Jump to content
milan.

Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ko или шта је актуелизовало смрт? Сама од себе искочила из ништавила, ђаво нешто урадио... јел можеш бити мало конкретнији.

Смрт је природна последица промашаја сједињења са Тројицом. Творевина се уздизала до тог сједињења, али је тај циљ промашен - Адамовим падом.

Питање како је дошло до остварења последица тог промашаја по творевину, далеко превазилази наше могућности поимања. Оно што нам је могуће, јесте да покушамо разумети далекосежне компликације модерне физике и да теолошка питања задржимо у домену вере.

Ако погледамо шта се дешава у модерној физици, видећемо да су разне претпоставке и идеје у оптицају. Концепти иду дотле да физичари говоре о мултиверзуму, о многим Великим прасковима и Великим сажимањима, итд.

Све те идеје, да будемо искрени, имају вероватноћу да буду истините. Међутим, наша историја је осуђена на то да таква питања буду у сфери метафизике, јер емпиријски подаци наилазе на границу тамо где престају појмови просторвремена.

Таква граница се појављује у квантној механици и космологији. Зато је потребно да мало уштопујемо са данашњим изазовима које намећемо теологији и да коначна решења препустимо Цркви да их изнесе у потребно време (јер Црква - на Сабору у Фанару - за сада одбија да заузме било какав став по тим питањима).

Један од таквих изазова је појам Великог праска. Нико не спори да је тај научни концепт почетка нашег просторвремена заиста исправан, али ми морамо да се успротивимо његовом упливу у теологију где се Велики прасак жели поистоветити са првобитним стварањем, тј. са првобитном творевином, онако како наводи Библија.

Љубитељи научне еволуције понекад бивају екстремни. Чак долазе до тога да сматрају да је Бог створио смрт од самога почетка, јер то је аутоматски закључак идеје Великог праска као првобитног почетка.

Срећом, данас се појављују нови Коперници који наглашавају да Велики прасак није апсолутни почетак космоса, баш као што је Коперник тврдио да Земља није средиште око кога се обрћу небеска тела. Потребно је да превазиђемо тај идеолошки концепт по коме је Велики прасак апсолутни почетак творевине.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa i ovo je cudno poredjenje.

Neopisivu srecu oseca skajdajver kad iskoci iz aviona. To ga cini ispunjenim i srecnim. Citav zivot se time bavi jer to voli najvise na svetu. Skakanje je deo njgove licnosti i ako on nakon smrti ode na neko mesto gde ce da bude ispunjen tek tako onda ce to nece biti on, nego neka druga osoba koja je nastala onda kada se njemu od licnosti oduzme taj deo koji ga cini onim sto jeste...

Ono sto me cini srecnim je i deo moje licnosti narocito ako me to ispunjava citavog zivota i celo moje bice je u tesnoj vezi sa time sto radim... kako cu tek tako da se oprostim od onoga sto me cini onim sto jesam? Hocu li onda i dalje biti "ja"... naravno da necu, jer nema cloudkinga bez skakanja iz aviona, i to je fakat...

Da odemo malo dalje... nopisivu srecu i ispunjenost sam osetio kada sam probao neke narkotike ;) hoce li i toga biti u eshatonu ;)

Размишљаш са аспекта атеисте, а не хришћанина, који циљ свога живота види у сједињењу са Творцем. Све те овоземаљске среће, за хришћанина, су пролазне и тренутне. Не испуњавају га на вечност, него за тај тренутак..чак и наркотици, тј. боље речено, не обезбеђују му вечно постојање. Срећа, циљ хришћанина је вечно постојање у Богу.

И свакако да ће хришћанин имати своје ја, али ће оно бити возглављено у Богу и то на вечну радост и то не тек тако, већ зато што то он жели, зато што он жели вечну заједницу са Богом у којој ће бити бесмртан. Ти ниси ''ја'' у односу на себе, већ у односу на другога, дакле, ти постојиш захваљујући нечијем ''ти''. ''Ти'' је за хришћанина Живи Бог, бесмртни Бог, јер ни једна друга створена личност не може бити носилац бесмртности, будући да је створена, самим тим је и смртна.

Уф, можда сам ти запетљала одговор! :D И, да, у есхатону твоја дрога ће бити Бог и никад ти га неће бити доста!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Небиће је двојако, као и смрт. Једно је када нечега нема (пре стварања) док постоји вечна жеља Божија да то створи, а друго је када створење одбија заједницу са Богом.

Ово друго се назива небићем зато што створење - које одбија заједницу - нема личносни однос са Богом. Пошто Бог није негативац, последице одбијања заједнице морају трајати вечно.

Наиме, Бог неће дејствовати да уништи Своја створења, чак ни она која буду захтевала сопствено уништење. Постојаће вечност и за оне без личносне заједнице са Богом.

Међутим, оваква вечност није ништа друго до егзистирање у ништавилу, тачније у тами солипсизма (тј. самоће), која се поистовећује са паклом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

pitanje da li je smrt ontoloski problem ili ne? i onoga kako je to milan u prvom postu postavavio (kao sledecu teoriju: ako cu, bez obzira na nemanje zajednice sa Bogom, zahvaljujuci blagodati ipak ostati u postojanju onda sledi: nemam ontoloski problem jer navodno "ostajem" u Bicu, u postojanju) zavisi pre svaga od ispravnog shvatanja hriscanskog iskustva a posledicno i istina do kojih je to hriscansko iskustvo doslo .

ovo navodim iz prostog razloga sto se vec iz prvog tvog posta milane vidi jedna mala greska koja je ustvari vrlo bitna, naime ti kazes:

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice. zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota. međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks. jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, , jer onali nije vezan za problem bicao ce sve jedno vecno postojati. takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna. međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

dakle prvo sto je bitno a teolozi neka me isprave ako gresim, ontolgiju si shvatio kao nauku koja se bavi PROBLEMOM BICA i njegovog POSTOJANJA (bica) ali u jednom iskrivljenom smislu, pa na osnovu toga gradis ceo kasniji zakljucak koji sam podvukao crveno (gde ako nastavljas da postojis => nemas ontoloski problem=>covek nema problem smrti jer ocigledno "ne odlazi" u ne bice).

ontologija se pre svega bavi ISTINOM BICA ili KRAJNJOM ISTINOM BICA i TEK u tom smislu onda govori o postojanju Bica. dakle da bi se pravilno shvatile stvari ovo je vrlo velika razlika: nije rec o tome dali covek "odlazi" ili "ne odlazi" u ne bice (pa kao, ako postoji znaci samim tim "nije otisao" u ne bice), nego je "mera" tog Bica a samim tim i "mera" POSTOJANJA ustvari oprisutnjenje (aktuelizacija) te ISTINE BICA.

uslovno da kazem (jer nemam boli recnik) koliko istine bica toliko i postojanja, iako po blagodati postojis pa postojis

(ps:terminologija pravi opstu pometnju jer trebalo bi nekako recnicki ragraniciti ova dva pojma postojanja ali mislim da mi nemamo takve termine, osim da po negde stavimo veliko slovo kao npr: zivot vs. Zivot ili postojanja vs. Postojanje)

dakle nije bitno to da li ces postojati ili ne (postojaces svakako ali ti onda na osnovu tako shvacene ontologije dajes odgovor da cinjenica postojanja automatski eliminise bilo kakvu ontolosku ugrozenost); nego je bitno da li je postojis u KRAJNJOJ ISTINI Bica ili samo "postojis" (a kao sto rekoh "postojaces"). dakle samo "postojanje" nije nikakvo merilo onotoloske sigurnosti ili pak ugrozenosti, odnosno merilo Bica i ne Bica.

iz ovoga se onda lako moze zakljuciti da smrt, za koju vec svi znamo da u hriscanskom smislu oznacava okrenutost od boga, dakle tzv duhovna smrt, zaista pretstavlja vrhunsku (ontolosku) opasnost i pretnju po samo postojanje Bice pa time i coveka i svega ostalog.

Share this post


Link to post
Share on other sites

danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

smrt je oslobađanje od mene, tj od onoga za šta vjerujem da sam ja

ukoliko mene vežem za Hrista i postanem jedno sa Njim, onda gubitak sebe tj smrt će biti put u carstvo

ukoliko sebe vežem za bilo šta drugo na ovom i onom svijetu osim za Gospoda, moj gubitak će biti mnogo veći nego na prvom mjestu

Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide.

Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ko izgubi život svoj mene radi, taj će ga sačuvati.

Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije, a sebe upropasti ili sebi naudi?

Jevanđelje po Luki, 9:23-25

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако биће посматрамо као личност, а не као безличну природу, онда човеку прети опасност од небића. Ако биће посматрамо као природу, онда му не прети. Смрћу човека умире личност, а природа остаје. Природа само мења форму постојања, никако не иде у небиће (ни материја ни енергија). Међутим, трагедија смрти је у томе што она удара на личност. О томе јако лепо пише владика Игнатије у својој последњој књизи "Проблем смрти у хришћанској онтологији". Топла препорука.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да небиће јесте претња и за природу и за личност. То јест, не може бити никакве постојаности створене природе по себи.

То што материја мења форму кроз милијарде година, није довољно да кажемо да она не може завршити у небићу. Ипак, треба објаснити о чему је ту реч.

Наиме, створена природа је садржана (саздана) на логосима Божијим. А управо ти логоси могу бити ,,зло-употребљени'' вољом човечијом, што доводи (одводи) творевину у небиће.

Разуме се да је коначни резултат: спасење - опште васкрсење - од смрти и небића, као чин Божији. Зато се у Откровењу наводи још једна смрт, ,,друга смрт'', - можемо тумачити да је реч и о ,,другом небићу'' - за све оне који се одвоје од Бога заједно са демонима.

Овде је реч о вечној егзистенцији без обзира што се ради о смрти и небићу. Црква говори да је начин да се то избегне ,,усиновљење'', као остварење еклесијалне (= црквене и у заједници сабране - саборне) личности свакога од нас, док је егзистенција у паклу у ствари солипсистичка индивидуалност (тј. саможивост и себичност).

Зато је погрешно рећи напросто да личност одлази у небиће уколико не оде у Царство Божије (због погрешног разумевања). Личност која се одвоји од Бога, напросто се остварује на небогодоличан начин, а пошто богодоличност значи ,,заједница'', онда оно друго значи ,,самоћа'' - а то значи оно ,,тама најкрајња''.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имам једно два питањца.

1.Пошто у Светом Писму стоји да ће свако добити по делима његовим и да је једна слава Сунцу, друга Месецу, трећа звездама небеским...

Колико сам до сада скапирао и у Рају и у паклу постојаће разлика у наградама.

За Рај ми је јасно, осећај веће приближености Богу и већи ниво сједињења своје личности са Светом Тројицом.

Ипак, ако у паклу (човека посматрамо као личност у којој су душа и тело сједињени - ако сам и ово добро скапирао мада сумњам) такође постоји разлика у казнама,

како онда постојање без личности може омогућити различите казне тј. да ли неко може да, у случају да нема личност и контакте са осталом творевином, буде мање неличност од неког другог и тиме прими већу казну?

Дубоко се извињавам што не знам на прави начин да поставим ово питање.

2. Ми на овом свету, привременом, не можемо упознати све људе нити их можемо све посматрати као личност јер они које не знамо и за које нисмо ни чули за нас нису личност. Породица, пријатељи, познаници, власт итд. су они које видимо као личност док су други тј. преостало човечанство нешто што можемо упознати као личност уколико остваримо контакт.

Сад, занима ме, да ли ће праведници у Рају имати другачији осећај присности са онима које овде познају као личност, нпр. да ли ће мајка своје дете и даље видети као своје дете или ће имати потпуно исти однос са свим становницима Раја (осим са Богом, наравно)?

Да ли ће праведник бити свестан ако неко јако близак на земљи, нпр. син, муж, жена, дете заврши у крајњој тами тј. паклу? Наравно, нико у Рају неће осећати тугу, али да ли ће бити свестан тога?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Rindvor imas odgovor u samom Pismu. ( Vidi takodje Lk 12,47 )

A bio je neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i skupoceno platno i veselio se sjajno svaki dan. A pred njegovim vratima ležao je jedan siromah po imenu Lazar, pun čireva, želeći da se nasiti onim što je padalo sa bogataševe trpeze; uz to su i psi dolazili i lizali njegove rane. A kad umre siromah, anđeli ga odneše u Avraamovo naručje. Umro je i bogataš i sahraniše ga. I kad se mučio u adu, podiže svoje oči i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju. Tada povika: oče Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu.

A Avraam reče: sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on se sad ovde teši, a ti se mučiš. A preko svega toga postavljena je velika provalija između nas i vas, da ne mogu da pređu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu k nama oni odande. Tada reče: molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imam petoro braće; neka ih uveri - da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja. Ali Avraam reče: oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušaju njih. On pak reče: ne, oče Avraame, nego ako im ko iz mrtvih dođe, pokajaće se. Reče mu: ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih.

Jevanđelje po Luki, 16,19-30 (prevod Emilijan Čarnić)

Share this post


Link to post
Share on other sites

@,

hm, diskutabilno

-slava Sunca i mjeseca i zvijezda nije ista, ali to ne možeš znati ukoliko si Sunce, mjesec ili zvijezda, tako da nema razlika u slavi za Boga. U Duhu smo svi jedno

-nema razlike ni u kazni. Kazna bi bila posmatrana sa strane, ali za "kažnjenog" bit će gubitak onoga što je smatrao za blago

i dalje smatram da gubitak ličnosti nije kazna, već ličnost koja je pogrešno usmjerena

2,

a i za 1, važi:

А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије

Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.

А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:

Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих.

Matej 22, 29-32

Share this post


Link to post
Share on other sites

...Смрт је велика тајна. Она је - рађање човека из земног временог живота за вјечност. У тренутку одвијања тајне смрти, ми свлачимо са себе свој груби омотач - тијело, и, душевним бићем, тананим, етерним, прелазимо у други свијет, у обитељ бића истородних с душом. Свет је тај недоступан грубим органима тијела, кроз које, за вријеме нашег пребивања на земљи, дејствују осјећања, која, иначе, и припадају души. Душа, кад изађе из тијела, невидљива нам је и недоступна, као и други предмети невидљивог свијета. Ми у часу одвијања тајанственог чина смрти само опажамо не-дисање, наглу беживотност тела. Затим оно почиње да се распада, и ми журимо да га сакријемо у земљу. Тамо оно постаје жртва трулежи, црва, заборава. Тако су умрла и заборављена безбројна људска покољења. Шта се збивало и збива с душом кад напусти тело? То нам остаје, при нашим могућностима познања, неизвјесно.Ово су ријечи

Св. И. БРЈАНЧАНИНОВ.

Док читам ваше дискусије,сјетих се душекорисног предавања нашег Митрополита др Амфилохија,има на сајту Светигоре о Егзиперијевој бајци "Мали принц" која има доста одговора на све оно што човјек тражи у вјечитим небоземним тајнама и ова је једна од тога.

Тако размишљајући о смрти,о животу,о небићу итд.сјетих се ево видјећете овај диван линк,

ево нешто дивно као и све, Владика Атанасије са двије мале дјевојчице пјева на грчком Ипермахо Стратигота-познату химну Богородици, Возбраној Војеводје(Теби, изабраној Војвоткињи…)крај гроба Светога Аве Јустина.

Крај гроба Светитеља,младост,живот и наш велики учитељ,а изнад свих Мајка Божија и Господ,ех сад је ту велика палета размишљања,не знам како ко може да веже,али ја видим једну велику дубину свега тога,мислећи на тему итд.!

Опростите и помјаните!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Lek su mi davali ponekad na svaki sat, ponekad svakog minuta. I evo me, na četvrtoj godini fakulteta. Bez leka je zaista sve izgubljeno. Bez njega sam onemoćala. Lek aktivira onih 90 posto mozga koji nije iskorišćen, a pasivizira onih 10 odsto koji koriste ljudi – objašnjava Nina.
       
      Devojka sa Daunovim sindromom, Nina Kostovska iz Tetova, student je četvrte godine makedonskog jezika i literature na FON Univerzitetu u Skoplju, gde je prošle nedelje sa svojim emotivnim govorom pobedila na oratorskoj večeri.
        U prepunom amfiteatru, ona je bez ustručavanja pred svima izjavila da su lekari, kada se rodila, njenim roditeljima rekli da za nju nigde u svetu, ni za kakve pare nema leka, i da je najbolje da je otpišu. Sa tim saznanjem njeni roditelji nisu mogli da se pomire, pa su na svoju ruku i na svoj način počeli da leče svoje dete.
       
    • Од Ronald,
      Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio:
      Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji.
      Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29
        Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine.
      "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić
       
      Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja
      M.PORTALANALITIKA.ME    
    • Од dragisa,
      Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.
      Crkva, naime, raspolaže investicionim budžetom od 12,6 milijardi funti, što je nešto manje od 15 milijardi evra, a svoja ulaganja će ograničiti isključivo na medicinsku marihuanu.
      Investiranje u proizvodnju, distribuciju i prodaju rekreativne marihuane, odnosno "trave", za englesku crkvu i dalje ostaje tabu tema. Iz crkve su se, tim povodom, oglasili saopštenjem:
      "Za nas postoji razlika između medicinske i rekreativne marihuane. Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe", izjavio je glavni čovek za ulaganja Anglikanske crkve Edvard Mejson.
      U Velikoj Britaniji je, od oktobra prošle godine, dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pacijenti mogu da ga dobiju na recept.
      U pojedinim državama sveta kanabis se propisuje pacijentima koji boluju od teških bolesti kao što su rak, sida, multipla skleroza, povrede kičmene moždine i epilepsija.
      Lekari u Velikoj Britaniji prvi put imaju mogućnost da pacijentima koji trpe jake bolove propišu proizvode koji sadrže kanabis.
      Crkva ima novi biznis: "Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe"
      WWW.B92.NET Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.  
    • Од Jestira,
      Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...