Jump to content
Перса

A vakcina protiv slomljenog srca?

Rate this topic

Recommended Posts

Stručnjaci Medicinskog fakulteta Weill Cornell saopštili su da su na majmunima uspešno testirali vakcinu protiv zavisnosti od kokaina. Dug je i komplikovan put do kliničkih testova na ljudima – do eventualne proizvodnje ovakve vakcine, još duži – ali vest jeste ohrabrujuća. Prema onome do čega su istraživači do sada došli, jedinjenje koje su sintetisali moglo bi biti od pomoći milionima ljudi. Osim toga, ono bi moglo da posluži i kao model za slične „lekove“ protiv drugih tipova zavisnosti.

Kada dospeju u mozak, molekuli kokaina vezuju se na specijalne proteinske molekule, tzv. transportere. Njihov posao je da molekule dopamina (neurotransmitera koji se žargonski naziva „hormon zadovoljstva“) uklone sa sinapse (mesto „spoja“ dva neurona koji jedan drugome prenose hemijsku poruku u vidu neurotransmitera) i vrate u specijalna skladišta kojima su opremljeni neuroni koji oslobađaju dopamin. Onemogućavajući retransport dopamina, kokain praktično dovodi do toga da se njegovi molekuli duže zadržavaju na sinapsama. Krajnji efekat, najprostije rečeno, jeste povećani nivo dopamina u mozgu. Kada kaže „I wanna get high“, zavisnik hoće upravo to – mozak potopljen u „hormonu zadovoljstva“. Na iskustvenom nivou, ta dopaminska supa prevodi se u osećaj pozitivne egzaltiranosti i euforije.

Mozak je, međutim, sastavni deo organizma koji kao celina teži homeostazi. Elem, mozgu se ne dopada taj višak dopamina. Jedan od načina za kojim poseže da bi uspostavio ravnotežu je hiposenzitizacija – neuroni koji primaju poruku u vidu dopamina postaju manje osetljivi na ovaj neurotransmiter. Prostije rečeno, neuroni na povećanu dozu dopamina reaguju kao da je doza normalna. Na iskustvenom nivou, to se prevodi kao tolerancija – narkomanu je potrebna veća doza kokaina da bi postigao pređašnji efekat, da bi bio high.

Šta se događa kada narkoman odjednom prestane da uzima kokain? Mozak je najednom prepušten samom sebi. Raspolaže onom količinom dopamina koju prirodno generiše. Ali, usled prethodne redovne upotrebe stimulansa, neuroni koji reaguju na dopamin postali su hiposenzitivni. Normalna količina dopamina više nije u stanju da ih pobudi. Na iskustvenom nivou, ovo se prevodi kao apstinencijalna kriza – narkoman se sada suočava sa simptomima koji su suprotni egzaltiranosti i euforiji. „Spušta“ se, i to naglo.

Vakcina s početka teksta sprečava da se uopšte osete pozitivni, euforični efekti kokaina. Ona se sastoji od molekula, po sastavu veoma sličnog kokainu, koji je „oplemenjen“ virusom najobičnije prehlade. Kada u vakcinisani orgnizam dospe kokain, aktivira se imuni sistem koji ga prepoznaje kao virus prehlade. Molekuli kokaina bivaju napadnuti pre nego što dospeju u mozak i nema high efekta.

Šta ljubav ima s tim?

Ljubav ume da bude snažna droga – potentni stimulans koji u nama izaziva egzaltaciju i euforiju, a čije ukidanje može da dovede do stanja nalik apstinencijalnoj krizi. Naime, gašenje romantične veze, barem kod osobe kojoj je u podeli karata pripala uloga ostavljenog, često rezultira nekom vrstom unutrašnjeg gašenja, odnosno „spuštanja“. Neizostavno se pojavljuju i drugi znaci apstinencijalne krize, pre svega, neodoljiva čežnja za vraćanjem „odbeglog“.

Stvar podseća na kokain zar ne?

Recentna istraživanja pokazuju da nije reč o pukoj metafori. Helen Fišer, psihoantropološkinja sa njujorškog Univerziteta Rutgers, objavila je, 2010, u časopisu Jounal of Neurophysiology, rezultate studije koji pokazuju da čovekov mozak na neželjeni prekid romantične veze reaguje na način na koji mozak zavisnika od kokaina reaguje na prestanak uzimanja droge.

Profesorka Fišer okupila je grupu od 15 studenata (deset devojaka i pet mladića) slomljenog srca. Svima im je bilo zajedničko da su u periodu od 60 dana unazad ostavljeni od svojih partnera i da su još uvek zaljubljeni u njih. Metodom funkcionalnog neuromidžinga (fMRI), Fišerova i njeni saradnici pratili su šta se događa u mozgu subjekta kada mu se pokaže fotografija bivšeg partnera za kojim pati, a šta kada gleda u fotografiju „neutralne“ osobe (na primer, kolege ili cimera) ili dok naprosto broji unazad.

Ono što prvu eksperimentalnu situaciju – posmatranje fotografije bivšeg partnera – razlikuje od ostalih jeste aktivacija moždanih regija povezanih sa zavisnošću od kokaina i apstinencijalnom krizom, kao i delova korteksa koji inače reaguju na fizičku bol. Ne samo da se čežnja za osobom koju volite poklapa s nepodnošljivom potrebom za drogom, nego i „love hurts“, ispostavlja se, nije samo poetski iskaz.

Šta raditi? Fišerova savetuje da ne šaljemo poruke, mailove, ne zovemo i, barem dok se stvari ne slegnu, ne pokušavamo da uspostavimo „samo“ prijateljski odnos s bivšim partnerom. Osmišljavanjem tekstualne poruke ili mejla, zamišljanjem telefonskog razgovora, odnosno njegovog toka, mentalno ojačavamo vezanost za osobu koja nas više ne želi, otežavajući sebi. Razgovor o raskidu i osećanjima koja su nakon njega usledila, bilo sa bliskom osobom, bilo s profesionalcem, može da bude od pomoći, ali i to ne sme da traje predugo.

Iz ugla neurofiziologije, ono što nam je potrebno kada nas partner ostavi, baš kao i u slučaju kada zavisnik od kokaina pokušava da prekine njegovo uzimanje, jeste novi dopaminski stimulans. Na sreću, postoje načini da se njegova proizvodnja stimuliše na bezopasan način. Stimulišu ga nova poznanstva (ne moraju biti romantične prirode) i druženje, ali i rešavanje komplikovanijih kognitivnih zadataka (bacite se na matematiku ili učenje stranog jezika). No, čak i da ništa ne radite da biste „zaboravili“ bivšeg partnera i preboleli raskid, mozak će sam početi da radi na tome.

Naime, fMRI snimci učesnika u studiji Fišerove pokazuju da, s protokom vremena od momenta raskida, slomjeno srce ostavlja bleđe tragove na mozgu. Kod studenata koje su partneri ostavili mesec dana ranije, pogled na fotografiju bivšeg mladića ili devojke aktivira delove frontalnog korteksa uključene u odlučivanje, kategorizaciju i prilagođavanje. Rečju, mozak radi na tome da stvari postavi na smoje mesto i omogući “nov život”.

Na kraju – mada verujem da je to jasno – vakcina protiv slomljenog srca nije moguća. Čak i da jeste, pitanje je da li bi je iko hteo. Da bi bila delotvorna, kao i u slučaju kokaina, morala bi da nas blokira za euforiju koju osećamo kada smo zaljubljeni. Ko bi se toga odrekao?

Izvor Internacionalab biznis tim http://www.ibtimes.c...rugs-animal.htm

Питање је да ли се прима вакцина "Одљубитис" , пре него што уђем у романсу , евентуално за сваки случај, или након раскида, узмем вакцину и кул! Ништа не осећам, као и да није било!!! Хахахаха само у магли се сећаш као да је заборавњени филм.

А чекај, не ваља, а шта ако заборавиш лепе тренуткеt4717.gif заноса. "Па где си био шта си радио онда ?!"

m1613.gifПерса

Share this post


Link to post
Share on other sites

Magdalena, ne bih se složila s tobom! Vrijeme ne liječi! Možda ti vrijeme donese neke druge životne prilike ili neprilike pa na trenutak zaboraviš (jer si okupiran tim novim prilikama i neprilikama)! I s vremenom naučiš da praštaš pa ti to izgleda kao da je "vrijeme izliječilo"! Barem su moja iskustva takva! ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пођи од тога да сваки бол, физички и психички, временом пролази, колико год се чинило да никад неће проћи. Их, колико сам само пута мислила да се никад нећу одљубити и да ћу до краја живота патити.

Постоји,додуше, код мазохиста она потреба да своју тугу "гаје" уредно и да јој не дају да оде, али то је већ патологија...

Време лечи ! Доказано !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Možda ti vrijeme donese neke druge životne prilike ili neprilike pa na trenutak zaboraviš (jer si okupiran tim novim prilikama i neprilikama)!

Ово само потврђује оно што сам рекла. Временом ти се указују нове прилике, доживљаваш нове ствари, а и најјачи утисци временом избледе и изгубе снагу, чак и кад покушаваш да их одржаваш свежим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пођи од тога да сваки бол, физички и психички, временом пролази, колико год се чинило да никад неће проћи. Их, колико сам само пута мислила да се никад нећу одљубити и да ћу до краја живота патити.

Постоји,додуше, код мазохиста она потреба да своју тугу "гаје" уредно и да јој не дају да оде, али то је већ патологија...

Време лечи ! Доказано !

Ali zašto ljubav positovjećivati sa bolom!?

Evo primjer; Voliš ga! I on tebe! Ali on mora otići! Hoće li tvoje srce ostati slomljeno!? Hoće li boljeti!? ;)

"Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati,jezici će zamuknuti, znanje će prestati."

(Himna ljubavi)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Свако има свој начин избављења из небивствовања у љубави.

Спасавај се како умеш и занш, само не остај дуго, не тугуј вечно... иди даље!

И стварно са временске дистанце, разбистри се и "види" се много боље и добици и губитци, и искуство прелази у сазнање. (Какав тужан крај једне љубави, али је бољи него остајање у болу, патњи, порицању, окривљивању, клетви, мржи... тада је дефинитивно љубав обојена црнилом, вечно напустила нашу душу...)

Перса

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali zašto ljubav positovjećivati sa bolom!?

Evo primjer; Voliš ga! I on tebe! Ali on mora otići! Hoće li tvoje srce ostati slomljeno!? Hoće li boljeti!? ;)

Наравно да хоће ! Болеће ме што не могу да га видим, додирнем, погледам му очи, поразговарам са њим... Наравно да ће болети, и то доста.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Спасавај се како умеш и занш, само не остај дуго, не тугуј вечно... иди даље!

А све то се дешава у времену,зар не ? Не остај дуго, не тугуј вечно... време, време,време :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наравно да хоће ! Болеће ме што не могу да га видим, додирнем, погледам му очи, поразговарам са њим... Наравно да ће болети, и то доста.

Pa zar ti je potrebno da ga vidiš, dodirneš, pogledaš u oči, razgovaraš s njim.....da bi ga voljela!?

Pa zar ćeš zaboraviti sve dodire, poglede, razgovore.......samo zato što on nije tu!?

"Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se" (Himna ljubavi)

Share this post


Link to post
Share on other sites

&Магдалена, & Биљана,

обе говорите о љубави.

само је једна у "зони" времена (Магдалена)

а Биљана у "зони" сазнања.

Све три говоримо о њеној бисости ЉУБАВИ! t4728.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa zar ti je potrebno da ga vidiš, dodirneš, pogledaš u oči, razgovaraš s njim.....da bi ga voljela!?

Pa zar ćeš zaboraviti sve dodire, poglede, razgovore.......samo zato što on nije tu!?

"Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se" (Himna ljubavi)

Боли његово (њено) отсуство. Треба заборавити, ако желимо да заволимо неког другог, некога ко је доступан, да покушамо да направимо заједницу, породицу. Време лечи, ал време је кратко да излечи све ране на срцу

Share this post


Link to post
Share on other sites

Боли његово (њено) отсуство. Треба заборавити, ако желимо да заволимо неког другог, некога ко је доступан, да покушамо да направимо заједницу, породицу. Време лечи, ал време је кратко да излечи све ране на срцу

"Чуј, кћери, ове речи о неисказаној храбрости, која је својствена само љубави. Из љубави Син Божији се понижава, служи, учи, лечи, храни, поји, усправља и исправља, весели, мучи се, страда, прашта и умире. "Син човечији није дошао да му служе него да служи и даде душу своју у откуп за многе". /Мат. 20, 28/. Кад служи, служи с радошћу, кад се жртвује, жртвује се драговољно, не бринући о себи но гледајући непрестано у вечно огњиште љубави на небесима, у ону Двојицу. То је лако било Сину вечне љубави. То је лако и људима са љубављу. Зато Нил Синајски каже: "Све ће ти бити лако учинити и поднети, чим задобијеш свету љубав. А где љубави нема, нема успеха." И све бива тешко и немогуће."

Владика Николај Велимировић "Касијана"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stručnjaci Medicinskog fakulteta Weill Cornell saopštili su da su na majmunima uspešno testirali vakcinu protiv zavisnosti od kokaina. Dug je i komplikovan put do kliničkih testova na ljudima – do eventualne proizvodnje ovakve vakcine, još duži – ali vest jeste ohrabrujuća. Prema onome do čega su istraživači do sada došli, jedinjenje koje su sintetisali moglo bi biti od pomoći milionima ljudi. Osim toga, ono bi moglo da posluži i kao model za slične „lekove“ protiv drugih tipova zavisnosti.

Kada dospeju u mozak, molekuli kokaina vezuju se na specijalne proteinske molekule, tzv. transportere. Njihov posao je da molekule dopamina (neurotransmitera koji se žargonski naziva „hormon zadovoljstva“) uklone sa sinapse (mesto „spoja“ dva neurona koji jedan drugome prenose hemijsku poruku u vidu neurotransmitera) i vrate u specijalna skladišta kojima su opremljeni neuroni koji oslobađaju dopamin. Onemogućavajući retransport dopamina, kokain praktično dovodi do toga da se njegovi molekuli duže zadržavaju na sinapsama. Krajnji efekat, najprostije rečeno, jeste povećani nivo dopamina u mozgu. Kada kaže „I wanna get high“, zavisnik hoće upravo to – mozak potopljen u „hormonu zadovoljstva“. Na iskustvenom nivou, ta dopaminska supa prevodi se u osećaj pozitivne egzaltiranosti i euforije.

Mozak je, međutim, sastavni deo organizma koji kao celina teži homeostazi. Elem, mozgu se ne dopada taj višak dopamina. Jedan od načina za kojim poseže da bi uspostavio ravnotežu je hiposenzitizacija – neuroni koji primaju poruku u vidu dopamina postaju manje osetljivi na ovaj neurotransmiter. Prostije rečeno, neuroni na povećanu dozu dopamina reaguju kao da je doza normalna. Na iskustvenom nivou, to se prevodi kao tolerancija – narkomanu je potrebna veća doza kokaina da bi postigao pređašnji efekat, da bi bio high.

Šta se događa kada narkoman odjednom prestane da uzima kokain? Mozak je najednom prepušten samom sebi. Raspolaže onom količinom dopamina koju prirodno generiše. Ali, usled prethodne redovne upotrebe stimulansa, neuroni koji reaguju na dopamin postali su hiposenzitivni. Normalna količina dopamina više nije u stanju da ih pobudi. Na iskustvenom nivou, ovo se prevodi kao apstinencijalna kriza – narkoman se sada suočava sa simptomima koji su suprotni egzaltiranosti i euforiji. „Spušta“ se, i to naglo.

Vakcina s početka teksta sprečava da se uopšte osete pozitivni, euforični efekti kokaina. Ona se sastoji od molekula, po sastavu veoma sličnog kokainu, koji je „oplemenjen“ virusom najobičnije prehlade. Kada u vakcinisani orgnizam dospe kokain, aktivira se imuni sistem koji ga prepoznaje kao virus prehlade. Molekuli kokaina bivaju napadnuti pre nego što dospeju u mozak i nema high efekta.

vau super, jos raznih zivih(umrtvljenih) vakcina proteranih kroz zarazene majmune, idealka za NWO

izvinjavam se na offtopicu :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...