Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
milan.

Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

Оцени ову тему

Recommended Posts

danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org/forum/topic/12597-%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google.com/videoplay?docid=-5807179450801646764

Share this post


Link to post
Share on other sites

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org...милојков-аудио/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google....179450801646764

pogledao sam ovaj video jos pre 2 godine, ali i dalje mi ova pitanja nisu jasna.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ту је најважније да се нађе девојка. :)

ja imam devojku, otkud tebi pomisao da je nemam ukoliko se interesujem za ovaj problem?

jel se samo zagoreli ljudi interesuju za ova pitanja ili sta?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest - . . .-

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

...

Kako bi to vl. David na njegovom ispitu prokomentarisao (kad bi cuo od studenata pitanja ili tvrdnje ovog tipa) - "deco, pa sta vam to rade na toj dogmatici?!"...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osim toga, covek nije samo dusa nego i telo - da ce telo (iako potpuno razlozeno u sastavnu biohemiju) zaista ponovo da ozivi, ali kao nepropadljivo, i da ce takvo ponovo da udje u potpuno i trajno jedinstvo sa dusom, garantuje nam upravo Vaskrsenje Hristovo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

pricamo o ontoloskom problemu, i da li ga imamo ili ne, a ne o ovome sto ti pitas.

ako postojimo na bilo koji nacin, mi postojimo, i onda to nije pitanje ontologije. odnosno to znaci da nemamo ontoloski problem , jer nam je bice vecno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

 

код мене је то једноставно...
није питање постојања...већ каквог постојања...
разлика између раја и пакла...није у границама огњених река...и мучења виљушком..
већ једноставно..у чињеници...да су у вечности без радости....
мислим да је за сваког пакао онакакв каквог га створе за живота...

Share this post


Link to post
Share on other sites
ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

 

Tvoj problem je sto hriscansku ontologiju svodis samo na resavanje problema fizicke smrti.

Oni koji budu u paklu, takodje nece postojati, jer ce biti mrtvi kao ipostasi.

Za hriscane zivot, bice, postojanje (kako god to nazvao) predstavlja iskljucivo postojanje u potvrdnoj (=ljubavnoj) zajednici s Bogom.

I u molitvi se kaze da djavoli ginu pred licem onih koji Boga ljube, pa to ne znaci da se oni vracaju u nebice.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Појам пакла је уствари повезан са апсолутном самоћом. Док је апсолутна самоћа, иако је реч о егзистенцији, повезана са појмом небића.

Дакле, ради се о последицама тријадологије. Не можемо одговорити на проблеме смрти и небића док не сагледамо тријадолошке последице.

Бића која одбију заједницу са Тројицом неће бити уништена зато што је реч о Богу који није негативац. Међутим, поље егзистенције таквих бића јесте небиће.

Ради се о вољи Божијој да постоји вечност за творевину. Једино за она бића која одбију заједницу са Богом та вечност ће бити, у буквалном смислу, ,,тама најкрајња'', итд.

Свети Јустин Нови дао је дефиницију тог трагичног стања пакла, назвавши га солипсистичким паклом. То је ипак тајна коју нико од нас не би требало да доживи, као ,,другу смрт''.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Danas, više nego ikada, je neophodno podsećati ljude da se izvor zla nalazi u duhovnom svetu nepomjanika. Duhovnost nije samo čistota i dobar moral. U najskrivenijem delu duha nalaze se dve suprotne strane, a to su svetla i mračna. O tome je pisao Ruski Teolog Vasilije Zenkovski (Problemi Prosvete u Svetlu Hrišćanske Antropologije, Pariz 1934, strana 110). Ovaj dualizam kada govorimo o duhu, nije uvek lako prepoznatljiv onima koji nisu u potpunosti upoznati sa duhovnim životom, već još uvek brinu o spoljašnjem plitkom životu. Ali, kako napredujete u duhovnom životu i kako bivate oslobođeni od spoljašnjeg života, to više iskušenja i duhovnih grešaka ima u vama. Sa većim duhovnim visinama, naše dobre namere se mešaju sa lošim namerama.
       
      U većini slučajeva to zlo koje se nalazi pri vrhu ispliva na površinu. Sa pobedama nad standardnim telesnim grehovima, bivamo iskušavani da sebe hvalimo i smatramo da smo mnogo postigli. Što više dajemo pohvalu svojim moćima to se više udaljavamo od Boga. Ako je savršenstvo u samokontroli i odbacivanju telesnih grehova onda bi mnogi filozofi, pa čak i ateisti bili spaseni, jer bi to značilo da se spasenje može steći bez Božije pomoći. Čak, iako neko uspe da suzbije strasti, zaštita od duhovnog zla je nemoguća bez Boga, jer bez Boga mi ništa ne možemo.
       
      Svetla strana duhovnosti je poniznost pred Bogom, a mračna strana su gordost i odbacivanje Boga. Tako da je savim jasno dok ne prihvatimo Boga i dok ne kleknemo pred Bogom i Njegovim veličanstvom i molimo za Njegovu pomoć, svetla strana u nama ne može da pobedi tamnu stranu. Što više poniznosti pred Bogom to manje gordosti u nama i tada svetla strana duhovnosti izbacuje napolje tamnu. Savršena poniznost znači apsolutno prihvatanje Boga, to je ubeđenje da šta god da postignemo je postignuto uz Božiju pomoć. Takođe znači apsolutno odbacivanje gordosti i ubeđenja da smo bolji  od drugih i odbacivanje ubeđenja da nam nije potrebna Božija pomoć i pomoć ljudi da nešto postignemo. Gordost znači odbacivanje Boga i ljudi i potpuna pobeda tamne strane nad svetlom unutar čoveka.
       
      Poniznost je najproduktivnija vrlina koja donosi najviše duhovnih plodova svetloj strani duhovnosti i moralnoj lepoti. Poniznošću se stiče ljubav prema Bogu i ljudima, a izbacuju se iz nas veliki neprijatelje ljubavi, gordost i mržnja.
       
      Poniznost i osećanja koja ona donosi nas podižu u sferu tajne pokajanja. Tada dolazi do veličanstvene pobede nad našom gordošću. Ali sve to zahteva veliku žrtvu, jer da bi naneli konačni udarac našoj gordosti potrebno je proći kroz bolnu i strašnu “operaciju” nakon koje naše ja više ne postoji i nakon koje je stari mrtvi čovek iz nas izbačen.   
       
      Bitnost pokajanja je voama velika, jer tada dolazi do promene u našem razmišljanju i duhovnom stanju i jer tada dolazi do smrti gordosti, a do početka života čija je osnova poniznost. Tehnički, sagledavanje spoljašnjih grehova i priznavanje istih nema bitnost samo po sebi, već onda kada dođe do pokajanja i promene u nama koja potresa naše celo biće. Tako da je pokajanje potrebno i onima koji čine spoljašnje grehove, ali i onima koji smatraju sebe duhovnim i koji ne vide svoje pređašnje grehove. Baš u tim ljiudima je gordost progutala poniznost pa je njima potreban još veći potres njihovog bića. Onima koji sebe smatraju intelektualcima je takođe potrebno pokanje kao svakom drugom čoveku, jer je duhovno zlo više unutra u čoveku nego van čoveka.
       
      Crkva nam dozvoljava da pristupimo novom dobu sveta, odnosno životu po Vaskrsenju, samo nakon pobede svelte strane duhovnosti.
       
      http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8586
       
    • Од JESSY,
      Lek su mi davali ponekad na svaki sat, ponekad svakog minuta. I evo me, na četvrtoj godini fakulteta. Bez leka je zaista sve izgubljeno. Bez njega sam onemoćala. Lek aktivira onih 90 posto mozga koji nije iskorišćen, a pasivizira onih 10 odsto koji koriste ljudi – objašnjava Nina.
       
      Devojka sa Daunovim sindromom, Nina Kostovska iz Tetova, student je četvrte godine makedonskog jezika i literature na FON Univerzitetu u Skoplju, gde je prošle nedelje sa svojim emotivnim govorom pobedila na oratorskoj večeri.
        U prepunom amfiteatru, ona je bez ustručavanja pred svima izjavila da su lekari, kada se rodila, njenim roditeljima rekli da za nju nigde u svetu, ni za kakve pare nema leka, i da je najbolje da je otpišu. Sa tim saznanjem njeni roditelji nisu mogli da se pomire, pa su na svoju ruku i na svoj način počeli da leče svoje dete.
       
    • Од Ronald,
      Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio:
      Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji.
      Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29
        Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine.
      "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić
       
      Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja
      M.PORTALANALITIKA.ME    
    • Од dragisa,
      Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.
      Crkva, naime, raspolaže investicionim budžetom od 12,6 milijardi funti, što je nešto manje od 15 milijardi evra, a svoja ulaganja će ograničiti isključivo na medicinsku marihuanu.
      Investiranje u proizvodnju, distribuciju i prodaju rekreativne marihuane, odnosno "trave", za englesku crkvu i dalje ostaje tabu tema. Iz crkve su se, tim povodom, oglasili saopštenjem:
      "Za nas postoji razlika između medicinske i rekreativne marihuane. Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe", izjavio je glavni čovek za ulaganja Anglikanske crkve Edvard Mejson.
      U Velikoj Britaniji je, od oktobra prošle godine, dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pacijenti mogu da ga dobiju na recept.
      U pojedinim državama sveta kanabis se propisuje pacijentima koji boluju od teških bolesti kao što su rak, sida, multipla skleroza, povrede kičmene moždine i epilepsija.
      Lekari u Velikoj Britaniji prvi put imaju mogućnost da pacijentima koji trpe jake bolove propišu proizvode koji sadrže kanabis.
      Crkva ima novi biznis: "Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe"
      WWW.B92.NET Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...