Jump to content
konstantin

Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

Оцени ову тему

Recommended Posts

Zao i gord covek uvek je spreman da u drugima vidi samo gordost i zlobu, i raduje se ako o nekom od njegovih poznanika, posebno onih koji zive srecno i bogato, ali mu dusevno nisu bliski, drugi govore lose, i sto losije govore, on se vise raduje sto su drugi losi i sto je on u poredjenju sa njima savrsenstvo, i spreman je da u njima vidi samo zlo i da ih poredi sa demonima. Aj, zlobe! Aj, gordosti! Koliko odsustvo ljubavi! Ne, ti i u zlom coveku nadji nesto dobro, i zaraduj se zbog tog dobra, i sa radoscu govori o njegovim dobrim osobinama. Nema coveka u kome ne bi bilo bar neceg dobrog; a zlo koje je u njemu pokrivaj ljubavlju i moli se za njega Bogu da Bog rdjave dobrotom Svojom obrati u dobre (Molitva jereja na Liturgiji Vasilija Veliko). Sam ne budi bezdan zla.

*******

Ako u cemu sagresis pred Bogom (a mi premnogo gresimo svakoga dana), tog istog trena govori u srcu svome, sa verom u Gospoda koji cuje vapaj srca tvoga, sa smirenom svescu i osecanjem svojih grehova, psalam Pomiluj me, Boze, po velikoj milosti Svojoj, i izgovori srdacno ceo psalam; ako nije delovao jedanput, ucini to drugi put, samo ga izgovori jos srdacnije, jos osecajnije, i tada ce ti odmah zasjati od Gospoda spasenje i mir dusi tvojoj. Tako se vazda skrusavaj: to je pouzdano, provereno sredstvo protiv grehova. A ako ne dobijes olaksanje, sam si kriv; znaci, molio si se bez skrusenosti, bez smirenja srca, bez cvrste zelje da od Boga dobijes oprostaj grehova; znaci, slabo te je ranio greh.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gospode, daj mi uvek srce krotko, pogled jasan, otvoren, krotak. Amin! Slava, Gospode, promeni koja je u meni ucinjena desnicom Tvojom, blagodarim Ti, jer si uklonio od mene ostro trnje strasti mojih i teskobu moju, i sramotu moju, i nemoc moju, a darovao si mi mir, tisinu, slobodu, snagu, smelost. I ucvrsti to sto si ucinio u meni. Slava snazi vere, snazi molitve: jer sve sto istem od Tebe u molitvi verujuci, dobijam po reci Tvojoj (Mk. 11, 24). Blagodarim Ti, Gospode, jer me iz mrtvih toliko puta podizes (2. Kor. 1, 9), i smrtno, grehovno carstvo u meni razaras.

isus-sinai

Share this post


Link to post
Share on other sites

Post je dobar ucitelj: 1. on svakome ko posti brzo stavlja do znanja da je svakom coveku potrebno veoma malo hrane i pica i, uopste, da smo zedni i da jedemo, pijemo daleko vise nego sto je potrebno, to jest vise nego sto trazi nasa priroda; 2. post dobro pokazuje ili iznosi na videlo sve nemoci nase duse, sve njene slabosti, nedostatke, grehove i strasti, kao sto mutna, stajaca voda koja pocinje da se cisti pokazuje kakvih sve gmizavaca u njoj ima ili kakvo je smece u njoj; 3. on nam pokazuje svu neophodnost da svim srcem pribegavamo Bogu i da od Njega istemo milosti, pomoci, spasenja; 4. post iznosi na videlo sva lukavstva, podmuklost, svu zlobu bestelesnih duhova kojima smo ranije, ne znajuci, sluzili, cije se podmuklosti, sada kada nas je obasjala svetlost blagodati Bozje, jasno pokazuju i koji nas sada zlobno proganjaju zbog napustanja njihovih puteva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vasa dusa iste istinski zivot, sebi srodnu hranu, hranu za um – istinu, za srce – mir i blazenstvo, za volju – normalno usmerenje ili zakon. Odlazite u crkvu: ona ce vam sve to pruziti u izobilju; ona sve to poseduje preizobilno. Ona je stub i tvrdjava istine (1. Tim. 3, 15), zato sto je u njoj rec Bozja koja pokazuje pocetak svih stvari, pocetak ljudskog roda, stvaranje coveka po liku i podobiju Bozjem, pad njegov, vaspostavljanje njegovo preko Spasitelja ljudi, sredstva za spasenje, veru, nadu i ljubav. Ona nam pruza mir i blazenstvo kroz svoje Bogosluzenje i osobito kroz Svete Tajne, ona poziva: hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni i Ja cu vas odmoriti (Mt. 11, 28); ona nas uci pravom putu koga nasa volja treba stalno da se drzi i koji ce nas privesti vecnom zivotu: to je put zapovesti Bozjih.

*****

Zvuk crkvenih bogosluzbenih stiva, pesama, molitava i molbi – glas je dusa nasih koji je izraz shvatanja i osecanja nasih duhovnih potreba i nasusnih neophodnosti; to je glas celog covecanstva koje shvata i oseca svoju nevolju, svoju nesrecu, svoju grehovnost, potrebu za Spasiteljem, potrebu za blagodarenjem i slavoslovljenjem za bezbrojna dobrocinstva i beskrajna savrsenstva Bozja. Divne su te molitve i pesme; one su disanje Duha Svetoga!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zar uzalud svakodnevno po nekoliko puta citamo Trisveto i "Oce nas" i druge molitve jutarnje i vecernje? Zar se pomocu njih ne ociscujemo od grehova nasih, necistota nasih, zar se ne izbavljamo od iskusenja, nevolja i napasti? Zar je uzaludno osenjivanje krsnim znamenjem? O, ne: ono neprestano blagotvorno deluje na nas i na one koje sa verom njime osenjujemo, narocito svestenicki blagoslov. Dakle, neprestano cemo slaviti milosrdje i silu Gospoda naseg Isusa Hrista koji nas cuje i spasava nas nedostojne po milosti Svojoj, radi imena Svoga svetoga.

*****

Zasto je potrebno i moliti se kod kuce, i ici u crkvu na Bogosluzenje? A zasto jedes i pijes, i ides na svez vazduh svakoga dana, ili radis svakoga dana? Da bi odrzavao zivot tela i jacao ga. I moliti se valja neprestano da bi se odrzavao i podsticao zivot duse, da bi se krepila dusa koja boluje od grehova, da bi se cistila, kao sto i hranu i kakvo pice koristis radi ociscenja od skodljivih tecnosti ili necistota. Stoga, ako se ne molis, veoma nerazumno i nerazborito postupas, telo na sve nacine odrzavajuci, zadovoljavajuci, ukrepljujuci, a dusu zanemarujuci. Znaj, svaki covek je jedinstvo dvaju nacela, buduci da se sastoji od duse i tela

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zasto se desava da jedna zla rec, rec klevete, na nas ostavlja najneprijatniji utisak, potresa do dubine duse, dok, naprotiv, ponekad hiljade dobrih reci, na primer o Bogu i Njegovim delima u svetu, uopste ne dopiru do srca i nestaju u vazduhu? Dolazi djavo i odnosi rec posejanu u srcima ljudi, a sam, s druge strane, seje i gaji u nasim srcima semena zlobe i ne propusta ni najmanju priliku da u nama poseje neprijateljstvo i zavist prema bliznjem. Dovoljan je samo pogled bliznjeg, cesto nevin, ali koji nam se ucinio podozrivim, da bi u nama posejao osecanje neprijateljstva prema njemu. Dakle, necemo primati k srcu nikakvo zlo koje nam je bliznji pricinio namerno ili nenamerno, znajuci njegovog vinovnika i to da svijet sav u zlu lezi (1. Jn. 5, 19) od svog pocetka, nego cemo biti dobrodusni pri svakoj nanetoj uvredi, moleci se za one koji nas vredjaju kao za dobrocinitelje, jer se i u samoj uvredi njihovoj cesto cuju reci dobronamerne, premda i ne poticu iz dobrog srca. Neka ih Gospod urazumi i neka im to ne uzme za greh, a mi cemo biti obazriviji, da ne bismo dali mesta djavolu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U ovom veku neprestano padamo u sagresenja, a toliko smo samoljubivi da ne zelimo da trpimo nikakvo izoblicavanje, narocito pred drugima; ali u buducem veku nasa sagresenja ce biti izoblicena pred celim svetom. Secajuci se tog strasnog suda, podnosimo u smirenju i nezlobivosti ovdasnja izoblicavanja, i ispravljajmo se od svih nasih nedostataka i grehova; posebno podnosimo izoblicavanja od nacelnika, a njih neka urazumi Gospod da ne izoblicavaju sa zlobom, vec sa ljubavlju i duhom krotosti.

*****

Treba zaliti svakog zlog coveka, a ne osecati zlobu prema njemu, i tako ne ugadjati satani; jednostavno i na svakog neprijatelja gledati kao na stvorenje Bozje, kao na stvorenog po ikoni Bozjoj i kao na ud svoj, i ne ispunjavati se zlobom prema njemu, to jest ne biti djavo, jer covek koji oseca zlobu jeste djavo onda kada je oseca. Treba uvek biti krotak, nezlobiv, dobrodusan, trpeljiv, kao da ne primecujes zlobu u drugima, treba pobedjivati dobrim – ljubaznoscu, dobrocinstvom – zlo (Rim. 12, 21), ili zle ljude. Neka izbavi Bog od zle podozrivosti pri kojoj ljudi sve u bliznjem okrecu na zlo: pokret, gest, pogled, glas, korak, svaku rec.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sve zrtve i milostinje koje se podaju prosjacima nece zameniti ljubav prema bliznjem ako je nema u srcu; zato se pri udeljivanju milostinje uvek valja starati o tome da se ona podaje sa ljubavlju, iskrena srca, rado, a ne zlovoljno i zalosno. Sama rec milostinja pokazuje da ona treba da bude delo i zrtva srca, i da treba da se daje sa umilenjem ili zaljenjem zbog mukotrpnog stanja prosjaka, i sa umilenjem ili skrusenoscu zbog svojih grehova, radi cijeg ociscenja se podaje milostinja; jer milostinja, po Svetom Pismu, ociscuje od svakog greha (Tov. 12, 9; nas prevod). Ko daje milostinju nerado i zlovoljno, skrto, taj nije poznao svoje grehove, nije poznao samoga sebe. Milostinja je cinjenje dobra pre svega onome ko je daje.

******

Ne daj da te zlo bliznjih pobijedi, nego pobijedi zlo dobrim (Rim. 12, 21) pre svega – molitvom za one koji cine zlo. Sami sebe, jedan drugog i sav zivot nas, sa svim nedostacima, uzajamnim uvredama, Hristu Bogu predajmo. Sami se nikome nemojmo svetiti, ni jednom zlom pomislju ili namerom, nego ostavimo Bogu da se za nas sveti. Moja je osveta, Ja cu vratiti (Rim. 12, 19 /5. Moj. 32, 35/), govori Bog. Treba ljubiti i neprijatelje: ta njih djavo uci i podstice na neprijateljstvo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gospode, daj mi da Ti upucujem moljenja za ceo svet i za svu punocu crkve uvek sa ljubavlju sveobuhvatnom, nelicemerno, jer sam, po blagodati Tvojoj, molitvenik za sve ljude i za vlastite grehove. Daj mi, Gospode, Boze Oce, da sazrcavam ljubav Tvoju neizrecivu prema svetu, koja nam je darovala Sina Svog ljubljenog, jedinorodnog. Daj mi, Boze, Sine Bozji, da sazrcavam Tvoje samounizavanje u svetu i na krstu radi spasenja naseg; daj mi Boze, Duse Sveti, da sazrcavam blagodat Tvoju koja se preizobilno izlila i izliva na svet zaslugama Gospoda Isusa Hrista, koja tako cesto ispunjava i moje jadno srce; Trojice Sveta, daj mi da Te neprestano slavim srcem i ustima, a narocito delima.

*****

Bestelesni neprijatelj nas snazno napada tokom Bogosluzenja jer se tada vrsi, nasim posredstvom, blagodacu Bozjom, preporod dusa nasih; zato, nemojmo klonuti zbog podvala neprijateljevih, nego budimo hrabri i cvrsti, srdacnim ocima gledajuci na Podvigopoloznika Hrista koji nevidljivo pred nama stoji i tajno vrsi preporod u dusama.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sveti ljudi Bozji su cvetovi divni, neuvenljivi, miomirisni. Nemoj se usnama koje smrde od grehova doticati tog cveca, dakle, moli im se cistim srcem i cistim ustima, ne nemarno, ne rasejanih misli, vec sa strahopostovanjem, polako. Oni su slovesna nebesa; oni su na zemlji ziveli nebeski, cudesno, u velikim podvizima, u velikoj ljubavi, u velikom smirenju, nezlobivosti, trpljenju, samoodricanju, zavolevsi Boga vise od svega.

*****

O, nevidljivi Dobrocinitelju moj, Kojim neprestano zivim! Ti, Koji me cujes, Koji ispunjujes dobrima zelje srca moga, Koji me spasavas od grehova mojih, od zlodela nevidljivih neprijatelja, Ti Koji blagoustrojavas sudbinu moju, prosvecenje moje, pomoci moja, slavo moja, snago moja, utvrdjenje moje, kada cu Te ugledati? Kada cu ugledati Dobrocinitelja i Tvorca moga licem u lice? Ali ti, neprijatelju moj, djavole, sto neprestano plavis dusu moju grehom, podmukli, zavodljivi, zlobni, sto me neprestano ubijas, pomracujes, iznurujes, pokrivas stidom i sramom lice moje, kada cu se potpuno izbaviti od tebe blagodacu, milosrdjem i covekoljubljem Gospoda moga, Isusa Hrista? Kada ce ti biti oduzeta svaka mogucnost da u srce moje izlivas otrov zlobe svoje?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaki covek na zemlji boluje od grehovne groznice, od slepila grehovnog, obuzet je pomamom greha; a kako se greh najvise sastoji u zlobi i gordosti, to sa svakim covekom, kao sa onim koji pati od bolesti greha, treba postupati s krotkom ljubavlju – to je vazna istina koju cesto zaboravljamo; mi cesto, veoma cesto postupamo suprotno njoj: jednoj zlobi svojom ozlojedjenoscu pridodajemo drugu, gordosti se odupiremo gordoscu. Tako u nama zlo raste, a ne umanjuje se; ne leci se, nego se jos vise zarazava. Gospode, pomiluj nas, pomiluj rod ljudski!

********

Lecenje dusevnih bolesti (strasti) potpuno se razlikuje od lecenja telesnih bolesti. Kod telesnih bolesti treba se zadrzati na bolesti, isprati bolesno mesto blagim sredstvima, toplom vodom, toplim oblogama i drugo, a kod dusevnih bolesti nije tako: ako te je snasla bolest, ne zadrzavaj na njoj paznju, ne povladjuj joj, ne grej je, nego je tuci, raspinji je; cini potpuno suprotno onome sto ona trazi; obuzme li te mrznja prema bliznjem, sto pre je raspni i odmah zavoli bliznjeg; obuzme li te skrtost, sto pre budi darezljiv; pritisne li te zavist, sto pre zeli dobro; zaokupi li te gordost, brzo se ponizi do zemlje; obuzme li te srebroljublje, sto pre uznesi hvalu nesticanju i porevnuj za njega; muci li te duh neprijateljstva, zavoli mir i ljubav; savladjuje li te stomakougadjanje, sto pre porevnuj o uzdrzanju i postu. Sva umetnost lecenja bolesti duha sastoji se u tome da se na njima nimalo ne zadrzava paznja i da im se nimalo ne povladjuje, nego da se odmah odsecaju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako mnogo gube ljudi u kucnom razgovoru koji vode tek da bi o necemu pricali, time sto ne govore o Bogu! Kako bi ziv, plodan i raznovrstan bio njihov razgovor! Kod verujucih bi tada iz utrobe njihove potekle reke spasonosnih reci (Jn. 7, 38). Koliko bi takvi razgovori pruzili pouke, smirenja, istinske sladosti! Dok se sada, ne govoreci u kucnim krugovima o Bogu, vec o svetovnoj tastini, ljudi brzo iscrpljuju u razgovoru, dosadjuju i potom ubijaju dragoceno vreme u glupim igrama ili plesovima. Neprijatelj roda ljudskoga zapazio je tu slabost u ljudima da se bave ispraznim, tricavim razgovorima i uopste da provode vreme u ispraznim zabavama; on je izvukao i izvlaci za sebe iz te slabosti ogromnu korist: osnovao je pozorista, cirkuse – pravo ovaplocenje tastine, pravo ismevanje ljudske tastine, i bezumni medju ljudima, skloni tastini, lenjosti i neradu, rado posecuju ta pozorista i cirkuse, ne nalazeci za sebe boljeg zanimanja koje bi pruzilo spokojstvo i prijatnost njihovom duhu. Tastina nad tastinama – sve je tastina. Boga se boj, i zapovijesti Njegove drzi, jer to je sve covjeku. (Prop. 1, 2; 12, 13)

*****

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljubav Gospodnja veca je od ljubavi majcinske. Majka me je nosila u utrobi i donela me na svet Bozjim ustrojenjem, potom je pocela da me doji, miluje, nosi u narucju; a kada sam poceo da hodam, prestala je da me nosi u narucju svome, a jos ranije je prestala da me doji. I Gospod me uvek, tako reci, nosi u utrobi Svojoj: koji jede Moje tijelo i pije Moju krv u Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56), ili: posto nisi ni studen ni vruc, izbljuvacu te iz usta Svojih (Otk. 3, 16); uvek me nosi u narucju Svome: na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda Mnom (Isa. 49, 16); Koji drzi sve mocnom rijecju Svojom (); On je snaga moja, spokoj moj, sladost i radost moja, svetlost uma i srca moga; On me stalno hrani, kao sto mati doji, raznovrsnim proizvodima zemlje. On je moja hrana jaka i pice neiscrpno.6 Roditelji nas, posto odrastemo, ostavljaju, kao i mi njih, jer je receno: ostavice covjek oca svojega i mater, i prilijepice se zeni svojoj – Mt. 19, 5 – (ili doslovno shvacenoj, ili u prenesenom znacenju – Hristu, Koji je najvisa i najsvetija ljubav, veca od ljubavi zene koja voli). I Gospod nas od pocetka naseg postojanja do smrti nase ni jednog trena ne ostavlja (zidovi su tvoji jednako preda Mnom), svakog casa promisljajuci o nama, kao kvocka o svojim pilicima. On je nada i u smrti nasoj, On je zivot po smrti nasoj, On – uteha nasa na sudu Njegovom, On nas ni tada7 nece postideti, i uvesce nas u vecne stanove Carstva nebeskog.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Projavljivanje u ljudima satanske gordosti. Gordost se najcesce pokazuje u tome sto onaj ko je njome zarazen cini sebi jednakima sve ili bar mnoge koji su iznad njega po uzrastu, po vlasti, po sposobnostima, i ne trpi da bude ispod njih. Ako je gord covek potcinjeni, on ne postuje kako dolikuje nacelnika, ne zeli da mu se nakloni, ne postuje njegove naredbe, izvrsava ih nerado, iz straha; on izjednacava sebe sa svim obrazovanim ljudima i u poredjenju sa sobom ne daje prednost nikome ili veoma, veoma malom broju ljudi; ako je ucen ili cak neuk, sin ili kci, ne ukazuje duzno postovanje roditeljima i dobrociniteljima, narocito prostim i grubim, smatrajuci ih sebi jednakima i cak nizima od sebe. Treba se izuzetno cuvati poredjenja sebe sa drugima u bilo kom pogledu, i sebe smatrati nizim od svih, makar ti i zaista u necemu bio bolji od mnogih ili ravan veoma mnogima. Sve dobro u nama je od Boga, nije nase. To nije od vas, dar je Boziji; ne od djela, da se ne bi ko hvalisao. (Ef. 2, 8–9) Sve ove darove dijeli jedan i isti Duh… (Isp. 1. Kor. 12, 4; 11) I kako se tudjim dobrom gorditi i izjednacavati sa onima koji su Samim Bogom i drustvenim poverenjem postavljeni iznad mene? Dakle, ne sjedaj u zacelje, da ne bude neko ugledniji od tebe. Svaki koji sebe uzvisuje ponizice se, a koji sebe ponizuje uzvisice se. (Lk. 14, 8; 18, 14)

Share this post


Link to post
Share on other sites

O prinudjivanju sebe na svako dobro. Carstvo nebesko, receno je, s naporom se osvaja, i podviznici ga zadobijaju. (Mt. 11, 12) Stoga je potrebno neprestano prinudjivati sebe na istinu i dobro; na molitvi se u svakom trenutku valja prinudjivati da se svaka rec izgovara snazno, istinski, od srca; a u slucaju nesmotrenosti, nepaznje prema svome srcu, prinudjivanja sebe na iskrenost, molitva ce biti licemerna, lazna, bogomrska; treba ubedljivo za sebe samog govoriti reci molitve. Kada za tebe samog budu ubedljive molitvene reci, tada ce biti ubedljive i za Boga, a bez ubedjivanja sebe nemoj misliti da ces ubediti Boga da ti daruje kakvo dobro. Bog daje po srcu nasem (Ps. 19, 5): sto je vise iskrenosti, srdacnog zara u molitvi, to je stedriji dar.

******

Covece, opominji se da si moralna i fizicka nistarija; moralna – zato sto si sav – greh, strast, nemoc, i fizicka – zato sto je telo tvoje zemni prah; da bi time zivo, opipljivo pokazao svoje smirenje pred Bogom, kao sto su ga ocigledno izrazavali stari, a neki i sada, posipajuci glave svoje pepelom, skidajuci sa sebe sjajne haljine koje podsticu tastinu i sujetu u besmrtnom duhu covecjem. Dakle, covece, i najmanje dobro u tebi je od Boga, kao sto i najmanji mlaz vazduha koji se u tebi nalazi ili ga udises potice iz vazduha koji te okruzuje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...