је да не можемо знати шта затворени софтвер све ради осим онога за шта је намењен и за шта га користимо. Ни мени се то нимало не свиђа. Али - овде Сталман акценат ставља на шпијунирање, што мислим да данас у ери интернета и веб апликација за обичног корисника више нема никаквог значаја, јер се све мање користе програми на рачунару, а све више у ,,облаку" - веб апликације. Не постоји начин да се заштитите од тога да вам Гугл скенира мејлове и на основу садржаја мејлова приказује рекламе, јер сервис је Гуглов, подаци су на њиховим серверима и могу да раде шта оће са њима (и ако је повреда приватности они то никоме неће рећи), или дропбокс и сличне ствари.

Кад су државне институције у питању, ту сматрам да треба искључиво користити софтвер отвореног кода у комбинацији са сопственим сервисима и серверима (ништа third party)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kada enkriptujem mailove, niko osim mene i primaoca ne zna sta je u njima.

Може ли за смртнике неко објашњење и упутство? Ако је то уопште доступно смртницима...

Share this post


Link to post
Share on other sites

http://gobblin.se/u/...stallman-on-rt/

Bilo bi dobro da cujemo poneko misljenje o ovoj emisiji - da li se slazete sa Stallmanom, ako ne, u cemu i zasto ne, i ostalo... :)

...

http://en.wikipedia....ichard_Stallman

Najveci problem lezi van Stallmana, odnosno problem je u tome sto mnogi ljudi ne razumeju, iako on stalno to naglasava, da on govori o slobodnom softveru a ne o besplatnom softveru i da se on ne zalaze za zabranu zasticenog softvera, vec samo pokusava da ubedi ljude da ga (slobodnom voljom) ne koriste. To je sasvim u redu. Stallman ima prava na svoju filozofiju i pravo da druge ubedjuje u to da je ispravna.

Kad se to zanemari, moja primedba je da kao i svi idealisti, ima prilicno "crno-beli" pogled na svet.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Kad se to zanemari, moja primedba je da kao i svi idealisti, ima prilicno "crno-beli" pogled na svet.

Слажем се. Има ту још један проблемчић са GPL лиценцом. Наиме, она приморава да сваки софтвер који динамички линкује библиотеке које су под GPL такође мора да буде објављен под GPL. Нпр, ако направим програм користећи Qt, морам да га објавим под GPL и учиним код јавно доступним. Nokia је од скора почела да дистрибуира Qt под LGPL, која је нешто флексибилнија, па је под одређеним ограничењима могуће дистрибуирати и софтвер затвореног кода. Још неке које су флексибилније су BSD лиценца, Аpache итд. Занимљив пример је андроид. Андроид јесте open source, али под Apache линценцом. Једино је кернел (линукс) GPL. Тако да су произвођачи дужни да објаве изворни код својих прилагођених кернела (што и чине), али нису дужни да објаве код остатка андроида (што и не чине). Зато није лако само узети изворни код од гугла и компајлирати га на било који телефон. Проблем су власнички драјвери, framework-ови и слично.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се. Има ту још један проблемчић са GPL лиценцом. Наиме, она приморава да сваки софтвер који динамички линкује библиотеке које су под GPL такође мора да буде објављен под GPL. Нпр, ако направим програм користећи Qt, морам да га објавим под GPL и учиним код јавно доступним. Nokia је од скора почела да дистрибуира Qt под LGPL, која је нешто флексибилнија, па је под одређеним ограничењима могуће дистрибуирати и софтвер затвореног кода. Још неке које су флексибилније су BSD лиценца, Аpache итд. Занимљив пример је андроид. Андроид јесте open source, али под Apache линценцом. Једино је кернел (линукс) GPL. Тако да су произвођачи дужни да објаве изворни код својих прилагођених кернела (што и чине), али нису дужни да објаве код остатка андроида (што и не чине). Зато није лако само узети изворни код од гугла и компајлирати га на било који телефон. Проблем су власнички драјвери, framework-ови и слично.

У томе и јесте цака, циљ је да се одрже оне четири слободе, тј. да не можеш под плаштом свог (изведеног) софтвера да уведеш рестрикције коришћењу ,,слободног софтвера" који користиш у оквиру свог производа (или из којег си извео свој производ).

Иначе, то је просто лиценца као и свака друга, али која даје велику слободу кориснику. Ево неких мотивација за надоградњу на gpl3:

We update the GPL to protect its copyleft from being undermined by legal or technological developments. The most recent version protects users from three recent threats:

  • Tivoization: Some companies have created various different kinds of devices that run GPLed software, and then rigged the hardware so that they can change the software that's running, but you cannot. If a device can run arbitrary software, it's a general-purpose computer, and its owner should control what it does. When a device thwarts you from doing that, we call that tivoization.
  • Laws prohibiting free software: Legislation like the Digital Millennium Copyright Act and the European Union Copyright Directive make it a crime to write or share software that can break DRM (Digital Restrictions Management; see below). These laws should not interfere with the rights the GPL grants you.
  • Discriminatory patent deals: Microsoft has recently started telling people that they will not sue free software users for patent infringement—as long as you get the software from a vendor that's paying Microsoft for the privilege. Ultimately, Microsoft is trying to collect royalties for the use of free software, which interferes with users' freedom. No company should be able to do this.

http://www.gnu.org/l...uide-gplv3.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

У томе и јесте цака, циљ је да се одрже оне четири слободе, тј. да не можеш под плаштом свог (изведеног) софтвера да уведеш рестрикције коришћењу ,,слободног софтвера" који користиш у оквиру свог производа (или из којег си извео свој производ).

Ма све је то ОК, само је питање шта је заиста изведени софтвер. Ако ја напишем нови огроман и компликован код који (лупам) симулира процес производње вина и линкујем тај код са LAPACK, BLAS и FFTW библиотекама, може ли се онда мој софтвер сматрати изведеним из LAPACK-а, BLAS-а и и FFTW-а? Не бих рекао.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма све је то ОК, само је питање шта је заиста изведени софтвер. Ако ја напишем нови огроман и компликован код који (лупам) симулира процес производње вина и линкујем тај код са LAPACK, BLAS и FFTW библиотекама, може ли се онда мој софтвер сматрати изведеним из LAPACK-а, BLAS-а и и FFTW-а? Не бих рекао.

Њима је управо циљ, и то чак и не крију, да натерају програмере у GPL, види ово:

Consider GNU C++. Why do we have a free C++ compiler? Only because the GNU GPL said it had to be free. GNU C++ was developed by an industry consortium, MCC, starting from the GNU C compiler. MCC normally makes its work as proprietary as can be. But they made the C++ front end free software, because the GNU GPL said that was the only way they could release it. The C++ front end included many new files, but since they were meant to be linked with GCC, the GPL did apply to them. The benefit to our community is evident.

Consider GNU Objective C. NeXT initially wanted to make this front end proprietary; they proposed to release it as .o files, and let users link them with the rest of GCC, thinking this might be a way around the GPL's requirements. But our lawyer said that this would not evade the requirements, that it was not allowed. And so they made the Objective C front end free software.

Those examples happened years ago, but the GNU GPL continues to bring us more free software.

http://www.gnu.org/p.../pragmatic.html

Бенефит је очигледан.

То шта значи изведен софтвер је стварно нејасно, јер чак и ако динамички линкујеш библиотеку поставља се питање да ли твој програм уопште може да ради без те библиотеке. Али с друге стране, ти не ограничаваш употребу те библиотеке било коме. Зато су произвођачи библиотека често флексибилнији, па само траже да уз свој производ додаш и њихову лиценцу и копирајт и то је то (и да платиш наравно :)).

Share this post


Link to post
Share on other sites

...

I ja sam razvio slican kriptosistem, Hellix. Koncept je isti, ali je simetricni algortiam mnogo jaci od cast5 koji je u GnuPG-u. Na Hellixu sam implementirao RSYMC-2048 (Rajovic Symetric Cipher), ali treba da se nateram da mu zavrsim aplikaciju.

Svaka čast! Oće li biti i za windows i osx?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaka čast! Oće li biti i za windows i osx?

Па ваљда ће бити опен сорс, треба само да компајлирамо. :) Бар на OS X-у не би требало да буде прекомпликовано, уз минималне измене у коду, а на Win-у може Cygwin да се користи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Одма` да кажем да сам послушао сам пар минута снимка, па можда промашим тему...

Али чини ми се да нема никакве потребе правити некакву идеологију од "слободног софтвера". Једноставно - ако хоћеш селободан софтвер, седни направи и дај да се користи без икаквих услова. И ту је одприлике крај приче. Не видим никакву потребу да се за то нешто посебно "боримо"... Против кога/чега да се боримо?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Не видим никакву потребу да се за то нешто посебно "боримо"... Против кога/чега да се боримо?

Против тебе. Ти си опасан елемент. :P

Share this post


Link to post
Share on other sites

Има још нешто у овој причи: ,,Слободан софтвер" не значи и open-source, а једна од слобода је да можеш да модификујеш програм. Ако произвођач не да изворни код, онда ова слобода модификовања постоји али сама могућност модификације је крајње ограничена - своди се на модификацију бинарног (или евентуално асемблерског) кода од чега нема неке вајде (осим за оне што крекују програме и за реверзни инжењеринг ривалских компанија). Изузетак су језици који се интерпретирају, наравно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Avocado,
      Otvaram ovde temu da odgovorim, da ne bismo onu drugu spamovali...
      Ako treba da se premesti u neki drugi podforum ili preimenuje, neka slobodno to neki admin učini.
       
      Ako si hteo da pričamo o slobodi, bilo bi dobro da si definisao taj pojam. Ovako moram da nagađam šta pod tim pojmom podrazumevaš i čini mi se da imamo različita shvatanja.
      Za mene je sloboda odsustvo nečije prisile na moju volju, misli, postupke i slično.
      Pod "nečije" se podrazumevaju isključivo svesna bića i samim tim okolnost da smo smrtni nema nikakve veze sa tim u materijalističkom univerzumu. Ako smo smrtni samo zato što je to htelo neko svesno biće, onda ima.
      Takođe, sloboda je gradacija, može se biti više ili manje slobodan i više ili manje neslobodan.
      Ni u ovom konceptu nema apsolutne slobode jer je naša sloboda ograničena slobodom i pravima drugih, odnosno, zakonima. To što mi neko ne dozvoljava da uđem u njegovu kuću iako ja to želim nije narušavanje moje slobode, već zaštita njegove.
      Tako da se svakako ne slažem sa tvojim konstatacijama da je jedina sloboda ona bez ikakvih ograničenja, niti da je smrt prepreka slobodi.
      Ti u ovom tekstu čini mi se iznosiš drugačiji koncept slobode koje se svodi na to da si slobodan da učiniš šta god poželiš nevezano za ograničenja prirodnim zakonima i uobičajna svojstva stvari... pa ako želiš da živiš večno, a ljudi su smrtna bića i materija je "propadljiva", onda kao nisi slobodan.
      Meni je ovaj koncept slobode prilično bizaran i onda sloboda svakako ne postoji čak ni u vašem viđenju stvari. Baš kao što si "ograničen" smrću, tako ne možeš ni da levitiraš, ne možeš da imaš tri glave ako to poželiš, ne možeš da trčiš brzinom od 500km/h... prosto postoji mnogo okolnosti kojima je realizacija tvoje volje prirodno ograničena.
      Ja zaista ne znam i ne razumem zašto uopšte vezuješ smrtnost za slobodu i time ulaziš u ovaj besmislen koncept.
      Čak ni tvoje viđenje stvari ne omogućava slobodu. Večno postojanje nam je po hrišćanskom viđenju svakako zagarantovano, i "sjedinjavanje sa Hristovim bespočetnim i nestvorenim energijama" (šta god to značilo) nije jedino što obezbeđuje "večni život, samim tim i apsolutnu slobodu"... jer razlika nije u smrtnosti, već samo u tome da li će nam posle smrti biti lepo ili ružno... da li ćemo imati večno uživanje ili večne muke.
      Time je čak vaša koncepcija upravo suprotna slobodi... što Hičens reče: Od tiranina Severne Koreje bar možeš da pobegneš tako što se ubiješ... (parafraziram po sećanju, nije precizan citat).
      Dakle, apsolutna sloboda u tom smislu u kojem deluje da je ti doživljavaš - kao slobodu da uradiš šta god ti je volja - ne postoji ni u Vašoj koncepciji. Čak ni vaš Bog nije apsolutno slobodan jer ne može da laže... i njegova sloboda  je ograničena njegovom "prirodom"...
      Zapravo takav koncept "slobode" odnosi na svemoćnost, a ne slobodu... pri čemu i apsolutna svemoćnost nije izvodljiva jer vodi u logičke kontradikcije.
       
    • Од Iulianus,
      "We are going to die, and that makes us the lucky ones. Most people are never going to die because they are never going to be born. The potential people who could have been here in my place but who will in fact never see the light of day outnumber the sand grains of Sahara. Certainly those unborn ghosts include greater poets than Keats, scientists greater than Newton. We know this because the set of possible people allowed by our DNA so massively exceeds the set of actual people. In the teeth of these stupefying odds it is you and I, in our ordinariness, that are here."
       
       
       
    • Од Trifke,
      Svima onima koji nemaju a poznaju Engleski preporucujem da preuzmu bespaltan Biblijski softver the Word. Postoje i drugi koje mozete naci ali ja vam ovaj preporucujem zbog obilja materijala koje mozete naci i to potpuno besplatno. Pored ostalog mozet i dobiti Ante_Nicene fathers , Nicene father i post Nicene fathers ediciju potpuno besplatno i na taj nacin se upoznati sa najpoznatijim delima crkvenih otaca. Softver ima i odlicne mogucnosti za istrazivanje Biblije. Ja ga vec duze vreme koristim sa zadovoljstvom. 
    • Од Милан Ракић,
      Na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC napadnuta je akademska sloboda desetorice profesora i asistenata sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog za napad na slobodu misli pravoslavnih teologa bio je apel koji su ovi akademski radnici potpisali i uputili javnosti, a u kojem su kritikovali zahtev grupe građana za reviziju teorije evolucije u našem školstvu.

      Iz šturog saopštenja portparola SPC saznajemo da je problem koji su svojim apelom pravoslavni teolozi napravili vladikama na saboru bio navodno „izlišan i u suštini besmislen“. Pravoslavni teolozi su se svojim apelom, navodno zaleteli u javnost „što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Ako zastanemo i pažljivo protumačimo ovaj deo saopštenja, prilično je jasno da tu nije reč o stavu javnosti. Mediji su bili prilično zatečeni intelektualnom i teološkom širinom pravoslavnih teologa u pogledu teorije evolucije. Pre će biti da je u pitanju sadržaj optužbe, upućen od strane (pojedinih) vladika, za „posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“.
      Neki su episkopi izgleda doveli u sumnju hrišćansku veru profesora i zato su potpisnici apela naterani da se zvanično obrate saboru. Portparol SPC dalje kaže: „Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam)“. Međutim, ako su mediji krivo protumačili teologe, kako se tvrdi u saopštenju SPC, onda je trebalo da profesori javnosti upute ispovedanje hrišćanske vere u Boga Tvorca i tako isprave navodni nesporazum. A ne da episkopima na saboru objašnjavaju svoju veru. „Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“. Možemo pretpostaviti da su na saboru potpisnici apela pokušali da objasne pozicije akademske teologije u odnosu na prirodne nauke i teoriju evolucije, ali da su bili grubo sasečeni. Verovatno uz obrazloženje da njihovo mišljenje i znanje nikome, pa ni vladikama, nije potrebno.
      Od sabora optužena grupa profesora i asistenata zakonski ništa nikom nije morala da objašnjava, niti da ispoveda. Za njih, kao i za sve naučne radnike zaposlene na univerzitetu, važi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Ovaj zakon u članu 5 stav 1 jasno ističe da u akademske slobode spada, između ostalog, i „sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća“. Pomenuta grupa teologa javno se usprotivila nastojanjima da se Sveto pismo, sa svojim opisom stvaranja sveta, koristi kao osnova za osporavanje naučne teorije evolucije: „S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Saborski oci su osporili zakonsko pravo univerzitetskim profesorima da javno iznose široko prihvaćene stavove iz svoje akademske oblasti. A pošto akademske slobode ulaze u okvir autonomije univerziteta, pritiskom na profesore teologije dovedena je u pitanje i sloboda univerziteta. Najzad, Sveti arhijerejski sabor SPC prešao je i preko osnovnog građanskog prava na slobodu misli, garantovano ustavom. Ovako široka lepeza prekršenih pravnih normi otvara pitanje preispitivanja odnosa državnog Bogoslovskog fakulteta i SPC.
      Disciplinovanje profesora teologije od strane sabora zasigurno će loše uticati na poziciju akademske teologije kod nas, kao i na buduće istupe teologa u javnosti. Ali mislim da je, u izvesnom smislu, pritisak od strane antiteološke struje u Crkvi došao prekasno. Godinama unazad organizuju se razni naučni skupovi, tribine i okrugli stolovi gde teolozi ravnopravno učestvuju i izlažu svoje stavove zajedno sa naučnicima iz drugih naučnih oblasti. Još je devedesetih, recimo, bilo dosta nepoverenja u vezi sa sociologijom pravoslavlja, ali su danas u toj oblasti zastupljeni radovi kako sociologa, tako i teologa. Razmišljanje na temu odnosa teologije i biologije je kod nas očigledno noviji trend, koji u najvišim crkvenim krugovima izaziva vidno nerazumevanje, ali ga je u principu nemoguće zaustaviti.
      Pomenuo bih na kraju i skup „Teologija u javnoj sferi“ u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, koji već četvrtu godinu okuplja teologe i eminentne naučnike iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Na skupu su više puta izlagana teološka mišljenja identična stavovima profesora i asistenata iz apela. Na otvaranju ovogodišnjeg skupa, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović je rekao da je institucija koju predstavlja tu da podrži „slobodno mišljenje i stavove svih učesnika“. Davidović je dodao i da na skupu „nema zabrane ni za one koji misle da su u svemu u pravu, da su bezgrešni, a da im je moć neograničena“. Ali je na kraju poentirao da takvi „na ovim mestima sami sebe suspenduju“. Zato su teolozi sa PBF-a i pozvani na sabor. Bezgrešni moćnici ne zalaze u javnu sferu. Oni deluju tajno.

    • Од obi-wan,
      Када сам 2009.године радио један краћи интервју са Христом Јанарасом, најупечатљивији одговор који ми је дао тицао се питања слободе. Он је одговорио (по сјећању), нешто овако: "Проблем слободе данашњег човјека јесте у томе што је човјек поистовјетио слободу не са љубављу него са могућношћу избора. Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш вољети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш."
      Стари философ је дотакао срж проблема. Срж свеколике наше кризе. Менталитет супермаркета, схватање да можеш да бираш само оно што ти прија - то је оно што нас убија као друштво, народ, што нас саплиће као Цркву. Нама је дјевојка добра - док не изаберемо бољу јер сматрамо да људи стоје на свијету као на једној великој полици у супермаркету. Нама је професор добар само док нам даје десетке. Свештеник добар само ако одговара мојој представи шта свештеник има да ради (или: "верник добар само док се понаша како му се каже да има да се понаша").
      И тако даље. Метафора је велика и сјајна. Докле год бирам, као размажено дериште, а не схватам да је битан отац који те воли, а не чоколада коју ће ти купити, докле год имам привид слободе - немам слободу да волим, преко избора и преко укуса, преко тренутног хира или просто: преко сопственог егоизма... Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...
      ...
      https://www.facebook.com/ddjogo?hc_ref=NEWSFEED

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...