Jump to content

Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

Оцени ову тему


Препоручена порука

danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 838
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org/forum/topic/12597-%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google.com/videoplay?docid=-5807179450801646764

Link to comment
Подели на овим сајтовима

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org...милојков-аудио/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google....179450801646764

pogledao sam ovaj video jos pre 2 godine, ali i dalje mi ova pitanja nisu jasna.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ту је најважније да се нађе девојка. :)

ja imam devojku, otkud tebi pomisao da je nemam ukoliko se interesujem za ovaj problem?

jel se samo zagoreli ljudi interesuju za ova pitanja ili sta?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

...

Kako bi to vl. David na njegovom ispitu prokomentarisao (kad bi cuo od studenata pitanja ili tvrdnje ovog tipa) - "deco, pa sta vam to rade na toj dogmatici?!"...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osim toga, covek nije samo dusa nego i telo - da ce telo (iako potpuno razlozeno u sastavnu biohemiju) zaista ponovo da ozivi, ali kao nepropadljivo, i da ce takvo ponovo da udje u potpuno i trajno jedinstvo sa dusom, garantuje nam upravo Vaskrsenje Hristovo...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

pricamo o ontoloskom problemu, i da li ga imamo ili ne, a ne o ovome sto ti pitas.

ako postojimo na bilo koji nacin, mi postojimo, i onda to nije pitanje ontologije. odnosno to znaci da nemamo ontoloski problem , jer nam je bice vecno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима


ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

 

код мене је то једноставно...
није питање постојања...већ каквог постојања...
разлика између раја и пакла...није у границама огњених река...и мучења виљушком..
већ једноставно..у чињеници...да су у вечности без радости....
мислим да је за сваког пакао онакакв каквог га створе за живота...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

 

Tvoj problem je sto hriscansku ontologiju svodis samo na resavanje problema fizicke smrti.

Oni koji budu u paklu, takodje nece postojati, jer ce biti mrtvi kao ipostasi.

Za hriscane zivot, bice, postojanje (kako god to nazvao) predstavlja iskljucivo postojanje u potvrdnoj (=ljubavnoj) zajednici s Bogom.

I u molitvi se kaze da djavoli ginu pred licem onih koji Boga ljube, pa to ne znaci da se oni vracaju u nebice.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Појам пакла је уствари повезан са апсолутном самоћом. Док је апсолутна самоћа, иако је реч о егзистенцији, повезана са појмом небића.

Дакле, ради се о последицама тријадологије. Не можемо одговорити на проблеме смрти и небића док не сагледамо тријадолошке последице.

Бића која одбију заједницу са Тројицом неће бити уништена зато што је реч о Богу који није негативац. Међутим, поље егзистенције таквих бића јесте небиће.

Ради се о вољи Божијој да постоји вечност за творевину. Једино за она бића која одбију заједницу са Богом та вечност ће бити, у буквалном смислу, ,,тама најкрајња'', итд.

Свети Јустин Нови дао је дефиницију тог трагичног стања пакла, назвавши га солипсистичким паклом. То је ипак тајна коју нико од нас не би требало да доживи, као ,,другу смрт''.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Марек,
      Pozdrav svima!

      Danas sam imao jako neprijatnu situaciju koja me je pomerila i zabrinula. Naime, komšija koji je kupio plac do mog mi je danas predočio da sam "ušao u njegovo" za popriličan broj kvadrata  Da li zbog greške u omeđivanju koje se dešavalo ko zna kad ili nečijeg previda u katastru, otprilike 150 kvadratnih metara mog dvorišta ne pripada meni. Tačke njegovog placa ulaze do tri metra u širinu u naše dvorište i sada to predstavlja veliki problem, jer u njegov plac bukvalno ulazi i dva metra dve kuće, pomoćne prostorije, garaža itd. Što je još komplikovanije, on tu planira da otvori poslovne objekte i kao kompromis mi je ponudio da napravi zid koji bi razdvajao moj i njegov plac a na mestima gde kuća ostaje u njegovom placu da ne pravimo izmene (tj da ne rušimo kuću ) ali će objekat da gradi tik do prozora moje dnevne i spavaće sobe i time će zatvoriti celu jednu stranu kuće. 

      Šta mi je činiti? Kako ovde funkcioniše zakon o održaju? Hvala unapred svima!
    • Од JESSY,
      U moru negativnih tvitova, nekad je moguće pronaći i neki koji greje dušu, kao što je to priča ovog Beograđanina koji je podelio fotografiju
                    
       
      - Volela me je pune 4 godine u srednjoj školi,a da ja, nadobudni glupan, to nisam primećivao. Životi su nam se razdvojili, prošlo je gotovo 30 godina, bez ikakvog kontakta...
      A onda, pre par meseci, slučajni ponovni susret... Da, sada je moja lepša celina.
      Život...Nepredvidiv...Lep...
      Njegova priča, sudeći po reakcijama, nije usamljena:
       
      U gimnaziji sedeli u istoj klupi, malo se ljubakali, malo zabavljali, onda se on naljutio sto sam raskinula(?!), pa nije pričao sa mnom do mature. Posle se frendovali na FB i evo hrče pored mene već 12 godina - podelila je svoju priču jedna Tviterašica.
      Da se ljubavi iz srednje škole često opet nađu svedoči i ovaj Tviteraš:

      A postoji još jedna domaća priča:

       
      Proslave mature su uglavnom "krivci" za ponovno buđenje starih ljubavi.
        Iako deluju kao filmske priče, sudeći po ovim odgovorima na Tviteru, nije retkost da se ljubavi iz srednje škole posle mnogo godina sretnu i obnove ljubav. Imate li vi sličan primer?   https://zena.blic.rs/porodica/volela-me-je-pune-4-godine-u-srednjoj-skolia-ja-nadobudni-glupan-to-nisam-primecivao/08hxzht
    • Од Пријатељски,
      Katolički teolog i istoričar Goran Šarić u emisiji "Dok anđeli spavaju":
       
    • Од Trifke,
      Moj laptop mi izbacuje slike na nekim stranicama kao u negativu i menja mi boje pozadine. Šta može da bude u pitanju? 
    • Од JESSY,
      “Може изгледати да је разонода боља од живота јер нам она може пружити привид среће, макар за који трен. Покушај да се досада избегне уз помоћ разоноде исто је што и бекство од стварности, бекство од оног ништа што појединац јесте. Досада нема код Паскала никакву суштинску друштвену димензију, али треба је разумети као основну црту човека као човека. Без Бога човек је ништа, и досада је свест о томе ничему. Људи који се суоче са сопственом досадом имају зато далеко већи самоувид него они који једноставно побегну у забаву. У досади је човек потпуно препуштен самом себи, али то значи бити препуштен ништавилу јер не постоји однос према било чему другоме. Због тога је у извесном смислу можда од досаде боља патња, јер патња је барем нешто. Али с обзиром на то да смо толико привилеговани да не морамо да се предамо патњи, можемо се радије предати забави. Али онде нас опет чека досада, као незаобилазна чињеница. За Паскала је једини трајан лек против досаде, наиме, однос према Богу“.
       
        Лаш Свенсен
×
×
  • Креирај ново...