Jump to content
w.a.mozart

Još jedna tema o pričešću i Crkvi

Оцени ову тему

Recommended Posts

Zamislite draga braćo i sestre pravoslavci-ladju! I na ladji kapetana Sladju (dobro, nije Sladja al se rimuje) Ta ladja je Crkva Božija koja nas prevozi u večnost! I zamislite sad nas, crve zemaljske kao skakućemo oko te ladje, mašemo ručicama natovareni gumama za spasavanje i pojasima ali nikako da u nju udjemo... A kapetan, Sladja- gleda sve to, osmehuje se blagorazumno, još lepše priča i izbacuje pouke ali nikako da kaže- Ulazite, CRNI KUKAVCI! Šta ste se razmahali...

Elem, da prevedem. Arhijerejska liturgija... služba na otvorenom a služi se na mestu gde skoro 1500 godina nije služena liturgija... episkop poziva- Braćo i sestre, neka pridje onaj ko želi da se pričesti... Od stotinak ljudi-niko ne prilazi... ove nedelje se nije postilo! Oganj koji spaljuje! Zar ja sam činim Crkvu...Imaš ili nemaš blagoslov! Šta će svet da kaže... i još mnogo toga počelo je da lebdi oko nas, u vazduhu

U glavi mi reči brata Evgenika-

Све докле буде постојала свијест да може бити Цркве без причешћа (анти-светотајинско богословље) дотле неће бити препорода народног нити здраве духовне перспективе. Стање једног болесног елитизма и манихејства никако да се превазиђе - а времена немамо...

https://www.pouke.org/forum/topic/2366-%d0%be%d0%b2%d0%be-%d0%b2%d1%80%d0%b5%d0%b4%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%be%d1%87%d0%b8%d1%82%d0%b0%d1%82%d0%b8/page__st__96#entry364524

Moje pitanje i nedoumica glasi... Da li se pričestiti sa dvojicom i kakva je to Crkva (mada Gospod kaže-gde su dvojica i trojica sabrana u moje ima...) ili se ne pričestiti i smirivati sebe podvigom koji mi je lično mnogo teži... nisam se pričestio al mi je posle bilo malo krivo jer je ipak bila arhijerejska liturgija a inače se u ovakvim situacijama ne pričešćujem...

Šta mislite i da li je ovo samo problem episkopa i poslušnosti episkopu ili svih nas... tj. to jeste prooblem svih nas ali treba li o tome govoriti neko od nas ili samo episkop

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево, укључена сам.

Ово је проблем свију нас.

Као и сваки проблем, најпре ће се разрешити примером. Макар и говорили о двоје сакупљених.

Волели бисмо да буде боље.

Ко има дара да пише, нека пише, а не трује. Ко има дара да говори, нека говори, а не лупета.

До тада, што каже владика Давид: идемо како морамо да бисмо дошли до онога како би требало да буде! Амин!

Share this post


Link to post
Share on other sites

У цркви у коју ја идем ван поста се често нико не причешћује или се причести неколико деце..

Свештеници никад ништа не помињу у вези са тим...

Да ли се причестити са двојицом и каква је то Црква? Ја бих се лично причестила..

Много ме боли прихватање непричешћивања као нормалног и исправног...чак ми то делује и помало као изругивање речима узмите, једите...Христос нас позива и даје нам Себе...а ми се не одазивамо..

Треба бити послушан свештенику/епископу, али мислим да треба други свештеници да им укажу на овај проблем.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam baš razumio pitanje, koliko sam shvatio nije bilo nikakve zabrane na pričest, bio si pozvan, ali ti nisi pristupio iz nekih svojih nedoumica. Teoretski, ako postiš sve postove možeš da se pričestiš i kada nije post. Međutim, u mojoj praksi ja se još u ovih 9 - 10 godina nisam osjetio spreman da to uradim mimo posta, jer čim prođe post ja sam se u većoj ili manjoj mjeri odavao raskalašnosti. Čak i u samom postu se nisam pričešćivao svake liturgije, uglavnom zbog narušavanja posta pićem (u velikoj ne mjeri). Ne mislim ja ovde da sam se pričestio samo onda kada sam bio dostojan ili spreman, jer to čovjek nikada nije, ali ipak treba se imati bar malo obraza kakav pristupaš, tako da se često nisam osjećao da sam se trudio uopšte. Ima dosta mjesta gdje su vladike zabranile pričest mimo posta, što u ovom slučaju što ti napominješ, čini mi se da nije bio slučaj. Mnogi tvrde i citiraju svetitelja dokazujući kako su te zabrane pogrešne, ja se isto teoretski slažem sa njima, ali u praksi je bolje naći smirenja i ispoštovati zabranu, jer ćeš imati u toku godine dovoljno vremena da se opet pričestiš, a i sam nemir i neposlušnost ne vodi na nebo. Određenim ljudima je data vlast, i data im je od Boga, i njihova odgovornost je na njima kako će tu vlast da vrše, i njihovo je pravo i da u nečemu i pogriješe, i oni će da i odgovaraju za to, a na nama je dato da slušamo i učimo se smirenju a ne da dižemo butove.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Христос нам даје Себе јер нас воли и ми треба да приступамо ако Њега волимо, ако наше срце вапи за Њим. То није награда за добра дела, ако паднеш, устани и не осврћи се за собом. Превелика је то светиња која нам се даје бесплатно да бисмо ми од ње одступали тако лако. А ништа ти неће тако помоћи у борби против искушења и греха као причешће.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Nisam baš razumio pitanje, koliko sam shvatio nije bilo nikakve zabrane na pričest, bio si pozvan, ali ti nisi pristupio iz nekih svojih nedoumica.

da, pozvan sam ali se nisam pričestio jer se niko osim jednog čteca nije pričestio...

da, postavio sam sebe za merilo da li ću ili neću da se pričestim jer vladika jeste pozvao da se pristupi...

ne, ne znam kako smo Crkva ako se ne pričešćujemo (da ne pominjem da smo se svi zahvalili jer nas je Bog pričestio životvornim svojim tajnama) niti znam kako da reagujem na ove situacije... s druge strane, pričešćujem se kad je barem 7-8 pričasnika kod putira i onda ladno može neko da me pita-koji si broj odredio da bude granica kad ste Crkva a kada niste, o premudri Mocarte (šmrc)

i da, pričešće doživljavam isključivo kao odgovor koji mi Bog daje na čežnju za Hristom i drugima koju u sebi nosim (ovo -drugima- još uvek razvijam)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Као увек кад се покрену ове теме, мене само занима да ли та "чежња" и "љубав" за коју поуздано кажемо да нас гони Путиру, има икакве везе са нашим виђењем других људи.

Уколико смо и даље толико незрели хришћански да за све кривимо епископа или "попове" и не преузимамо сопствену одговорност за заједницу коју смо одабрали (ако смо је већ одабрали тим одласком на Литургију), та љубав је врло дискутабилна, баш као и теорија да ће се све поправити кад и ако се сви буду причешћивали (мислим на конкретно једење и пијење Дарова).

Неће се све решити убацивањем кашичице.

Созерцање језивости наше стварности и благодарење "унутар ада" тек може поправити ствар и истински навести у наручје Божије.

Једно друго повлачи тачно је. Ипак, Дух дише где хоће и неочекивано удара. Најбољи пример су јуродиви.

Share this post


Link to post
Share on other sites
da, pozvan sam ali se nisam pričestio jer se niko osim jednog čteca nije pričestio...

da, postavio sam sebe za merilo da li ću ili neću da se pričestim jer vladika jeste pozvao da se pristupi...

ne, ne znam kako smo Crkva ako se ne pričešćujemo (da ne pominjem da smo se svi zahvalili jer nas je Bog pričestio životvornim svojim tajnama) niti znam kako da reagujem na ove situacije... s druge strane, pričešćujem se kad je barem 7-8 pričasnika kod putira i onda ladno može neko da me pita-koji si broj odredio da bude granica kad ste Crkva a kada niste, o premudri Mocarte (šmrc)

i da, pričešće doživljavam isključivo kao odgovor koji mi Bog daje na čežnju za Hristom i drugima koju u sebi nosim (ovo -drugima- još uvek razvijam)

Ја сам тај проблем решио тако што не идем на литургије тамо где је забрањено причешће, а где није причестим се обавезно - јер човек нема право да бира (заправо има, да ли ће или неће доћи на литургију), пре свега ако је већ дошао на литургију, а затим и остао на литургији чак и након литургије оглашених мора да се причести (тако кажу свештени канони Цркве - па нека и изгори, нека падне на месту мртав - мора да се причести иначе му следује изопштење)... Тај пречести изговор нисам достојан, је управо то, изговор да /наставимо да/ живимо немарно (при чему не сматрам да дијета било кога чини достојним или марљивим)...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da je problem u tebi i tvojim nedoumicama, jer ja uopšte ne vidim ovde drugi problem. Ja lično kada bi osjećao potrebu i spremnost da se pričestim, moglo bi da stoji milion ljudi ja bi sam prišao i pričestio se, a isto tako obrnuto, da ih milion priđe ja ne bi, jer ja sam u crkvi zbog sebe i ponašam se onako kako se ponašam zbog sebe a ne zbog nekog pravila većine. Danas nije ni očekivati da se masovno prilazi mimo posta na pričest, jer mnogi ljudi su slični meni, to jest jedva da se imalo drže hrišćanskog života tokom post, a kamoli mimo njega. Danas je više ljudi na kocertima, saborima, festivalima... nego u crkvi, ljudi su sve dalje od ljubavi, mira, uzdržanja... U prvim hrišćanskim zajednicama ko bi se od hrišćana napio, bio je izopšten iz crkve na godinu dana. Danas kada se to kaže na ispovijesti, sveštenik ti često dozvoli da se pričestiš. Danas su druga vremena i rzumljivo je što je dosta ludih nespremnih djevojaka bez ulja u svjetiljkama. Laetiti da te upitam, da li bi ti otišla na neku svadbu u blatnjavoj, poderanoj haljini?

Mislim, jedino ako si jurodiva onda bi otišla, a oprosti ako griješim, i ako su tvoje haljine uvijek čiste i spremne za svadbe. Ko se osjeća spreman i želi da se pričesti ne treba ga osuđivati kada god da to uradi, isto tako ne treba ni sve tjerati na pričest kao na neku šablonsku obavezu. Lično mislim da početnici treba da se pričesćuju što češće, ali isto tako mislim da se pričesti ne treba držati uvijek po svaku cijenu ko pijan plota, bez obzira na zabrane ili slične stvari, jer do Boga nećete doći ispunjavajući zakone, Jer je i Gospod rekao da se zakonom još niko ne opravda, već ćete do Gospoda doći smirenim srcem punim ljubavlji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам тај проблем решио тако што не идем на литургије тамо где је забрањено причешће, а где није причестим се обавезно - јер човек нема право да бира (заправо има, да ли ће или неће доћи на литургију), пре свега ако је већ дошао на литургију, а затим и остао на литургији чак и након литургије оглашених мора да се причести (тако кажу свештени канони Цркве - па нека и изгори, нека падне на месту мртав - мора да се причести иначе му следује изопштење)... Тај пречести изговор нисам достојан, је управо то, изговор да /наставимо да/ живимо немарно (при чему не сматрам да дијета било кога чини достојним или марљивим)...

jel ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Од Свете Чаше немаш гдје да побјегнеш,на свакој литургији ће се препуна изнијети и нас какве-такве позвати на њам-њам залогај.

Е сад,ђе смо ми у односу на ту чашу увјек треба да се преиспитујемо и својим парохијским свештеницима исповиједамо наше недоумице и тајне нашег бића.Онда све то дође на своје...непосредно све се намјести и бива јасно...Чашу онда не можеш промашит...

Данас имамо тај тренд,људи дођу на Литургију и праве се луди,са повезом око очију и не виде кад се Чаша изнесе.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Laetiti da te upitam, da li bi ti otišla na neku svadbu u blatnjavoj, poderanoj haljini?

Не ради се о правилу већине, већ о томе да црква није скуп индивидуа.

На свадбу не бих отишла у блатњавој и подераној хаљини, али Господу увек таква прилазим јер таква и јесам...Он је ту да нас обнови и очисти....моје је да се трудим и борим колико могу и устанем кад паднем....

Без Њега се не живи...ако смо већ сагрешили, не треба дозволити да тај грех стане између нас и Господа, већ се покајати и бацити се у Христово наручје...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ја сам тај проблем решио тако што не идем на литургије тамо где је забрањено причешће, а где није причестим се обавезно - јер човек нема право да бира (заправо има, да ли ће или неће доћи на литургију), пре свега ако је већ дошао на литургију, а затим и остао на литургији чак и након литургије оглашених мора да се причести (тако кажу свештени канони Цркве - па нека и изгори, нека падне на месту мртав - мора да се причести иначе му следује изопштење)... Тај пречести изговор нисам достојан, је управо то, изговор да /наставимо да/ живимо немарно (при чему не сматрам да дијета било кога чини достојним или марљивим)...

Ниси у праву. Треба да се изопшти АКО НЕ ДА ВАЉАН ОДГОВОР зашто се није причестио, а то је друго...

Оваквом канонском поставком, нпр, дозвољавало се свима који су добили епитимије непричешћивања на одређено време из овог или оног разлога да ипак буду до краја на Литургији.

Не треба се причешћивати по сопственом нахођењу, већ по благослову (осим ако није благослов да се причешћујеш по нахођењу :) ). Е сад, ако је тај благослов да се причешћујемо сваке недеље-онда тако. Ако је другачије, онда другчије (ја сам, рецимо, после неког времена добио благослов да се причешћујем по потреби. То ми је тада изазивало велику конфузију, али ми је касније постало савршено јасно зашто ми је тако отац благословио. и бескрајно сам му захвалан што ми је дао слободу и прилику да опитно неке ствари проверим и утврдим...)

Има момената кад сам себи најгори али заиста имам потребу да се причестим, а има и дана када је наизглед све о.к. али не приступим, буде и да сам решио пре Литургије да нећу али у задњем моменту приступим...но то је шира прича везана за опит, покајање, заједницу, себе, другога, Христа...

Суштински, епископи и свештеници што више о томе треба да говоре АКО И САМИ ИМАЈУ ОПИТНОГ УДЕЛА У ТАКВОМ ЖИВОТУ ЦРКВЕ (можда овде лежи и одговор зашто мало њих прича о овом проблему, јер може се видети у већим саборним храмовима колико се често (тј. мало поједини свештеници причешћују мимо своје чреде за служење :( ), а лаици да сведоче ову праксу животом (на Литургији, али и ван ње, чак првенствено тамо-јер то је права припрема за причешће-милости хоћу, а не жртве!)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...