Jump to content

Препоручена порука

Cega se najvise plasite? Kako se vasi strahovi ispoljavaju u svakodnevnom zivotu, kako se branite od njih, kako ih prevazilazite? Ignorisanjem ili suocavanjem? Sta za vas znaci strah? Da li imamo stalno veru da pomeramo planine, jer kako jedna ovde dobra dusa rece, ljubav izgoni strah... Hajte klapklap

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najveci strah imam od sebe same..

Sapta koji srcu otvaraju mogucnosti a dusi rane..Bojim se prevelikih dilema i neodlucnosti..jer istina tako cvrsto stoji kao jedna jedina mogucnost,bez kolebanja ..

Bojim se da cu umreti a necu se pokajati kako treba..iskreno i cisto..

I bojim se gubitka straha Bozijeg..

To i bili strahovi..e sada kako se protiv njih borim..pa recimo da su najbolji oslonac u tom poslu dobra dela i molitva..no kada bi malo konkretizovala pricu.. sitna odricanja mogu da utemelje  coveka u shvatanju njegove ontoloske nadmoci nad strahom.. dakle,dajmo prednost banalnostima 0110_hahaha nemoj ici uvek autom do grada iako mozes..nekada prosetaj..  :smiley:

no kakve li to veze ima sa strahovima.. klapklap ko razume shvatice..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

0110_hahaha

Zlato, prepoznah se u tvojim recima, ali kada sam otvarala temu nisam mislila na tu vrstu strahova...

Kako mi uopste i dozivljavamo zaista Gospoda, kako se odnosimo prema smrti, ono najdublje i najintimnije, a ne sta mislimo da osecamo i kako treba da osecamo.

Na recima smo svi jaki ali da zaista imamo "jaku veru", ma, vere ko zrno goruscino planine bismo pomerali, a gledaj nas, pogledas oko sebe i vidis zivot, vidis toliko bola, toliko stradanja i lutanja. Pa sad onda nesto s nasom verom nije u redu jelte, jer da zaista verujemo koliko o tome trubimo ne bi ovaj narod takav bio...

Delim neke od tvojih strahova, meni je najskoriji strah bio da cu poludeti, ali tu dilemu sam razresila, poludeh :cheesy2: klapklap

Salu na stranu videh mnoge ljude koji su pred kraj zivota "pomerili pamecu", koji su bili meni neka vrsta uzora, dobri ljudi, sjajni, cvrsti u veri, ali stize bolest, i op, kao da im je razum potpuno nestao, nema, odbijaju da se priceste, ne zovu svestenika ni one bakice koje su u veri koliko mi skupa imamo godina...

Tako sam nesto pricala sa kominicom, starom inace, kaze ona meni, "eh, to mi je najveci strah sada, ako poludim pod starost, kako cu?"

Slazem se, sitnice, sitnice...

Pa ko ne moze da nadje radost u "sitnicama" on ce uvek traziti sve vise i vise i nista ga nece "zadovoljiti", uvek ce traziti jos.

A Gospod nam je dao i nebo i zemlju i ptice i biljke i svasta nesto...

Samo sto mi nekad ne mozemo da prepoznamo lepotu i smeta nam radost, meni prvoj, to je vec ozbiljan problem.

Mnogo smo jaki na recima, ali sa strahovima se valja i suociti.

0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

meni je najskoriji strah bio da cu poludeti, ali tu dilemu sam razresila, poludeh joooj joooj

    0104_cheesy

onaj ko se pita retko kada odluta  klapklap a psihicka kriza, ukoliko se pravilno iskoristi moze samo dobre plodove da donese..ojaca i razvije resurse,upotpuni licnost kroz sazrevanje..

jedna moja sestra mi rece "ako drvo ne treses sa  njega ce padati samo truli plodovi..a kada ga dobro prodrmas,nacice se tu i oni zreli" mudra joj ta bese  0104_cheesy

zanimljivo je tumaciti koliko pozitivnih rezultata donesu takva pitanja..no to nemam opet veze sa temom..izvini..pogodila si mi zicu pa sam se nadovezala  joooj

Sto se tice konkretnog odgovora, ne mogu da odgovorim..ne zato sto necu..vec zato sto ni sama ne znam i nemam definisan odgovor..sve zavisi od duhovnog razvoja coveka..iz perioda u period sam drugacija,naravno da su osnove iste,ali opet uvidjanje se menja..Lepo je to svestenik Ivan rekao,parafraziram, kada nekoga zaista volimo onda tu osobu zamisljamo kroz vecnost tj besmrtnost..sve ostalo proizilazi iz truda :)

Prastaj sestro  meni nedostojnoj..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Бојим се понекад саме себе...

Као што рече Афтр Сајленс, тачно се некад бојим да ћу да полудим...али то је више неки страх од губитка контроле (као и да имам неку контролу :drugarstvo:)...

Чудан је овај период сазријевања, понекад и тажак, почне човјек да измишља страхове... :smiley:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Strah me straha...

onaj koji dolazi svaki dan i nikada ne odlazi..

onaj koji mi je ostavio dozivotne traume...

jos veci je strah da se necu moci odvojiti od njega...

ne ignorisem ga, brojim..

znam da ce doci svaki dan, ali ga pustam u sebe na kratko...

mozda je moja greska sto se povlacim duboko u sebe,

ali jedino na dnu mene nikada nije dosao...

a po sebi i oko sebe ga osjecam...

kao mala sam se sakrivala u ormar.. i stavljala ruke na usta da ne disem glasno...

a sa nekih 14 godina kada je moj strah bio najveci zatvarala sam oci...

strah me jer nisam naucila zivjeti bez straha...

i dalje se bojim mraka...

praznih soba..

svoje majke...

strah me buducnosti..

i neizvjesnosti..

ne znam da li vise mogu...

razbili su me negdje kao malo dijete....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

„Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu da prođe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio.Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja

Herbert, Dina

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moj se upravo ostvaruje crvenilo

Tavi srcee srcee srcee

Duso, kad god pozelis da zakoracis, znaj da cemo te docekati ne samo sa onim balonom za naduvavanje koji sprecava pad nego i kaficom i kolacima i zagrljajem i toplinom...

Karadjordje, pisi slobodno!

Ovo su zive reci utehe bleh

Zlato 0703_read i mene si pogodila ali sada ne mogu pisati duze...

Slozicu se sa tobom, ne da nas ponekad treba tresti nego dobrano prodrmati osamucen

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Размишљала сам шта да одговорим и ево: имам страх да напишем чега се све плашим. То је турбо страх, јел да др Афтер?  :drugarstvo:.gif' class='bbc_emoticon' alt='0202_238' />

Link to comment
Подели на овим сајтовима

?????????? ??? ??? ?? ????????? ? ???: ???? ????? ?? ??????? ???? ?? ??? ??????. ?? ?? ????? ?????, ??? ?? ?? ??????  0506_music.gif' class='bbc_emoticon' alt='crvenilo' />

0501_music

khm, khm, sada ce vama dr after da da dijagnozu i terapiju, nista se vi ne sekirajte 0507_music0504_music

dg: nepopravljivi saljivdzija i veseljak i zena lafica koju mi je cast poznavati! 0508_music

terapija: mnogo smeha, ispijenih kafa, ljubavi i mazenja sa Miljanicom i detencem na putu!

0505_music

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је данас свету архијерејску Литургију поводом празника Рођења Пресвете Богородице који је уједно и слава Саборног храма у Зворнику.

      Преосвећеном Епископу саслуживали су архимандрити Симеон (Обреновић)и Нектарије (Тешић), протојереј-ставрофор Драгиша Томић, протојереј Јован Максимовић, протонамјесник Синиша Максимовић, јереј Растко Лукић, ђакони Немања Спасојевић и Јован Ашћерић, уз молитвено учешће старјешине Саборног храма и архијерејског намјесника зворичког, протојереја-ставрофора Видоја Лукића.
      Током Свете Литургије, владика је поучио вјерни народ пригодном бесједом, приликом које је истакао важност јединства српског народа на нашим просторима и широм васељене.
      ''Потребно је да поред духовног, Срби буду свесни и свог националног идентитета. Да су свесни ко су и шта су. Потребно је то нама Србима јер ми то често заборавимо, што сви знамо из историје, али светиње нас враћају себи.''
      Говорећи о данашњем празнику владика Фотије је посебно нагласио величину овог празника речима да Црква, поред Рођења Пресвете Богородице слави још само два рођења, Господа Исуса Христа и светог Јована Крститеља.
      Велики број вјерног народа узео је учешћа у литургијском сабрању причестивши се светим тајнама Христовим.
      Преосвећени владика је, на крају Литургије, заједно са кумом славе Георгијем Лукићем и осталим вјерницима преломио славски колач и пожелео срећну славу свим зворничанима.
      Литургијско заједничарење настављено је у крипти саборног храма. Кум славе Георгије Лукић, најмлађи кум саборног храма досад, заједно са својом породицом припремио је трпезу љубави за све вјернике.
      Ученици и професори музичке школе, на челу са директорицом школе Дијаном Зекановић су припремили богат музички програм којим су увеличали данашњи празник.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ, био је гост Јутарњег програма васељенског Радија Светигора, те је у оквиру разговора говорио о свом духовно-уметничком остварењу у част 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. 
      Звучни запис разговора

      У разговору који је водио новинар Раде Дуловић, катихета Бранислав се присетио своје посете Митрополији црногорско-приморској поводом припремања наведеног филма, и узнео је велику и искрену благодарност Његовом Високопреосвештенству Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију, протосинђелу Сергију (Рекићу), протопрезвитеру-ставрофору мр Слободану Јокићу, проф. Александру Вујовићу, и свима који су делатно пројавили христолику и братску љубав и подршку приликом припремања филма о Светом Василију Острошком. 

      Извор: Радио Светигора
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У десету недељу по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Нерукотворени образ Господа нашег Исуса Христа, Светог Јевстатија другог Архиепископа српског преподобног Романа и преподобног Рафаила банатског изабрани Епископ хвостански Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Георгија на Бежанијској коси. Изабраном Епископу Јустину саслуживао је протосинђел Данило и свештенство Архиепископије београдско-краловачке.

      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      -Патријарх Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота-     Доносимо предавање Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија (тада Епископа јегарског, викара Епископа бачког) о хришћанској љубави.      Предавање је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија, одржано у Дому културе Грачаница, 27. марта 2014. лета Господњег. 
          Није могуће волети Бога ако немамо љубави према ближњем. Ко је наш ближњи? Ближњи је сваки човек, зато што је сваки човек створен по слици и прилици Божјој, у том смислу, ми смо призвани да јасно и чисто волимо свакога човека, истакао је Патријарх Порфирије.      Патријарх је том приликом јасно поучио сабране како да поступају према људима који их одбијају и чине им неправду, рекавши: Ако нам неко чини неправду, зло и одбија нас и нашу љубав, ми смо тада позвани да будемо исправнији и да усрдније испуњавамо заповест о љубави коју нам Господ даје, јер ћемо тако у љубави Христовом љубављу преображавати све око себе. Најлепши пример су нам светитељи Божји који љубављу Христовом преображавају све, у чијој близини зверови постају питоми, и у чијој близини стихије се умирују.      Наша љубав према Богу се потврђује и показује у односу на ближње, јер је љубав према Богу покретач нашега живота, она се на свакоме месту потврђује, а нарочито у нашем односу према свакоме човеку, поучио је патријарх Порфирије. Све што чинимо у овоме свету и животу, а тиче се наших ближњих, ми чинимо Богу. Ако смо речју увредили свога брата, ако смо му мислима завидили, ако смо му желели зло, ако смо било шта лоше учинили било ком човеку, ми смо Христу учинили, зато што је сваки човек Његова икона, закључио је свјатјејши владика.      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 2. августа 2021. године, на празник Светог пророка Илије, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том светитељу у београдском насељу Миријеву.
        Саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, изабрани Епископ марчански Сава, протојереј-стафрофор Драган Предић и ђакони Радомир Врућинић и Немања Калем.
      „Велика је духовна радост и благослов за све нас што смо се данас окупили у овом храму посвећеном Светом Илији да се њему помолимо, да служимо свету Литургију, да се причестимо Телом и Крвљу Христовом, јер то је и предокус и гарант нашега спасења. То је и место на којем реално доживљавамо да смо становници Царства Божјег. Живимо у ово м свету, имамо многе тешкоће и као појединци и као заједница и као народ, али и поред свега тога имамо не само веру, него и чврсту спознају да смо створени за много више, да смо створени за радост, за лепоту, за љубав, за заједницу и да је пуноћа свега тога у Господу нашем, а Он нам, не само то, него и читавог Себе даје кроз Цркву, дарује управо у светој Литургији“, истакао је патријарх Порфирије.
      „Ми светитеље славимо, а међу њима и Светог Илију, јер знамо да они, уподобивши се Христу, имају слободу према Богу. Знамо да су као наша браћа, осећајући љубав према нама у нашим невољама, увек уз нас. Светитеље Божје славимо и због тога што их имамо као примере на које треба да се угледамо. Један од таквих примера јесте и Свети пророк Илија који је био део изабраног народа Божјег у временима када је већи део народа одступио од Господа. Време у коме је живео Свети Илија је сличном нашем данашњем времену. И тада су многи људи, као и данас, живели без вере у живога Бога, која подразумева подвиг, испуњавање јеванђељских заповести, која подразумева жртву, без вере која засигурно, онда када је праведна како смо данас чули у Апостолу, има снагу да помаже не само онима који веру имају, него и онима који су слабашни у вери. У том смислу ми треба да се молимо да имамо праведну веру. Молитвом је могуће да се исправе и они који немају чвсту и јаку веру. Могуће је да се исправе и наши ближњи, они које волимо, они са које делимо живот и кроз чије постојање и ми видимо смисао свога постојања. Свети Илија, од ране своје младости, у том и таквом народу, доживљавао је себе као странца, али није одступао од вере у једнога Бога. И зато му је Господ дао, како се описује у Старом Завету, силу и моћ да сведочи Бога међу онима који су извитоперили веру, да сведочи Бога тако што је чинио силом Божјом безбројна чуда. Истовремено, ниједног тренутка није приписивао себи силу и снагу“, рекао је, имеђу осталог, патријарх Порфирије и додао:
      „Треба да имамо веру као Свети пророк Илија. Ми имамо истиниту, праву православну веру. Имамо је не да бисмо се њоме поносили и китили и хвалили према другима. Имамо је пре свега као дар и задатак да ту веру сведочимо аутентичним, исправним и исто тако православним начином живота, а тај живот извире из наше вере као поверења у Бога. Вера није само свест да постоји нека свесилна моћ која се зове Бог, него је вера поверење у личнога Бога, који се нама открио, који је био међу нама, који је један од нас. То је поверење у то да је Он онај који руководи нашим животима и да зна добро зашто понекада бивамо позвани да се распињемо на крсту, а зашто онда опет имамо могућност да учествујемо у слави победе и васкрсења Христовог. Вера је поверење и препуштање себе љубави Божјој у смирењу без роптања, без гунђања, без побуне, чак и без много питања зашто нам се нешто дешава. Поверење у Бога бива изражено нашим осећањима, нашом свешћу о томе да је сваки тренутак баш такав какав јесте нама дат као шанса за спањење“.
      Поред многобројног верног народа светој архијерејској Литургији су присуствовали и председник ГО Звездара г. Владан Јеремић и члан општинског већа г. Душан Игњатовић.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...