Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

w.a.mozart

Još jedna tema o pričešću i Crkvi

Оцени ову тему

Recommended Posts

Да поделим и следеће.

Док сам живео и причешћивао се "по старом", тј ретко, приметио сам једну ствар: Кад год сам се припремао за причешће постом од 6 дана са жељом да се добро припремим и достојно причестим, на крају бих схватио да сам те недеље имао највише искушења (што је сасвим нормално и уобичајено, јелте), и да сам управо те недеље највише пао на духовном плану, иако сам се строго држао правила телесног поста. Просто, проналазио сам себе управо тада најмање достојним, јер сам се духовно сваки пут жестоко "омрсио". Но, ипак сам се причешћивао, јер по једном од оних правила, грех је и спремати се за причешће, па се не причестити :)

Ово ме је мучило дуго времена, и тражио сам одговор зашто се тако мени догађа. После сам видео да је то масовна појава-свађе, искушења у пићу, телесним односима, расправама, оговарању, па и преједању храном на води...што ме на крају довело до сазнања, да-ако чак и у црквеном календару који сви имају пише да Св. Василије Велики каже да је прави пост уздржање од злих дела- у ствари се велика већина нас причешћује БЕЗ ПОСТА! И једина ствар која нас приводи Чаши је -покајање, коју изражавамо кроз исповест.

Наравно да нисам одустао од телесног поста, али сам га почео далеко другачије доживљавати. Он више није мерило достојности за причешће (већ средство самооцењивања)-мерило је покајање...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jane hvala ti

Sad je i meni lakse i jasnije

Богу хвала а не мени, јер ако ишта добро напишем то је само зато што нас Бог поучава једне кроз друге, а ако шта погрешно пишем-е то је сигурно моје...

Зато и треба да размењујемо искуства и да се не снебивамо у томе и по цену да грешимо, јер што пре сазнамо-пре ћемо се поправити...

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pokusavajuci da pronadjem odgovor o tome kako i koliko su se hriscani u prvim vekovima pricescivali i koliko je to opravdano danas, naidjoh na ovaj tekst na svetosavlju.org u kome je dato detaljno objasnjenje.

Sva pitanja su kao da sam ih sam postavljao, a odgovori su me odusevili.

Zato ako imate par minuta vremena procitajte ovaj tekst. Malo je duzi ali se cita u jednom dahu.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/Kleopa/Lat_kleopa09.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

добар текст, ал грешка је да не постоји више обичај у Цркви да се причешћују лаици својом руком јер је и даље жива Литургија светог Апостола Јакова (брата Господњег) где се верници причешћују баш тако. Јаковљева Литургија се служи једном годишње за тај празник.

мислим да фали и да се ни нафора не треба давати људима у марамице него на дланове, али може да се спакује неком да се однесе или сачува за какву потребу, по благослову духовника.

нисам ни приметио да је наглашено да је данас икономија (снисхођење) пракса Цркве док је акривија (строга мера праћења канона и других правила) мера кад лаик или свештеник не може икономијом да се уразуми. епитимија, одлучење од светог причешћа, припада акривији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

jedno pitanje za one u braku- da li se pričešćujete kada ste u svadji sa supružnikom... ono kad traje nekoliko dana i kad nije naivno a dodje nedelja pa vreme za liturgiju i pričešće, nebitno je da li suprug ili supruga takodje idu u Crkvu

Share this post


Link to post
Share on other sites

jedno pitanje za one u braku- da li se pričešćujete kada ste u svadji sa supružnikom... ono kad traje nekoliko dana i kad nije naivno a dodje nedelja pa vreme za liturgiju i pričešće, nebitno je da li suprug ili supruga takodje idu u Crkvu

ово ти је одлично питање...ја лично не могу баш да се сетим...раније, док сам била слабија у вери, мислим да ми се то дешавало....али сада се трудим да све буде ок како бих опуштено отишла на причешћивање...мој муж није верујући, не иде у цркву, тако да знам да је на мени већа одговорност...

Share this post


Link to post
Share on other sites

jedno pitanje za one u braku- da li se pričešćujete kada ste u svadji sa supružnikom... ono kad traje nekoliko dana i kad nije naivno a dodje nedelja pa vreme za liturgiju i pričešće, nebitno je da li suprug ili supruga takodje idu u Crkvu

Upravo to pitanje je kao prioritetno pre špricesca postavljao nedavno preminuli prof. i prota Radovan Bigovic.

Ne, da li ste postili na vodi ili sta ti ja znam, vec da li ste s nekim mozda u zavadi da idete i resavate to, a onda da pristupite.

Share this post


Link to post
Share on other sites

jedno pitanje za one u braku- da li se pričešćujete kada ste u svadji sa supružnikom... ono kad traje nekoliko dana i kad nije naivno a dodje nedelja pa vreme za liturgiju i pričešće, nebitno je da li suprug ili supruga takodje idu u Crkvu

Не. Док се не средимо. Врста самоепитимије, ми смо једно тело, па чак и ако она није у праву, нисам успео себе да уразумим и са собом да се измирим. "Опет и опет у миру Господу се помолимо". Ја ни то не могу тада, а камо ли да се причестим.

И у Писму се каже да се прво измиримо са ближњима па да принесемо дар (себе) Богу. Ако нисам успео до Литургије...Па има следећа. Драстично гледано, неће све пропасти па чак и да ме трамвај прегази а да се нисам тад причестио и измирио са женом. Браћа Козма и Дамјан (Св. Врачи) су се упокојили а да нису говорили (један није хтео да чује за другог јер је из човекољубља погазио завет), а опет их славимо заједно јер то сигурно јесу у Царству Божијем.

Зато мислим да је разумније уложити труд да опет будемо једно, па заједно пред Христа.

Ако је шта помогло...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sveti Teodor Studit, Dobrotoljublje

2) Stoga vas molim i preklinjem da se pre smrti izmirimo sa Bogom, da steknemo Njegovo blagovoljenje, da andjele koji ce doci po nas ucinimo prijateljima. Neka nase misleno oko bude budno i um nepobediv, ne pristajuci na nagovaranja strasti. Ukoliko se ponekad i okliznemo, brzo ustanimo. Mi mnogim suzama treba da gasimo raspaljene strele lukavog, ljubavlju se uzvisavajuci ka Hristu. Mnogo je mocna, kaze se, usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16). Stoga postoji potreba da se molimo jedni za druge i da se molitveno pominjemo. Mnogo mogu i suze i skrusenost, a iznad svega – pricescivanje Svetim Tajnama. Ja se mnogo cudim sto vidim da se nemarno odnosite prema recenome, ne znajuci za razlog. Nedeljom jos i pristupate Tajnama. Kada, pak, Liturgija biva drugog dana, niko ne prilazi (zamisli šta bi tek nama rekao). Nekada su se u manastiru po zelji pricescivali svakog dana. Sada je receno vrlo retko, ili se vec vise nigde ne moze sresti.

3) Ja, uostalom, ne kazem da zelim da pristupate Tajnama prosto, tj. bilo kako. Jer, napisano je: Ali covek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od case neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuci tela Gospodnjega (1. Kor. 11, 28-29). Ne, necu ja to. Nikako. [Ja hocu] da mi gorimo od zelje da se pricestimo, te da se po mogucnosti cistimo, udostojavajuci se [velikog] dara. Jer, hleb koji predstoji jeste pricesce zivotom, kao sto govori Gospod: Ja sam hleb zivi koji sidje s neba; ako ko jede od ovoga hleba zivece vavek; i hleb koji cu ja dati telo je moje, koje cu ja dati za zivot sveta (Jn. 6, 51), i opet: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu (Jn. 6, 56). Vidis li neizrecivi i bezmerni dar? Gospod nije samo umro za nas, vec nam je sebe predlozio i za hranu. Sta bi snaznije moglo da projavi Njegovu ljubav prema nama? I ima li sta spasonosnije za nasu dusu? Niko se ne lisava svakodnevne obicne hrane. Naprotiv, onaj ko je [jedan dan] ne okusi veoma se opterecuje. Sta, pak, znaci da smo ravnodusni kad nam se predlaze hleb zivota i casa besmrtnosti, a ne obican hleb i obicna casa? Zar da se takvo delo ne smatra neophodnim? Takav [stav] sluzi kao svedocanstvo velikog nerazumevanja i besmislenosti. Ako smo do sada i postupali tako, molim da se ubuduce ukrepimo i ne dopustimo dosadasnje [drzanje], znajuci silu dara Bozijeg. Naprotiv, uvek u skladu sa silama cistimo sebe i pristupajmo da se pricestimo Svetim i Osvecujucim Tajnama, sto ce nam, kako mislim i kako jeste, mnogo pomoci da se odrzimo cisti. Jer, mi cemo se [na cistotu] podsticati pripremanjem za Pricesce i njegovim ocekivanjem. Pri ravnodusnosti prema Pricescu strastima se ostavlja veca sloboda i veci prostor da nas ulove. Osim toga, Pricesce ce nam biti svagdasnji zalog za vecni zivot, koga neka bismo se svi udostojili blagodacu i covekoljubljem Gospoda naseg Isusa Hrista.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...