Jump to content
marija

Humor - kada i u kojoj meri

Recommended Posts

"Dela Svetih Otaca uče da se u smehu i šalama takođe krije blud. Sa asketske tačke gledišta smeh i šale prljaju čovekovu dušu. Oni uništavaju strahopoštovanje kao raspoloženje srca. Crkveno Predanje nam govori da niko nije video Isusa Hrista da se smeje ili osmehuje, kao ni Njegovu Prečistu Majku. A demon se često prikazuje kako se kikoće. Ako bismo shvatali zbog čega nam je Gospod dao zemaljski život, i ako bismo češće razmišljali o onome što nas očekuje u večnosti - raj ili pakao, ne bismo se šalili, ne bismo se smejali i ne bismo se kikotali. Kada bismo znali koliko je grehova koncentrisano u našoj duši, kakvo ogromno more greha predstavlja ovaj svet, ne bi nam bilo do smeha. Međutim, ova užasna slika je skrivena od nas.."

 

Архимандрит Рафаил Карелин

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/Lat_KaVisotamaObozenjaKarelin26.htm

I obavezno da nosiš koprivu u gaćama, kad se leti šetaš gradom..e da, nemoj slučajno da se kupaš, samo usaftani idu u raj...

Smejanje Patrijarha Pavla je itekako prokazivaloo blud   joooj ...nadam se da sad shvataš koliku glupost je odvalio arhimandrit Rafail

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам овде цитирао архимандрита Карелина који у свим својим беседама беспрекорно следује светим оцима. Страховита је гордост ругати се светоотачким ауторитетима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам овде цитирао архимандрита Карелина који у свим својим беседама беспрекорно следује светим оцима. Страховита је гордост ругати се светоотачким ауторитетима.

А ја ћу да парафразирам владику Данила, који је мојој другарици рекао како треба свакодневно бар један "оброк" смеха!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не заборавите да ћемо на митарствима дати одговор за сваку шалу и празну реч и то већ на првом митарству. Да не би светог Василија Великог, не би  блажена Теодора Цариградска прошла.

 

"Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи.

Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали.

Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, а ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало нији. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. "

 

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/mitari.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

Обично се православцима пребацује да су оперисани од хумора и мислим да у томе има истине захваљујући духовности коју многи гаје али свакако да ситуација није безнадежна.

 

:)) Постоји нада да се може оперисати од оперисаности...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам овде цитирао архимандрита Карелина који у свим својим беседама беспрекорно следује светим оцима. Страховита је гордост ругати се светоотачким ауторитетима.

Ne, nego je otisao u krajnost i fatalizam, citao sam dosta njegovih pisanja, eventualno taj hard core monaski pristup moze da prodje kod monaha, ali ni njima nije bas na korist da u potpunosti slepo slede subjektivne recepte drugih ljudi.

 

Uzmes i citas sta pise, nema tu ozarenja duse, nego samo ostavi neki gorak i nespokojan ukus propasti.

Ali ne kazem, ima i mnogo toga sto pravo zbori...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам овде цитирао архимандрита Карелина који у свим својим беседама беспрекорно следује светим оцима. Страховита је гордост ругати се светоотачким ауторитетима.

To što ti i on mislite da sledite svete oce, to je vaše pravo, sad je za diskusiju , da li je to zbog egoizma, neznanja itd...

Vladika Nikolaj je govorio da se sveti Sava nikada nije smejao ali je uvek bio nasmejan.

Činjenica je,  svi veliki duhovnici 20 veka , starac Porfirije, Pajsije itd. imali vrlo razvijen smisao za humor, toliko o tvom i Karelinovom sledovanju otaca...doduše, uklapate se u sledovanje katoličkih otaca srednjeg veka.

Pobija vas smejanje Patrijarha Pavla...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inace,kad smo vec kod Kalelina,je l zna neko kakav on status ima u crkvi,ranije sam citao neka njegova pisanija (bilo-ne ponovilo se),pa me interesuje ovo sto je Dina napisao:
 

 

Ne, nego je otisao u krajnost i fatalizam


Je l ima neku "zvanicnu" potvrdu? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја волим смех и шале , али сматрам да у тим шалама не сме да се спомиње ни Бог ни било који Светитељи јер ми треба да верујемо у њих , а не да правимо шегу са њима , што је по мени велики грех.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Радост је главна одлика Православља, кад сам улазила у Цркву највише ме је привукло то што су православци које сам тада упознала сви били људи ведрог духа. "Христос васкрсе, радости моја" каже свети Серафим Саровски. Треба човек да буде свестан своје грешности и да се поправља, али најгоре од свега је ако због тога очајава јер онда сумња у Божју милост...Смех неминовно прати такву радост, али тај смех нема нема никакве везе за ђаволским кикотањем.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Радост је главна одлика Православља, кад сам улазила у Цркву највише ме је привукло то што су православци које сам тада упознала сви били људи ведрог духа.

Један мој другар једном повео, да кажем неверујћу, девојку у цркву са собом. Прво што га је питала кад су изишли је зашто су људи у цркви намрштени и тужни :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da, čini se da i nismo baš najbolje razumeli Hrista. Pitam se koliko je štete (pored svega što se podrazumeva) nanela vernicima duhovnost pravoslavlja koja na kraju svih krajeva kao da kaže - jeste svi grešni ali ste u jedinoj, istinitoj crkvi... kao da svi, sve vreme svog života, uspokojavamo sebe da nam je to kec iz rukava ili neki bonus koji nas štiti kao barijera kod feniksa, ako ste igrali - znate na šta mislim

 

Phoenix_game.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Džaba brate, Hristos se nikad nije smejao. Povremeno je govorio LOL jer mu je bilo zabranjeno da govori haha od pravoslavaca koji su se vratili u prošlost i podsetili ga da ne sme da se smeje. U časovima kad je nešto bilo urnebesno (kao npr. kad su apostoli tražili da im pokaže Oca) govorio je !

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...