Jump to content

Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?

Оцени ову тему


Препоручена порука

danas se u teoloskim delima stalno govori o problemu smrti koji covek ima. međutim, kaze se i da coveku ne preti odlazak u nebice, pa mi onda nije jasno zasto je ontologija bitna, jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 838
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ту је најважније да се нађе девојка. Сва питања се разјашњавају моментално.

Нећеш отићи у небиће као природа, али хоћеш као личност (као конкретни и непоновљиви идентитет), ако не будеш утемељен у личности Сина Божијег. Постојање није самосвенса индивидуалност, већ заједница

Милане, џабе си поставио ову тему... Сад ће се почети јављати душеидолопоклоници и написаће ти километре копи пејст теологије о метафизици бесмртне душе и томе слично, и како је "заблуда" и "глупост"

  • Гости

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org/forum/topic/12597-%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google.com/videoplay?docid=-5807179450801646764

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

О овој теми је говорио Аца Милојков:

https://www.pouke.org...милојков-аудио/

Наравно, двоје људи који најише говоре о овоме проблему су свакако Митрололит Јован Зизијулас и Владика Игнатије

Ево једно видео предавање Владике Игнатија:

http://video.google....179450801646764

pogledao sam ovaj video jos pre 2 godine, ali i dalje mi ova pitanja nisu jasna.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ту је најважније да се нађе девојка. Сва питања се разјашњавају моментално. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ту је најважније да се нађе девојка. :)

ja imam devojku, otkud tebi pomisao da je nemam ukoliko se interesujem za ovaj problem?

jel se samo zagoreli ljudi interesuju za ova pitanja ili sta?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прво, шта знати отићи у небиће?

АКо се бавиш теологијом ( а верујем да се бавиш), сигурно си изучавао проблем смрти у Старом Савезу и њихово поимање небића. Смрт се свакако доживаљавала као највећжа трагедија, прекидање општења са Богом.

Међутим, Васкрсењем Христовим се даје заокрет у поимању смрти (идеја васкрсења је почеела да добија свој индетитет у познојудејкој историји). Христос је нама гарант да НЕЋЕМО ОТИЋИ У НЕБИЋЕ. Христос је гарант Васкрсења. Но, пунота живота се огледа у заједници са Богом, тако да они који ту заједницу не остваре они ће постојати, неће отићи у небиће али ће њихово постојање бити на нивоу природе али не и личности.

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

jer vezali se mi za hrista ili ne, mi cemo postojati vecno... samo je pitanje dali ce to postojanje biti u blazenstvu ili ne, ali cini mi se da ontologija tu ne igra veliku ulogu.

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

...

Kako bi to vl. David na njegovom ispitu prokomentarisao (kad bi cuo od studenata pitanja ili tvrdnje ovog tipa) - "deco, pa sta vam to rade na toj dogmatici?!"...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Osim toga, covek nije samo dusa nego i telo - da ce telo (iako potpuno razlozeno u sastavnu biohemiju) zaista ponovo da ozivi, ali kao nepropadljivo, i da ce takvo ponovo da udje u potpuno i trajno jedinstvo sa dusom, garantuje nam upravo Vaskrsenje Hristovo...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@milan.iml

Nisam siguran da i ti sam kapiras sta si uopste rekao...

Tebi ovo podvuceno dodje kao neka sitnica ili nebitan detalj?!

Shvatas li sta znaci i koliko je beskrajno uzasno postojati, a ne biti sposoban da se radujes i odgovaras na ljubav iako si upravo samo za to i stvoren?

pricamo o ontoloskom problemu, i da li ga imamo ili ne, a ne o ovome sto ti pitas.

ako postojimo na bilo koji nacin, mi postojimo, i onda to nije pitanje ontologije. odnosno to znaci da nemamo ontoloski problem , jer nam je bice vecno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

zato je i vazno da se vezemo za onog ko ima istinsko bice, i ko je izvor zivota.

međutim, mi naglasavamo da imamo ontoloski problem, a pricamo i da necemo otici u nebice, bez obzira na ostvarivanje zajednice sa hristom. to je po meni paradoks.

jer ukoliko cemo postojati, mi nemamo ontoloski problem, vise je to neki juridicki, ili kakav god, ali nije vezan za problem bica, jer ono ce sve jedno vecno postojati.

takođe, ako postojimo kao priroda, ali nemamo zajednicu ni sa kim mi ipak postojimo, samo imamo problem neke druge vrste, ali postojimo, imamo bice, pa opet ontologija nije bitna.

međutim, nije mi jasno kako neko mođe postojati u eshatonu ukoliko se nije vezeo za izvor zivota i postojanja, koji je onda uzrok njegove egzistencije?

 

код мене је то једноставно...
није питање постојања...већ каквог постојања...
разлика између раја и пакла...није у границама огњених река...и мучења виљушком..
већ једноставно..у чињеници...да су у вечности без радости....
мислим да је за сваког пакао онакакв каквог га створе за живота...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ako je ontologija nauka koja se bavi problemom bica i njegovog postojanja, onda imati problem smrti na ontoloskom nivou, znaci izgubiti bice, otici u nebice.

 

Tvoj problem je sto hriscansku ontologiju svodis samo na resavanje problema fizicke smrti.

Oni koji budu u paklu, takodje nece postojati, jer ce biti mrtvi kao ipostasi.

Za hriscane zivot, bice, postojanje (kako god to nazvao) predstavlja iskljucivo postojanje u potvrdnoj (=ljubavnoj) zajednici s Bogom.

I u molitvi se kaze da djavoli ginu pred licem onih koji Boga ljube, pa to ne znaci da se oni vracaju u nebice.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Појам пакла је уствари повезан са апсолутном самоћом. Док је апсолутна самоћа, иако је реч о егзистенцији, повезана са појмом небића.

Дакле, ради се о последицама тријадологије. Не можемо одговорити на проблеме смрти и небића док не сагледамо тријадолошке последице.

Бића која одбију заједницу са Тројицом неће бити уништена зато што је реч о Богу који није негативац. Међутим, поље егзистенције таквих бића јесте небиће.

Ради се о вољи Божијој да постоји вечност за творевину. Једино за она бића која одбију заједницу са Богом та вечност ће бити, у буквалном смислу, ,,тама најкрајња'', итд.

Свети Јустин Нови дао је дефиницију тог трагичног стања пакла, назвавши га солипсистичким паклом. То је ипак тајна коју нико од нас не би требало да доживи, као ,,другу смрт''.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Slavni filmski i pozorišni glumac Šon Koneri, najpoznatiji po ulozi Džejmsa Bonda, preminuo je u 91. godini, prenose svetski mediji.
      Šon Koneri, rođen 1930. godine u Edinburgu, najpoznatiji je po ulozi Džejmsu Bondu, tajnom agentu 007, preminuo je na Bahamima, posle kraće bolesti, mirno i u snu, piše BBC prenoseći izjavu njegovog sina Džejsona.
       
      U decenijama dugoj karijeri osvojio je brojne nagrade, među kojima su i Oskar, dva Zlatna globusa i dve Bafte.
      Škotski glumac prvi je igrao Bonda na filmu u ostvarenju “Doktor No” (1962), a potom u još šest naslova iz ovog serijala.
      Mnogi ga i danas smatraju i neprevaziđenim filmskim Bondom, a u ovoj ulozi, osim u “Doktoru Nou”, publika ga je gledala i u filmovima “Iz Rusije s ljubavlju” (From Russia With Love, 1963), “Goldfinger” (1964), “Operacija Grom” (Tunderball, 1965), “Samo dvaput se živi” (You Only Live Twice, 1967) i “Dijamanti su večni” (Diamonds Are Forever, 1971) i “Nikad ne reci nikad” (Never Say Never Again, 1983).

      Oskara je dobio za sporednu ulogu irskog policajca u filmu “Nesalomivi” (1987).
      Koneri je poznat i po ulogama u filmovima “Čovek koji je želeo da bude kralj” (1975), “Ime ruže” (1986), “Indijana Džons i poslednji krstaški pohod” (1989), “Lov na crveni oktobar” (1990), “Stena” (1996)…
      Napustivši školu sa 14 godina, Koneri je radio ka mlekar, a potom se posvetio bodibildingu. Titula Mister Univerzum dovela ga je i na film i televiziju.
      Na velikom platnu prvi put se pojavio u trileru “Nema puta nazad” (1957), a sa filma se povukao nakon “Lige izuzetnih džentlmena” (2003).
      Glumcu je 2000. godine britanska kraljica dodelila titulu viteza, “Sandej herald” 2004. proglasio ga je “najvećim živim Škotom”, a nedavno je proslavio 90. rođendan.
      “Ništa ne može da se uporedi sa izazovom čoveku da izvuče najbolje iz sebe”, rekao je jednom Koneri govoreći o svom životu i radu.
      Koneri je poznat i po svom političkom angažmanu, kao član i jedan od finansijera Nacionalne partije Škotske, koja se zalaže za otcepljenje od Engleske. Preselio se na Bahame, zaričući se da će se vratiti u Škotsku kada ona postane nezavisna zemlja.
      Odlazak prvog Bonda - Preminuo Šon Koneri
      NOVA.RS Glumac Šon Koneri preminuo je u 91. godini, preneo je BBC.  
    • Од JESSY,
      Umesto da popunjavaju statistiku i povećavaju broj onih kojima je država preko programa "Moja prva plata" našla posao, ili da idu od oglasa do oglasa za posao, dvojica srednjoškolaca iz Čačka svojim postupkom već nekoliko dana izazivaju pozitivne komentare na društvenim mrežama, a radi se o načinu na koji su probali da pronađu posao.
        Naime, oni su grad oblepili oglasom u kojem kažu da pomažu građanima u obavljanju različitih poslova uz simboličnu nadoknadu shodnu mogućnostima "poslodavca", a kako bi prikupili novac za džeparac.
       
      - Dragi sugrađani, mi smo srednjoškolci koji rade za džeparac i nudimo pomoć u kući, nabavku namirnica, šetamo pse i mačke, cepamo i slažemo drva, raspremamo stare šupe i čistimo dvorišta - ističe se u oglasu.
      Takođe, ovaj dvojac kaže da mogu pomoći i u drugim stvarima, kao i to da nisu skupi, dodajući da će cenu rada odretiti "poslodavac".
      - Možemo vam pomoći štošta, ukoliko nas angažujete. Nismo skupi, platite nam koliko smatrate da smo zaslužili - stoji u oglasu.
      Sudeći po velikom broju pozitivnih komentara na društvenim mrežama, postoje mladi koji dokazuju da nije sve uzalud i da, čak i za naše društvo, ima nade.
      https://direktno.rs/vesti/srbija/309528/cacak-srednjoskolci-posao-ispomoc-dzeparac.html
       

    • Од Поуке.орг инфо,
      Foto:peintscreen twitter@zkusovac Ministarstvo prosvete Crne Gore očekuje da uprava Osnovne škole “Jugoslavija” u Baru sprovede novi disciplinski postupak protiv učiteljice Rade Višnjić, nakon što je nedavno roditelje i učenike te škole pozvala na javni verski skup, saopštili su iz resora na čijem je čelu Damir Šehović, a fotografije sa molebana i brojni komentari nezaustavljivo se šire se društvenim mrežama.
      Direktorka škole Biljana Vukmanović rekla je da će iskoristiti “sve pravne resurse nakon što se utvrde sve relevantne pojedinosti i činjenice i steknu uslovi za primjenu zakonske regulative”.
      Zbog postupka učiteljice reagovali su juče i iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava (MLJMP), uz poziv Vukmanović da razmisli o podnešenju ostavke.
      Učiteljica Rada Višnjić putem viber grupe V-2 odeljenja OŠ “Jugoslavija” pozvala je učenike te barske škole da 4. oktobra dođu na moleban u Hram Svetog Jovana Vladimira. Iz uprave škole pojasnili su da je u pitanju odeljenje kojem je Višnjić razredni starešina.
      “Draga deco, danas je moleban u Hramu Sv. Jovana Vladimira u 18č… za sretan početak škole… da se molimo za dobro učenje… Ja idem svake godine… I večeras ću biti tamo. Volela bih da mi se pridružite, ko može… Naravno ne obazirući se na to ko je koje vere”, piše u poruci koju je poslala Višnjić.
       
      Ona je u februaru dobila uslovni otkaz, nakon što je suspendovana, jer su njeni učenici na času likovnog crtali trobojke.
      Iz resora prosvete saopštili su juče da “nakon novog skandaloznog postupka iste osobe, škola mora da sprovede hitan novi postupak, u skladu sa zakonom”.
      “Kako bi se ovakvo nerazumno ponašanje na najstroži, pravno utemeljen način sankcionisalo. Jedino to bi bio jasan pokazatelj kapaciteta obrazovnog sistema da reaguje vrlo odlučno, odgovorno i profesionalno u svakoj situaciji i prema svakome, uključujući onoga ko je čitavoj javnosti pokazao da obrazovnom sistemu nema mnogo da ponudi, osim urušavanja ugleda, provokacija, dizanja tenzija i što je najgore, ugrožavanja zdravlja naših najmlađih”, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.
      Kazali su i da je Višnjić, pozivom đaka na moleban, “na najbrutalniji mogući način ponovo uvela versku i političku indoktrinaciju u školu i prekšila svaki zdravorazumski moralni kodeks”.
       
      Prema Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju, u javnoj ustanovi i u ustanovi kojoj je dodeljena koncesija za izvođenje javno važećeg obrazovnog programa obrazovanje i vaspitanje je svetovnog karaktera i “nije dozvoljeno religijsko delovanje, osim u ustanovama koje su licencirane kao srednje verske škole”.
      Iz Ministarstva prosvete dodali su i da je Višnjić, usred epidemije “drsko, bezobrazno i što je najgore – sa namerom, ugrozila zdravlje djece pozivima na javni verski skup”.
      Crna Gora je, kako su pre dva dana saopštili iz Instituta za javno zdravlje (IJZ), država koja je najviše pogođena epidemijom koronavirusa u Evropi i da je nedopustiva i proslava rođendana deci, kamoli druga okupljanja.
      Prema važećim naredbama Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti (NKT), na snazi je zabrana erskih skupova na otvorenim javnim mjestima, osim na površinama pripadajućih verskih objekata. Kako se navodi i na zvaničnom vebsajtu u vezi sa koronavirusom u Crnoj Gori coronainfocg.me, “verskim zajednicama se preporučuje da verske obrede vrše bez prisustva građana u verskim objektima”.
      Prema fotografijama koje su objavljene na društvenim mrežama i pojedinim medijima, molebanu u Hramu u Baru prisustvovalo je više desetina dece i odraslih, nije poštovana fizička distanca, niti su učesnici molebana nosili zaštitne maske.
      Poziv učiteljice đacima da prisustvuju verskom skupu, osudili su iz resora Mehmeda Zenke.
      Kazali su da je “neprihvatljivo da bilo koji pedagog u Crnoj Gori svoja lična politička i verska uverenja projektuje na djecu i nameće im teret podjela”.
      “Nije prikladno da se konkretna škola, u kontinuitetu, izlaže ocenama i komentarima koji odražavaju i podstiču podele. Decu treba zaštititi od toga, a u javnom školstvu ne treba dozvoliti prikrivenu versku indoktrinaciju. Uspostavljene kanale komunikacije između škole, dece i roditelja ne treba koristiti na dati način jer se može shvatiti, s obzirom na cilj formirane viber zajednice, da na određeni način, i škola, kroz lični postupak jedne učiteljice, stoji iza verskih aktivnosti, podstiče ih i promoviše”, saopštili su iz tog Ministarstva, dodajući da religiozni život dece treba prepustiti njihovim roditeljima i njima samima.
      “A škola i nastavni kadar treba da se suzdrže od aktivnosti s tim u vezi. U Crnoj Gori nije, još uvek, uspostavljena državna vera niti državna crkva”, navodi se u saopštenju tog resora.
      Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, iako, kako navode, nisu resorni organ, pozvali su direktorku OŠ “Jugoslavija” u Baru da “u cilju odbrane ustavnih, demokratskih i profesionalnih vrijednosti u crnogorskoj prosveti razmotri podnošenje ostavke”. Postupak Višnjićeve osudilo je juče i više političkih partija.
      Šta kaže Opšti zakon o obrazovanju
      Prema Opštem zakonu o obrazovanju i vaspitanju, radni odnos nastavnika može da bude prekinut ako “organizuje učenike, odnosno zaposlene u političke ili religijske svrhe”.
      Osim toga, nastavniku radni odnos može da bude prekinut i ako ne ostvaruje obrazovne programe u skladu sa propisanim standardima, zloupotrebljava svoj položaj, izaziva nacionalnu i versku netrpeljivost.
      Zakon predvđa i da nastavnik kojem je prestao radni odnos u slučaju da organizuje učenike u religijske svrhe ili izaziva nacionalnu i versku netrpeljivost, “ne može obavljati obrazovno vaspitni rad”.
       
      Učiteljica odvela decu u crkvu, a onda su klekli da se mole - NOVA portal
      NOVA.RS  
    • Од Justin Waters,
      Mladi Jugosloveni začuđeni pitanjima na testiranju za američke kampove: "Da li će vaša zemlja propasti?"
      Ožujak 1973: Pedesetak sludenata, odabranih u Ljubljani za odlazak u američke kampove, neće ovog ljeta otputovati u Sjedinjene Države zbog nekorektnih pitanja koja su im postavljala šestorica američkih predstavnika
      ... Tek nakon dva mjeseca izbija na vidjelo istina o intervjuu, obavljenom u prostorijama organizacije ljubljanskih studenata s kandidatima prijavljenim za ljetnu praksu u SAD ... Mladići i djevojke koji su izrazili želju da idu na praksu u SAD nisu ispitivani što znaju o Americi, nego što misle o Jugoslaviji ... Nije uvijek naivno ono što kriju "dječja pitanja" ...
      Na drugom katu prostrane starinske zgrade na Trgu Revolucije u Ljubljani, gdje su smještena i sjedišta slovenskih studentskih organizacija, foruma i listova, u sobi broj 84 sada je blagajna. Iza tih vrata, čiji napisi obavještavaju da se računovodstvo tu tek nedavno doselilo, zbivalo se prije dva mjeseca, točnije od
      3. do 8. siječnja ove godine, nešto o čemu se tek sada govori u javnosti, ne bez pritajenog uzbuđenja.
      Siječanjski posjetioci sobe 84 dobili su i zakasnjeli publicitet u vijestima domaće štampe i svjetskih agencija, kojem se svakako nisu nadala. Ako ništa drugo, ono što se događalo iza vrata te sobe donijelo je sada uljudan protest Američkoj ambasadi u Beogradu ovih dana, premda njegovi birani izrazi nisu ublažili oštricu zamjerki ljubljanskih studenata upućenih "Veleposlaništvu ZDA", kako se to slovenski kaže.
      Svjedoke famoznog "obaveznog intervjua" iz sobe 84. koji je trajao pet dana, a poslije dva mjeseca izazvao oštre osude zbog "nekorektnih pitanja", nije više jednostavno okupiti. Među njima su i šestorica Amerikanaca, koji su na smjenu ispitivali osamdesetoro studenata - kandidata za praksu u SAD, kao i dvojica predstavnika slovenske studentske organizacije za koje smjene nije bilo.
      Što su šestorica američkih predstavnika tražili među ljubljanskim studentima, što su to ispitivali i zašto - nije još detaljnije objašnjeno. Nisu objavljena ni njihova imena. A to su: gospoda Boyd, Poush, Windsdor, Kiehl, Miles i Coonred. Posljednja dvojica rade kao američki predstavnici u Beogradu i Ljubljani, a drugi su iz američkog informativnoga centra u Zagrebu.
      Naoko sve i jest u redu
      - A zašto se, odjedanput, podigla tolika buka oko toga kad je takav intervju održavan svakoga siječnja u posljednje tri godine, i ništa se novo nije dogodilo. Što, sad više to nije u redu? - pitao nas je pred zgradom u Ljubljani na Trgu Revolucije nama nepoznat student koji nije htio kazati svoje ime. Pretpostavili smo da je i on bio jedan od kandidata što je sada pomalo razočaran jer se uzalud ponadao da će ovo ljeto provesti besplatno negdje u Ohiou, recimo.
      Stvarno, što, odjednom, nije u redu?
      Već gotovo četiri godine traje plodna suradnja slovenske studentske organizacije sa International Student Serviceom iz New Yorka, koja ima i svoj program (ICGP - International Camp Councillor Program). Taj program vodi gospođica Alice L. Mairs, i on svake godine okuplja oko 800 studenata iz mnogih zemalja. Kad budu na poseban način odabrani u svojim zemljama, ti studenti provode dvomjesečne ferije u kempovima za američku djecu, gdje, zajedno s američkim kolegama, preuzimaju uloge odgojitelja. Jedini službeno utvrđen uvjet za studente-kandidate jest dobro poznavanje engleskog jezika i iskustvo, sklonost i ljubav za rad s djecom. Utvrđena je i procedura kako se odabiru kandidati, koja uključuje i "obvezni intervju" sa svakim napose.
      Ispituje ih komisija američkih predstavnika u svakoj zemlji. Tako su se i šestorica Amerikanaca pojavila ove godine, prema prijašnjem dogovoru, u Ljubljani.
      Predsjednik Zajednice Ljubljanskih i slovenskih studenata, u sastavu Saveza studenata Jugoslavije, student filozofije Tomaž Kšela, kako nam je rekao, ni sam nije sumnjao da će ovogodišnji program odlaska u američke kempove doći u pitanje. Sa strane studentske organizacije za njegovo je provođenje zadužen tzv. Međunarodni odbor, sada Međunarodna komisija Izvršnog odbora Skupštine slovenskih studenata, a sam program vodio je student Miloš Vukmirović. Taj mladić sada je doživio i kritiku zbog svoje nebudnosti.
      Lani je istim programom obuhvaćeno oko 70 studenata iz Slovenije koji su bili na praksi u Sjedinjenim Državama. Ove godine prijavila su se nova 123. Stigle su prijave kandidata također iz Zagreba, Zadra, čak i iz Prištine. Na sam tzv. intervju odazvalo se 80 studenata i studentica, najviše iz Slovenije.
      Šestorica Amerikanaca također su stigla, po dogovoru, 3. siječnja. Otvorena je soba broj 84. Ono što sada neki nazivaju predstavom moglo je početi.
      Jedan po jedan ...
      Pred vratima sobe 84 kandidati su stajali početkom siječnja u grupicama, prema pozivima, a ulazili bi u sobu jedan po jedan, jer se intervju obavljao sa svakim posebno. Pitanja nisu bila za sve jednaka, niti se znalo što će koga pitati. Govorilo se isključivo engleskim jezikom. Nije bilo poznato unaprijed ni to koliko će tko vremena biti ispitivan. Neki bi vrlo brzo izlazili, drugi ostajali duže, kako kad, kako tko. S jednom djevojkom intervju je trajao punih 45 minuta. Jedan nam od svjedoka kaže: "To je bila zbilja lijepa dekla, pa bih i ja s njom razgovarao duže."
      Pet dana, koliko je trajalo ispitivanje, sjedili su stalno s američkom predstavnicima dvojica naših studenata. Bili su to Miloš Vukmirović, koji je vodio program, i Janez Zupan, kojd je sličnu dužnost vršio lani, pa je tu bio zbog kontinuiteta. Od Amerikanaca obično bi u sobi bila dvojica, ponekad i više njih. Kad bi se zamorili, tražili bi da ih drugi zamijene. Studentske predstavnike nitko nije smjenjivao. Pitanja su postavljali samo Amerikanci, a dvojica prisutnih studenata samo bi ponekad nešto primijetili, dopunili odgovor ili štogod objasnili. Sve je, doista, teklo kako se kaže - "normalno". Tako se bar činilo.
      Tomaž Kšela, koji nam je dao na uvid i protest Američkoj ambasadi, upućen prije nekoliko dana, sjeća se dobro te nevolje s intervjuom. Ona je, međutim, nastala kad se intervju već završio.
      "Sam intervju" - kaže on - "kao metoda nije pobuđivao nikakvih sumnji, jer je to nešto normalno, u skladu s dogovorom koji smo imali da se podvrgnu takvom ispitivanju kandidati za odlazak na ferijalnu praksu u američke kempove. Budući da je riječ o mladim ljudima koji tamo imaju ulogu odgojitelja američke djece, potpuno je shvatljivo da se ispita da li kandidati znaju dobro engleski, imaju li odgovarajućih sposobnosti za rad s djecom, da li su uopće tome skloni. Nije važno s kojega su fakulteta, a najmanje smo sumnjali u to da bilo kakvu važnost imaju politički nazori kandidata. Zato smo i bili iznenađeni poslije kad smo se detaljno upoznali kakvih je sve pitanja sadržavao taj intervju."
      Odobrava posebna komisija
      Simpatični, razgovorljivi, student ekonomije Janez Zupan, koji je od 3. do 8. siječnja proveo u sobi broj 84 slušajući sve koji su ispitivani, kaže nam da ni u početku, čak ni poslije, nije mislio posebno o tome što se, zapravo, želi takvim pitanjima. To priznaje iskreno.
      - Kandidat bi ušao - sjeća se on - pozdravio, predstavio se (sve na engleskom) i onda bi čekao da mu tkogod od prisutnih uputi pitanje. Bilo je zbunjenih mladih ljudi, mnogi su imali tremu, ali se našlo i odlučnijih, hladnokrvnih. Od 80 kandidata, koliko ih je ispitano, tridesetoro navodno nisu pokazali dobro znanje engleskoga jezika, ili su se opet učinili ispitivačima nepodesni za rad s djecom. Tko će znati? Tako nam je barem objašnjeno, a i njima - zašto su otpali. Pedeset je studenata i studentica primljeno, premda to nije definitivno. Njihove podatke već smo uputili u New York, ali treba čekati još tri mjeseca jer je to, po dogovoru, rok za odgovor da li su oni u konačnom izboru. O tome odlučuje posebna komisija u New Yorku s kojom mi nemamo ništa. Njoj su, čini se, potrebna tri mjeseca da utvrdi tko će konačno putovati u SAD.
      - Ima li među tih pedesetoro i članova komunista? - pitamo Zupana.
      - Koliko mi je poznato, nema - odgovara on. Ne sasvim siguran. I brzo dodaje: - O tome nisu ni pitali kandidate.
      - Ali neka druga pitanja, koja sad dolaze pod lupu, zar vas ona nisu malo začudila?
      - Vidite - odgovara mladi Zupan - to je sve bilo u tonu "ugodnih razgovora". Nama su, već u početku, objasnili zašto tako ponešto pitaju. Riječ je o američkoj djeci u kempovima. Ta djeca, kojoj će strani studenti tamo biti odgojitelji, postavljat će, razumije se, i razna pitanja o zemlji iz koje odgojitelj dolazi, rečeno je. A kako su djeca odgojena američki, ona imaju svoja gledanja, koja se razlikuju od ovih naših, jugoslavenskih. Pogotovo od komunističkih. Tako, eto, komisija, navodno, postavlja sada ta "dječja pitanja" da se vidi što će tko odgovoriti američkoj djeci...
      - Vi ste, druže Zupane, i sami, koliko se zna, bili 1971. godine, na osnovi istoga tog programa (ICCP), punih šest tjedana u jednom kempu s djecom u Sjedinjenim Državama. Imali ste nekoliko grupa djece o kojima ste se brinuli. Jesu li vam ta djeca bilo kada postavljala tamo takva pitanja kao ova u intervjuu, ili bar slična?
      - To ne - odgovara Zupan. - Od sve djece, a bilo je nekoliko desetaka njih koje sam upoznao, pa i oni mene, nitko me to nije pitao, niti slično. Samo jednom, sjećam se dobro, neki dvanaestogodišnji dječak, mali Crnac, iz Harlema, pitao me neka mu objasnim što je to komunizam. To je sve.
      Generalna proba za "dječja pitanja"
      Pitanja koja su, kako se sada zna, bila nekorektna, nisu, dakako, bila jedina pitanja u intervjuu.
      - Mi nismo protiv pitanja uopće, a želimo i nastavak suradnje u programu ICCP - kaže član Izvršnog odbora Skupštine studenata Slovenije, student metalurgije Jože Kršinar. - Mi smo samo protiv nekorektnih pitanja koja nas vrijeđaju. A ta pitanja bila su pomiješana s mnoštvom drugih, tako da se nisu ni mnogo isticala. Možda i zato nismo na vrijeme reagirali. Nedavno smo imali više sastanaka o svemu tome. Najprije smo, djelomično, bili i pogrešno informirani. Trebalo je duže dok se nije utvrdila istina. Na jednoj sjednici gdje smo odlučili da protestiramo kod Američke ambasade u Beogradu, tražilo se da se izvrši i ove godine program, ali uz uvjet ponavljanja intervjua, i to bez nekorektnih pitanja. Na posljednjoj sjednici, međutim, zaključeno je da se ove godine ne ide u SAD na osnovi programa ICCP, upravo zbog svega što se dogodilo...
      Tako je, zapravo, suspendirana jedna suradnja za koju se tvrdilo da je u protekle tri godine bila obostrano korisna.
      U traganju za drugih svjedocima i pisanim dokumentima, za "izvorima" informacija, kako se to kaže, došli smo i do dijela pitanja zbog kojih je upućen protest američkom ambasadoru. Tekstove pitanja pokazali smo jednom od dvojice studenata koji su svih pet dana prisustvovali intervjuu, mladom Janezu Zupanu. On je pitanja pročitao i potvrdio da su se i takva čula na ispitivanju. "Možda ne baš sve doslovce tako, jer on ne zna sasma točno, ali svakako u tom duhu".
      Neka od ovih pitanja nemaju ni masku naivnosti, nego su potpuno jasna i otvorena. Čak i provokativna, pa se o bilo kakvoj usporedbi s "dječjim ustima" jedva može govoriti.
      Što je pitao mister Miles?
      Jugoslavija je, tvrdi se u jednom pitanju, komunistička zemlja. "Koja je to vrsta komunizma? Je li kao ruski?"
      Zbunjeni student nastojao bi odgovoriti kako najbolje umije. Bilo je, sjećaju se neki, najrazličitijih odgovora, no naše je da pamtimo pitanja. Ovakvo "dječje pitanje", na primjer.
      - Čuli smo i čitali da se Jugoslavija ubrzano vraća na Istok. Je li to točno? Američka gospoda anketari nisu se ni na tome zaustavili.
      - Jugoslavija se nalazi u teškoj ekonomskoj i političkoj situaciji - kaže ispitivač. - Što vi mislite o tome? Što to znači? Kakva je to kriza i da li se uopće može Jugoslavija iz nje izvući?
      Bilo je, dakako, i "naivnijih" pitanja. Kao, recimo, pitaju djeca:
      - Vi dolazite iz komunističke zemlje. Vi komunisti tvrdite da je sve kod vas dobro i da vam je tamo lijepo u komunizmu. Što ste onda došli k nama, što ćete u Americi?
      Prosuđujući po tome što su šestorica Amerikanaca pitala ljubljanske studente u ime američke djece, to su posebno politizirana djeca, vosokoobrazovana, stranački i klasno već opredijeljena, ta su djeca, čini se, duboki poznavaoci političkih prilika i sistema i, vjerojatno, znanci jugoslavenskoga društva.
      Mister Miles, recimo, pita jugoslavenskog studenta u ime američke djece:
      - Vi tvrdite da imate demokratsko društvo. Kako možete imati demokraciju kad kod vas vlada jednopartijski sistem? Objasnite mi to...
      Kad bi čovjek povjerovao toj komisiji šestorice u Ljubljani, pomislio bi da su američka djeca znatiželjnija od bilo koje druge na svijetu, a posebno za politička pitanja. Njih, na primjer, zanimaju i politički funkcioneri u Jugoslaviji.
      - Ima li kod vas u Jugoslaviji - pita ispitivač, u ime djece, valjda - neki funkcioner koji nije član komunističke partije?
       
      Američki ispitivači, čini se, imaju, barem za jugoslavenske studente, već razrađen čitav sistem raznovrsnih metoda testiranja. Oni su, tako, na primjer, tvrdili u siječnju u Ljubljani i ovo:
      - Poznato je da kod vas u Jugoslaviji nema slobode. Ako se ne slažete s tom ocjenom, eto vam prilike pa nam dokažite suprotno. Osjećate li se vi kao slobodan čovjek? Zašto niste slobodni? Dokažite da jeste. Izvolite?
      To je samo dio pitanja koja su, u želji da sam protest ostane u okviru korektnosti, ovih dana nazvana blago - nekorektnim. Bilo je i drugih, sličnih pitanja, u sličnom duhu. Događalo bi se da i sama ličnost kandidata nekako posebno inspirira ispitivača.
      Zaobilazni putovi
      Nakon razgovora koje smo vodili ovih dana u Ljubljani nije bilo baš teško utvrditi da se suradnja s International Student Serviceom iz New Yorka, inače, u protekle tri godine odvijala bez incidenata, na obostrano zadovoljstvo. Samo se pretpostavlja, premda to posebno nismo nastojali ispitati, da su i prijašnjih godina u sličnim intervjuima poneki put studenti bili pitani, kako bi se reklo - nekorektno. Ove godine, međutim, u jednoj novoj društvenoj klimi takvo što više nije prošlo nezapaženo.
      Zanimljivo je, možda, spomenuti usput da u tom programu ICCP nišu dosad sudjelovale studentske organizacije ni iz jedne druge socijalističke zemlje, osim iz Jugoslavije. To, svakako, ne mora značiti da ICCP ne želi studente iz drugih socijalističkih zemalja. Jedan podatak o tome, za koji se kaže da je vjerodostojan, prvo smo čuli ovih dana. Preko slovenske studentske organizacije, s kojom, uz pomoć ICCP International Student Servicea iz New Yorka surađuje u Jugoslaviji (druge naše studentske republičke organizacije rade na sličnim programima s drugim američkim organizacijama), već je pokušano da se proširi krug suradnje sa socijalističkim zemljama.
      Jedan studentski aktivist iz Ljubljane rekao nam je da mu je jedan predstavnik ICCP programa nudio i adresu jednog doktora u jednoj drugoj socijalističkoj zemlji, kojem bi se slovenska studentska delegacija, prilikom svog boravka tamo, obratila, kako bi on organizirao slične ljetne ekskurzije studenata te socijalističke zemlje u SAD. Slovenski studenti nisu iskoristili tu adresu, a nama ostaje samo pitanje, kakvi se sve to putovi iskorištavaju?
      "Ako tkogod ne zloupotrijebi"
      Student Janez Zupan, koji je ljeti 1971. godine već boravio u SAD, radio je kao odgojitelj u Stradahe Campu, Bloomingale, kod New Yorka. Ukupno je proveo tamo devet tjedana, kod nekoga jezerca gdje je živjelo nekoliko stotina djece sa 70 studenata-odgojiteija iz mnogih zemalja svijeta, čak iz Obale Slonove Kosti. Američka djeca u tom kempu bila su iz siromašnijih četvrti New Yorka, iz Harlema, s Long Islanda, iz Bronxa. Bilo je mnogo crnih dječaka i djevojčica.
      Jedan crni dječak, koji je Zupana jedini pitao nešto o politici, bio je iz Harlema. Pokazao se posebno sposobnim. Znao je razložno razgovarati. Pričao je kako su ga sa osam godina natjerali da uzima droge. Sa deset godina se, kaže, sam odučio od toga. Bio je vođa cijele grupe u tom kempu. Djeca su ga obožavala. To je i jedna od najveselijih uspomena Janeza Zupana iz SAD.
      U kempu je za odgojitelje bilo malo slobodnog vremena. Svako se brinuo o desetak dječaka i djevojčica od jutra do večeri, pa i noću ih nadzirao. Strani studenti družili su se, uglavnom, međusobno, jer su se njihove američke kolege prilično odvajale. Djeca su imala bogat program odmora i učenja, sporta, a o nekim političkim pitanjima ili predavanjima nije bilo ni govora.
      Poslije završene prakse u kempu svaki student dobio je ponudu da putuje po SAD od jedan do četiri tjedna. Tada dolaze na red i pitanja iz politike na raznim objedima s odraslima. Zupan je iskoristio, kaže, dva tjedna takva putovanja i vratio se kući, uglavnom zadovoljan. "Uzevši jedno s drugim, koristan program" - tvrdi on - "ako ga tkogod ne zloupotrijebi."
      Epilog
      Primakli smo se kraju. - To baš nije ispala vesela tema, zar ne? - pita jedan od svjedoka maratonskoga intervjua.
      - A da li je bilo i veselije koji put? - pitamo i mi.
      - Bilo je i smiješnih stvari. Svakoga studenta-kandidata pitali bi i to da li zna neku dječju jugoslavensku igru. I svatko je, slučajno, a kao da su se dogovorili, obično odgovarao da zna onu što je zovu "gnjilo jaje, trulo jaje, pokvareno, mućak", tako nekako.
      To je, čini se, omiljena dječja igra u Sloveniji, u kojoj djeca čučnu u krug, a jedan trči naokolo, pa se onda utvrđuje kod koga je mućak
      - takvo što.
       
      Kad je možda već trideseti kandidat na pitanje koju igru zna opet nastojao objasniti, uz teškoće, na engleskom, koja je to igra, Amerikanci su već sami upadali: "Gnjilo jaje!", smijući se. - "Zar vi Jugoslaveni ne znate ništa drugo?"
      Ispalo je, stvarno, smiješno. A još je smješnije, možda tragikomično, sada, poslije dva mjeseca, kad se sve već zna, pa i to tko je zapravo tamo u Ljubljani u siječnju htio podmetnuti drugome - mućak.
      Napisao: Joža Vlahović (VUS, 1973.)

      Izvor: Yugopapir
    • Од Драгана Милошевић,
      Srbija se našla među 14 zemalja sveta sa najstoržim merama za suzbijanje koronavirusa, prema procenama Oksforda. Ipak, na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom i ne preduzimaju apsolutno nikakve mere zaštite od virusa.
      Na ovoj mapi, zemlje Zapadne Evrope crvene se kao žar što znači da je broj zaraženih koronavirusom, kao i nivo smrtnosti veoma visok i zabrinjavajuć, da je čak preko 2.500 zaraženih na milion stanovnika. Međutim, države Istočne Evrope obojene su daleko svetlijim nijansama žute ili narandžaste, što ukazuje da imaju 500 ili najviše 1.000 zaraženih na milion stanovnika.
      S obzirom na drakonske mere koje su do nedavno bile na snazi u Srbiji, trebalo bi da smo i mi zemlja obojena u žuto-narandžastu nijansu, odnosno da smo ušuškani među državama sa nižom stopom novoobolelih i umrlih.
      Ipak, nije tako. Crvena mrlja istoka Evrope, pokrila je samo Belorusiju, Estoniju, Moldaviju i – Srbiju! To znači da ove zemlje imaju od 1.000 do 2.500 zaraženih na milion stanovnika.

      Kako pored vanredog stanja, policijskog časa, zabrane izlaska za starije od 65 godina, dovoljnog broja respiratora, maski, rukavica, improvizovanih bolnica, socijalnog distanciranja i ažurnog testiranja, kako tvrdi struka i vlast, imamo isti broj zaraženih kao zemlja u kojoj se korona “leči” votkom.  
      Dok se predsednik Aleksandar Vučić u početku smejao koroni, broj zaraženih se očigledno gomilao. Onda se i on uozbiljio, pa zaveo stroge mere kojima nas je sve zaključao u naše domove i stavio veto na šetnje. Brine to što, predsednik zemlje, koja danas deli istu boju na mapi zaraženih kao Srbija, Aleksandar Lukašenko, prvi čovek Belorusije, poručuje svojim građanima na početku pandemije:
      “Ne treba nam strog karantin jer u ovoj zemlji niko neće umreti od korona virusa!”
      Pa je još i dodao: “Javno objavljujem da niko neće umreti u Belorusiji. Našli smo kombinaciju lekova koja će sačuvati živote”, rekao je Lukašenko.
      Međutim, do danas je od koronavirusa u Belorusiji umrlo preko 100 ljudi, a potvrđeno je preko šest hiljada slučajeva. Predsednik Lukašenko je odbacio tvrdnje da su oni umrli od virusa Covid-19, već je naveo druge hronične bolesti, kao što su bolesti srca i dijabetes.

      Votka pomaže u borbi sa koronom
      “Tvrdim da nijedna osoba nije umrla od korona virusa”, rekao je on, savetujući ljude da piju votku kako bi se borili protiv bolesti.
      Lukašenka su više brinule ekonomske posledice nego korona virus. A dok su građani Srbije tople prolećne dane dočekali zatvoreni u kućama pod ključem, u Belorusiji se život normalno odvijao, čak su se igrali i fudbalski mečevi, granice su otvorene, ljudi odlaze na posao i nije bilo panične kupovine toalet papira, jer Lukašenko odbacuje pandemiju kao ‘psihozu’.
      Belorusija se čak sprema i za proslavu Dana pobede nad nacistima u Drugom svetskom ratu, koju planira da održi na ulicama Minska 9. maja.

       
      Epidemiolog: Teško je praviti poređenja
      Na ova poređenja zemalja i njihove borbe sa koronom, reagovao je epidemiolog dr Zoran Radovanović, koji za Nova.rs kaže da nije realno, a ni lako, porediti stopu zaraženosti u zemljama, pa ni stopu smrtnosti.
      “Pitanje je koliko ljudi je u Belorusiji testirano, to nikako ne možemo tačno da znamo. Činjenica je da mi imamo najviše obolelih u odnosu na 12 zemalja regiona. Profesorka Markotić je čak rekla da je region dobro prošao, “svi osim Srbije”, imajući u vidu broj umrlih kod nas. Mi smo kasno počeli da testiramo građane i nismo mogli da otkrivamo obolele na vreme. Politika, koju je predlagala SZO i mere koje su sprovedne u zemljama koje su najbolje prošle sa koronom kod nas nije mogla da se primeni. Naglasak je bio na traganju za obolelima, stavljanju u karantin, na kontaktima i njjhovoj izolaciji. Mi nismo uspeli da detektujemo obolele na vreme, pa smo izolovali čitavu jednu generaciju”, kaže dr Radovanović.
      Broj umrlih je, smatra on, kod nas čak manji nego što bi se očekivalo.
      “Prosek godina umrlih je 67, a na Zapadu je 50 odsto preminulih iz staračkih domova, i imali su svi preko 80 godina. Ne bih tako lako upoređivao Srbiju sa Belorusijom, kad je u pitanju zaraženost i smrtnost. Čak su i Belgijanci rekli da su mnogi umrli od korone, a da to nije dokumentovano. Ako je jedna osoba umrla od korone, i svi durgi u njenoj okolini su posle smrti proglašeni žrtvama kovida-19, iako im nije rađen test. Kod nas je bilo obrnuto. Neki koji su i umrli od od korone, rečeno je da su preminuli od infarkta ili šloga. Tako da su brojke u slučaju epidemija uvek vrlo relativne i svako poređenje je rizično, čak nezahvalno” objašnjava dr Radovanović.
       
      Na mapi istoka Evrope crvene se zaraženi Srbije i Belorusije
      NOVA.RS Srbija se našla na mapi država sa najviše zaraženih u Istočnoj Evropi, deli isto mesto, rame uz rame, sa Belorusijom, u kojoj koronu "leče" votkom.  

×
×
  • Креирај ново...