Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Дејан

Бивши комунисти- формални православци

Оцени ову тему

Recommended Posts

Бивши комунисти- формални православци

%D0%9C.%D0%88erote%D1%98.png Митрополит Јеротеј Влахос Питање: кључни проблем са којим се суочавају цркве у бившим комунистичким земљама источне Европе је, наравно, питање тзв номиналних хришћана( назови хришћани). Наиме, велики део становништва тих земаља формално се изјашњавају православним хришћанима, али упркос томе они не исповедају православну веру (него се декларишу као агностици или атеисти), не учествују у молитви и литургијском животу Цркве, и једину ствар коју они виде у Православљу је фолклор и етничку припадност. Какав би требао бити став према тим људима, посебно ако се узме у обзир да они често теже да утичу и контролишу живот Цркве? Коначно, на који начин би требало да сама Црква приступа тим номиналним хришћанима у циљу да би се они окупили у недрима Цркве?

Одговор: "номинални Хришћани" или "номиналне религијске вође" по називу су основни проблем Цркве, јер изазвају црквене расколе својим различитим страстима. Они сматрају Цркву друштвеном институцијом, друштвеном организацијом, религијом, чак у најбољем случају, верским удружењем или националном институцијом.

Мора да нам буде јасно, као што сам рекао раније, да је Црква "Тело Христово и заједница обожења", према учењу Светог Григорија Паламе. То је Тело Христово, јер глава Цркве, Христос, уско је везан са својим члановима кроз тајне и доктрине. То је такође заједница обожења, јер њени чланови учествују различитим начинима, на очишћење, просветљење и обожење.

Такве чланове Цркве који "не живе" овим поледом у будућност, постепено их је то довело до агностицизма и атеизма те постају секуларни чланови, оболели чланови Цркве, без обзира на то да ли се они претварају да су у Цркви.

Морамо да схватимо да је Црква духовна болница, а не поље конкуренције за доминирање наших страсти. Светитељи су лекари, а Христос је пар екселанс лекар и његови пастири који раде у име Христа унутар тог светитељског оквира обављају исцелитељску функцију. Сви хришћани морају бити у фази оздрављења.

У том контексту, Црква не може да се трансформише у фолклоризам и национализам. Св.Апостол Павле јасно дефинише задатак хришћана када пише: "И сваку охолост, која устаје против познања Божијега, и покоравајући сваку помисао на послушност Христу" (2. Кор 10.: 5).

На крају, ипак, Црква лечи хришћане својом пастирском пажњом, без обзира на њихов духовни узраст. Оно што се захтева је да свештеници знају метод лечења.

Соборност 2006

Share this post


Link to post
Share on other sites

докле та дубиоза у Србији иде ...

https://www.pouke.org...ju/#entry662729

иначе, не мислим да је религија као партија ограничена само на екс-комуне.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...