Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
milan.

Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

Оцени ову тему

Recommended Posts

...Смрт је велика тајна. Она је - рађање човека из земног временог живота за вјечност. У тренутку одвијања тајне смрти, ми свлачимо са себе свој груби омотач - тијело, и, душевним бићем, тананим, етерним, прелазимо у други свијет, у обитељ бића истородних с душом. Свет је тај недоступан грубим органима тијела, кроз које, за вријеме нашег пребивања на земљи, дејствују осјећања, која, иначе, и припадају души. Душа, кад изађе из тијела, невидљива нам је и недоступна, као и други предмети невидљивог свијета. Ми у часу одвијања тајанственог чина смрти само опажамо не-дисање, наглу беживотност тела. Затим оно почиње да се распада, и ми журимо да га сакријемо у земљу. Тамо оно постаје жртва трулежи, црва, заборава. Тако су умрла и заборављена безбројна људска покољења. Шта се збивало и збива с душом кад напусти тело? То нам остаје, при нашим могућностима познања, неизвјесно.Ово су ријечи Св. И. БРЈАНЧАНИНОВ.

Не слажем се са овим речима, иако иза њих стоји ауторитет Светитеља. Ово је ништа друго него најобичнији платонизам. Тело као "тамница душе" је давно испричана прича међу античким грцима. Нови Завет (ап. Павле) јасно дефинише смрт као последњег и највећег непријатеља. Душа, чак иако бесмртна, није човек. Она је део човека. Зато се ту не може говорити о животу, о живом човеку.

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и онима у гробовима живот дарова!

Share this post


Link to post
Share on other sites

И ја мислим да није у реду такав приступ. Међутим, и апостол Павле је рекао му је боље умрети и бити са Господом. А када је био узнет није знао да ли је у телу или ван тела.

Ми често заборављамо да је Христос вазнео нашу природу. Наша душа не мора бити везана за тело да би била свесна и делатна.

Ово је тема која обилује многим претпоставкама и није нимало лака.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од душевних сила неке хране и узрастају [тело], друге [изазивају] маштања и нагоне, а треће [омогућују] словесност и мишљење. Биљке заједничаре само у првој, бесловесне животиње учествују и у другој, док људи заједничаре у све три. Прве две силе су пропадљиве, док се трећа показује као нетрулежна и бесмртна.- Sv. Maksim Ispovednik

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@N.Petrovic,

Исти тај Свети Максим каже да душа није човек већ део човека. Ако је нешто део а не целина, како онда можемо говорити о животу (целине)?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Никада нисам волео да видим цитате светог Максима... Пажљиво читајући његова дела уверен сам да је то погубно и деградирајуће за његову теологију.

Свети отац који је комплексан и обиман као свети Максим, не може се тек тако цитирати јер ће свако ко је читао његова дела више од једног пута наћи антицитат за наведени цитат и ту настаје збрка.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Интересантно би било видети шта би било када би се пресадио мозак из једнога у другог човека. То се већ ради са срцем и јетром који су заједно са мозгом три животне силе човека.

Ништа се нарочито не дешава са пресађивањем срца и јетре, јер који их примају остају исти људи. Логика говори да са пресађивањем мозга не би било исто, међутим питање је шта би се стварно десило.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако биће посматрамо као личност, а не као безличну природу, онда човеку прети опасност од небића. Ако биће посматрамо као природу, онда му не прети. Смрћу човека умире личност, а природа остаје. Природа само мења форму постојања, никако не иде у небиће (ни материја ни енергија). Међутим, трагедија смрти је у томе што она удара на личност. О томе јако лепо пише владика Игнатије у својој последњој књизи "Проблем смрти у хришћанској онтологији". Топла препорука.

Alexandre da li u podvucenim delovima govoris o fizickoj (klasicnoj) smrti (jer sve ukazuje da o njoj govoris)? ako "da", onda ovde meni nesto nije jasno: dakle na stranu prica o tme da su licnost i priroda vezani i da nema jednog bez drugog odnosno da je jedno nosioc drugog i tako to.... medjutim jasno i definitivno smo konstatovali da PO BLAGODATI dusa coveka ipak ne umire. kako je onda moguce u tom kontekstu reci da smrcu coveka umire licnost??????? ili da smrt udara na licnost???????

ako "smrt udara na licnost" zasto je onda nebrojano mnogo hriscana islo dobrovoljno u tu istu smrt koja navodno ugrozava licnost??

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@dragisa,

Говорим о личносном искуству смрти, дакле о нашем искуству. Личност и природа се не раздвјају, али се разликују. Раздвајање и разликовање није једно исто. Ја разликујем, не раздвајам ово двоје. Ни душа ни тело "не умиру", ако смрти прилазимо као проблему природе као такве. Душа остаје, тело се разлаже на саставне елементе, мењајући свој облик постојања (моје и твоје молекуле након смрти користиће неки цвет као своје, тај цвет ће мало грицнути пчела и дати мед, па ће мед појести неки други човек и ето наших молекула опет као живог човека). Душа, по улењу Отаца, остаје али душа није човек, већ његов део баш као и тело. Не можемо говорити о живом човеку ако имамо део човека. Ту сад долазимо до проблема смрти са аспекта личности. У нашем искуству нестаје личност, смрт је односи, човека више нема (упркос постојању његових некадашњих делова: тела и душе). Смрт је раздвајање тела од деуше, тела на саставне елементе (у природном смислу). Али, смрт је нестанак једне конкретне личности, престанак односа, општења са њом. Личност није ни тело ни душа, већ јединство ово двоје. И не само јединство ово двоје већ и заједница љубави са другом личношћу/личностима. Смрт је кидање свега овога и она је страшна управо са тог аспекта личности.

Ишли су у смрт зато што су веровали у васкрсење.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не слажем се са овим речима, иако иза њих стоји ауторитет Светитеља. Ово је ништа друго него најобичнији платонизам. Тело као "тамница душе" је давно испричана прича међу античким грцима. Нови Завет (ап. Павле) јасно дефинише смрт као последњег и највећег непријатеља. Душа, чак иако бесмртна, није човек. Она је део човека. Зато се ту не може говорити о животу, о живом човеку.

А где је св. Игњатије рекао да је душа човек? У оном цитату испод којег си написао овај коментар тога нема.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јеванђење као првоначална догма допушта и другачија схватања. Убоги Лазар у наручју Авраамовом значи да ту постоји однос личности, а пре свега у односу према Богу коме су ,,сви живи''.

Са друге стране, проблем смрти у домену природе, сада је наша реалност. Космос не постоји у некаквом једноставном преобликовању форми, него сама материја има кретање ка распаду сваке структуре, молекула, атома, а можда чак и кваната.

Енергија материје (тј. зрачење) нема функцију живота (догађаја кретања у времену) сама по себи. У таквом амбијенту, говорити о животу је као говорити о унутрашњости црне рупе.

Сама маса космоса не означава постојање живота ни било каквог елемента, па чак и кваната. Велика већина масе представља чудну силу која је као сама смрт, звана ,,тамна енергија''.

Ова сила константно расте услед убрзаног ширења космоса. Зато сматрам, да теолози морају бити више упућени у савремену космологију и физику, да би се науком могли послужити.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ту сад долазимо до проблема смрти са аспекта личности. У нашем искуству нестаје личност, смрт је односи, човека више нема (упркос постојању његових некадашњих делова: тела и душе). Смрт је раздвајање тела од деуше, тела на саставне елементе (у природном смислу). Али, смрт је нестанак једне конкретне личности, престанак односа, општења са њом. Личност није ни тело ни душа, већ јединство ово двоје. И не само јединство ово двоје већ и заједница љубави са другом личношћу/личностима. Смрт је кидање свега овога и она је страшна управо са тог аспекта личности.

Волела бих ако можеш да ми одговориш на ова питања, пошто ми није баш најјасније из твојих порука на овој теми:

- Ако личност нестаје, да ли одлази у небиће или...? И да ли и на који начин се поново "враћа у живот"?

- Да ли душа после раздвајања са телом остаје свесна?

- Који од Светих Отаца такође говори о томе да приликом смрти човекова природа опстаје, а да личност нестаје?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Волела бих ако можеш да ми одговориш на ова питања, пошто ми није баш најјасније из твојих порука на овој теми:

- Ако личност нестаје, да ли одлази у небиће или...? И да ли и на који начин се поново "враћа у живот"?

- Да ли душа после раздвајања са телом остаје свесна?

- Који од Светих Отаца такође говори о томе да приликом смрти човекова природа опстаје, а да личност нестаје?

Александре, надам се да ћеш данас имати више времена (или воље) да ми одговориш на ово питање.:-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Александре, надам се да ћеш данас имати више времена (или воље) да ми одговориш на ово питање. :-)

Не знам који је разлог да не одговориш на ова питања, али ако немаш одговарајући одговор, не знам како мислиш да људи верују у истинитост онога што напишеш. .mislise.

Питања нису ни много компликована нити захтевају неку велику причу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Lek su mi davali ponekad na svaki sat, ponekad svakog minuta. I evo me, na četvrtoj godini fakulteta. Bez leka je zaista sve izgubljeno. Bez njega sam onemoćala. Lek aktivira onih 90 posto mozga koji nije iskorišćen, a pasivizira onih 10 odsto koji koriste ljudi – objašnjava Nina.
       
      Devojka sa Daunovim sindromom, Nina Kostovska iz Tetova, student je četvrte godine makedonskog jezika i literature na FON Univerzitetu u Skoplju, gde je prošle nedelje sa svojim emotivnim govorom pobedila na oratorskoj večeri.
        U prepunom amfiteatru, ona je bez ustručavanja pred svima izjavila da su lekari, kada se rodila, njenim roditeljima rekli da za nju nigde u svetu, ni za kakve pare nema leka, i da je najbolje da je otpišu. Sa tim saznanjem njeni roditelji nisu mogli da se pomire, pa su na svoju ruku i na svoj način počeli da leče svoje dete.
       
    • Од Ronald,
      Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio:
      Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji.
      Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29
        Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine.
      "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić
       
      Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja
      M.PORTALANALITIKA.ME    
    • Од dragisa,
      Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.
      Crkva, naime, raspolaže investicionim budžetom od 12,6 milijardi funti, što je nešto manje od 15 milijardi evra, a svoja ulaganja će ograničiti isključivo na medicinsku marihuanu.
      Investiranje u proizvodnju, distribuciju i prodaju rekreativne marihuane, odnosno "trave", za englesku crkvu i dalje ostaje tabu tema. Iz crkve su se, tim povodom, oglasili saopštenjem:
      "Za nas postoji razlika između medicinske i rekreativne marihuane. Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe", izjavio je glavni čovek za ulaganja Anglikanske crkve Edvard Mejson.
      U Velikoj Britaniji je, od oktobra prošle godine, dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pacijenti mogu da ga dobiju na recept.
      U pojedinim državama sveta kanabis se propisuje pacijentima koji boluju od teških bolesti kao što su rak, sida, multipla skleroza, povrede kičmene moždine i epilepsija.
      Lekari u Velikoj Britaniji prvi put imaju mogućnost da pacijentima koji trpe jake bolove propišu proizvode koji sadrže kanabis.
      Crkva ima novi biznis: "Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe"
      WWW.B92.NET Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.  
    • Од Jestira,
      Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...