Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest - . . .-

Потресно сведочанство члана нашег ЖРУ-а о окултизму

Recommended Posts

Guest - . . .-

Ово сам добио на мејл на који дневно стиже велики број порука, те уз сагласност члана наше заједнице објављујем и вама, уз молбу да пажљиво прочитате и ако можете да дате смислен одговор и помоћ.

2uot6om.jpg

Postovani,

Videvsi pricu o ispovesti bivseg clana OTO-a, pozelela sam da podelim svoju pricu sa vama

.

Duhovnost se u meni probudila ranih godina, jer poticem iz porodice pravoslavnih svestenika. Moj brat i stric su po pozivu svestenici SPC. Oduvek sam bila puna zedji za znanjem, za istinom, za mogucnost da preoblikujem stvarnost prema sebi. Sve je pocelo od najranijeg detinjstva. Na svakom rodjendanu, pod uticajem dve drugarice koje su vec tada citale okultne knjige, prizivali smo duhove. To, i strasne price, su bile deo mog odrastanja pod njihovim uticajem. Jedna od drugarica je bila ateista, ali neobicno zainteresovana za Necastivog. Druga je bila zainteresovana za gatanje.

12 godina ukupno sam provela u svetu okultizma, jos od svoje jedanaeste godine. No, ne smatram njih krivim za svoje stanje. U svojoj porodici sam bila svedok nedolicnog ponasanja svog strica, koji je u pijanom stanju cinio mnoge gluposti! Sve mi se pravoslavno cinilo stranim zbog takvog primera, i farisejskog ponasanja pojedinih svestenika. Za mene, tu nije bilo istine. Bila sam mlada i neiskusna. Duhovno gladna, tragala sam za necim sto bi ispunilo prazninu mog ega. Tragala sam za vecnim znanjem, za nacinom da svet podcinim sebi, jer sam duboko, duboko, nesigurna. Otkako znam za sebe, povukla sam se u duboku samocu, u strahu od ljudi. Kada sam usla u pubertet, usledila je moja neuobicajena zainteresovanost za crnu odecu i nosenje izvrnutih krstova. Kasnije sam sa opijenoscu usla u svet Black metala, svet Satane u muzici. Te pesme su mi bile mantre. Slava necastivom i ostalo. Vampiri, demoni. Horor filmovi. I jos nesto - seksualna privlacnost prema Luciferu! Bila sam jako mlada za tako nesto! U sedmom razredu sam postala opijena likom i delom Satane. Kupovala sam od okultnih knjiga tajno sta god sam nalazila. Od simbola, sveca, sa interneta, sa radija. Sa ljudima sam kontaktirala, sada vidim, jedino kada je trebalo da se vrsi neki ritual. Devojke iz komsiluka su dolazile kod mene. Uvek sam imala najstrasnije price, najmracnije delove svoje psihe da istresem pred njih i da njihove duse sablaznim. Videla sam mnostvo stvari u toku svog mladalackog koketiranja sa satanizmom. Kao prvu okultnu stvar, secam se, podizanje ruku na mantru "Ko ti je umro"? Zatim sam svako vece dozivala duhove. Mantru sam dobila od starije komsinke. Tacno ime sam saznala u jednoj od knjiga. Prizivala sam, prizivala, casa se pomerala. Prvih puta nista. Kasnije - neka sila mi vuce ruku! Ja zelim, decije, da je namestim na ono sta mislim, ali nesto mi snazno vuce ruku. Na pitanje "Ko umire prvi", casa odgovara Vule! Sutradan, u 9 ujutro, moja baka javlja da je umro taj isti Vule! Toga se secam kao da je bilo juce. Postajem polako ovisnik o prizivanju. Svako vece sam pored case i slova. Kada god prodjem pored crkve - groznica i tresenje. Kada ne prizivam - neizmerna radost. Sledeci dozivljaji su vezani za obrede prociscenja. Demonski, hladan vazduh ulazi u sobu normalne temeprature. Ljudi me vise vole kada izadjem iz takve sobe, prija im to demonsko u meni. Moje drugarice su u sobi vidjale sive senke. Niotkuda. I ja. Jedanput je ta ista senka zazvizdala, tako da je i moja majka cula. Par puta prosla pored kuce, cak su i komsije jurile za njom. Niko nije znao sta je to. Jedanput sam krenula za senkom kao za Bogom. Uz stepenice, pela se, polako. Ja je pobozno pratim. Na vrhu stepenica - nestaje. Zatim sanjam mrtve. Otkrivam i svet tarota i astrologije. Imala sam ravno 130 knjiga o toj tematici, i mnogo, mnogo vise u pdf-u. Temeljno sve izucavam. Natalnu astrologiju, dnevno izvlacenje u tarotu, izvlacenje keltski krst. Sami Bog me je sacuvao da sa takvim interesovanjima ne pristupim sekti. Bila sam samostalni okultista, koji je balansirao izmedju bele i crne magije. Imala sam neku kocnicu koja mi nije dala da ulazim jos dublje, iako sam vec bila poprilicno duboko. Dobijam dar posle rituala sa svecom da umom pomeram stvari. Slusam - komsije se svadjaju. U meni raste stres i tras-snalica za kosu odskace sama od sebe sa televizora i vraca se na mesto. Ja par koraka dalje. Zatim se igram sa pomeranjem lista papira. Uspeva mi. Vidovitost se takdodje javlja. Vidjam bezbroj nebitnih stvari. Npr snazno mi u umu odjekne rec "trojanski konj" i onda se pojavi crtani sa tom tematikom. S vremenom moja moc vidovitosti jaca. Pomazem ljudima. Govorim o Hristu. Da se vrate Bogu, sve to vidim u tarot kartama. Vidim svaku licnost detaljno. Njene mane, vrline, izgled. NIkada ih nisam u zivotu srela, a vec znam dosta o njihovom zivotu. Psi se smiruju pored mene i pustaju me da prodjem, psi koji su inace agresivni. Mislim o sebi, wow, ja posedujem Bozije znanje.Oko mene se sakuplja celokupna srednja skola, ima ih oko sto u grupi. Svi zele da komuniciraju samnom. Ja znam najbolje o svemu. Imam snaznu pozudu prema demonima, andjelima, samom Bogu. Posebno onom. Da ga ne spominjem vise. Vezbam sebe da zaista spavam sa njim. Pratim upustva sa jednog sajta, a i zelja je bila toliko jaka da su pucali zidovi. Pucketali, bukvalno. Par veceri - TO SE STVARNO I DESAVA!!!!!!!Bila sam pride NEVINA. Pitam jednu verouciteljicu, da li je moguce da demon oduzme nevinost. Odgovara-samo nekrstenima. Tako sam verovatno i uspela da sacuvam svoje devicanstvo i da osetim sve cari seksualnog odnosa. Dete, sedmi razred. Prva iskustva sa demonima. To je stvarno. Kao da je ruka unutra. U potpunosti fizicki kontakt. Posle toga se osecam osnazeno i mocno. Kupim njihovu energiju. Osecam se kao djavolova nevesta. Pritom, ne zelim da diskutujem ni sa kim. Ne zelim da me iko odvoji od demona i demonskog.Nisam bila sigurna da li je bas ON, a iskreno se nadam da nije, jer jos sam ziva, zar ne? Verovatno da je bio on ubio bi me i duhovno i fizicki. To je veoma opasan demon. Potpisujem krvni zavet sa NJIM. Citam, taj zavet se radi samo jedanput, jer ima veliku vaznost. U jedan ponedeljak, dan onoga, uz svece, skalpel i parce papira se potpisujem krvlju na odanost.. Upoznajem i uzicku crnu ruzu. Dok su me pozdravljali satanskim pozdravom u meni - molitva oce nas, kao prisilom nametnuta! Od demona sam trazila da me upoznaju sa slicnima, i oni su dobili poruku. Spojili smo se na pogresnom mestu u pravo vreme. Kada se verovatno Andjeo Gospodnji molio za mene. Slava Gospodu Bogu. Kasnije saznajem da je bila organizovana orgija... gde bi prisustvovao i NEPOIMENIK. Sta bi bilo od mene da me Gospod nije zastitio tada...Nesto vrlo brutalno...No, ja ne shvatam upozorenja i dalje mislim - pravoslavci su gomila tupavih ljudi koji imaju zastareo nacin razmisljanja. Nastavljam da se bavim tarotom i astrologijom. U svoju praksu uvodim i I djing. Tu i tamo osetim "podrsku" demona. Pa podrsku Boga. Pa demona. I sve tako. Palim svoju prvu svecu u crkvi, u drustvu jedne neobicne zene koja sebe gordo zove gladijatorkom.Pati od paranoje, kao i ja. 3.5 godine se borimo navodno protiv demona i komuniciramo sa Bogom, koji nas cak pricescuje. Ne shvata da je paranoicna, bolesna od ljudi. Kao ja . Jos par godina se tako "igram". Tumacim horoskope, radim tarot analize, tu i tamo prizivam Lucifera, izazivam ga seksualno.Za to, od mene trazi SVE. Sve sto imam. Jedanput kada je moja komsinka, takodje zagrizena za okultno, prizivala, ja sam sedela pored i nista nisam radila. Odjednom - poruka. Devojka - satanista sa kojom sam bila u kontaktu pita, "Da li je tu devojka koja nikad nije uradila meditaciju?" To je bila komsinica. Rekla je, pored nas je - demon. Odjednom, devojka porukama pocinje da prica nejasno, kao da nije ona. Kaze, taj demon je moj sticenik. Poslat da se ta komsinica ne bi uplasila od pojave glavnog demona. Jezivo! Razne vizije su joj se motale po glavi, uvlacile je u trans, i sapatom odgovorile sa onog sveta. Kasnije, psihicki obolevam...Postajem depresivna i emocionalno nestabilna, gore nego ikad. Ostajem mesec i nedelju dana na psihijatriji, pod lekovima. I dalje ja ne shvatam - pa sta fali tarotu i astrologiji? I sa tim se moze sluziti Bogu! To su poruke vise svesti! Citanje Bozijeg rukopisa! Nista meni ne pomaze da se oporavim. I dalje dozivljavam psihicke krize, svadje u porodici, odbacivanje. Ogromne svadje, dva puta odlazim od kuce. A za sve je kriv - moj okultizam. To nisam videla. On me je ucinio slabom na ljude, on me je uveo u depresiju, naveo da se osecam ruznom jer je on jedino merilo moje lepote. I ponudio lazni lek. Spoznaja znanja. Kog znanja? Sta zrno peska zna o kosmosu? Sta zna o prirodi ljudi? Samo fragment., Minijaturni. I dozivljavam taj konacan prelom. Poslednji napad ludila. Vrisak, grebanje, odlazak kod psihijatra. I budjenje. Hej - ja sam od mladosti okrenuta tami. Slusala mracne pesme, radila mracne rituale, seksualno izopacila sebe. Sve te stvari, knjige, izgledale su mi kao poklopac nad mojim kovcegom u grobu. Dosla sam do kraja - ili izlecenje ili smrt. Odlazim da celivam mosti sv. Djordja, u blizini Pozege. Osecam punocu, mir, suze kajanja. Postajem polako - novi covek. Shvatam i istinu i znanje. Istina i znanje su u Bogu. Slava i hvala Gospodu. Nadam se da cu se u potpunosti izleciti...

ako je slucajno ovaj tekst previse nedolican, izvinjavam se

pseudonim - Gordost

Share this post


Link to post
Share on other sites

Smisleno, od pomoci?

Neka ide, sto hitnije, u neki manastir, nekom jakom duhovniku. On ce je dalje rukovoditi.

Ja znam za ovog: o.Isaija, +Ilinje kod Sapca.

http://www.eparhija-sabacka.com/rs/manastir-ilinje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Боже сачувај, хвала Богу па ме чува од оваквих ствари и од оваквих људи, и велика је срећа што никад нисам срео овакво нешто, и веома сам захвалан Богу на томе!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Smisleno, od pomoci?

Neka ide, sto hitnije, u neki manastir, nekom jakom duhovniku. On ce je dalje rukovoditi.

Ja znam za ovog: o.Isaija, +Ilinje kod Sapca.

http://www.eparhija-...manastir-ilinje

pa ako su joj brat i stric svestenici, moze i sa njima da porazgovara, i mogu je oni u uputiti u u hriscanstvo, i objasniti joj nesto sto joj nije jasno... ili moze i da ode kod nekog svestenika koji je u njenoj blizini, i da tamo ide na luturgiju, i da je on duhovno rukovodi... ako postoji takav koji to zeli,i moze... a ne odma: idi u manastir... moze ona da ode i poprica, ali nije to jednom, treba stalno. treba imati licni odnos, a to se bolje moze ostvariti sa nekim ko je u njenoj blizini... najbitnije je da se rasplamti ljubav prema hristu koji je radi naseg vecnog zivota pretrpeo muke,umro, i vaskrsao. bitno je shvatiti da je hristos neko ko nas voli i polaze zivot svoj za nas.. i da osetimo ljubav prema njemu, i potrebu za zajednicom sa njim, da se pricescujemo i onda cemo ziveti u vaskrsnjoj radosti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, ово је једно гранично искуство богоотпадништва али ја бих из свега реченог извукао и ставио акценат на то да је хришћанство постало тотална непознаница у такозваним хришћанским друштвима. Ако се ово дешава (а битна је хронологија догађаја) дјетету из једне свештеничке породице, а како ли ће тек из једног комуњарског миљеа, који је код нас још увијек доминантан. Или можда више не постоји никаква разлика између хришћана и нехришћана? Ово јесте како ркох гранични случај али толико је других, наизглед безазлених, глупости које чине масе и масе, а искрено вјерујући да то што раде је богоугодно.

Хришћантво је скоро па постало један искривљени мит, а заправо суштина хришћанства је сва у демитологизацији природе и стварности.Управо су с хришћанством са природе скинуте маске демонске и митске слике, а да би данас поново добили гомилу оних којима (профил је опште познат) име Божије служи само за "сочне" псовке, оних који не знају ни шта је св. Причешће итд. али који ни за живу главу, рецимо, неће радити на Прокоповдан итс. Наиглед сам мало скренуо са теме ал понта онога што желим рећи је да у једном миљеу као што је ово наше, миљеу у којем се збиља не разумије светост Светог, миљеу у којем је апсолутно заборављен БОГ/ЛОГОС, овакве ствари су врло схватљиве, а нажалост биће их и све више. Ово је напросто плодно тло за такве ствари. А Бога ми, сви ћемо пред Њим одговарати зашто су толика дјеца, као Гордост, препуштена сама себи.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, ово је једно гранично искуство богоотпадништва али ја бих из свега реченог извукао и ставио акценат на то да је хришћанство постало тотална непознаница у такозваним хришћанским друштвима.

Zato je budućnost Pravoslavlja u nepravoslavnim zemljama,kao što reče mitropolit Zizjulas

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije ništa izgubljeno dokle god joj Bog dragi daje priliku i vrijeme da se pokaje, najbitnija je njena volja. Opet je sreća u nesreći pa je mlada zagazila u te vode ima sad dosta vremena da se pokaje i ispravi svoj život..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zato je budućnost Pravoslavlja u nepravoslavnim zemljama,kao što reče mitropolit Zizjulas

Дубоко сам не срећен због тога али је тако. Овде је превише "кривиг хришћанства" и људи су тога сити, и то је нормално јер ту нема истине, а о оном "правом хришћанству" слабо се води рачуна, узима се здраво за готово да смо ми хришћански народ и шта ту сад нама поп има да попује. А тамо у нехришћанским земљама, људи ће са великим напором, вољом и жељом улазити у тајну Христову, јер тамо неће долазити као пуки обичај и традиционално наслеђе, већ као Жива Истина.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је оно најгоре прошло.Сада је битно да ова млада жена наће поновни смисао свога живота.Ја бих топло саветовала одлазак у неки добар женски манастир на неко време,у циљу потпуног излечења.Мо.

литва,рад,редовна исповест и Причешће ће сигурно залечити ове дубоке ране али срећом,то су ране младости и Господ то има у виду.Ја бих тако урадила и од срца ово препоручујем са крајњом озбиљношћу с којом сам и ушла читајући овај текст.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nije ništa izgubljeno dokle god joj Bog dragi daje priliku i vrijeme da se pokaje, najbitnija je njena volja. Opet je sreća u nesreći pa je mlada zagazila u te vode ima sad dosta vremena da se pokaje i ispravi svoj život..

Dobrodošla Sandra ,ja se baš juče vratio iz tvog grada :)

Mislim da samo vreme kajanja nije toliko bitno već snaga i dubina kajanja, a što veće kajanje to veća svetost :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моја другарица из младости,старија је била од мене неких 10 година,имала је сличан проблем.Она је по природи била неуравнотежена особа,велики фантазер,лажов морам рећи и симпатизер окултизма.И сама сам присуствовала у њеној кући неким чудним појавама и била сведок њеног чудног понашања.Она је за мене била исувише напорна а опет много ме је волела,нисам могла да се оглушим о то,међутим,ништа ме није послушала што сам јој саветовала као сестра и нажалост њен живот је остао једна велика трагедија.

Зато кажем и препоручујем,боравак у неком јаком женском манастиру јер ту ће се стећи све што је потребно за успешан опоравак.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...