Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

cloudking

Ateista kum na krstenju

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ти си требао том монаху да кажеш да си атеиста, и он да је то знао, не би никада пристао да крсти дете без кума, јер ти ниси кум. Тј, кум си, ал само на папиру, а не оно што истински кум представља, духовног оца, који треба да сведочи за кумче пред Богом, и да пази на њега, да буде добар човек, да га чува у цркви, да не залута изван цркве.

Како ово изгледа у пракси? Тј. како неко може мене да чува у цркви и да пази да не залутам ван цркве?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како ово изгледа у пракси? Тј. како неко може мене да чува у цркви и да пази да не залутам ван цркве?

Као и родитељ, колико физички родитељ може да те сачува да не паднеш и не сломиш главу. Тако исто и духовни, што се тиче твоје духовног стања. С тим, наравно, да је то добро повезано једно с другим: духовно стање, и физичко. Подразумева близак однос између кумова.

U pravu je za moj pojam onaj monah u vezi imena, jer nomen est omen, ime treba nešto i da govori o jednom čoveku, takva nam je tradicija. Imamo hiljadu domaćih imena, šta nam je to da dolazimo sa Rambo, Tarzan, Roki..?

Човек носи име, и он га освећује. Може да се зове и Туки :). Мада морам да се сложим да је веома битно какво име носиш. То може подоста да утиче какав ћеш касније постати човек, неке карактерне особине човека. По мени, треба објаснити људима колико је значајно које име дају деци, ал то се ради много раније, много пре чина крштења. Свако име поседује своје значење, и треба указати људима да се добро распитају шта то име значи, а не само да га бирају по звучности.

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni je praksa krstavanja dece jako veliki nonsens. jesam verujuci ali mislim da se ovakvim pristupom krstenje potpuno obesmisljava. krstenje mora da bude jasna i ne dvosmislena licna odluka koja je obicno odziv na "Boziji priziv" (sta got on kome bio) i posle koje covek zaista moze poznati Blagodat Duha Svetog.

ono objasnjenje da se to radi kako deca ne bi umrla ne krstena je cista i najobicnija glupost.

ako dete i umre to je volja Bozija te prema tome nema nikakvog straha od toga da ce "automatski" biti ....sta ti ja znam...poslano u pakao. sa druge strane poznato je da je krstenje kljucni dogadjaj u zivotu jednog hriscanina, gde on svojom slobodom koju kao zrela i odrasla licnost ima krece da zivi po "nauci Hristovoj" i time se "oblaci" u samoga Hrista (Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista oblekostesja aliluija....). prenebregnuti i zanemariti taj krucialni momenat kada jedna licnost pod punom svescu i pamecu resi da "umre" "stari covek" kako bi sam Bog rodio u njemu "novog coveka" (btw zato i dobija novo ime na krstenju), navodnim opravdanjem od nekakvog straha da dete ne umre ne krsteno je po meni VELIKA greska.

prvi hriscani koji su kao zajednica i kao pojedinci izgleda imali mnoooogo jasnije poznanje sustine i smisla odredjenih radnji, su svoje nekrstene pripremali tri godine za krstenje. to je bio toliko strog test istinske promene licnosti da nisu cak svi ni prolazili taj test, odnosno bivali krsteni.

e nek sad oni koji pricaju o grehu "ne krstenja" stave ovu strogu ranu hriscansku praksu u svoju vizuru pa me bas zanima kakvo objasnjenje ce da daju. jel to prvi hriscani nisu imali dovoljno ljubavi? ili ce pre biti da su bas imali mnogo ljubavi i da su zbog nje, ne zeleci da ucine nekome "medvedju uslugu", upravo insistirali na ovim stvarima kako bi upravo novokrsteni imao koristi od toga.

vera, blagodat.... to je odnos izmedju Boga i coveka.

pa cak i samo Hristovo rodjenje, koje je Bog naumio za coveka jos od njegovog postanja, je trezilo jedno "da" i jedan pristanak tamo neke devojcice, dakle pristanak coveka. Bog nista ne radi "automatski", sve je u "odnosu" i "slobodi".

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni je praksa krstavanja dece jako veliki nonsens. jesam verujuci ali mislim da se ovakvim pristupom krstenje potpuno obesmisljava. krstenje mora da bude jasna i ne dvosmislena licna odluka koja je obicno odziv na "Boziji priziv" (sta got on kome bio) i posle koje covek zaista moze poznati Blagodat Duha Svetog.

ono objasnjenje da se to radi kako deca ne bi umrla ne krstena je cista i najobicnija glupost.

ako dete i umre to je volja Bozija te prema tome nema nikakvog straha od toga da ce "automatski" biti ....sta ti ja znam...

Не бих се, Драгиша, сложио са тобом. Изнећу ти два примера.

Крстио сам се у са 28 год. и нити сам знао десет Божијих заповести, Символ вере, нити сам био верујући - укратко - дудук.

Кум на крштењу, мојих година, исто. Два дудука.

Ето, " дошло ми је " да се крстим пре венчања ( грађанског ) на моју крсну славу Светога Николу - и то сам урадио. Да ме је, тада, свештеник питао - рекао бих му да сам " православни атеиста ". Иако ми је и тај оксиморон, у оно време, био нејасан - тако сам се изјашњавао. Пошто сам се крстио на Светога Никола, за време Васкршњег поста - требало је да постим. То ми није падало на памет.

Штавише, био сам од оних ( да не улазим како је тога дошло ) који су " славу без прасета и алкохола док не паднеш под сто " - сматрали " пропалим догађајем ". Да скратим за Светога Николу моју Крсну славу изјутра сам се крстио - увече био " добрано " пијан. Нормално да је ово што сада препричавам грех који сам исповедио - па сада могу и јавно о томе.

Е, сада у вези крштења деце.

Моја познаница, небитно је али рећи ћу, ромкиња, је после порођаја сазнала да јој дете неће преживети. После изласка из породилишта, прво што јој је било на памети је да потражи свештеника - хтела је да крсти своје новорођенче пре него што умре. На жалост, лекари не знам из којих разлога нису допустили свештенику да уђе у собу и крсти новорођенче. Син јој је после неколико дана умро.

Е, ту је искрсао нови проблем. Као што верујем да знаш свештеник није могао да дође и одржи опело. Дете је остало некрштено. Моја познаница је морала да прикупи додатну снагу и сама је, на дан сахране, по савету свештеника купила молитвеник и прочитала молитву за покојне. На њено инсистирање тај молитвеник је сада код мене и у молитви за покојне видим да је дописала име сина - Милана и још неке ситнице које су јој, предпостављам, олакшале да прочита молитву.

Ето, испричах.

Share this post


Link to post
Share on other sites

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1340111430' post='662818]

4. јадан тај монах, ни не зна шта га је снашло са вама :D ако сазна, само ће о вама да кука, све остало ће да заборави.

Преакцентовао си овде.

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni je praksa krstavanja dece jako veliki nonsens. jesam verujuci ali mislim da se ovakvim pristupom krstenje potpuno obesmisljava. krstenje mora da bude jasna i ne dvosmislena licna odluka koja je obicno odziv na "Boziji priziv" (sta got on kome bio) i posle koje covek zaista moze poznati Blagodat Duha Svetog.

ok je to što ti kažeš,

samo,

kako ćeš onda da objasniš ono: čekam život budućeg vijeka?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lijepo od tebe cloudking što si ovo podijelio sa nama

i neka si krstio

kum je na kraju krajeva naš povjerioc pred Bogom,

a tamo mislim da ga neće pitati teologiju :)

Neka je sa srećom kumstvo, i da ste mi zdravi i radosni u Gospodu, sa svojima

Share this post


Link to post
Share on other sites

Драгиша, како би ти односно своје деце у вези крштења?

ako sam dobro razumeo pitas me kako cu ja postupiti prema krstenju svoje buduce dece. ako je to pitanje onda:

"ja" ih necu ni krstiti. moja deca ce se krstiti onda kada ona sama to budu htela i smatrala za smislenim. mislim da krstenje koje se postavi u bilo koji drugi smisao dobija upravo ovo o cemu mi sada pricamo = obicajno krstenje ili ti "valja se". dakle to mora biti njihov odnos (kao licnosti) sa Bogom u kojeg poveruju, ne moj ili neciji drugi odnos ili odluka.

ja sve sto mogu da uradim jeste da pokusam da im predocim da ce u svom zivotu uvek imati slobodu da izaberu, ziveti na jedan nacin ili ziveti na drugi nacin. koliko got padnu nikad nece biti kasno samo ako budu hteli. u krajnjem slucaju mnoge od nas je veoma "iskren" pad doveo do veoma "iskrenog" pokajanja i istinskog a ne "obicajnog" ulaska u crkvu.

mozda je ova logika nama ljudima previse "opasna" ali pogledaj Boziju logiku koju Pavle opisuje u poslanici Rimljanima (mislim da je 10. 11. 12. glava) gde se jasno vidi kako Bog uzima u obzir neciji pad kao sredstvo koje na kraju dovodi do dobra (pad Izrailjaca kako bi se naucili neznabosci).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, Драгиша, поштено, искрено и доследно својој тези.

Не знам, ја сам другачијег мало мишљења. Ја бих (и јесам) своју децу (тачније дете) крстио одмах када то Црква дозвољава. И водио бих га на причешће (и јесам) када год могу. А сутра, ако би оно кренуло неким другим путем, па и одрекло се свега тога (не дај Боже), добро, у реду, трудио бих се да се смирим пред тим, али бих се, наравно, колико је у мојој моћи, трудио да сведочим Христа својим животом (што мање речима, што више животом), па како Бог да.

Share this post


Link to post
Share on other sites

ako sam dobro razumeo pitas me kako cu ja postupiti prema krstenju svoje buduce dece. ako je to pitanje onda:

"ja" ih necu ni krstiti. moja deca ce se krstiti onda kada ona sama to budu htela i smatrala za smislenim. mislim da krstenje koje se postavi u bilo koji drugi smisao dobija upravo ovo o cemu mi sada pricamo = obicajno krstenje ili ti "valja se". dakle to mora biti njihov odnos (kao licnosti) sa Bogom u kojeg poveruju, ne moj ili neciji drugi odnos ili odluka.

ja sve sto mogu da uradim jeste da pokusam da im predocim da ce u svom zivotu uvek imati slobodu da izaberu, ziveti na jedan nacin ili ziveti na drugi nacin. koliko got padnu nikad nece biti kasno samo ako budu hteli. u krajnjem slucaju mnoge od nas je veoma "iskren" pad doveo do veoma "iskrenog" pokajanja i istinskog a ne "obicajnog" ulaska u crkvu.

mozda je ova logika nama ljudima previse "opasna" ali pogledaj Boziju logiku koju Pavle opisuje u poslanici Rimljanima (mislim da je 10. 11. 12. glava) gde se jasno vidi kako Bog uzima u obzir neciji pad kao sredstvo koje na kraju dovodi do dobra (pad Izrailjaca kako bi se naucili neznabosci).

Ovo je misljenje identicno mome.

Posto ja imam klinca, imam obicaj da kazem "ja i supruga smo ateisti ali mali nije... za njega jos nemam pojma sta je"

S tim sto ja ne planiram da mu ateizam predocavam kao jedini ispravan nego bih radije da ga naucim da se duhovni mir nalazi tamo gde ga sam pronadjes... a to moze da bude na mnooogo razlicitih mesta... ako ga pronadje u pravoslavnoj ili bilo kojoj drugoj crkvi bicu presrecan da znam da mi je dete pronaslo smisao svog bica...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, Драгиша, поштено, искрено и доследно својој тези.

Не знам, ја сам другачијег мало мишљења. Ја бих (и јесам) своју децу (тачније дете) крстио одмах када то Црква дозвољава. И водио бих га на причешће (и јесам) када год могу. А сутра, ако би оно кренуло неким другим путем, па и одрекло се свега тога (не дај Боже), добро, у реду, трудио бих се да се смирим пред тим, али бих се, наравно, колико је у мојој моћи, трудио да сведочим Христа својим животом (што мање речима, што више животом), па како Бог да.

Ovo je upravo i jedan od najvecih problema svih vernika skoro svih religija. Ako sam ja pronasao duhovni mir i smisao zivota u pravosalavlju to onda automatski znaci da ce svi taj isti mir pronaci u pravoslavlju BEZ IZUZETKA i moja obaveza da to natuknem na nos na sto vise ljudi u svom zivotu...

Sta ces da radis ako ti dete otkrija budizam i to mu ucini najvecu srecu i radost u zivotu? Jel ces i tada da budes nesrecan zbog njegovog izbora? Nece ti biti bitno to sto je zadovoljan i srecan nego ce ti biti krivo sto nije pravosalvac?

Pa ces mozda da ga nateras da promeni veru i onda ce biti nesrecan ali ce bar biti pravosalvac sto znaci da ces ti biti srecan i zadovoljan... (ne mislim konkretna na tebe kojeg sam citirao, ovo je vise hipoteticki i uopsteno pisano)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je misljenje identicno mome.

Posto ja imam klinca, imam obicaj da kazem "ja i supruga smo ateisti ali mali nije... za njega jos nemam pojma sta je"

S tim sto ja ne planiram da mu ateizam predocavam kao jedini ispravan nego bih radije da ga naucim da se duhovni mir nalazi tamo gde ga sam pronadjes... a to moze da bude na mnooogo razlicitih mesta... ako ga pronadje u pravoslavnoj ili bilo kojoj drugoj crkvi bicu presrecan da znam da mi je dete pronaslo smisao svog bica...

to se svodi na nivo prava na kraju krajeva cloudking,

poenta samoga krštenja je nova zajednica, o kojoj ti ne možeš i ne moraš ništa da znaš

to je u stvari novi život. Da li si bio pripremljen za dolazak u ovaj život?

Da li si pripremljen za odlazak u budući? (na stranu sada vjerovanja)

A ako i jesi da li imaš blage veze o tom životu kako će on da izgleda.

Naravno da ne.

Ista je stvar i sa krštenjem djece. Sa krštenjem odraslih je malo drugačije

Ovo je naravno moje mišljenje jer sam krstio oba klinca

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...