Jump to content

Recommended Posts

Страх је аутоматска реакција Ега у случајевима када се он осећа угроженим, из било ког разлога.

Постоје две основне групе страхова: реални и нереални страхови

Ови страхови за узрок имају видљиву и непосредну опасност, на коју ваш Его реагује. Ово испољавање страха најчешће се изражава на следећа четири начина:

Блокираност као реакција на страх настаје уколико сте изложени изненадном и јаком страху, што доводи до одређене врсте шока вашег нервног система, па тиме код вас изостаје било каква врста реакције на страх - ("Смрз'о сам се од страха...").

- Одлагање је реакција када прво одреагујете (бекство, борба...), па тек онда дозволите себи да у потпуности доживите и осетите тај страх.

- Потискивање као реакција на страх, представља унапред изграђен мисаоно-емоционални став, при чему уопште не дозвољавате било какву појаву или испољавање страха у вашој свести или понашању. Међутим, овако потиснут страх ниуком случају не нестаје, већ се касније испољава на неки други начин, често пута и породичним насиљем.

- Прихватање је реакција на страх, при чему се он не доживљава у негативном смислу, већ се прихвата као природна и аутоматска реакција Ега. Основна идеја прихватања не састоји се у његовом побеђивању - јер ће се он у том случају појавити у неком другом облику, већ се пре свега односи на свесно разумевање његове природе, узрока који су довели до његовог настанка и утицаја који има на вас

Прихватањем допуштате страху да се свесно испољи у вама, да се кроз то испољавање ослободи енергије која му даје живот и тиме престане да постоји.

Нереални страхови

За разлику од реалних, нереални страхови су сложенији и они настају унутар вас као последица претходно доживљених негативних искустава, те иако немају реално постојећи разлог за свој настанак, могу бити врло активни.

Ови страхови за своје постојање захваљују пре свега траумама из прошлости, при чему појава било ког елемента те трауме - кога најчешће и нисте свесни, има улогу условног рефлекса који активира подсвесни страх.

Уколико нереални страх потраје дуже време, тада он прераста у фобију.

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Не бој се, само веруј."
Свето Писмо

Можете ли продужити свој раст за један лакат? Можете ли једну длаку учинити белом или црном? Па, кад не можете најмање, што се бринете за остало? Бескорисне слуге, обратите бриге у молитве, као што се лед обраћа у текућу воду, и пожњећете неочекивану жетву. Молите се господару жетве, и разумећете онда колико су узалудне и убитачне биле бриге ваше. (Св. Владика Николај)

Човек који се боји, није радостан, не може да се радује животу. (О. Милош Весин)

На жалост, код православних постоји врло јак страх од грешке, а то је фарисејски, старозаветно, конзервативно. Најбоље се чува од грешке ако се ништа не ради, а ту нема напретка. Страх од грешке је већ грешка. Важно је трудити се да се не греши, али грешке нису страшне, већ чак и потребне. Ту је заједница да нам укаже на то. Однос према Богу не сме бити на страху од грешке, то није права вера, него на љубави. (Ђакон Ненад Илић)

Многе тешкоће, кроз које пролазимо, ту су да бисмо били испитани; дакле, не да би нас обесхрабриле, већ да бисмо се саздавали. (О. Серафим Роуз)

Онај ко се боји да ће пасти, све време се вуче! (Старац Порфирије Светогорац)

Шта год се дешава, само треба да кажемо: ја се не бојим, Христос је победио свет, нека буде Његова воља, а ја једино желим да будем у вечној љубави и вечној заједници са Њим. (Епископ браничевски Игњатије)

Господ је мој помоћник, и нећу се бојати, шта ми може учинити човек? (Св. цар Давид)

У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље, јер је у страху мучење, а ко се боји није се усавршио у љубави. (Св. Апостол Јован)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest O.Ugrin

Takodje, jedna od mnogo pominjanih, a nikada do kraja razjasnjenih, smernica hriscanskog nacina zivota; zapravo, napredovanja u njemu/njime. Smernica, od cije definicije zavisi i nasa pozicija, nase mesto, u svetootackoj gradaciji coveka - rob, nadnicar, sin; zapravo - stupanj naseg napretka. Mislite o tome.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moj strah prema Bogu, ili od Boga se sastoji u tome da ću ga izneveriti, da znanje koje sakupljam tako brižljivo ne umem svaki put da pretočim u saznanje, strah da neću imati odgovore, tj, imaću loša opravdanja za mnoge stvai koje jesam i koje nisam učinila

Ako Bog da da dosegnem pravu, istinsku, slobodu u Bogu  i strah će nestati 1312_womens

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest O.Ugrin

Malo cu pomoci... - ne bi bilo lose ako biste pokusali da sagledate strah prema Bogu prizmom straha deteta prema roditelju. Kada kazem deteta mislim odojceta, koje ne zna za strah sem... Zatim, sagledajte razvoj deteta ali i razvoj straha, odnosno, njegovog izraza kao i objekta. Dakle, mislite o tome...

Mir Vam - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

čega se deca najviše boje - da će biti ostavljena,

da nisu zaslužila da budu voljena...

da nisu dovoljno dobra i dovoljno vredna

crvenilo

no može li Bog napustiti nas klapklap

pre bih rekla da se čovek, možda i nesvesno boji da će on sam napustiti Boga

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ojacaj Gospode strah u meni!

Covecija priroda je takva..

Cim se puno oslanja na ljubav i milosrdje,jos punije pocinje da gresi,cast izuzecima...

pa onda  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/cmizdrenje.gif

pa pokajanje,pa sve u krug  0311_womens  joooj

koliko li krugova tako obrnemo tokom zivota?

Bog zna  klapklap :( :( ( zaista me nekada oduseve narodne izreke  0110_hahaha)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest O.Ugrin

Da li ste se ikada zapitali o ontoloskoj pozadini straha Bozijeg, kojom prevazilazimo etickojuridicku, utemeljivsi svoj zivot u egzistencijalnoj primeni ostvarujuci se na taj i takav nacin u Ljubavi, to ce reci, zajednici, odnosno Crkvi, dakle, u Hristu. Mislite o tome.

Mir Vam - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да је отворена већ нека тема о страху Божијем... По мени, нема ни казне, нема ни награде, већ сами бирамо... Мада је више волим да кажем страхопоштовање, у смислу да ми волимо Господа и желимо да смо у Њему, уз Њега и са Њим, али свесни смо да је Он у сваком погледу од нас виши, и свесни смо да смо ми у сваком погледу нижи, и плашимо се да нас не одбаци зато што смо нижи... и онда дајемо све од себе да не грешимо јер Га волимо и желимо да се никад не одвојимо од Њега, и тај труд око наше душе који дајемо произвела је љубав према Њему а не страх...  На ступњу роба постоји страх од казне, да нас због греха не стигне казна, ту ми још увек не волимо Бога, ми се плашимо казне... на ступњу надничара ми се плашимо да грешећи не испустимо из руку награду коју заслужују чисти и идаље не волимо Бога, волимо награду.... на ступњу детета ми волимо Бога, као што дете воли родитеља, и из љубави према Њему трудимо се да не грешимо, јер га волимо, не да би избегли казну, не да би добили награду већ зато што не желимо да Њега ражалостимо.... у основи тог личносног односа је љубав, неусловљена, неприморана, слободна....ми Га се не плашимо, ми Господа волимо, и све чинимо или не чинимо управо зато што Га волимо..... ја тако некако мислим... crvenilo

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest O.Ugrin

Izmedju ostalog, Hristos je i zbog toga rekao - ako li se ne preumite/pokajete i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo Bozije... - dakle, ta beskompromisna teznja za odnosom jeste ona lekcija koju od dece moramo nauciti, svojim zivotom ostvariti, tim nacinom ljubav posvedociti... njome pozivati/misionariti, recima - erhu ke ide; temeljeci svoje iskustvo u radosnom uskliku/nadi - maran ata; strepeci sa suzom u oku, tugom zbog odvojenosti u ovoj dolini placa, strahom, za osobe koje cine nase okruzenje, kada ce taj cas, i do tog casa, vec jednom - doci.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У понедељак, 12. августа 2019. године, када Црква Божја молитвено прославља Преподобну мајку Ангелину Српску, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Теодора Тирона у Великим Пчелицама.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
          Епископу су саслуживали настојатељ манастира Денковац архимандрит Серафим (Божић), Архијерејски намесник лепенички и в.д. левачки протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, настојатељ манастира Саринац протосинђел Николај (Младеновић), протојереј Драгослав Цветковић, протођакон Иван Гашић и ђакон Далибор Нићифоровић.   Молитвено сабрање је својим слаткопојем улепшало сестринство манастира Липар, руковођено игуманијом Тавитом.   По прочитаној јеванђељској причи Преосвећени се обратио присутнима говорећи: “Постоје два царства, једно је Царство Христово, а друго је царство ђавоље, као што постоје и два света, овај свет и онај свет. Човек одлучује на којој ће страни бити. На Христовој страни, ако је у вери и смирењу, или на ђавољој, када човек живи искључиво по нахођењу своме. А свако ко живи на свој начин је искључио себе из заједнице.   Вера је потребна за све! Први човек је живео од тога што је гледао лице Божије, а чим је гледао лице Божије значи слушао Бога. Други човек, после пада свога, човек је живео од вере, да ће доћи тај управо Први.   Овај наш живот овде на земљи је припрема за Царство Небеско. Живот на земљи је спремање за живот вечни. Хришћанске врлине онебесе човека.   Девственост је чистота тела, али девственост је и брак. Чим си у браку, а нећеш да послушаш тог другог с ким си у браку, или му не помажеш, ти си уништио девственост. Девственост је велика и света врлина, али ње нема без чистоте ума, без чистоте вере. Девственост без милостиње није потпуна. Обе ове врлине имају велики значај за наш живот. Девственост је пламен, а милостиња је уље. Пламен не вреди ако уља нема. Девственост се гаси ако нема милостиње.   Небо није јефтино, али је човекољубље велико. Са једном кором хлеба можемо купити небо. Све врлине доводе човека до врата Раја, а само врлина милостиње уводи човека у Рај. Велика је ствар човек, а још је дражи човек који чини милостињу. Милостиње нема без вере, без смирења и без љубави. Милостиња је наша заштитница пред Богом”.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      Поводом прославе четири века постојања врбничког Храма Преноса моштију Светог Николаја, Њихова Преосвештенства Епископи новограчанички и средњезападноамерички Г. Лонгин, бихаћко-петровачки Г. Сергије и далматински Г. Никодим служили су (11.08.2019.) Свету Архијерејску Литургију. Након читања Јеванђеља мноштву присутних верника обратио се Владика Сергије.      „Драга браћо и сестре, ево благе и предивне вести, радости велике! Tо је радост Васкрсења, победа над смрћу када је Господ наш Исус Христос стао на крст, пролио крв своју за нас, легао у гроб, а онда су благу вест пронели свети апостоли и мироносице, вест да је Христос васкрсао из мртвих. Господ се сажалио на човека и дошао на овај свет да исцели сваку болест и немоћ, а највећа болест човечанства јесте била смрт. Оно што је Христос учинио у недељни дан, дан Васкрсења јесте победа над ђаволом, над смрћу и грехом. Зато и ми, угледајући се прво на Њега, на свете апостоле и на свете и велике богоносне оце, треба да чујемо данашње Јеванђеље и ту благу вест. Свети апостоли су видели мноштво народа који је стајао у пустињи гладан и жедан, а Господ није хтео такве да их отпусти, већ је желео да покаже своју благодат, божанску силу и љубав неизмерну и да сав тај народ нахрани са пет хлебова и две рибе, па је ту храну чудотворно умножио.   Од постанка света, па до данас Он нам показује своју љубав и умножава тих пет хлебова да би нас нахранио. Тих пет хлебова данас се налази у свој природи коју нам је Бог дао и коју стално умножава, када семе убацимо у земљу и из њега никне плод. Да би то семе донело род потребно је да оно умре и нестане, па тако је и нама потребно да умремо у Христу да би стоструки род донели. А шта значи умрети у Христу? То значи растати се са грехом једном за свагда кроз свете тајне које нам је Он даровао и Свету Цркву коју је установио.    Данас смо овде дошли да прославимо велики јубилеј, 400 година овога дивног храма. Иако је 400 година пред Богом један трен, за нас то време говори о милости, Божијој љубави и многим сузама и крви проливеним на овим просторима, али и духовној радости и физичком умножењу ових простора кроз векове, данас овај храм то сведочи“, поручио је Епископ бихаћко-петровачки.   Поводом овог дивног јубилеја уприличен је пригодан културно-уметнички програм, а том пригодом Епископ далматински Г. Никодим обратио се окупљеном народу посебно поздравивши Г. Епископе Лонгина и Сергија, којима је изразио велику захвалност због данашњег доласка, као и због сталне бриге и помоћи коју указују свима нама у Далмацији.   „Ова Далмација у којој се сада налазимо, због свега што се током година десило, није таква каквом је Владика Лонгин и старији међу нама памте, али је ипак наша и ми је живимо пуним срцем. Када је она у питању могу само да вам се обратим речима великог песника Алексе Шантића: „Сунце туђег неба неће вас гријати к'о што ово грије, грки су тамо залогаји хљеба гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке, ко ће наћи бољу? А мајка ваша земља вам је ова, баците поглед по кршу и пољу, свуда су гробља ваших прадједова“, рекао је Владика далматински.   Он је нагласио да је за наш народ најважније да се окупљамо око светих храмова које су наши славни преци саградили у готово немогућим условима и оставили нам као завештање, те да се нада да ћемо се још дуго у радости сабирати.     Извор: Епархија далматинска
    • Од Логос,
      -Осојане: 18 година од почетка повратка расељних Срба-   Светом архијерејском Лутургијом у обновљеној цркви Светог архангела Гаврила у селу Осојане између Истока и Клине облежено је осамнаест година од почетка повратка расељних Срба.     Био је то први организовани повратак Срба после протеривања преко две ститине хиљада Срба по завршетку оружаног конфликта на Косову и Метохији и НАТО агресије 1999. године. На годишњицу повратка, испред цркве у Осојану постављена је и спомен плоча са именима убијених и отетих Срба у општини Исток, која је после Литургије освештана.   Свету Литургију у цркви Светог архангела Гаврила у Осојану поводом обележавања 18-годишњице повратка расељених и избеглих Срба служио је Епископ рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештеномонаха и свештеника Епархије:   -Вера у Бога треба бити свима духовни водич. Без вере не можемо ни видети Господа. Сабрали смо се пре свега да заблагодаримо Богу на Његовој милости, да заблагодаримо на Његовом дару којим нас нас је обдарио да после свих оних патњи после 1998. и 1999. године, када је овај народ - као и многобројни наши сународници са Косова и Метохије - чувајући свој голи живот морао да напусти своја огњишта. Поново се вратио овде на ледину, под шаторе. Добро се сећам те прве Литургије на прагу разрушене школе. Можда је то једна од најлепших Литургија које сам служио, јер сам у свему томе осетио колика је милост Божја, колико Господ гледа на нас и брине о нама, а само је потребно да и своје очи упртимо ка Господу, рекао је владика Теодосије.     После Литургије освештана је спомен плоча посвећена убијеним и отетим Србима у Општини Исток. Чланови породица жртава и присутни упалили су свеће и положили венце за покој душе оних које више нема.    -Желимо да нагласимо да је ово први споменик подигнут српским страдалницима овде. Надамо се да ћемо чинити више да обележимо сећање на њих, али просто ми као удружење немамо снаге, а мало је оних који имају осећаја за овај проблем. На овом споменику се налазе имена 64 страдалих Срба. И даље има оних који се налазе на листи несталих, један број страдалих се не налази на овом споменику, а знамо да их има. Ово није коначан списак оних који су страдали на подручју Општине Исток, истакла је Гордана Ђекановић испред Удружења Косметски страдалници.   Пут повратка оних који су се вратили није био нимало лак, али упркос недаћама које су их задесиле, жеља за повратком била је јача.   -Мучили смо се када смо се вратили, али уз помоћ добрих људи успели смо да опстанемо.За сада немамо већих проблема, добро нам је, само што немамо више снаге, али нигде лепше нема него у свом селу, изјавила је Марта Ристић.  -Лепо је када се окупимо да играмо фудбал, али за нас девојке проблем је што немамо где да изађемо, опасно је да излазимо увече, навела је Исидора Ђурић.   Присутнима се обратио и председник привременог органа општине Исток Малиша Ђурић који је истакао да ова локална самоуправа кроз програме Владе Србије настоји да промовише самоодржив опстанак повратника.   -У оквиру програма помоћи, успевамо да мотивишемо веће учешће повратника у процесу бављења пољопривредном производњом и на тај начин стварају се услови за производњу конкурентних пољопривредних производа на тржишту, које није увек благонаклоно према повратницима. Пружена је помоћ у виду пољопривредних машина и прикључака, помоћ у грађевинском материјалу, у оквиру социјалног програма реализује се помоћ за најугроженије, нагласио је Малиша Ђурић, председник Општине Исток.   Осојане је прво и највеће село у Општини Исток где је после 1999. године дошло до повратка расељених и у њему и околним српским селима данас живи око пет стотина Срба повратника.     Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
    • Од Логос,
      Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Јевр 11,17-19.     Последњи детаљ старозаветних приповести о Аврааму који је коришћен у Химни Вере је жртвовање Исаака, драматични одељак Пост 22:1-16. Авраам се суочава са великим захтевом, а библијски приповедач употребом реторичке градације постиже снажан ефекат. Авраам треба да на Морији принесе на жртву: свог сина, и то јединца, љубљенога, у којем је требало да му се умножи потомство. Била је то коначна и највећа провера Авраамове вере, искушење које пркоси логици. Међу примерима које наводи писац Химне, једино се за Авраама каже да је кушан од Бога (уп. Сир 44,20; 1Мак 22,52). Ниједан од великана вере није доживео нешто што је упоредиво са овим моментом живота праоца Авраама.   Жртвовање деце божанствима била је уобчајена пракса народа древног Оријента. Авраамов Бог је, међутим, био другачији. То није Бог древних вавилонских митова који је убијао и сопствену децу, па су му стога прихватљиве жртве туђе деце; нити је то божанство хананских култова плодности који су подразумевали да је жртва (плода, стоке и деце) семе којим се обезбеђује божанска заштита. Аврамов Бог га је позвао да изађе из такве религијске средине и да свету представи једног сасвим другачијег Бога: Бога који даје потомство онда када се човек потомству више не може надати.   Тај Бог, сада, тражи оно што је Авраму највредније, сина којим је непосредно условљено обећање о безбројном потомству. Тема обећања је истакнута у 17б-18. Авраам је примио обећање и прихватио је одговорност да буде посредник реализовања тог обећања у историји. Средство реализовања био је Исаак. Божански захтев је представљао жесток изазов Авраамовој логици и вери (Рим 9,7.10; Гал 4,28), али се он није двоумио. Његов одговор је био коначан, а његова вера је издржала дуг, тродевни, пут, најтежи пут у Авраамовом животу. Драматичност је истакнута дијалогом који Авраам и Исаак воде приступајући месту жртвоприношења, коначној тачки у невероватном сукобу послушности и љубави (Пост 22,7.8). У пресудном тренутку, када је Аврам подигао нож да би усмртио Исака, Анђео Господњи га зауставља, саопштава му да се његова вера показала ненадмашном у кушању (Пост 22,11-12) и потврђује савез између Бога и Авраама (Пост 22,16). Богато ванбиблијско јеврејско предање и Нови Завет у овом догађају препознају, како врхунац Аврамове вере, тако и врхунац Божијег савезништва са њим (Јевр 6,12.13; 11,17-19).   Авраам је спречен да жртвује сина, али је чин жртвоприношења завршен јер Авраам свезавши сина и положивши га на жртвена дрва, у својој души већ га је принео на жртву (Кирило Јерусалимски). Атанасије Велики пише да је у приношењу сина, Авраам исказао хвалу Сину Божијем. Када га је Господ одвратио од жртвовања Исаака, Авраам је угледао Месијину жртву у овну којега је одмах принео као жртву Богу...   Праотац Авраам има значајно место у богослужбеним текстовима. Описан је као богољубиви пријатељ Божији који је изабран да буде наследник света и коме је објављен сам Христос; као лествица која води од земље ка небу, из смрти у живот, те је стога и праотац вере наше. Црква је Авраамово (свештено) служење нарочито представила у својим литургијама на којима верни моле од Бога да прими њихове молитве као жртву Авраамову на врху планине.   Историјско-културолошки контекст помаже да разумемо битну димензију библијске нарације. У халдејским земљама, из којих је Авраам потицао, божанство коме су се приносила деца представљано је ликом овна који је ослоњен на жбун. Библијски писац је свесно преокренуо митолошки приказ противећи се култу који је тражио људске жртве образујући изразито хуманистички одељак који подцртава вредност људског живота.   Жртвовање Исака је и реакција на изопаченост древног култа, и типолошко месијанско пророчанство чији је смисао изражен тврдњом да је Авраам пoмислио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику (Јевр 11,19). Авраам је, упркос свакој логици, веровао да је Бог способан да испуни обећање о потомству кроз Исаака. Тематска веза између ст. 11-12 и 17-19 сугерише да је Авраам у чудесном рођењу Исаака искусио Бога као животодавца, те да је веровао да и сада Бог може да укине смрт и да ни смрт не може надјачати Божију моћ. Употребљена формулација је вероватно део ранохришћанског Верују. Употребљен значајни термин праслика (уп. Јевр 9,8-9) каузалном речцом зато повезан је са вероисповедањем (уп. Јевр 2,17; 3,1; 7,25; 9,18). У литургијском предању синага (Молитви благосиљања) говори се како је Исаак, када је враћен Аврааму, заједно са оцем узвикнуо Благословен Бог који васкрсава из мртвих. Тако се пажња изнова усмерава не на Авраама, него на Бога који је веран својим обећањима. Конструкција показује да је писац сматрао да је Авраамово поверење у Божију моћ резултирало тиме што је примио Исаака натраг као праслику. Израз означава прошлост која је слика долазеће стварности те је стога Авраам прихватио Исаака са жртвеног олтара као слику будућег и коначног васкрсења мртвих, али и као слику Христа који је гарант тог васкрсења. Типолошко-христолошку егзегезу следе оци Цркве. Климент Александријски каже да је Исаак тип Господа као детета... Исаак је био жртва као што је био Господ... носио је дрво за жртву, као што је Господ носио крст.... због тога што није био убијен, Исаак је назначио Божанство (божанску природу) Господа. Јер, после Свог погреба Исус је подигнут (из мртвих), уз то остављајући смртне муке иза себе, баш као Исаак што је избегао жртву.   Авраам је пример величанствене вере и безрезервне спремности на жртву (Рим 8,32; 6,5), која не тражи објашњење за божанске захтеве и поступке. Моријским искушењем крунисано је божанско вођење Авраама кроз узрастање у послушној вери. Термин послушати, у Химни вере је употребљен да опише одговор Авраама на Божији позив да напусти живот у Халдеји. Показује да су све касније жртве и послушности Авраамове садржане у Авраамовој спремности да одговори Божијем иницијалном позиву. Оригинална употреба тог термина у контексту жртвовања Исаака сугерише да су у тој жртви све дотадашње победе и жртве и свештена дела Авраамова добиле коначни исказ и потврду. Авраам је о својој вери више сведочио делима него речима, а та дела била су дела свештенослужења иза којих су као неми, али ипак веома гласни сведоци, остајали олтари које је овај праотац подизао путујући Хананом и призивајући име Господње.   Писац Посланице закључује своју ретроспективу о Аврааму истицањем његовог последњег свештенослужитељског дела. Том делу се придружују и учесници богослужбених сабрања поменутим молитвама које истовремно представљају и позив вернима да се успну на Морију и да своја животна искушења, апатију и очај, превазиђу верујући у победу живота потврђену Христовим васкрсењем као коначном потврдом вредности људског живота и његове неразоривости, али и да искажу ту веру спремношћу на жртву саображавајући се Христовој жртви.   Морија је древно култно место које се у јеврејском предању сматрало местом Адамовог жртвеника, смрти и доцнијег јерусалимског храма. Хришћани је повезују са Голготом. Етимолошки, Морија значи визија Јахвеа, али се то име мења у Јахве ће се постарати, на бази нарације из Пост 22 чиме се показује да је нарација имала за циљ, између осталог, да ојача веру у Божији промисао. Приповест о Исааковој жртви била је предање које је омогућавало да се препозна етиологија култног места. Преносило се у светишту и служило је као подстрек ходочасницима који су светиште походили.   У јеврејском ванбиблијском предању наведени одељак Постања назива се акведах (= везивање, уп. Пост 22,9) и основа је за богато акведах предање које садржи много више датаља него сам библијски наратив. Ретроспектива у Химни вере засигурно је дубоко укорењена у овом ванбиблијском предању, пре свега у оном његовом делу који је преузет из синагогалног богослужења јеврејске дијаспоре првог века.   Још је Филон Александријски говорио да је Авраамово жртвовање Исаака било испуњено због непокебљиве намере да га изврши. То исто се препознаје и у Јевр 11,17 где је Авраамов поступак жртвовања описан прошлим временом – он га је већ учинио, оно је било готова реалност.   Јован Благојевић     Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Епископ рашко-призренски Теодосије служио је данас Свету Литургију у цркви Марије Магдалине у Тутину. У присуству више верника, владика Теодосије рукоположио је у чин свештеника досадашњег ђакона Владана Вукомановића, који ће у будуће бити парох при овој цркви.      У својој беседи, епископ Теодосије је говорио о житију Марије Магдалине, рекавши да њена вера у Христа, треба да нам буде пример како и ми да верујемо.    ,,Ко може замислити патњу Свете Марије Магдалине, у којој је било седам демона, који је стављаху на разне муке и искушења? Речима се не може описати патња ове Светитељке. Али њен сусрет са силом и љубављу Божијом, исцељује је, и од тога дана она не престаје да прати Господа. Непрестано га је пратила и служила му. И у најтежем тренутку, када су Господа разапели, она је са Мајком Божијом стајала испод Крста. И због те њене вере да је Исус заиста Месија и Спаситељ, Господ је удостојио да она са осталим мироносицама прва прими вест да је Господ Васкрсао, и њој се првој Господ и јавио."     Рукоположивши новог посланика на њиви Господњој, Епископ је подсетио на смисао свештеничког позива и служења: ,,Нека рукопроизведени отац Владан служи пре свега Богу, па онда и народу Божијем. Нека Богу приноси бескрвну жртву у име свих вас и нека се моли за сваки напредак поверене му пастве, онако како су то радили истински свештеници, како у Старом, тако и у Новом Завету.      Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...