Jump to content

Rate this topic

Recommended Posts

Pre nekoliko dana sam bio na jednom mestu gde sam se susreo sa situacijom da su roditelji dobili blizance. Jedno od njih zdravo a drugo sa teskom anomalijom zbog koje verovatno nece poziveti duze od kojeg meseca (inace je za sada veoma zivahno).

E sad, roditelji su uzeli zdravo dete a bolesno ostavili u bolnici ne osvrnuvsi se... Njih vise ono ne zanima.

Ovakvi slucajevi nisu retkost. O tome svedoci i osoblje bolnice da se vrlo cesto desava da i zdrava deca budu napustena.

Pored sve grozote situacije mene samo zanima pravna regulativa ovakvih slucajeva. Naime, ako imate dete ali ga zapustite, nemarno se ponasate prema njemu/njima itd. onda ce doci sluzbenici socijalne ustanove, odvesti dete i najverovatnije cete popiti krivicnu prijavu. Da li i ovi roditelji koji ostave dete, ne zeleci se vise brinuti o njemu iz raznoraznih razloga, budu gonjeni za neki prekrsaj ili krivicno delo?

Naravno, takve prijave bi verovato povecale broj abortusa sto je opet katastrofalno ali sta raditi da se ovakve stvari ne desavaju???

Share this post


Link to post
Share on other sites

Једина ствар које можемо да учинимо као Црква јесте да отворимо сиротиште, и да, уколико су ти људи православци добију епитимију/изопштење...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Полако са епитимијама,немојте одмах тако.

Шта ако су их лекари саветовали да оставе то дете ?

Данас се много православних причесте једном или ниједном годишње... Како би онда гласила епитимија ? Не може да слави славу и да се причешћује ?

Није то баш тако једноставно као што изгледа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не, не постоји правна санкција. Ситуација је, по мом мишљењу, слична оној у којој родитељи дају своје дете на усвајање. Јесте тужно, али је далеко најбоља од свих других решења јер се не може се терати неко да се стара о детету уколико не жели. Најпре због детета. Наравно, ако дете остане беспомоћно и претрпи неку штету јер је остало само, у контејнеру рецимо, ту можда има материјала за неко кривично дело, али ако је остављено на сигурном, све је правно чисто. Нека ме исправе Александар, Младен или неки други правник ако грешим.

Иначе, што се тиче повезаности са абортусима, у Француској постоји установа анонимног порођаја - жена дође, породи се, без обавезе да остави икакве податке о себи, управо као средство борбе против абортуса. Мени се допада тај начин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, што се тиче повезаности са абортусима, у Француској постоји установа анонимног порођаја - жена дође, породи се, без обавезе да остави икакве податке о себи, управо као средство борбе против абортуса. Мени се допада тај начин.

Kod nas u Češkoj postoje dvije mogućnosti i ta mogućnost anonimnog porođaja i baby-boxovi u koji se odlažu djeca bez sankcija. Što se tiče ovog slučaja ja mislim da ako su im ljekari rekli da se radi zaista o vrlo teškoj anomaliji i da dijete neće preživjeti više od mjesec, dva dana, onda sigurno nije u takvom stanju da bi se moglo odvesti kući. A zašto ga ne posjećuju? Možda baš zato da se na njega ne vežu emocionalno kad već znaju da neće preživjeti, a zato ga valjda ni ne posjećuju. Zvuči to strašno ali postoje i takvi slučajevi, naravno da to nije etički, moralno ali oni to sad vide i doživljavaju drugačije i rješavaju svoju tu nimalo laganu situaciju tako tim načinom. U svakom slučaju bi to dijete imalo biti kršteno a bez obzira na to da li ga roditelji hoće ili neće a još manje s obzirom na to koliko će vremena živjeti poslije toga, čim veći rizik od smrtnog ishoda tim prije bi ga trebalo krstiti ako kršteno još nije. Inače Srđan Šijakinjić je u pravu, oni ga nisu odložili nezakonitim, ilegalnim načinom, napustili, ostalo je bolnici, ima šta jest, lijekove, medicinsku njegu, o dijete je postarano i tako se na njih ne odnose ti takvi paragrafi krivičnog zakona koji govore o opuštanju djece.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Правно и морално, они су дужни да чувају своје дете. У пракси је вероватно мало теже све то уредити...

Da, ali to onda nije stvar krivičnog već porodičnog prava. To su dvije različite stvari. Na kraju oni se uvijek mogu "izvaditi", izvući iz toga ako to hoće, nekakvim potvrdama, socijalnim radnicima i slično, kako nisu u stanju starati se o takvo dijete po medicinskoj ili materijalnoj strani i na kraju ga se mogu sasvim zakonito odreći i dati na usvajanje. Ali kako rekoh, to je stvar porodičnog prava a ne krivične odgovornosti. Krivično bi odgovarali kad bi ga iz bolnice iznijeli pa ostavili negdje na željezničkoj ili autobusnoj stanici na klupi, kontejner da ni ne spominjem. A u Češkoj bi ga još mogli uzeti, potpisati revers i odmah odnijeti i ostaviti u prvom baby-boxu na koji bi cestom naišli a dijete bi potom opet putovalo na odjeljenje u bolnicu gdje je već bilo a oni opet to imali riješeno i tako. Zato je to sve sasvim suvišno, problematična je svrsihodnost takvog tog primoravanja ili zakonske prinude, kad neko neće svoje dijete ne postoji način natjerati ga silom na to, u tom slučaju bi doveli ustvari u opasnost zdravlje ili čak život samog tog takvog djeteta. Ja da sam sveštenikom samo bi od njih zatražio pismenu saglasnost za krštenje ako je potrebna i krstio i to je ono glavno što bi me zanimalo u tom slučaju, sigurno bih još poslao neke dobre hrišćanke da ga obilaze u bolnici i posjećivao i sam s njima kad god bih to stigao tj. pratio šta se dalje dešava s njim kad bih bio s tim tako teškim slučajem već lično upoznat.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Što se tiče ovog slučaja ja mislim da ako su im ljekari rekli da se radi zaista o vrlo teškoj anomaliji i da dijete neće preživjeti više od mjesec, dva dana, onda sigurno nije u takvom stanju da bi se moglo odvesti kući. A zašto ga ne posjećuju? Možda baš zato da se na njega ne vežu emocionalno kad već znaju da neće preživjeti, a zato ga valjda ni ne posjećuju.

Најчешће су управо ти разлози. Није ми јасно да неко може да осуђује такве родитеље, као да њима није довољно тешко што им је дете озбиљно болесно и што ће убрзо умрети. Сигурно су се радовали што ће имати близанце, не верујем да су већ у трудноћи одлучили да једно оставе.

Родитељи,по Породичном закону, могу да, из разних разлога, дају своје дете на усвајање и само једном ту одлуку могу да опозову ( имају рок месец дана), после је неповратно.

Дешава се да родитељи имају једно,двоје,троје здраве деце, и добију четврто са тешким деформацијама. Знам да их најчешће лекари саветују да дете које има тешке деформације сместе у установу социјалне заштите, да се породица не би распала, јер би патили сви, и родитељи и деца гледајући такво дете. Немојте само сад да кренете са моралисањем. Сигурна сам да тим родитељима уопште није лако.

Онај ко нема осећаја за своје дете, оставиће га и ако је здраво, или ће га до те мере занемаривати да ће га у сваком погледу угрозити.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је ово било у питању.

Ovakvi slucajevi nisu retkost. O tome svedoci i osoblje bolnice da se vrlo cesto desava da i zdrava deca budu napustena.
Дакле здрава деца. Још је и срећа у несрећи, ако дете буде напуштено у болници, а не бачено у контејнер... Овде је потребно дефинитивно много више конкретне харитативне делатности од странце цркве, уместо приче, а много мање брбљанције о Косову и нациЈонализму. Имамо само један, при манастиру Света Петка Изворска дом за децу ометену у развоју...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja da sam sveštenikom samo bi od njih zatražio pismenu saglasnost za krštenje ako je potrebna i krstio i to je ono glavno što bi me zanimalo u tom slučaju, sigurno bih još poslao neke dobre hrišćanke da ga obilaze u bolnici i posjećivao i sam s njima kad god bih to stigao tj. pratio šta se dalje dešava s njim kad bih bio s tim tako teškim slučajem već lično upoznat.

Ovde je upravo bio to slucaj! Brigu o detetu su preuzele dve DOBRE HRISCANKE, zene dvojice ambasadora u nasoj zemlji te su one i pozvale svestenika da obavi krstenje. One naravno nisu pravoslavne ali su pozvale pravoslavnog svestenika.

Ne zelim da osudjujem ni roditelje niti bilo koga, samo mi je prvi utisak bio nekako strasan u pogledu hriscanske odgovornosti roditelja. Tesko jeste ali bar malo brige pruziti svom detetu je valjda deo roditeljske odgovornosti. Pogotovo kada se ima u vidu da imaju roditeljsku odgovornost ali samo prema zdravoj deci.

Bog da se smiluje svima nama.

Pomolite se za malu Jovanu...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала Богу и добрим људима.

Имам једног комшију који је онако мало некомуникативан и намргођен, па ми није био баш симпатичан у прво време (иако вози Харлија што је вееелики плус). И онда сам касније видео да има сина који има урођени поремећај - Даунов синдром - коме посвећује толико љубави, времена и пажње да је то баш за дивљење. Одушевио ме потпуно. Он то дете гледа као личност и особу која заслужује сву пажњу и љубав, као и искуство живота, радост колико му то природа дозвољава. Види се да као родитељ нема никакву дилему да ту да све од себе као и за свако дете. И сад кад га видим некад онако намргођеног како гланца Харли измами ми осмех и поздравим га обавезно, мада знам да неће да одговори... Људина је то. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...