Jump to content

Andrei Tarkovsky

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости
Guest Светлана

Andrei Tarkovsky

Film “Ivanovo detinjstvo”, lirska prica dozivljajima u snovima 12-godisnjeg decaka, obavestajca na istocnom frontu, doneo je Tarkovskom Zlatnog lava za debitantsko ostvarenje na Festivalu u Veneciji 1962. godine.

Glavne uloge u toj prici o ratnim strahotama i razorenom karakteru deteta koje je prerano sazrelo, tumace Nikolaj Burljajev (Nikolai Burlyayev), kao Ivan i Valentin Zbukov.

U filmu “Ogledalo”, sa Margaritom Terehovom (Terekhova) i Ignjatom Danilcevim (Ignat Daniltsev) u glavnim ulogama, autor kroz kombinaciju flesbekova i scena iz filmskih zurnala oslikava secanje coveka na samrti na detinjstvo i mladost.

Kroz pricu o velikom ruskom slikaru, ikonopiscu iz 15. veka, koji je naslikao ikonu Svete Trojice, Tarkovski u filmu “Rubljov” prati psihologiju stvaralackog cina i dusevno stanje koje u umetniku izaziva drustvo. Rubljov se, u nemogucnosti da se odupre zlu, zavetovao na cutanje.

Taj film, u kojem lik Andreja Rubljova tumaci Anatolij Solonjicin (Anatoli Solonitsin), osvojio je nagradu FIPRESCI na Festivalu u Kanu.

Ruski reditelj i scenarista Tarkovski, rodjen 4. aprila 1952. godine, bavio se kao mladic muzikom i slikarstvom, a posto je bio izbacen sa studija orijentalistike, pridruzio se naucnoj ekspediciji u Sibiru.

Po povratku iz Sibira, upisao je reziju na Visokoj filmskoj skoli u Moskvi, gde je upoznao Koncalovskog, koscenaristu svog diplomskog kratkometraznog filma “Valjak i violina” (1960), sa kojim je saradjivao i kasnije.

Rezirao je i ekranizaciju romana Stanislava Lema “Solaris” (1972), kao i film “Stalker” (1979), nakon kojeg je otisao u inostranstvo.

U Italiji je snimio film “Nostalgija” (1983) o nesnalazenju Rusa van domovine, a u Svedskoj, vec tesko bolestan od raka na plucima, ostvarenje “Zrtvoprinosenje” (1986), o postnuklearnom svetu u kojem se covek zrtvuje za covecanstvo.

Tarkovski je umro u Parizu 28. decembra 1986. godine.

Izvor: http://www.seecult.org/portal/html/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=12447

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest Светлана

Andrej Tarkovski

*Ko ste Vi?

Ne znam. Mislim da je to za svakoga od nas upravo ono što je najteže da znamo. Mnogo lakše rasuđujemo o drugima. Međutim, o sebi znamo vrlo malo. Nemoguće nam je da u potpunosti analiziramo unutrašnje tkanje čovjeka.

* Ruski reditelj i scenarista (Zavrožje. 4. april 1952 - Pariz, 29. decembar 1986.). Sin pesnika Arsenija Tarkovskog. Kao dečak zanimao se muzikom, potom slikarstvom. Izbačen sa studija orijentalistike, odlazi na naučnu ekspediciju u Sibir. Po povratku upisuje režiju na visokoj filmskoj školi VGIK u Moskvi (u klasi M. I. Romma). Onde upoznaje A. S. Mihalkova - Končalovskog, koscenarista svoga diplomskoga kratkometražnog filma VALjAK I VIOLINA koji će sarađivati i na njegova prva dva profesionalna filma. Već prvim celovečernjim igranim filmom IVANOVO DETINjSTVO (1962). vizuelno atraktivnom. lirskom ali ne i sentimentalnom pričom o doživljajima i snovima jednog dečaka za vreme drugog svetskog rata, svraća pažnju i svetske javnosti kao predstavnik "novog talasa" sovjetskog filma (Zlatni lav za debitantsko ostvarenje u Veneciji). Nakon toga montažno "razlomljenog" dela (pod izrazitijim uticajem sovjetske montažne škole) sledi film epske širte u kome preovladavaju dugi kadrovi: ANDREJ RUBLjOV (1966). prvi put javno prikazan na festivalu u Kanu 1969. gde osvaja nagradu Tipresci; ta slika srednjovekovne Rusije, kroz biografiju ikonopisca Rubljova koji se u nemogućnosti da se odupre zlu zavetovao na ćutanje. vrlo je složene strukture puna simvola kao i poetičnih i naturalističkih prizora (s posebno zapamtljivom završnom sekvencom u boji). Nakon uspele ekranizacije romana S. Lema SOLARIS (1972.. specijalna nagrada žirija u Kanu), Tarkovski realizuje OGLEDALO 1974. vrlo složeno delo o istoriji jedne ruske porodice kojoj se na način toka svesti smenjuju razne vremenske slike uz elaboriranu upotrebu crno-belih sekvenci i onih u boji. jedan od autentičnih iskaza autorove intime u modernom filmu. Nakon STLLKER-a (1980.) o fantastičnom odlasku u imagiranu "zonu". s višeznačnom simbolikom koja sugeriše da samo odabrani "vide put", Tarkovski odlazi u inostranstvo. U Italiji snima NOSTALGIJU (1983.) o (ne)snalaženju Rusa (O. I. Jankovski) izvan domovine, a u Švedskoj - već teško bolestan od raka - ŽRTVOPRINOŠENjE (1986. specijalna nagrada u Kanu). svoj film - oporuku s prevladavajućim dugim kadrovima o postnuklearnom svetu u kojem se čovek (E.Jozefson) žrtvuje za čovečanstvo.

"Prvi film Tarkovskog delovao je na mene kao čudo. Neočekivano sam se našao na pragu sobe od koje mi. do tog vremena. nisu davalu ključeve. Tamo. gde sam ja davno želeo da stignem. Tarkovski se osećao slobodno i sigurno. Našao se čovek koji je umeo da izrazi ono što sam ja uvek želeo. ali nisam uspevao - to me je ohrabrilo i inspirisalo. Tarkovski je veliki majstor filma. tvorac novog organskog filmskog jezika u kome se život predstavlja kao ogledalo. kao san".

Ingmar Bergman

http://www.mitropolija.cg.yu/ustrojstvo/radio/tarkovski_l.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад смо већ код Тарковског, ево неких интервјуа са њим.

Andrei Tarkovsky interview part 1 (са Владимиром Петрићем)

Andrei Tarkovsky interview part 2

Tarkovsky on Art Part One

Tarkovsky on Art Part Two

Tarkovsky on Cinema

Tarkovsky and Bresson in Cannes (1983)

Tarkovsky and Bresson in Cannes (1983)

(скроз је занимљив овај последњи. Додела награду у Кану а Тарковски се не поздравља са Бресоном. Ту је и Орсон Велс)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Genije koji se ne radja toliko chesto. Pesnik u reziserskoj stolici.

Iako ga mnogo cenim i poshtujem, ne mogu da ne kazem da sam se smorio kao niko za vreme filma "Ivanovo detstvo". U to vreme naporniji i dosadniji film nisam gledao. Ubio me je u pojam i iz 3-4 puta sam morao da ga odgleda. OD tada je proshlo dosta godina, i pretpostavljam da je i dalje naporan film, ali moram josh jednom da ga odgledam kako bih imao potpuniju sliku :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па погледај цео клип. На крају се поздравио и изашли су загрљени. Ма, то је само редитељска сујета. Иначе, то је додела Палме у Кану а Тарковски и Бресон су је поделили (разлог више за сујету).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

uf meni se bas svideo njegov Stalker ... pocinje mracno i tesko, sve u sepii, odlicno docarava memlu i tezinu u kojoj glavni lik obitava, a onda prelazi na kolor brokoli nigde nisam video takav, prelaz ...

kraj me je dotukao, ne bih da otkrivam, da ne bi pokvario film onima koji se zainteresuju ...

http://www.imdb.com/title/tt0079944/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 5 weeks later...

Мени је фантастичан Рубљов. Најдирљивија сцена са звоном, кад клинац крене да плаче, да рида и ваља се по блату јер је звоно прорадило.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

???? ?? ??????????? ??????. ???????????? ????? ?? ??????, ??? ?????? ????? ?? ?????, ?? ???? ? ???? ?? ?? ????? ??? ?? ????? ?????????.

jes vala, jedva ga izdrzah na FEST-u...to mi bio peti film u dva dana i poslednji treci po redu tog dana, tako da je poslednjih pola sata bilo shetanje po balkonu Doma sindikata. ALi film je fenomenalan.

Pomerate s mesta, mene bukvalno  :cheesy3:

mada treba da otpochnem njegov ciklus, iako sam gledao 3 ili 4...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...