Jump to content
w.a.mozart

Još jedna tema o pričešću i Crkvi

Оцени ову тему

Recommended Posts

to da: ne treba nase prilazenje caši da zavisi od prilazenja drugih.. ali mi idemo u liturgiiju jer zelimo zajednicu ljubavi sa svioma, a ne samo zbog nase koristi... tako da smo u crkvi i zbog drugih...

слажем се, него сам сам парафразирао уназад :)

уосталом, и не куцамо овде само због себе ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Значи и ако се само ти и поп причешћујете, а остатак људи у цркви статира? То рекоше и ови горе са којима се ниси сложио...

pa treba se pricestiti i ako ostali statiraju, jer nikog ti ne mozes naterati da price i da se pricesti... samo hocu da kazem da i ako priđem i pricestim se samo ja s popom, to jeste tehnicki ispravno, ali to nije nesto sto ce me ispuniti.... bio bih srecaan kad bi svi prilazili i kad bi bili zaista crkva, jedno u liturgiji a jedno u posle onog: u miru izidjimo... crkva smo samo onda kad smo ko porodica... kad imamo neku prisnost sa ostalim clanovima... sad to je moguce u manjim crkvama, u velikom crkvama to je teze izvodivo... ali treba tome teziti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339361805' post='656825]

јел си крштен под старе дане?

које покајање имаш пред крштење, поготово ако ни не знаш да имаш катехизацију, пост и којешта испред себе пред сам чин?

Нисам крштен под старе дане.

Пред крштење постоји жеља за променом начина живота. Бар би тако требало да буде.

Свакако да треба да постоји катехизација и пост,али у данашње време катехизација скоро да не постоји (бар не у Србији),а ако неко има жељу да промени начин живота и да се зато крсти,то је велики успех.

Стара пракса поста пред крштење се на жалост изгубила.

Share this post


Link to post
Share on other sites

samo hocu da kazem da i ako priđem i pricestim se samo ja s popom, to jeste tehnicki ispravno, ali to nije nesto sto ce me ispuniti....

ово је један од разлога што не гледам у лица и очи људи за време или после причешћа.

поготово што се живо сећам осећања кад неко прима а ти не.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нисам крштен под старе дане.

онда разумем зашто тако размишљаш.

да је другачије, потпуно би разумео колико је НИШТА потребно за крштење, само напор воље да се устанеш из кревета, обучеш и појавиш на време.

Share this post


Link to post
Share on other sites

e, medo... da l je baš tako- zar nisi i sam pisao da si godinama (ili bar mesecima, ne sećam se) tražio Boga i onda skontao da je sve vreme bio ispred nosa... ali si skontao-kad se to desi onda zaista jeste samo napor da ustaneš iz kreveta

Share this post


Link to post
Share on other sites

e, medo... da l je baš tako- zar nisi i sam pisao da si godinama (ili bar mesecima, ne sećam se) tražio Boga i onda skontao da je sve vreme bio ispred nosa... ali si skontao-kad se to desi onda zaista jeste samo napor da ustaneš iz kreveta

6 година :)

наравно, ал овде сам мислио на сам чин, не на дугогодишњу припрему која доводи дотле :)

мислим, ако ћемо у тим размерама да причамо, онда је цео живот залог и услов за појављивање пред путиром, или на крштење.

искрено, почињем да капирам колико је свака света тајна једно те исто ... док смо само ми различити, али све ближи :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да се лепо уклопило:

И на другом месту Господ заповеда: “Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи” (Јн.6, 53). Из ових речи следи да је Божанско Причешће неопходно за хришћане исто толико колико им је потребно и свето Крштење, пошто је ту исту двоструку заповест коју је рекао за Крштење рекао и за Божанско Причешће. Он је о светом Крштењу рекао: “Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије” (Јн. 3, 5). И о Божанском Причешћу говори слично: “Заиста, заиста вам кажем: ако не једете Тијела Сина Човјечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи”. Дакле, како нико без Крштења не може живети духовним животом нити се спасти, тако нико не може да живи ни без Божанског Причешћа. Међутим, пошто се те две Тајне разликују по томе што се Крштење врши само једном, а Божанско Причешће непрекидно и свакодневно, одатле произилази да за Божанско Причешће постоје две неопходне ствари: прво, треба се причешћивати, а друго, треба се непрекидно причешћивати.

Поред тога, када је Господ предавао ту Тајну Својим ученицима, Он им није рекао у облику савета: “Ко хоће нека једе Моје Тело, и ко хоће нека пије Моју Крв”, већ је Он рекао: “Ако неко хоће да иде за Мном” (Мт. 16:24) и “ако хоћеш да будеш савршен” (Мт. 19, 21). Али је заповеднички узвикнуо: “Узмите, једите, ово је Тијело Моје”, и “пијте из ње сви, ово је Крв Моја” (погл. Мт.26, 26-2). То јест ви непрекидно треба да једете Моје Тело и обавезни сте да пијете Моју Крв. и поново говори: “Ово чините у Мој спомен” (Лк.22:19). То јест ту Тајну. Ја вам је предајем и то не да се она врши само једном, двапут, или трипут, већ свакодневно (како то објашњава божанствени Златоуст) у спомен на Моја Страдања, Моју Смрт и цео Мој домострој спасења. Те Господње Речи јасно одређују два неопходна [момента] у Причешћивању: један је садржан у обавезној заповести, а други – у постојаности, на коју указује реч “чините”, што разумљиво означава да нам се не заповеда да се просто само причешћујемо, већ и да то чинимо непрестано. Дакле свако сада види да православном хришћанину није дозвољено да наруши ту заповест, без обзира који чин поседује, већ то представља његов дуг и обавезу коју треба непрекидно да испуњава као Владикине заповести и поставке.

ГЛАВА 1

О томе да је православним хришћанима неопходно често причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа

св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#glava%201

Share this post


Link to post
Share on other sites

p.s. inače mi je mnogo krivo što se na ovakvim performansima uglavnom sveštenici sa vladikom upute na ručak ili doručak a ljudi poneli sendviče ili se razbeže kući... voleo bih da možemo sa vladikom da ćaskamo a da sveštenike pošalje kući... makar jednom godišnje lol

Ево, има то

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРИГОВОР 5

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p5

Свет је само Бог, јер поседује природну светост, а не задобијену. Људи, удостојивши се светог Крштења, добијају светост по Причести Светом Богу. И називају се светима, јер су добили освећење благодаћу Светог Духа рођењем Одозго. Поред свега тога они увек добијају освећење од Божанских Тајни, јер се причешћују Светим Телом и Крвљу нашег Господа. И што се више приближавају Богу захваљујући испуњавању Владикиних заповести, толико освећенији иду ка савршенству. Колико се напротив они удаљују од Бога због остављања заповести, толико више се лишавају освећења, постајући робови страсти, и зло у њима се повећава. Јер зло није ништа друго, него лишавање добра.

Дакле, тај ко се удостојио рођења од Светог Духа, нема никакве препреке да се назове светим, а сагласно томе – света чеда Светог Бога по благодати су удостојена честог причешћивања Божанским Даровима. Зато и Божанствени Златоуст каже: “Свети Дарови треба да се дају светима, а не порочнима и нечистима”47. Желећи да покаже границу светости, он каже: “Да не приступи Причешћу нико од грешних. Иако, опростите нећу рећи “нико од грешних”, јер ћу прво себе удаљити од Божанске Трпезе, али ћу боље рећи овако: “Нико ко и даље продужава да чини грехе – нека не приступа”. Знам да смо сви ми достојни казне и да нико не може да се похвали чистим срцем. Али није невоља у томе што ми немамо чисто срце, већ у томе што немајући чисто срце не приступамо Ономе, Ко може да га учини чистим”48.

...

Само ако добро поразмислимо, схватићемо зашто је некоме немогуће да постигне саврсенство без непрестаног причешћивања Светим Тајнама, јер без њега не може задобити љубав, а без љубави не може задобити послушање Владикиним заповестима, а без послушања се не може постићи савршенство. Како каже премудри Соломон: “Почетак премудрости је најискренија жеља за учењем, а брига за учење је – љубав, љубав је – чување њених закона, а поштовање закона је – залог бесмртности, а бесмртност приближава Богу, јер жеља за премудрошћу води ка Царству” (Прем.6, 17-20), Царству Небеском. Зато и свети ава Аполос, знајући да је Божанско Причешће сила која производи Божанску љубав, убрајајући га у заповест љубави, каже: “На те две заповести, то је јест на честом Причешћу и на љубави према ближњему, пише Закон и Пророци” (погл.Мт.22, 40).

Али да ли постоји потреба да се много говори? Да ли они који нам приговарају сматрају да треба да се причешћујемо једном у четрдесет дана као савршени или као грешници или несавршени? Ако се причешћујемо као савршени, онда треба да се причешћујемо чешће, према њиховим речима, а ако се причешћујемо као несавршени – треба да се чешће причешћујемо како би постали савршени, како смо претходно рекли.

Јер ако дете не може да израсте у одраслог човека без телесне хране, тим пре душа не може да постигне савршенство без духовне хране. Мудраци кажу да се на детету виде три ствари: прво, само дете које се храни, друго, чиме се храни, и треће, шта га храни. И то чиме се он храни је – хранљива срж;то што га храни је – душевно тело; а чиме се оно храни је – храна. Тако каже Гаврило Филаделфијски, бива и у духовном рађању: “Онај који се храни је - крштени, поново рођен човек; то чиме се он храни су –Пречисте Тајне; а онај који храни је – Божанска Благодат, која те Тајне претвара у Тело и Крв нашег Спаситеља”. Зато Василије Велики каже, да тај ко се поново родио Крштењем, треба убудуће да се храни Причешћем Божанским Тајнама50. Ако се они причешћују као грешници, онда не треба ниједном да се причешћују у току четрдесет дана, па ниједном у години, како каже златоглагољиви Јован: “Како онај који има чисту савест треба да се причешћује сваки дан, тако и ономе који пребива у гресима и притом се не каје није безопасно да се причешћује ни на празник. Али ако се причешћујемо и једном годишње, то нас не избавља од наших грехова ако недостојно приступамо. Напротив, то нас још и више осуђује, јер иако приступамо само једном, ми и тада приступамо нечисто. Зато вас све молим: не приступајте Божанским тајнама само због празника”51.

И на другом месту он пише: “Пошто свештеници не могу да знају све грешнике и те који се недостојно причешћују Тајнама, Бог их често разобличује и предаје сатани. Због тога су они некад болесни, изложени сплеткама, невољама и несрећама, и томе сличном. И зато Павле указује, говорећи: “Зато су међу вама многи слаби и болесни и доста их умиру” (1Кор.11, 30).

,,,

Смелост се не састоји у томе да се приступа често, нити у томе да се приступа недостојно, - чак и ако се неко причешћује само једном годишње. Ми смо толико безумни и проклети, да чинећи хиљаде грехова у току године, не бринемо о томе да их исповедимо. И притом ми сматрамо, да нам је довољно да се не осмелимо да се често причешћујемо и да се самим тим не односимо понижавајуће према Телу Христовом.

Тако расуђујући, ми не схватамо да су и они који су разапели Христа – разапели Га само једном. Али да ли је грех због само једног пута мањи? И Јуда је једном издао Господа. Зар га је то спасло? Због чега ми то дело меримо временом? Мерило времена за Причешће треба да нам буде чиста савест”52.

И опет: “Кога да похвалимо? Оне који се само једном причешћују? Или оне који се често причешћују? Или оне који се ретко причешћују? Ни једне од поменутих. Већ оне који приступају са чистом савешћу, и чиста срца, и који воде беспрекоран живот. Такви нека увек приступају, а они који нису такви – никад.Јер приступају себи на суд и осуду, и муку и казну”53.

Share this post


Link to post
Share on other sites

vidiš, nisam to znao... simpatično je... na stranu njihovo ispovedanje vere za koje znamo kakvo je

до детаља истински, ал свуда шупљи и без заједнице са Богом ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Преподобни Јован Касијан о причешћивању Светим Тајнама Христовим

Ми не смемо да избегавамо Свето Причешће зато што сматрамо да смо грешни. Ми морамо приступати њему још чешће ради лечења душе и очишћења духа, али са таквом понизношћу и вером да себе сматрамо недостојним… ми би желели чак више лека за наше ране. Иначе, немогуће је примити Свето Причешће једанпут годишње, као што неки људи раде… сматрајући да освећење небеским Тајнама припада само Светитељима. Боље је мислити кад нам се даје благодат, Света Тајна је та која нас чисти и освећује. Такви људи показују више гордости него ли понизности… јер када они примају Свету Тајну, сматрају себе достојним ње. Много је боље, ако у понизности срца, знајући да никада нисмо достојни Светих Тајни, примамо их сваке недеље ради исцељења наших болести, неголи да ослепљени гордошћу мислимо да после једне године постајемо достојни да их примимо…

Share this post


Link to post
Share on other sites

ПРИГОВОР 8

Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”

св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p8

Тим људима одговара свети Александар Антиохијски: “Дешава се да се неки предају греху чак иако се ретко причешћују. Други пак причешћујући се чешће, чувају себе по правилу од многих зла бојећи се суда Причешћа. Дакле ако ми упадамо као сви људи у неке људске и опростиве грехе, или језиком, или слухом, или видом, или сујетом, или тугом, или гневом или било чиме сличним, укоравајући себе и исповедајући се Богу, причешћујемо се Светим Тајнама, верујући да ће нам Причешће Божнаским Тајнама бити на очишћење од тих грехова. Ако ми чинимо неке тешке, лукаве и телесне, и нечисте грехе и злопамтила смо у односу на ближњег, онда не треба уопште да приступамо Божанским Тајнама док се не покајемо на достојан начин.

Пошто ми као људи телесни и слаби, упадамо у многе грехе, Бог нам је дао различите жртве за остављање грехова, које нас када их приносимо очишћују како бисмо приступили Светом Причешћу. Тако је и милостиња жртва која очишћује грехе. Постоје и друге спасоносне жртве за отпуштање грехова, како каже пророк Давид: “Жртва Богу је дух скрушен, срце скрушено и смирено Бог неће презрети”60.

Ако ми приносимо Богу те жртве, онда чак иако имамо неке људске мане можемо приступити Светим Тајнама са страхом и трепетом, и умиљењем, и исповешћу, као што је то урадила крвоточива жена, плачуши и дрхтећи. Јер постоји грех на смрт, и грех на покајање, и постоји грех који захтева додавање пластера. Непрекидно покајање може све да исцели. Онај који приступа Светим Тајнама са страхом и трепетом, и исповешћу, и умиљењем добија опроштај, а онај који приступа без страха и с пренебрегавањем – добија казну. Такви не само да не добијају опроштај грехова, већ ђаво према њима има још већи приступ. А они који са страхом прилазе Божанским Тајнама, не само да се освећују и добијају отпуштање грехова, већ одгоне и ђавола од себе”.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...