Jump to content
Sophrosyne

Проблеми савременог доба- Владика Давид крушевачки (аудио & видео)

Rate this topic

Recommended Posts

Da rifrešujem temu...

Čitao sam tekst Monaha Davida u zadnjem broju časopisa "Logos" o odnosu savremene umjetnosti i pravoslavlja,i svidio mi se pristup koji sam tamo sreo....a i rekao bih da sam Monah David u prste poznaje umjetnosti i pokrete o kojima je pisao,jer onakva analiza ne može drugačije da se interpretira.

Međutim čuo sam da je autor još nekih tekstova,pa ako bi neko mogao da ukaže na neki časopis gdje je čitao...

shuntavilo2 posredi nas.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тврдим да је о. Давид Перовић најсвестранији теолог на Богословском факултету у Београду и један од наших највећих живих теолога уопште. Страшан ерудита.

Неке од његових текстова можеш прочитати у часописима као што су Богословље или Пут, Истина и Живот.

Ја сам читао следеће чланке: Мирмикологија и ми, Словољубље, Свете мошти и етос светих, Икона, ми и школа, Проповед светог Василија Великог о Христу. Већина тих текстова су из часописа Богословље, које можеш да нађеш на БФ у Београду по цени од 50 динџи.  greengrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

о. Давид одлично познаје уметност јер се бавио филмском режијом (колико ја знам, завршио је факултет филмске режије). Ја сам код њега на испиту писао о филму  (Персона од Бергмана) а и ево сада радим завршни рад из области седме уметности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Monah David Perović

Smisao i opravdanost

postojanja hrišćanskog manastira


(Ogled iz eko-teologije)

Uvod

Provera smisla i opravdanosti postojanja jednog hrišćanskog manastira ima onoliko dugu istoriju koliko iznosi trajanje same istorije prisustva jednog hrišćanskog manastira u svetu. Dramatična istorija te provere, podjednako ispoljavana od strane i hrišćana i nehrišćana, trajaće do kraja vremena i sveta, i biće dramatična. I to najpre zato što će osnivači hrišćanskih manastira i osmislitelji manastirskog načina žića poistovećivati tajnu hrišćanskog manastira sa tajnom cele hrišćanske Crkve, Jedne, Svete, Saborne i Apostolske.
To dakle znači da će osnivači jednog hrišćanskog manastira u svetu i žića u njemu sagledavati osnovni smisao njegovoga postojanja i opravdanost njegove pojave na osnovu analogije sa smislom i opravdanošću postojanja hrišćanske Crkve u svetu. Konkretno, domostroj manastira bio je i ostaje istovetan Domostroju Crkve.
Telo manastira biće istovetno Telu Crkve.
Blaga jevanđelska vest o našem spasenju omogućena ovaploćenjem Logosa biće i u manastiru istovetna sa velikom propoveđu Crkve o spasenju sveta.
Hristos koga će po pravoslavnom Otkrivenju i Predanju propovedati hrišćanski manastir, i u kome će po pravoslavnom Otkrivenju i Predanju živeti monasi i monahinje, biće istovetan Isusu Hristu Crkve.
Dakle, on će biti istovetan Svedržitelju i Ženihu Crkve, Sabornom Hristu koji je njena Glava, Telo, Srce, Hleb i Piće, njena  Prvina, njen prvi Vernik i Svedok, Ispovednik, Učitelj i Teolog, Monah, Đakon i Prvosveštenik, istorijski Isus Hristos Bogočovek, Blagovesnik preobraženja i nestvorene božanske slave, Blagovesnik smrti i vaskrsenja, Novi Adam, Put, Istina i Život, Car Slave, Sudija vaseljene i Sunce Pravde, Alfa i Omega.
Manastirski život i monaški podvizi usmereni ka Hristu kao Svevrlini biće istovetni životu krštenih i ucrkovljenih hrišćana koji nose Hristovo Ime i ispunjavaju njegove spasonosne zapovesti.
Etos pokajanja i smirenja, bogoljublja i bratoljublja koji se neguje u manastiru, biće istovetan etosu crkvenog pokajanja i smirenja, bogoljublja i bratoljublja.
Manastir kao Vinograd Gospodnji biće istovetan Crkvi kao Vinogradu Gospodnjem, jer ih je zasadila Desnica Gospodnja.
Neprestani post, molitva i podvizi, rad i služenje Svete božanstvene Liturgije radi ohristovljenja način su postojanja jednog hrišćanskog manastira, istovetnog načinu postojanja hrišćanske Crkve.
Blagodatni ukus i miris novog života i nove tvari jedne eshatološke istine koja se okuša i ikonično predstavlja u hrišćanskom manastiru, istovetni su mirisu i ukusu te eshatološke istine koju Crkva blagodatno okuša i ikonično predstavlja u svom hronotoposu.
Status žitelja hrišćanskog manastira je ravnoanđelski, istovetan statusu članova Crkve, novih oboženih ličnosti (eshatoloških portreta) i Božjeg naroda-laosa.
Neprestano slavoslovljenje Carstva Oca i Sina i Svetoga Duha koje se vrši u hrišćanskom manastiru, istovetno je slavoslovlju hrišćanske, slavoslovne Crkve, koja ikonizuje Carstvo Božje.
Sledi zaključak da su hrišćanski manastir i hrišćanska Crkva istovetni po naznačenju i po sadržaju, s napomenom da se žitelji hrišćanskog manastira razlikuju od žitelja jedne crkvene parohije ili parikije po načinu ili stilu ispoljavanja svoje pravoslovne, slavoslovne vere. Istovetnost realnosti i sadržaja bića hrišćanskog manastira i bića i sadržaja hrišćanske Crkve mi možemo donekle uporediti sa genetskim kodom jedne ćelije i jednog organizma, pa reći da je svuda prisutno sve: i u ćeliji celina, i u celini ćelija. I pored toga, velika je tajna jednog hrišćanskog manastira, velika je tajna Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. A tajna manastira, odnosno tajna Crkve je velika zato što mi govorimo o tajni Hrista Jednosuštnog sa Ocem i sa Duhom Svetim.

1.

Nasušna teološka napomena

           
Teološko osmišljenje bitija hrišćanskog manastira pokazuje nam sledeće. Da najizvornije bogoslovlje, ili crkveno-hramovno bogoslovlje jeste bogoslovlje bogoslužbeno-slavoslovno, i harizmatsko-sotiriološko. Takozvano akademsko bogoslovlje opet, nije što drugo do jedna od projava crkvenog bogoslovlja, ili njegovih ogranaka za potrebe unutrašnje i spoljne crkvene misije, ali i manastirske misije.
Ono je takođe i jedna od njegovih škola za tumačenje smisla postojanja hrišćanskog manastira i manastirske duhovnosti. A ta duhovnost nastoji na sintezi i ravnoteži harizmatske eklisiologije hrišćanskog manastira (život u postu i molitvi, tihovanju i podvizima) i evharistijske eklisiologije (svetotajinski ili mistagoški život).  
             

2.

Hrišćanski manastir kao vinograd


Za Veliki Trebnik, knjigu crkvenog Obredoslovlja, mi možemo slobodno da kažemo da je ona svojevrsna Magna Charta Sacra Echologica. U molitvi Obreda blagosiljanja grožđa na dan Preobraženja Gospodnjeg u okviru Svete Liturgije, moguće je pronaći potpunuo zaokružene ekološke slike ili predstave hrišćanskog manastira. Stoga ćemo mi staviti težište na takav profil njenog sadržaja, i izvršiti odgovarajuću analizu.
Ta molitva glasi:
Bože, Bože (Oče) naš, Ti si blagoizvoleo da se Tvoj Jedinorođeni Sin, Gospod naš Isus Hristos nazove čokotom, i blagodaću Tvoga Duha učinio si da njegov rod bude uzročnik besmrtnosti.
Blagoslovi i sada, Gospodaru, ovaj rod vinograda, i podaj osvećenje i napredak duše i telesno zdravlje svima koji ga jedu.
Svojom blagodaću sačuvaj naš život u spokojstvu, ukrašavaj naše duše Tvojim večnim i neoduzimljivim darovima, uvek dajući mir svome narodu.
Blagoslovi, umnoži i učini da vinogradi Tvojih vernih slugu uvek obilno rađaju, a njihove ostave ispunjuj svim Tvojim zemaljskim dobrima, da imajući svega izobilno, izobiluju i u svakom dobrom delu – blagodaću i čovekoljubljem Jedinorođenog Sina Tvog, sa Kojim si blagosloven zajedno sa Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i u vekove!

3.

Ekološka analiza predstave hrišćanskog manastira
kao crkvenog vinograda



A. – Bože, Bože (Oče) naš, Ti si blagoizvoleo da se Tvoj Jedinorođeni Sin, Gospod naš Isus Hristos nazove čokotom, i blagodaću Tvoga Duha učinio si da njegov rod bude uzročnik besmrtnosti.
Blagovoljenjem Boga Oca, Bog Sin, Gospod Isus Hristos nazvan je Čokotom, a blagodaću Duha Svetoga, Koji se naziva i Duhom Sina, Hristov rod je postao uzročnik besmrtnosti.
Ova tajna upućuje nas na Domostroj Sina, koji je nezamisliv bez Oca i Duha Svetoga. Punoća blagovoljenja i ljubavi Boga Oca, i blagodati Gospoda našega Isusa Hrista i zajednice Svetoga Duha očitovana je u Crkvi, ili u Vinogradu Gospodnjem, u čijem centru je ukorenjen Hristos Čokot, čiji rod su očokoćeni i obesmrćeni hrišćani. Svaki vid organizovanja njihovog življenja, uključujući i manastirski, jeste crkven, a to istovremeno znači i vinogradan, kroz koga kao kroz organizam neprestano teku bezbrojne blagodatne struje životvorne Evharistije.      

B. – Blagoslovi i sada, Gospodaru, ovaj rod vinograda, i podaj osvećenje i napredak duše i telesno zdravlje svima koji ga jedu.
Postojanje hrišćanskog manastira, monaha i monahinja jeste po blagoslovu Božjem kroz blagoslov Crkve i episkopa. Osvećenje i napredak duša i telesno zdravlje odnosi se najpre na evharistijsko osvećenje i napredak duša i tela monaha i monahinja, ali i vernih koji zajedniče s njima, i najzad celokupne tvari prema kojoj svaki manastir ima svešten i svetotajinski odnos. Zato naglašavamo da je manastirski hronotopos prožet blagodaću neprestane molitve i neprestanih podviga monaha i monahinja, koji se krepe blagodatnom, evharistijskom silom.

V. – Svojom blagodaću sačuvaj naš život u spokojstvu, ukrašavaj naše duše Tvojim večnim i neoduzimljivim darovima, uvek dajući mir svome narodu.
Spokojstvo i mir su osnovne odlike manastirskog života, blagodareći blagodati koja ga ustrojava i usavršuje. Spokojstvo i mir su pokazatelji pokajnoga stanja koje odlikuje monahe i monahinje. Takođe su pokazatelji njihove izmirenosti sa Bogom, bližnjim i celokupnom tvari; pokazatelji su osveštanog, blagovesničkog načina opštenja; na to ukazuje njihova anđelska shima, na koju se oni i obavezuju. Zato su oni toliko osetljivi na prosvetljenje i svetlost; naravno, svetlost nestvorenu, božansku, tavorsku.
O hrišćanskim dušama, ukrašenim Božjim večnim i neoduzimljivim darovima, bogoslovstvuje i harizmatoslovstvuje apostol naroda, sveharizmatični Pavle, uzor podvižnika.
A o duhovnim darovima, braćo, neću da ne znate, kaže on (1. Kor. 12, 1).  Pažljivo čitanje trećeg stiha Prve Poslanice Korinćanima ukazuje nam na prvi, osnovni i najglavniji dar: Zato vam dajem na znanje, da niko ko Duhom Božjim govori ne kaže: Anatema na Isusa! I niko ne može reći: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim. Drvo života i Čokot pića života, zasađeni u samom cenru Crkve, odnosno hrišćanskog manastira, odnose se na Gospoda Isusa Hrista, i zato monasi i monahinje neprestano izgovaraju Njegovo životvorno Ime, i pričešćuju se Njegovim Svetim Evharistijskim bemrtnim Plodovima.  
Različni su darovi, ali je Duh isti, različne su i službe, ali je Gospod isti. I različna su dejstva, ali je isti  Bog koji dejstvuje sve u svima (4-6). Duh Sveti je Duh Gospoda Hrista, ravnomoćan sa Ocem i Sinom u izgrađivanju Vinograda Božjeg, kroz darove, različne službe i sveštenodejstva.
Manastir je takođe jedno telo koje ima mnoge udove, a svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo (12), baš kao i Hristos.
Kao što se u Crkvi jednim Duhom svi mi krstismo u jedno telo..., i svi smo jednim duhom napojeni (15), tako su i u manastiru svi jednim Duhom postriženi u jedno manastirsko bratstvo ili sestrinstvo, odnosno manastirsko telo, i svi, sa sviju strana sabrani, jednim su Duhom napojeni, eda bi opijeni njime boravili u pokajanju i blagodati. Etos hrišćanskog manastira se zasniva na tome da se  drži ljubavi, i da se stara za duhovne darove (1 Kor. 14, 1), eda bi se Crkva izgrađivala (5).
 G. –  Blagoslovi, umnoži i učini da vinogradi Tvojih vernih slugu uvek obilno rađaju, a njihove ostave ispunjuj svim Tvojim zemaljskim dobrima, da imajući svega izobilno, izobiluju i u svakom dobrom delu –
Crkva je Ikonomisa blagoslova kojim se umnožavaju vinogradi Gospodnjih vernih slugu, eda bi uvek obilno rađali. Vinogradi su pomesne Crkve, kao i manastirske naseobine, naseljene vernim slugama koje obilno rađaju plodove pokajanja, i izobiluju u svakom dobrom delu. Braća, na slobodu pozvana; samo ne slobodu za ugađanje telu, nego da iz ljubavi služe jedni drugima... po Duhu da hode, da pohotu telesnu ne bi činili... jer oni koji tako nešto čine, neće naslediti Carstva Božjega (Gal. 5, 13, 16, 21).
A plodovi Duha su: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, radost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje (22).Ostave Crkava i manastira pak jesu svetitelji i prepodobni, ispunjeni duhovnim blagodatnim vrlinama kao sveukrasima; oni su i blagodatni sasudi Duha Svetoga, poznati i kao zemaljski anđeli i nebeski ljudi. Ostave su i bezbrojni kivoti sa moštima svetih i prepodobnih ugodnika Božijih, nosilaca izobilja u svakom dobrom delu, odnosno vrlini.

– blagodaću i čovekoljubljem Jedinorođenog Sina Tvog, sa Kojim si blagosloven zajedno sa Presvetim i Blagim i Životvornim Tvojim Duhom, sada i u vekove!
Znak raspoznavanja pravoslavnog predanjskog bogoslovlja u celini jeste njegov slavosloveći etos. On kao kvasac prožima celokupan život Crkve, te prema tome i život jednog hrišćanskog manastira. Manastirsko bogoslovlje u svom najizvanrednijem smislu reči dakle, jeste bogoslužbeno, doksološko, slavosloveće. Sav podvižnički život takođe ima za cilj slavoslovljenje Oca i Sina i Svetoga Duha. I to zbog onoga što najbogoljubiviji monasi žele da vide, i što vide, oko Boga. Njegovu večnu slavu, ili svetlost, koja i žitelje manastira podstiče na neprestano slavoslovljenje. Punoća toga slavoslovljenja jezički je ugrađena u  najsavršenije bogoslovsko delo – Svetu Liturgijsku Anaforu – kao njena naslovna ili vozglasna formula. Zato je liturgijsko delo i jednog manastira njegovo najvažnije delo, koje obuhvata, i sobom prožima celokupnu delatnost njegovu, i njegovoga bogoslovlja, opravdavajući njegovo postojanje na zemlji, i potrebu za njim.

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Publikacije-Krka31-l.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

strasan covek otac David, zivi na tri sobe od mene na faxu i kad god prodje i vidi nas on nas pozdravi tako sto lagano klimne glavom i uvek sa blagim osmehom, retko kad sam ga video bez osmeha...... covek jakog smirenja......

stvarno strasan covek....  4chsmu1 bangin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Našao sam ovo zasad  4chsmu1

CRKVA: ŠKOLA LIKA I PODOBIJA

            Više i bolje nego ostalima , hrišćaninu su poznate dubine uma i srca čovečjega. Nalazeći se sav u sastavu toga dvoga, on svoje srce oseća kao prekrupu iz koje odzvanjaju zamasi uma kao krupe kojom on mrvi pomisli. Hrišćanin opet, jeste vrsta kovača i rastopa; pre nego što se rastop stisne, kovač ga iskiva u celinu. Zato je on u stalnoj trci s vremenom, ne bi li stigao da pomoću blagodatnog ognja, blagodatne rose ili blagodatne svetlosti bude uobličen kao rastopina u jednu umnosrdačnu celinu. Tom i takvom umetnošću savesni hrišćanin , u zajednici sa ostalima iskupljuje svoje vreme, dakle, predajući Duhu Svetom sebe ogvoždalog strasnom neosetljivošću , hrišćanin prelazi u jedno istinsko hristoljepije. Mi znamo da za hristolepotom čeznu svi, makar u ukrašavanju sebe bili neuspešni, što jest neistinito lepi. Naime i demoni posežu za svojom negdašnjom lepotom, sada pervertiranom sa ciljem da obmanu i da unakaze Božije sve i sva. Hrišćaninu pak pristoji da ište Božiju blagodat, da bi u saradnji sa Duhom Svetim Ukrasiteljem, bio namalan hristolikošću i uzveo se do savršene ljubavi.

            O svemu tome ovako je govorio božanstveni Dijadoh, episkop fotički:”

            “Sveta blagodat nam kroz krštenje daruje dva dobra, od kojih jedno beskrajno nadilazi drugo. Prvo dobro ona nam odmah daruje, jer nas obnavlja u samoj vodi i spira svu našu nečistotu greha, prosvetljujući sve crte duše koje sačinjavaju ono – po obrazu. Drugo pak dobro – krštenje, ona nam ne saopštava odjedanput, nego čeka da sa nama postigne ono – po podobiju. Kada, dakle um počne duhovno snažno da oseća ili okuša blagodat Svetoga Duha, tada treba razumeti da ona, blagodat, počinje takoreći da živopiše podobije po liku. Jer, kao što živopisci najpre pomoću boje skiciraju oblik čoveka, pa potom, dodajući boju za bojom izobražavaju izgled protottipa do samih njegovih vlasi, tako i ona-blagodat Božija kroz krštenje najpre dovede lik u ono stanje u kome se on nalazio prilikom stvaranja čoveka. Kada dakle blagodat spazi da mi o sveg srca želimo krasotu podobija, i dok pri tom nagi i spokojni stojimo u njegovoj radionici, ona vrlinu boji vrlinom i izgled duše prevodi iz slave u slavu, izobražavajući tako u njoj karakter podobija. I mada nas čulo obaveštava da se u nama obrazuje podobije – mi smo ga već pojmili iz tajne prosvećenja. Um stiče sve vrline kroz osećanje ravnomernog usavršavanja i neobjašnjivog skalda. Pa ipak on ne može steći duhovnu ljubav ukoliko nije potpuno prosvetljen Svetim Duhom. Ako, pak božanska svetlost umu još nije otkrila sve ono što sačinjava podobije, makar imao sve ostale dobrodetelji, on će ipak ostati nepričastan savršenoj ljubavi, a podobije i božansku ljubav steći će samo onda kada se bude upodobio božanskoj vrlini (pod upodobljenjem Bogu , pak podrazumevam ono što je i koliko je čoveku moguće postići pomoću Božijom). Kao što se liku i živopisu dodaje ona oja koja preovlađuje nad svim ostalim bojama da bi istakla njegovu sličnost sa prototipom sve do samog njegovog osmeha , isto tako biva i kod onih koje božanska blagodat živopiše u Božije podobije; tada se ljubavlju dopunjuje prosvećenje i tada se time pokazuje da je lik dobio krasotu punoće podobija. Osim ljubavi, nijedna druga vrlina ne može duši doneti bestrašće. Ljubav je punoća zakona (Rim.13,10). I tako, mada se naš unutrašnji čovek obnavlaj iz dana u dan hraneći se ljubavlju, ipak će se on potpuno obnoviti samo kada bude dostigao njenu punoću.”

Monah David (Perović)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имао сам лично прилике да се уверим да у свом лаптопу има неколико завршених књига (комплетно спремних за штампу, за предговорима итд), као и неколико стотина текстова које понекад чита на предавањима. Нажалост, можда је ружно што ћу ово рећи, монашко смирење му ''не дозвољава'' да објави та дела. У часопису студената ПБФ који је тренутно у штампи биће објављен његов текст под насловом ''Поглавља о онтологији кича и шунда''. Мислим да ће мноооги бити изненађени.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРОТЕСТИ И МОЛИТВОСЛОВЉА

                                                                          Монах Давид Перовић




Да сви увек и сви заједно једемо од једнога Хлеба и пијемо из једне Чаше, и да нам Трпеза Господња и слово Божије буду сва утеха од сада и до века, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да се благоверни народ наш и учитељи сачувају и избаве од нецрквеног и неблагодатног и неподвижног богословља, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да наше битовање протиче у стању присуства Божијега, и да у неуморној борби за Бога смерним срцем заплењујемо Спаса нашега Исуса Христа, од Господа молимо! Подај, Господе.

Још се молимо да свудаприсутни Дух Истине и Ризница добара заустави врење мисли у нашим умовима и да нас просветли богоугодном мишљу;  да уклони ограду наше себичности и себељубља и да усели у нас Своју благодат, те да се наша жеђ за знањем преметне у жеђ за славословљем, од  Утешитеља иштемо! Подај, Господе.

За непоколебивост богоспасавајућих светих Божијих Цркава, за достојно представљање и пројаву Католичанске Цркве у нашим епархијама, парохијама и манастирима, за свест наших лаика о њиховом царском и свештеничком достојанству и служењу, и за победу Народа Божијег над духом секти, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Још се молимо да Господар обилне жетве изведе на своју њиву довољно посленика Духа Светога, и народу Своме посвећеном Он да шаље жељене пастире предстојатеље. Подај, Господе.

Да нас Господ избави од духа себедопадљивости, себељубља и себеобожавања, који нас и на спољашње украшавање и бојадисање и маскирање нагони, па да нам подари ревност за саборно живљење и себеукрашавање врлинама, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да нас Господ заштити, спаси, помилује и сачува од духа свих страсти што харају у свету, од сваковрсног обесвећења тела и душе, и од кремације телеса која су храмови Духа Његовога Светога, Господу се помолимо. Господе помилуј.

За духа покајања и за одрицање од  духа телесне похоте, помаме и похаре деце Божије, и за утврђеност у дару и прозвању којим смо призвани, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Још се молимо да праведни гњев Божији обузда све оне који внушавани демоном смишљају богомрске игре и сладострашћа, па да се и они покају. Подај, Господе.

За заштиту све деце света од телесне злоупотребе, и смртоносног белог праха, од безвредних и лоших ствари сваке врсте и разорне музике, од таште и распусне забаве и спиритизма, виртуелне магије и разорне маште, од помодне и ревијалне сујете и расипништва у времену глади и беде и болести наших ближњих, и од сваког нечасног пословништва и добитка, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Дух човекољубља, истине, правде и покајања да прожме све неправедно обогаћене појединце и њихова пословништва, еда би и они свим сиромашним и незапосленим ближњима својим помагали у славу Божију, од Господа молимо. Подај, Господе.

Просвећени Духом Светим, Духом Истине, да не одајемо славу сујетним и страсним људима и лажним пророцима и „старовима“ – падалицама, већ да се у Христу уподобљујемо као сви Свети Његови, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да нас Благи Утешитељ и свудаприсутни Надахнитељ заштити од разорне моћи индустрије снова, и да нам Он буде ризница добара, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да се уразуме и покају сви заслепљени продавци телеса и душа прозливеним људима и демонима, и да се покају сви истополни блудници – људи, жене, деца, магови и магисе, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Своју животворну силу стварања и рађања сви супружници да окрећу од беле куге ка дечијој радости, а многобројни међу њима да своје страсти према кућним љубимцима преокрену у љубав према сопственој деци, од Господа молимо. Подај, Господе.

Још се молимо да сасвим престане затирање и злоупотреба зачете деце Божије у српском народу, и у свим хришћанским народима, и у целом свету, а да се врши заповест Божија о рађању и множењу и насељењу целе Земље. Подај, Господе.

Заштиту од сваког спиритизма и магије и вештичарења и коцке јуности нашој од Господа молимо. Подај, Господе.

Заштиту и избављење од свих белих и црних магова, вештица и вештаца, гуруа, погађача и хазардера, и за њихово покајање, опет и опет од Господа молимо. Подај, Господе.

Да разапињемо своје страсти и жеље и да не чинимо вољу тела и помисли, већ све да чинимо у љубави Христовој, од  Господа молимо. Подај, Господе.

Још се молимо да се што скорије скрши шака козмократора и козмотирана што у потаји кроји и прекраја Божији свет, и да више не унесрећује и уништава неизбројно мноштво људи, и за њихово покајање, помолимо се Господу. Подај, Господе.

Да се истреби лихварство и нечасна зарада, и већма да престане трговина белим робљем и новорођенчадима и фетусима и телесним органима живих и упокојених људи, опет и опет Господу се помолимо. Подај, Господе.

Да се спасемо од најезде мамонових емисара што прљавим новцем затиру мале народе, и за њихово покајање, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да се избавимо од природњака и научника који се Бога не боје и људи не стиде, већ о злу мисле и оруђа за масовну погибељ људи смишљају, и сву Божију земљу красну и уређену уништавају, и за њихово покајање, опет и опет од  Господа молимо. Подај, Господе.

Да престане примена Божије науке на чедоморство, безболну смрт, генетску и атомску разградњу и преизградњу твари и хране и свесно смањење броја Божијих људи на планети, од Господа молимо. Подај, Господе.

За избављење од духа буне и немира и страначких раздора међу децом Божијом, и да она дају добро сведочанство вере пред људима, Господу се помолимо. Подај, Господе.

За престанак самоуништења срског народа у ратовима за туђе интересе и победе и границе и изворе, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да се уразуме одрођена и залутала српска Божија чељад, да се охрабре и да своју браћу више не издају а очевину и дедовину више не продају, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Још се молимо да се у покајању и смирењу сачувамо од скверни и мрзости опустошења на месту светом са којега се благовести блага Божија реч. Подај, Господе.

За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, за заштиту творевине Божије од безбожничких насртаја на њу, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Од отровних помисли, сложених демонских мисли и речи, од отровних гасова, штетних испарења и зрачења радиоактивног отпада свуда оо нас да се избавимо ми и сва Божија творевина да опстане, од Господа молимо. Подај, Господе.

Од сваке агресије твораца ратова и од смртоносних товара и направа њихових да нас избави Цар мира и Спас душа и телеса наших, опет и опет од Господа молимо. Подај, Господе.

Још се молимо да се избавимо од људи којима је на језику мир а у срцу рат и демонска помисао и нечасни добитак у души, који правду називају неправдом,  а неправду правдом, жртву злочинцем а злочинца жртвом, и за њихово покајање. Подај, Господе.

Да се род наш православни избави од нових и неочекиваних крсташких хорди и њихове отимачине и њихове лицемерне и богомрске правде, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да се род наш православни спасе од увезене и наметнуте убиствене, и самоубиствене културе и администрације и пословништва, и богова рата, и екселенција и понтифика, и лажних светаца и „старова“ што широм света бришу стопе и сасецају корење православнога ромејства и оцрквовљених култура, опет и опет се Господу помолимо. Господе, помилуј.

Да се избавимо од сваке невоље, гњева и опасности што нам прети од свих што себе називају плаћеницима и псима рата, и за њихово покајање, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да не будемо удеоничари оних који широм планете сеју ветрове и убирају огњене и нуклеарне пожаре – синова овога света који искушавају синове светлости, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Човекољубиви Господ да нас заштити од џихада и тероризма који се заједно са временским непогодама обрушавају на васиони свет, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Још се молимо да се род наш православни на Косову и Метохији спасе од мржње суседа наших и свих напријатеља наших, понајпре од демонске мржње шиптарске и арнаутске, и да се њихова мржња преокрене у њихово покајање, еда би и они били научени заједничењу са људима и постали причесници јеванђелске љубави Божије, од Господа молимо. Господе, помилуј.

Да се Господ смилује на нас и да нас избави од налета адске прљавштине и депресије и карцинома и леукемије и вируса што затиру наш српски народ многогрешни и многострадални, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да се род наш православни спасе од сваке уније са уцењивачима и клеветницима истине, и да не ступа у њихово ропство ствари лепих за гледање и укусних за јело и надмених за живљење, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Заштити нас и помилуј, Боже Спаситељу наш, еда бисмо сви познали да си ти Једини Свет, Једини Господ, Исус Христос, Бог живих и мртвих, Једини Моћни и Свемоћни Цар и Судија васељене. Који има власт да низводи у пакао и изводи из њега, и Који жели да се сви људи спасе и дођу у познање Тебе Истинитога Божијег Логоса, и да само Теби приличи свака сила и слава, част и поклоњење и суд, заједно са  Твојим Небеским Оцем и са Свесветим и Животворним  Духом Твојим, сада и увек и у векове векова, и на сву вечност. Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

У часопису студената ПБФ који је тренутно у штампи биће објављен његов текст под насловом ''Поглавља о онтологији кича и шунда''.

Očekujemo tekst na forumu na ovoj temi,kad izađe taj broj časopisa.:)

@ Јован-Swarovski

Gdje nadje te tolike tekstove meni nije išla potraga  dada

Share this post


Link to post
Share on other sites

У часопису студената ПБФ који је тренутно у штампи биће објављен његов текст под насловом ''Поглавља о онтологији кича и шунда''.

Očekujemo tekst na forumu na ovoj temi,kad izađe taj broj časopisa.eheeeej

@ Јован-Swarovski

Gdje nadje te tolike tekstove meni nije išla potraga  0110_hahaha

Napisao na google i na cirilicu i na latinicu pa tako nesto sitno izaslo.  0442_feel

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...