Jump to content
konstantin

Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Svetu Tajnu pokajanja ces dostojno savrsavati tek onda kada budes ne koristoljubiv, vec duseljubiv, kada budes strpljiv, a ne razdrazljiv. O, kako veliku ljubav prema bliznjem treba da imas da bi ih dostojno, bez zurbe i plahovitosti, strpljivo ispovedao! Svestenik koji ispoveda treba da ima na umu da biva radost na nebu zbog jednoga grjesnika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10). I kako on treba da se trudi da pobudi pokajna osecanja u onima koji se kaju, koji ne znaju za sta da se pokaju kao sto treba. Svestenik jos treba da se opominje kako je apostol dan i noc poucavao svakog od novoprosvecenih hriscana, poucavao sa suzama (Dap. 20, 31). Svako koristoljublje u Bozjem delu mora biti odbaceno, nagradu treba nalaziti jedino u Bogu – Duseljupcu. Pitaj za grehove i poucavaj cvrsto i iskreno, a ne mlako i neiskreno; cvrsta rec ce izazvati cvrsto pokajanje, brzo ce prodreti u srce i istisnuti suzu umilenja i skrusenosti srdacne; ali ako svestenik ne pita cvrsto, vec mlako, ne svim srcem, onda se i duhovna deca, videci mlakost i neiskrenost oca duhovnog, nece nastrojiti na dusevno, srdacno kajanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Otvarajuci drugima krstenjem vrata u Carstvo nebesko, zar necemo i sami uci? Ociscujuci druge pokajanjem i razresujuci tudje grehove, zar necemo dobiti oprostaj svojih grehova? Sjedinjujuci druge sa Hristom u Svetoj Tajni Pricesca, zar se sami necemo isto tako sjediniti sa Njim u nezalazni dan Carstva Hristovog? Podajuci u miropomazanju blagodat Duha Svetoga koja ukrepljuje i kojom uzrastamo, zar i sami necemo dobiti kreposti i snage od Svesvetog Duha i umnoziti darove svoga duha? Zaista se cvrsto nadamo da cemo dobiti obecana dobra blagodacu, milosrdjem i covekoljubljem Spasa naseg Boga. Daj Boze da ih i svi dobiju! Samo da se ne razlenjimo, ne klonemo, da staranje za tijelo ne pretvaramo u pohote (Rim. 13, 14), da cuvamo tajnu vjere u cistoj savjesti (1. Tim. 3, 9) i da napredujemo u ljubavi prema Bogu i bliznjem.

*******

Sto je vise ljudi za koje izmoljavas dobra od Gospoda i sto su visa ta dobra, to se djavo jace suprotstavlja svesteniku koji se moli kako zbog njegove usrdne, plamene molitve Bog ne bi dao ta dobra, jer: po vjeri vasoj, receno je, neka vam bude (Mt. 9, 29), i ako mozes vjerovati, sve je moguce onome koji vjeruje (Mk. 9, 23). Ali gde se umnozavaju lukavstva djavola, tamo izobiluje blagodat Bozja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Tokom molitve, prilikom jakih iskusenja od djavola, sve svoje brige polozi na Gospoda, jer se On stara za tebe (1. Pt. 5, 7). Na molitvi samo veruj u Gospoda, da ti je sa desne strane, i sve ce ti biti moguce.

******

Kada sagresis pedeseti i stoti put u toku dana i obuzme te krajnja djavolska camotinja i gubljenje svake nade u Bozje milosrdje, reci iz dubine duse sa Metafrastom: "Znam, Vladiko moj, da bezakonja moja nadvisise glavu moju, ali je bezmerna velicina milosrdja Tvoga, i neiskazana milost nezlobive dobrote Tvoje, i nema greha koji pobedjuje covekoljublje Tvoje. Stoga ucini cudo, cudesni Care, nezlobivi Gospode, i na meni gresnom, pokazi silu dobrote Tvoje, i obelodani jacinu samilosnog milosrdja Svog, i primi mene gresnog koji Ti se obracam. Primi me, kao sto si primio bludnoga sina, razbojnika, bludnicu! Primi mene koji sam neizmerno zgresio i recju, i delom, i sramnom pohotom, i nerazumnom pomislju, i nemoj me pravednim sudom Tvojim karati, niti pravednim gnevom Tvojim kazniti. Pomiluj me, Gospode, jer sam ne samo nemocan, nego sam i Tvoje stvorenje. Ti si utvrdio na meni strah Tvoj, a ja pred Tobom ucinih zlo. U Tebe se uzdam, Boze moj! Ako postoji nada na moje spasenje, ako covekoljublje Tvoje nadilazi bezbrojno mnostvo bezakonja mojih, budi mi spasitelj, i po milosrdju Svom i milosti Svojoj otpusti, ostavi mi sve sto ti zgresih, jer se dusa moja ispuni mnogim gresima, i u meni nema nade na spasenje. Pomiluj me, Boze, po velikoj milosti svojoj, i nemoj mi uzvratiti po delima mojim, i nemoj me osuditi po postupcima mojim, nego obrati, zastiti, izbavi dusu moju od zala koja rastu zajedno sa njom, i od zlih pothvata. Spasi me radi milosti Svoje: neka onde gde se umnozio greh, jos vecma izobiluje blagodat Tvoja i ja cu Te hvaliti i proslavljati uvek, u sve dane zivota svoga. Jer si ti Bog onih sto se kaju, i Spasitelj onih sto grese."10

Share this post


Link to post
Share on other sites

Trudi se da sav zivot svoj pretvoris u sluzenje Bogu: citas li sto kod kuce, otpocinji to delo kratkom srdacnom molitvom kako bi te Bog urazumio i umudrio u veri i blagocascu i u brizljivom ispunjavanju tvojih obaveza; nikada ne citaj iz dokolice, da ubijes vreme; time ces uniziti rec koja sva treba da sluzi nasem spasenju, a ne praznoslovlju, i kao sredstvo za uzivanje i prijatno provodjenje vremena; govoris li sa bliznjim, govori razumno, promisljeno, poucno, na nazidanje; praznoslovlje kao otrov zmijski izbegavaj, pamteci da ce za svaku praznu rijec koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda (Mt. 12, 36), to jest cuce pravednu presudu Sudije; ucis li decu svoju ili tudju, pretvaraj delo u sluzenje Bogu, uceci ih sa usrdjem, prethodno dobro razmislivsi o sredstvima za jasno, razumljivo, potpuno (po mogucnosti) i plodno poucavanje. Imenom Gospodnjim i silom krsta pobedjuj lukavstva neprijatelja koji nastoji da te smuti, pomraci, stegne, raslabi. Cak ako jedes, pijes ili sta drugo uobicajeno cinis, sve cini na slavu Bozju (Isp. 1. Kor. 10, 31).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vladaru moj, Gospode Isuse Hriste! Moj brzi, prebrzi Zastitnice koji me ne postidjujes! Blagodarim Ti od sveg srca svoga sto si me cuo milostivo kada sam Te u pomracenosti, teskobi i plamenu vrazjem pozvao, sto si me prebrzo, snazno, milosrdno izbavio od neprijatelja mojih i darovao srcu mome prostranstvo, lakocu, svetlost! O, Vladaru, kako sam stradao od lukavstava neprijateljevih, kako si mi blagovremeno pruzio pomoc i kako je ocigledna bila Tvoja svemoguca pomoc! Slavim dobrotu Tvoju, Vladaru Koji si spreman da pomognes, nado ocajnih; slavim Te jer nimalo nisi posramio lice moje, nego si me milostivo od pomracenosti i bescasca paklenog izbavio. I kako da posle toga ikada gubim nadu da ces cuti i pomilovati mene jadnog? Prizivacu, uvek cu prizivati najsladje ime Tvoje, Spasitelju moj; a Ti me, o preneizmerna Dobroto i u buduce, kao i uvek, spasavaj po beskrajnom milosrdju Tvom, jer je ime Tvoje – Covekoljubac i Spas!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Boze moj, kako ljubav i iskreno saosecanje bliznjeg sa nama prija srcu nasem! Ko ce opisati to blazenstvo srca prozetog osecanjem ljubavi drugih prema meni i moje ljubavi prema drugima? To je neopisivo! Ako nam je ovde, na zemlji, uzajamna ljubav tako slatka, kakvom cemo se tek onda sladoscu ljubavi preispuniti na nebesima, ziveci zajedno sa Bogom, sa Bogomajkom, sa nebeskim Silama, sa svetim Bozjim ljudima? Ko moze da zamisli i opise to blazenstvo i ima li sta prolazno, zemaljsko sto necemo zrtvovati radi dobijanja takvog neizrecivog blazenstva nebeske ljubavi? Boze, ime Ti je Ljubav, nauci me istinskoj ljubavi, jakoj kao smrt. Evo, preizobilno sam okusio sladosti njene od zajednice sa vernim slugama i sluskinjama Tvojim u duhu vere u Tebe, i preizobilno sam njome umiren i ozivotvoren. Ucvrsti, Boze, to sto si ucinio u meni! O, kada bi tako bilo u sve dane! Daruj mi da cesce imam zajednicu vere i ljubavi sa vernim slugama Tvojim, sa hramovima Tvojim, sa crkvom Tvojom, sa udovima Tvojim!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imaj na umu: razum je sluga srca, koje je zivot nas; ako on vodi srce ka istini, ka miru, ka zivotu – ispunjava svoje naznacenje, on je istina; ako vodi ka sumnji, ka bespokojstvu, mucenju, camotinji, mraku – on odstupa od svog naznacenja i sigurno je lazan (lazno nazvanoga znanja) – 1. Tim. 6, 20. Ako srce zbog vere u nesto oseca spokojstvo, radost, lakocu – to je dovoljno; od razuma ne treba zahtevati dokaze istinitosti te stvari; ona je nesumnjivo istinita, u to srce uverava svojim zivotom, jer je cilj svih traganja istina i zivot.

*******

Bog je vecno budan i zato Mu se uvek treba moliti budnim i trezvenim umom i srcem: budite trezveni u molitvama (1. Pt. 4, 7), receno je, i jos treba odgoniti od sebe rasejanost i lenjost. Ne dopusti da molitva tvoja iscili i da od nje ostanu samo hladne reci, nego neka odise toplotom duha, kao vlazni i topli hleb, tek izvadjen iz peci.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Brate, ti osecas u srcu ubistvenu zlobu prema bliznjem, muce te zle misli o uvredama koje ti je naneo. Evo ti sredstva da se izbavis od unutarnje teskobe: zamisli mnostvo svojih grehova, bezbrojno mnostvo, i zivo zamisli kako ih na tebi trpi Vladika zivota tvoga, kako ti, ako Ga za to iskreno molis, svakodnevno oprasta bezbrojna sagresenja tvoja. A ti ne zelis da oprostis bliznjem nekoliko varnica strasti koje je u njemu izazvao djavo. Uzdahni, ako mozes, otplaci zbog svog bezumlja, osudi neizostavno samo sebe, niposto ne bliznjeg – i evo, spremno ti je pomilovanje od Vladike: teskoba unutarnja ce kao dim isceznuti, misli ce se razbistriti, srce ce se umiriti i opet ces hoditi slobodna srca; nauci sebe na nezlobivost tako sto prekore, klevete, uvrede kao da neces slusati ti, nego neko sasvim drugi, ili senka tvoja; ne dopustaj podozrivost. Hodih u nezlobivosti mojoj. (Ps. 25, 1) Kad ustane gresnik naspram mene, postadoh gluvonem i ponizih se i ucutah. (Ps. 38, 2–3) A ja kao gluv ne slusah, i kao nem ne otvarah usta svoja. (Ps. 37, 14)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dusa nasa je jedna i jedinstvena, zato ne moze u isto vreme da voli i Boga i, na primer, novac, hranu, pice, ili bliznjeg i istovremeno novac, hranu i pice; zato se i kaze: niko ne moze dva gospodara sluziti; jer ili ce jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili ce se jednoga drzati, a drugoga prezirati. Ne mozete sluziti Bogu i mamonu. (Mt. 6, 24) Zato i psalmopojac Duhom Svetim kazuje: bogatstvo ako tece, ne prilagajte (mu) srce (Ps. 61, 11). Tako svaki hriscanin da se boji prilagati srce novcu, hrani, picu, lepoj odeci, lepo uredjenom stanu, knjigama, svetovnoj muzici; nemoj voleti, nemoj maziti telo svoje nicim, ma sta to bilo: veseljima, ili lepom spoljasnjoscu, jelima i napitcima, snom, neradom i lenjoscu, besramnim delima, igrama, ispraznim putovanjima, ispraznim knjigama i predstavama. Jedino Boga zavoli svim srcem, svom dusom, i svom snagom, i svom mislju, i bliznjeg, kao sebe samog, a prema svemu ostalom u svetu budi ravnodusan, ni prema cemu ne budi pristrascen i pohlepan. I revnuj u prostoti da u svemu Bogu, Bicu jedinstvenom, mio budes. Odstrani lukavstvo, sumnju, maloverje i dvolicnost od duse svoje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne vredjaj se ako kogod neiskreno govori ili postupa sa tobom: jer da li ti uvek iskreno govoris i postupas sa drugima? Nisi li neretko licemeran? Da li sa Bogom u molitvi uvek besedis iskreno, nelicemerno? Ne desava li se da usta cesto izgovaraju istinu, dok srce laze? Da li iskreno, cistosrdacno zivis pred Bogom? Ako si neiskren pred Bogom i pred ljudima, cesto si lazljiv i licemeran – ne gnevi se ako su i drugi prema tebi neiskreni, licemerni. Cime covjek grijesi, time biva kaznjen (Prem. 11, 17). Budi blag prema drugima u onome u cemu si i sam gresan.

*****

* * *

Reci molitve nalik su kisi ili snegu, ako se izgovaraju sa verom i saosecanjem: svaka od njih sadrzi svoju snagu i svoj plod. Kapi kise koje padaju kao neprekidna nit ili pahulje koje veju, napajaju zemlju i ona radja i daje plod; tako i reci molitve – taj dazd dusevni – svaka ponaosob, napajaju dusu i ona daje plodove vrline uz sadejstvo Svetoga Duha, narocito ako postoji jos i dazd suza.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaka rec Svetog Pisma, svaka rec Bozanstvene liturgije, jutrenja i vecernja, svaka rec svetotajinskih molitava i molitvoslovlja u sebi ima njoj odgovarajucu i u njoj sadrzanu snagu, slicno znamenju casnog i zivotvornog krsta. Takva blagodat svojstvena je svakoj crkvenoj reci zbog obitavajuceg u Crkvi ipostasnog Logosa Bozjeg Koji je postao covek, Koji je Glava Crkvi. Pa i svaka istinita dobra rec ima njoj odgovarajucu snagu zbog Bozje Reci koja sve ispunjava. I sa kakvom paznjom i strahopostovanjem treba izgovarati svaku rec, sa kakvom verom! Jer Rec je Sam Sazdatelj – Bog, i Recju je sve iz nebica privedeno u bice.

*****

Svete Tajne se nazivaju Bozanskim darovima zato sto nam ih Gospod podaje sasvim badava, besplatno, nezasluzeno s nase strane; umesto da nas kaznjava za bezbrojna bezakonja nasa koja se cine svakoga dana, sata, trena i predaje smrti duhovnoj, Gospod nam u Svetim Tajnama podaje oprostaj i ociscenje od grehova, osvecenje, mir dusevnih sila, iscelenje i zdravlje duse i tela i svako dobro, samo po veri nasoj. A ako nam Vladika svakodnevno badava za hranu podaje Sebe Samog, Svoje Bozanske Tajne, nismo li duzni da neodlozno dajemo badava, besplatno propadljiva dobra: novac, hranu, pice, odecu – onima koji ih od nas traze? I kako mozemo da se ljutimo na one koji badava jedu hleb nas, kada i sami badava jedemo neprocenjivu i besmrtnu hranu– Telo i Krv Gospodnju? Koji tvoje uzme, ne isti. (Lk. 6, 30)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ako ne budes lenj za usrdnu molitvu za druge, na molbu njihovu ili sam i zajedno sa njima, dobices milost od Boga – blagodat Bozju u srcu koja ti pricinjava zadovoljstvo i ukrepljuje te u veri i ljubavi prema Bogu i bliznjem. To su reci istine, zasnovane na iskustvu. Mi se obicno ne tako rado, vise prinudno ili po navici molimo za druge, bez potpunog ucesca srca; treba da prinudjujemo sebe da se molimo iz sveg srca, sa velikom verom, sa velikom smeloscu, kako bismo dobili veliku i bogatu milost od stedrog i dobrocinstvima neizmerno sklonog Boga. Ali neka iste, receno je, s vjerom, ne sumnjajuci nista; jer koji sumnja on je kao morski val sto ga vjetar podize i vitla (Jak. 1, 6). Gospodu, tom svima zajednickom Ocu, milo je kada se rado, sa verom i ljubavlju jedni za druge molimo, jer On je Ljubav, spremna da pokazuje milost prema svima zbog uzajamne ljubavi. Sveti Duh je rekao: molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite (Jak. 5, 16). Vidis kako je Bogu ugodna i delotvorna molitva jednih za druge.

*******

Kada se molis Bogu, blizinu Njegovu ne zamisljaj drugacije do tako da Njime svakog trena dises, da se kreces, prosvecujes, osvecujes, uspokojavas, tesis i ukrepljujes – jednom recju, da Njime zivis, po Pismu: jer u Njemu zivimo, i krecemo se, i jesmo. Koji daje svima zivot i dihanje i sve (Dap. 17, 28; 25). Blizu ti je Bog (rijec), u ustima tvojima i u srcu tvome… Jer ako ispovijedas ustima svojim da je Isus Gospod, i vjerujes u Njega u srcu svojemu, bices spasen. (Rim. 10, 8; 9)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hriscanin treba da se moli za sve hriscane kao za sebe da im Bog daruje napredak u zivotu i veri i razumu duhovnom, i oslobodjenje od grehova i strasti. Zasto? Zbog hriscanske ljubavi koja u svim hriscanima vidi svoje udove i udove Hrista Boga, svima zajednickog Spasitelja, zeli im isto sto i sebi, a isto tako na sve nacine nastoji da im cini isto sto i sebi.

* * *

Ikone drzimo u svojim domovima i poklanjamo im se, izmedju ostalog, da bismo pokazali da su oci Gospoda Boga i svih nebeskih zitelja neprestano upravljene na nas i da vide ne samo sva dela nasa, nego i reci i pomisli, i zelje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Neprestano pazi da ne presahne u tebi duhovni zivot, duhovno umovanje. Razmisljaj cesce o svemu onome sto citas i pojes ili slusas u crkvi ili ponekad kod kuce. Zivi zivotom svetih, molitvom, umom njihovim, vrlinama njihovim: krotoscu, smirenoumljem, nezlobivoscu, nepostedjivanjem sebe i odricanjem od sebe, od svog spokoja, blagostanja i uzivanja radi ljubavi prema Bogu i bliznjem, trpljenjem, hrabroscu, borbom, njihovom verom, nadom, ljubavlju. Neka budu bedra tvoja opasana i svjetiljka zapaljena. A ti slican covjeku koji ceka gospodara svojega kada ce se vratiti sa svadbe. (Isp. Lk. 12, 35–36)

******

Ako citas svetovne casopise i novine da bi iz njih izvukao ono sto je korisno za tebe kao gradjanina i hriscanina i porodicnog coveka, onda najvise i najcesce citaj Jevandjelje i dela Svetih Otaca, jer je za hriscanina greh citati svetovna dela a ne citati dela bogonadahnuta. Pratis dogadjaje u spoljnom svetu: ne ispustaj iz vida ni svoj unutarnji svet, svoju dusu: ona ti je bliza i dragocenija. Citati samo novine i casopise znaci ziveti samo jednom stranom duse, a ne svom dusom, ili ziveti samo po telu, a ne po duhu. Sve svetsko sa svetom ce se i okoncati. I svijet prolazi i pohota njegova, svi pothvati njegovi; a onaj koji tvori volju Boziju ostaje vavijek (1. Jn. 2, 17).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sta je lazna blagodarnost Bogu? Lazna blagodarnost je kada, dobijajuci od Boga stedre, nezasluzene darove duhovne i materijalne, ljudi jezikom za njih blagodare Bogu i upotrebljavaju ih samo u svoju korist, ne deleci ih sa bliznjima; dobijaju ih i sakrivaju u svoje riznice, skrinje, biblioteke, lisavajuci tako mnogu bracu svoju duhovnog prosvecivanja, izgradjivanja, utehe ili hrane, pica, odece, stana, lecenja u bolesti ili premestanja s jednog radnog mesta na drugo radi zaradjivanja sredstava za hranu. Takva blagodarnost je lazna i bogoprotivna. To znaci: jezikom blagodariti, a na delu pokazivati krajnju neblagodarnost i zlu narav. A kako je mnogo takvih blagodarnih ili, tacnije, neblagodarnih!

*****

Nauka nad naukama je pobedjivanje greha koji zivi u nama, ili strasti koja deluje u nama; na primer: velika je mudrost ni na koga i ni zbog cega se ne ljutiti, ni o kome zlo ne misliti, ako nam je ko i pricinio zlo, nego mu na sve nacine prastati; mudrost je preziranje pohlepe, slasti, a ljubav prema nesticanju i jednostavnosti u hrani i picu uz stalnu umerenost; mudrost je nikome ne laskati, nego svakome neustrasivo govoriti istinu; mudrost je ne zanositi se lepotom lica, nego u svakom lepom i ruznom coveku postovati lepotu ikone Bozje koja je ista u svih; mudrost je voleti neprijatelje i ne svetiti im se ni recju, ni mislju, ni delom; mudrost je ne gomilati bogatstva, vec podavati milostinju siromasima, da steknemo sebi riznicu na nebesima koja se nece isprazniti (Lk. 12, 33). Avaj, mi skoro svaku nauku izucismo, a nauku udaljavanja od greha nikako ne ucismo i cesto se ispostavlja da smo potpune neznalice u toj moralnoj nauci. I znaci da su istinski mudri, istinski uceni bili sveti, istinski ucenici istinskog Ucitelja–Hrista, a svi mi, takozvani uceni – neznalice smo, i sto smo uceniji, to smo vece neznalice, zato sto ne znamo i ne cinimo jedino sto je potrebno, nego sluzimo samoljublju, slavoljublju, slastoljublju i pohlepi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...