Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Armed Rebels Massacre Entire Population of Christian Village in Syria

 

(Ahlul Bayt News Agency) - The armed rebels affiliated to the Free Syrian Army (FSA) raided the Christian-populated al-Duvair village in Reef (outskirts of) Homs near the border with Lebanon today and massacred all its civilian residents, including women and children. 
 
The Syrian army, however, intervened and killed tens of terrorists during heavy clashes which are still going on in al-Duvair village. 
 
The armed rebels' attack and crimes in al-Duvair village came after they sustained heavy defeats in al-Qusseir city which has almost been set free by the Syrian army except for a few districts. 
 
Syria has been experiencing unrest since March 2011 with organized attacks by well-armed gangs against Syrian police forces and border guards being reported across the country. 
 
Hundreds of people, including members of the security forces, have been killed, when some protest rallies turned into armed clashes. 
 
The government blames outlaws, saboteurs, and armed terrorist groups for the deaths, stressing that the unrest is being orchestrated from abroad. 
 
In October 2011, calm was almost restored in the Arab state after President Assad started a reform initiative in the country, but Israel, the US and its Arab allies sought hard to bring the country into chaos through any possible means. Tel Aviv, Washington and some Arab capitals have been staging various plots to topple President Bashar al-Assad, who is well known in the world for his anti-Israeli stances.

 

http://www.abna.co/data.asp?lang=3&id=423524

Share this post


Link to post
Share on other sites

Slike ubijene dece koje su ubili obozavaoci Besara i stare su i vrte se na mnogim sajtovima,stranicama...providno...cionisticki sajt kao izvor...nepoznat...Na cefinima (carsafima) pise da se deca prezivaju Sejh tj. hodza i to je mulismansko prezime,sto znaci da su ubijena deca muslimani suniti...providno....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Комплетан интервју Башара Ал-Асада за Ал-Манар

 

47716387.jpg

 

Бејрут – Либански Ал-Манар је у четвртак, 30. априла, објавио опширан интервју са сиријским председником Башаром Ал-Асадом у којем се осврнуо на новонастале околности у Сирији. С обзиром да Сиријска Арапска Војска незаустављиво напредује још од фебруара, када је елиминисала све терористичке јединице у близини Дамаска, што је недавно довело до ослобађања Ал-Кусаyра, битка за коју сиријски председник тврди да је ‘битка против Израела који помаже терористима само да би ослабио Сирију и Хезболлах’, Башар Ал-Ассад је изјавио да је ‘још од самог почетка у борби против стране агресије био више него уверен у коначну победу Сирије’. На самом почетку разговора је изјавио ‘да су непријатељи Сирије мислили да се револуција може купити новцем, али им то није пошло за руком јер једноставно не разумеју сиријски народ’.

Господине председниче, након две и по године како траје сиријске криза ми се налазимо у Палати народа у Дамаску. На почетку кризе су се многи кладили да ће власт да падне за неколико недеља. Како сте успели да осујетите планове својих противника и непријатеља? Која је тајна вашег опстанка?

Постоји низ чинилаца који су утицали на то. Један од њих је онај унутрашњи, који је осујетио њихове планове, а други има везе с онима који су испланирали овај сценарио, али с којим су, јер не познају добро Сирију и прилике у њој, поразили саме себе. Започели су позивом на револуцију, али за сваку револуцију су потребне околности нужне за њену реализацију и она се не може купити новцем. Када им је тај приступ пропао, почели су са секташким порукама с којима су хтели да поделе наш народ. Иако су успели да се инфилтрирају у један део сиријског друштва и то углавном онај необразовани слој становништва којег, наравно, још увек има, ипак нису успели да поделе земљу на секташкој основи. Да им је то пошло за руком, Сирија би била подељена од самог почетка. Када су покушали да увере свет да се овде ради о борби за власт, а не о борби за очување суверенитета, упали су у своју клопку. Нико се овде не би борио и жртвовао само како би сачувао нечији положај на власти.

Изгледа да после две и по године сиријско вођство у одбрани земље има велике напретке на бојном пољу. Ако вас могу питати, зашто сте одабрали да противнику препустите почетну предност? Не мислите ли како сте закаснили с одлуком да покренете одлучујућу офанзиву и да би се тиме избегли велики губици? Узмимо на пример Ал-Кусајр.

Ово није питање напада или обране. Свака битка је била посебна и имала је своју тактику. Од самог почетка смо се суочавали са ситуацијама које су свака за себе, с војне тачке гледишта, биле посебне. Морали смо да обраћамо пажњу на друштвени и политички аспект сваке ситуације посебно. Многи Сиријци, али и наши пријатељи у иностранству, нису разумели динамику догађаја. Акције су биле различите због околности у којима су морале да се одвијају. Нема сумње да су људи у Сирији боље разумели ситуацију и што је стварно у игри. То је помогло оружаним снагама да боље обављају своје задатке и да постигну ове резултате. Дакле, ово што се сад догађа није никаква промена стратегије и преузимање иницијативе, него је једноставно однос снага сада у корист сиријске војске.

Како је та равнотежа превагнула у Вашу корист, господине председниче? Сирија је критикована да тражи помоћ од страних бораца и да будемо до краја искрени, борци Хезболаха помажу сиријској војсци. У једном интервјуу недавно сте рекли како 23 милиона Сиријаца не требају ничију помоћ. Што ради Хезболах у Сирији?

Равнотежа је превагнула у нашу корист јер је дошло до промене размишљања међу људима у зонама у којима су терористи имали подршку. Ти људи нису пружали потпору терористима због мањка патриотизма, него зато што су били заведени. Њих су убедили да ће доћи до револуције која ће уклонити недостатке који су присутни у сиријској држави. То се сад променило, те многи напуштају терористичке групе и враћају се нормалном животу.

Што се тиче Хезболаха и учествовања страних бораца који пружају помоћ сиријској војсци, то је изузетно важна чињеница из више разлога, а сваки разлог тражи да се анализира посебно. Хезболах, битка за Ал-Кусајр и недавни ваздушни напади Израела на Сирију се не могу проматрати одвојено. То су три аспекта једне те исте стварности. Покушајмо да будемо искрени. Протеклих недеља, а поготово након говора господина Хасана Насралаха, арапски и страни медији су говорили да се Хезболах бори у Сирији и да бране сиријску државу; или боље да користимо њихову терминологију: ‘режим’. Када би Хезболах хтео да брани Сирију шаљући своје борце, колико би их послао? Неколико стотина; хиљаду или две? Овде говоримо о борби у којој учествује на стотине хиљада сиријских војника, који се боре против десетине хиљада терориста, ако не и више јер непрестано пристижу из суседних и земаља које их подржавају.

Дакле, јасно је да борци Хезболаха могу да допринесу нашој борби, али то је ипак кап у мору у односу на број сиријских војника који се боре против терориста. Ако узмемо у обзир величину територије, ти људи не бране ни државу, ни ‘режим’. То је једна тачка гледишта, а с друге стране постоје они који тврде ‘да Хезболах брани сиријски режим’.

Зашто се то догодило баш сад? Борбе су почеле након Рамазана 2011. и ескалирале у лето 2012. Терористи су тада започели с ‘битком за ослобођење Дамаска’ и убили четири генерала. Многи су побегли из Сирије и људи су мислили да ће држава да пропадне, али то се није догодило. Сво то време се Хезболах држао по страни и није интервенисао и зашто би сада морао да интервенише? И што је још важније: зашто Хезболах није присутан у Дамаску или Алепу? Најважније битке су оне за Дамаск и Алеп, а не за Ал-Кусајр. Ал-Кусајр је мало место у близини Хомса. Зашто Хезболаха нема ни у Хомсу? Кажу да је Ал-Кусајр стратешки важно место уз границу преко које терористи кријумчаре оружје. Све су границе стратешки важне и преко свих се кријумчари оружје и терористи улазе у земљу.

Дакле, све ово нема никакве везе с Хезболахом. Ако узмемо у обзир оно што пишу арапски медији и изјаве страних дипломата, па и Бан Ки Муна који је изразио забринутост због Хезболаха у Ал-Кусајру, једини циљ свега тога је да угуши отпор сиријског народа. Сиријска војска је остварила значајне побједе у Дамаску, Алепу, у околини Дамаска и на многим другим пољима и нигде нисмо чули оптужбе какве смо чули за Ал-Кусајр.

По природи битке коју Хезболах води у Ал-Кусајру изгледа да се покушава створити безбедносни кордон који ће повезивати обалу са дубином и Дамаском. С обзиром на то, уколико би дошло до поделе Сирије и промена на географској мапи, то би отворило пут стварању алавитске државе. Дакле, која је природа ове битке и какве везе она има са сукобом с Изралеом?

Као прво, сиријске и либанске обалне зоне нису повезане преко Ал-Кусајра; то је географски немогуће, а друго; нико се не би борио ако би циљ био подела земље. Када би одабрали раздвајање, не би се борили у целој земљи, а с циљем да нас потисну у један посебан делић територије. Из наше се борбе види да нам циљ није подела. Управо супротно, ми остварујемо предуслове за јединство земље. Наши су преци одбили идеју поделе још када су Французи за време окупације то предлагали. Они су тада били свесни последица такве одлуке. Да ли је могуће да су данашње генерације мање свесне тога од наших предака?

И да поновим, битка за Ал-Кусајр и све што се говори о њој је повезана с Израелом. У време битке за Ал-Кусајр се догодио координисани напад израелског ваздухопловства. Њихов је циљ био да ослаби наш отпор. Дакле, није битан град сам по себи колико граница. Израел жели да ослаби нашу позицију са земље и с мора. Израел је још 2008. у Либану покушао да онемогућити комуникациони систем, јер су сматрали да ће се њима пружати отпор оружјем.. Тако су покушали и са сиријском војском, коју су покушали да увуку у сукобе на израелској граници. Међутим, ми смо рекли како ћемо се борити свугде где постоји непријатељ. Ако је непријатељ на северу, ми ћемо ићи на север и исто вреди и за исток или запад. Овим се објашњава присуство Хезболаха и зашто је Хезболах распоређен на границама Либана с Израелом или унутар Сирије? Наша борба је заједничка борба против Израела и њихових савезника унутар Сирије и Либана.

Могу ли да Вас питам какве везе има израелски ваздушни напад на Дамаск са сиријском кризом? Израел је одмах после напада поручио да не жели ескалацију сукоба у региону и да не жели д се уплиће у унутрашње проблеме Сирије. Питање је: што уопште жели Израел и какав утицај има на збивања у Сирији?

То је управо оно што сам говорио. Све се ово догађа јер се у првом реду жели сломити наш отпор Израелу. Подршка Израела терористима има два циља. Први је да ослаби наш отпор, а други да се уништи сиријска противваздушна обрана. Израел није заинтересиран ни за што друго.

Од тренутка када сте постали мета израелског напада, сиријска држава је критикована због млаког „одговора“. Сви су очекивали да ће Сирија одговорити на напад, али је сиријска влада изјавила да ће да одговори у право време и на правом месту. Зашто одмах нисте оговорили на напад? Да ли је било довољно изјавити да су пројектили усмерени на Израел и да ће на следећи напад одговорити без посебног одобрења војне команде?

Обавестили смо све арапске и стране земље, иако више стране које су нас контактирале, како ћемо следећи пут одговорити на напад. Наравно, било је више од једног одговора. Досад смо у више наврата одмах одговорили на израелске провокације. Но ти одговори нису имали никакав конкретан војни учинак. Они су били више политичке природе. Ако будемо одоговорили Израелу, то мора да има стратешку важност.

Отварајући битку на Голану, на пример?

То зависи о јавном мњењу и да ли имате у народу консензус за пружање отпора или не. О том је реч.

Какава је тренутна ситуација у Сирији?

У народу постоји воља да се отвори фронт на Голану, а тај ентузијазам дели и остатак арапског света. Примили смо бројне делегације из арапских земаља које су нас питале на који се начин могу јавити добровољци који би се борили против Израела. Наравно, тај отпор не би било лаган. Не ради се само о географском отварању фронта. То је прије свега политичко, идеолошко и друштвено питање да би уследила војна акција.

Ако узмемо у обзир инциденте на Голанској висоравни и одговор сиријске војске против израелског војног возила које је прешло линију раздвајања, значи да се правила мењају? Дакле, ако су се правила променила, како их сад тумачити; да се тако изразим?

Правила се мењају када народ буде тај који од владе захтева да пружи отпор непријатељу. Све остало су краткорочна решења, осим ако се не налазимо у рату. Праве промене наступају онда када људи одлуче да се боре и те промене могу да буду драматичне.

Не мислите ли да је мало касно? Након 40 година примирја на Голану, сада се опет говори о том фронту и то према неким новим правилима игре?

Увек се говори о Сирији: хоће ли отворити или затворити фронт? Није држава та која одлучује да ли ће се борити или не. Отпор се не може створити тек тако, јер он је могућ само као спонтана реакција народа. Држава може подржати или опструисти тај процес, као што је случај у неким арапским земљама. Није Сирија као држава након 40 година одлучила да крене у том смеру, него народ и војска који желе да ослободе земљу. Да није било војске, као што је био случај у Либану за време грађанског рата, каква би била ситуација. Пре много година не би било никаквог отпора Израелској агресији. Данас, у овим околностима, постоји низ чињеница који нас наводе да размишљамо у том смеру. На првом месту су стални израелски напади који су условили овакво расположење у народу, али и сиријска војска која се бори широм земље у народу је створила осећај да је његова дужност на крају да подржи војску и на Голану.

Бењамин Нетанyаху је изјавио да не би нимало оклевао да нападне Сирију у случају да се докаже да Сирија шаље оружје Хезболаху у Либан. Ако Израел оствари своје претње, желим да ми одговорите директно: што би у том случају учинила Сирија?

Као што рекох, обавестили смо све заинтересиране земље што се тога тиче. Наравно, тешко је рећи којом би жестином и војном тактиком одговорили. Мислим да би то одлучило наша војна команда. Имамо планове за различите ситуације и зависно о околностима би одлучили на који начин и којим би се средствима одговорило.

Након ваздушног напада на Дамаск се говорило о систему С-300 и да би тај ракетни систем васпоставио равнотежу у региону. Због тога је Нетањyаху и посетио Москву, па Вас питам директно: да ли су ти пројектили већ у Сирији?

Наша политика је да се не говори јавно о тако важним војним питањима и да ли нешто поседујемо или не поседујемо. Што се тиче Русије, наши уговори немају везе са сиријском кризом. Ми годинама договарамо купопродају различитог наоружања и Русија је увек испоштовала све уговоре. Оно што желим да кажем је то да ни Нетанyаху, ни сиријска криза, нити околности неће имати никаквог утицаја на испоруку оружја. Сви уговори с Русијом ће бити испоштовани, а неки од њих и током протеклог времена, а тако ће бити и у будућности.

Господине председниче, говорили смо отворено о сиријском вођству и сиријској држави. Причали смо о напретку који остварује САА на бојном пољу и јачању односа између Сирије и осовине отпора Израелу. Све су то ствари које су међусобно повезане. С друге тачке гледишта, у последње време су се појачале дипломатске активности око ситуације која се није мењала скоро две и по године. Пре него што почнемо да говоримо о преговорима у Женеви, споменула би предлог који је упутио бивши челник опозиционе коалиције, Моаз Ал-Кхатиб. Он је изјавио „да би вама, те за још пет стотина владиних чиновника, требало омогућити да мирно напустите земљу и криза би се завршила за 20 дана“. Зашто нисте прихватили тај предлог и на тај начин окончали сиријску кризу?

Од почетка сам говорио о темељним принципима наше борбе, а то је да само сиријски народ има право да одлучи да ли ће председник остати на власти или не. Када неко говори у том смислу, мора прво да нагласи који део сиријског народа представља и ко му је дао за право да говори у његово име. Што се тиче тог предлога, нисам га ни прочитао, али сам срећан сам да су ми дали 20 дана и да са собом поведем 500 људи! Не знам ко је то предложио и не занима ме.

Кхатиб је у ствари рекао да би вам дао 20 дана, 500 људи . Било би вам дозвољено да напустите земљу, али без икаквих гаранција да се против вас неће покренути казнени поступак. Након тога смо дошли до преговора ‘Женева 2′. Сиријска влада и вођство су најавили да ће да учествују у преговорима. Ако се та конференција буде одржала, на једној ће страни бити сиријска застава,а на другој застава терористичких група. Како ћете објаснити сиријском народу да ћете након две и по године кризе сести за преговарачки сто с људима из тих група?

Пре свега; што се тиче застава, оне немају смисла ако не представљају људе. Када се стави на сто, или на било које друго место нека застава, она мора некога да представља. Такво питање себи могу да поставе они који машу заставама за које тврде да су сиријске, али службена сиријска застава је другачија. Дакле, та застава нема никакву вредност, будући да не представља сиријски народ. Ми ћемо учествовати у раду конференције као службена делегација и легитимни представници сиријског народа.

Они, кога представљају? Када се конференција заврши ми се враћамо у Сирију, међу наше људе и нашим кућама. Они који се не врате, где иду? У хотеле с пет звездица или у разна министарства земаља које представљају, међу којима наравно није Сирија, како би поднели извештаје о ономе шта су ‘успели да ураде’. Хоће ли отићи код тајних служби тих земаља?

Дакле, када се појавимо на конференцији, ми морамо јасно да знамо који је статус учесника конференције и то вам кажем зато што још није јасно како ћемо да гледамо на патриотску сиријску опозицију и остале странке у Сирији. Што се тиче опозиционих група из иностранства и њихове заставе, знамо да ће бити на конференцији, али с њима нећемо преговарати. Ми ћемо преговарати са земљама које ће по други пут бити тамо, а не да испадне да преговарамо с њиховим слугама. Додуше, преговараћемо с њиховим газдама. То је истина и не треба гајити илузије.

У сиријском вођству су сигурни како ће се преговори одржати у јуну?

Ми чекамо да се то догоди. Једино су могуће опструкције с нечије стране. Што се тиче Сирије, ми смо пре неколико дана изјавили да смо у сагласни да учествујемо у раду конференције.

Када кажете ‘у суштини’, изгледа као да разматрате и друге опције?

У суштини подржавамо конференцију, али још немамо никакве детаље о њој. На пример, да ли ће да нам постављају било какве услове пре почетка конференције? Ако тако буде, можда услови буду неприхватљиви и ми нећемо да учествујемо. Тако да саму идеју о конференцији као компромисно решења заједничког сусрета сматрамо прихватљивом. Морамо још мало да причекамо и видимо што ће се догодити.

Разговарајмо о предусловима које поставља сиријска влада. Постоје ли такви услови и који су?

Укратко, све оно што се договори ван граница Сирије, као и у земљи, мора да потврди народ на референдуму. То је једини предуслов и све остало нема никакву вредност. Због тога и идемо на конференцију, јер немамо никаквих проблема. И једна и друга страна су у стању да предложе било што, али ништа се не може спровести у дело без пристанка сиријског народа. Док смо ми легитимни представници народа, ми се ничега не бојимо.

Покушајмо да појаснимо, господине председниче. Бројне су разлике између ‘Женеве 1′ и ‘Женеве 2′, а највише око нејасне ситуације у транзиционом периоду и улози председника Башара Ал-Асада у њему. Да ли сте спремни да предате власт транзиционој влади и како се то може појаснити?

На ту сам иницијативу већ одговорио у априлу ове године. Они кажу да желе прелазну владу у којој председник неће имати никаква овлашћења. У Сирији имамо председнички систем у коме је председник шеф државе и налази се на челу владе. Они желе некакву владу с широким овлашћењима, а председник је врховни командант оружаних снага и на челу Врховног правосудног већа. Све остале институције припадају влади. Ако мењамо председничка овлашћења, морамо да мењамо устав. Не може се председник само тако одрећи својих овлашћења и на то по уставу нема право. За промену устава је потребно спровести општи референдум. Када буду хтели да расправљају о томе, а могло би се догодити да се током конференције то и догоди, те ако се договоримо, ми ћемо се вратити кући и на референдуму одлучити да ли ће то моћи да се спроведе. Међутим, захтевати од нас да унапред мењамо устав, то не може учинити ни влада ни председник.

Сви међународни чиновници који су против вас говоре да у будућности не желе Сирију с вама на челу. То је изјавио и саудијски министар спољних послова, Сауд Ал-Фаисал, исто тако и Турска и Катар, па чак и сиријска опозиција. Да ли ће председник Асад да се кандидује на председничким изборима 2014?

Оно што знам, то је да је Сауд Ал-Фаисал стручњак за америчку спољну политику, али не знам колико се разуме у сиријску. Ако жели нешто да научи; добро! Што се тиче жеља осталих, понављам оно што сам већ раније рекао, а то је да ћу једино поштовати вољу сиријског народа. Што се тиче кандидатуре, поједине странке су изјавиле да би било боље да се не кандидујем 2014. Тај ће се проблем решити када за то буде време и сад је још прерано да о томе говоримо. Када дође тренутак за то и када кроз сусрете и контакте с представницима народа будем сазнао да народ жели да се кандидујем, нећу оклевати. Ако се догоди супротно и сиријски народ одлучи да не жели да га ја више водим, нећу се наметати. Сви они непотребно губе време с тим темама.

Споменули сте саудијског министра спољних послова, Сауда Ал-Фаисала. Чини ми се да су се односи између Сирије и Саудијске Арабије, Турске и Катара, а поготову након недавне конференције министара спољних послова арапских земаља, релативно изменили. Они нису јавно, као пре, захтевали одлазак Асада. Осећате ли неку промену или чак подршку од стране тих земаља по питању сиријске кризе и да ли се Сирија припремила да заједно с Арапском лигом расправи о свему томе, узевши у обзир да је Сирија од Арапске лиге затражила извињење за све што је учинила?

Што се тиче арапских земаља, видимо промену у реторици, али не и у делима. Земље које подржавају терористе се нису промениле и то чине у истој мери као и раније. Турска није учинила никакав позитивни помак. Као и Катар, чија је улога да финансира терористе преко Турске. Дакле, ако гледамо уопштено, ништа се није променило. Што се тиче Арапске лиге, ми у Сирији нисмо добили оно што смо очекивали. Последњих деценија смо једва уклањали бројне препреке током сусрета на врху и конференцији министара спољних послова. Дакле, у светлу тих односа и потеза Арапске лиге у протекле две године, можемо ли ишта очекивати? Ми смо отворени према свима и никоме нисмо затворили врата, али морамо да будемо и да се суочимо се с истином да они нису у стању ништа да понуде јер бројне арапске земље уопште нису независне. Добијају команде из иностранства. Неке од њих су интимно солидарне с нама, али не могу одлучивати на основу осећаја јер нису у стању да доносе одлуке. Дакле, не гајимо неке велике наде када је у питању Арапска лига.

Тада морамо да се запитамо: ако је арапски свет такав какав је и гледајући развој ситуације на терену, те на конференцију у Женеви; што ће се догодити ако политички преговори пропадну? Какве ће бити последице, уколико се то догоди?

И то је могуће, јер је било опструкције од самог почетка јер се неки не желе суочити с истином. Они не желе дијалог, било унутар Сирије , било изван граница земље. Чак су и Руси у различитим изјавама потврдили да не очекују превише од конференције. Но ми морамо да одемо да би појаснили наше ставове, а поготово оно што се догађа на терену. Већина њих који говоре о будућности Сирије немају никаквог утицаја у земљи и чак имају директне односе с терористима. У неким су случајевима терористи директно повезани са земљама које их подржавају, а у другим се ради о обичним бандама, плаћенима да спроводе у дело терористичке нападе. Тако да евентуална пропаст конференције неће битно променити унутрашње прилике у Сирији. Те земље ионако неће престати  да подржавају терористе, са конференцијом или без ње, а банде неће престати са својим субверзивним активностима. Дакле, никаквог учинка неће бити у том смислу.

Догађаји у Сирији се осете и у суседним земљама. Видимо што се догађа у Ираку, експлозија у Риханиyеу у Турској, па чак и у Либану и то поготово у Ерсалу и Триполију. Хезболах учествује у борбама у Ал-Кусајру. На који начин Сирија мисли да се суочи са ситуацијом у Либану и мислите ли да је либанска политика „немешања“ још увек могућа и прихватљива?

Хтео бих нешто да кажем о односима Сирије и Либана и политике немешања, а да то не буде протумачено као оцена да ли је та политика погрешна или не. Пођимо од просте чињенице и запитајмо се да ли је Либан на било који начин могао да утиче на уплитање у догађаје у Сирији? Да ли је могао да спречи кријумчарење оружја и улазак терориста на сиријску територију или  да спречи терористе да нађу сигурно уточиште преко границе, у Либану? Није и сви знамо да је Либан имао негативан утицај на сиријску кризу. Да ли недавно Либан успео да се одбрани од последица сиријске кризе у Триполију, када је неколико пројектила пало на Бејрут и околину? Није. Дакле о каквој политици ‘немешања’ говоримо? Либански народ који се ограђује од кризе је једно, али када је реч о либанској влади онда је то нешто сасвим друго. Када се влада огради и не жели да се меша у ствари које се тичу њеног народа, онда се та влада ограђује од свог народа. Не критикујем либанску владу, него говорим о основним принципима. Не желим да се прича да критикујем владу, но када би сиријска влада морала да се огради од проблема који се тичу сиријског народа, пропала би. Дакле, да одговорим на питање о политици ‘немешања’ Либана. Ми мислимо да је то једноставно немогуће. Када кућа мог комшије гори, не могу да кажем се то мене не тиче јер ће се пре или после пожар преселити у на моју кућу.

Што кажете на оне који подржавају осовину отпора Израелу? Ми у Либану славимо годишњицу победе и ослобођења југа земље. Ви кажете како сте уверени да ћете изаћи као победник из ове кризе. Што желите да поручите нашој публици? Да се види светло на крају овог мрачног тунела?

Лично сматрам да је у протеклих неколико деценија највећа победа покрета арапске осовине отпора она интелектуална. Овај покрет отпора не би био у стању да извојује војне победе, а да није био у стању да се супротстави кампањи која се против њега водила у региону. Пре грађанског рата у Либану су неки говорили да је снага Либана у његовој слабости. То је исто као да кажете да је интелигенција неког човека последица његове глупости или да је част у уској вези с корупцијом. Ради се у логичној противречности. Победе осовине отпора Израелу на различитим пољима су показале да је тај концепт погрешан. Снага Либана је у његовом отпору и то се односи на борце тог отпора. Данас, више него икада пре, имамо потребу за таквим менталитетом, идејама, који ће да  има за последицу одлучност бораца који пружају отпор. Догађаји у арапском свету у протеклих неколико година су изменили начин размишљања до те мере да су неки Арапи заборавили да им је прави непријатељ још увек Израел. Уместо тога су створили унутрашње непријатеље на секташкој, националној и регионалној основи.Ми рачунамо на оне који још увек пружају отпор у арапском свету и на њихове успехе против нашег непријатеља, који је увек исти. Што се тиче моје вере у победу, да нисмо тако сигурни, не би били овде после две и по године и водили ову борбу. Ово није рат као онај што је био 1956. Ово је глобални рат против Сирије и отпора који пружамо заједничком непријатељу. Апсолутно верујемо у нашу победу и уверавам вас да ће Сирија остати и опстати каква је и била. Штавише, биће јача и помагаће све оне у арапском свету који пружају отпор заједничком непријатељу.

На крају, господине председниче, била ми је велика част да водим овај интервју с његовом екселенцијом, председником Сирије, Башаром Ал-Асадом. Пуно вам хвала.

Увек сте добродошли и захваљујем вашој кући, Ал-Манару, телевизији отпора, а за годишњицу ослобођења желим да му пошаљем насрдачније честитке либанском народу и сваком борцу покрета отпора у Либану.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Amerika se u svetskoj javnosti obrukala svojim sve očiglednijim savezništvom sa dzihadistima, i to je super,

ali se ne prestaje sa masovnim naoružavanjem pobunjenika, a sa druge strane veliko je pitanje dokle su spremni Rusija i Iran da se zalažu za Asadovu pobedu?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...