Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Recommended Posts

Cega se najvise plasite? Kako se vasi strahovi ispoljavaju u svakodnevnom zivotu, kako se branite od njih, kako ih prevazilazite? Ignorisanjem ili suocavanjem? Sta za vas znaci strah? Da li imamo stalno veru da pomeramo planine, jer kako jedna ovde dobra dusa rece, ljubav izgoni strah... Hajte klapklap

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najveci strah imam od sebe same..

Sapta koji srcu otvaraju mogucnosti a dusi rane..Bojim se prevelikih dilema i neodlucnosti..jer istina tako cvrsto stoji kao jedna jedina mogucnost,bez kolebanja ..

Bojim se da cu umreti a necu se pokajati kako treba..iskreno i cisto..

I bojim se gubitka straha Bozijeg..

To i bili strahovi..e sada kako se protiv njih borim..pa recimo da su najbolji oslonac u tom poslu dobra dela i molitva..no kada bi malo konkretizovala pricu.. sitna odricanja mogu da utemelje  coveka u shvatanju njegove ontoloske nadmoci nad strahom.. dakle,dajmo prednost banalnostima 0110_hahaha nemoj ici uvek autom do grada iako mozes..nekada prosetaj..  :smiley:

no kakve li to veze ima sa strahovima.. klapklap ko razume shvatice..

Share this post


Link to post
Share on other sites

0110_hahaha

Zlato, prepoznah se u tvojim recima, ali kada sam otvarala temu nisam mislila na tu vrstu strahova...

Kako mi uopste i dozivljavamo zaista Gospoda, kako se odnosimo prema smrti, ono najdublje i najintimnije, a ne sta mislimo da osecamo i kako treba da osecamo.

Na recima smo svi jaki ali da zaista imamo "jaku veru", ma, vere ko zrno goruscino planine bismo pomerali, a gledaj nas, pogledas oko sebe i vidis zivot, vidis toliko bola, toliko stradanja i lutanja. Pa sad onda nesto s nasom verom nije u redu jelte, jer da zaista verujemo koliko o tome trubimo ne bi ovaj narod takav bio...

Delim neke od tvojih strahova, meni je najskoriji strah bio da cu poludeti, ali tu dilemu sam razresila, poludeh :cheesy2: klapklap

Salu na stranu videh mnoge ljude koji su pred kraj zivota "pomerili pamecu", koji su bili meni neka vrsta uzora, dobri ljudi, sjajni, cvrsti u veri, ali stize bolest, i op, kao da im je razum potpuno nestao, nema, odbijaju da se priceste, ne zovu svestenika ni one bakice koje su u veri koliko mi skupa imamo godina...

Tako sam nesto pricala sa kominicom, starom inace, kaze ona meni, "eh, to mi je najveci strah sada, ako poludim pod starost, kako cu?"

Slazem se, sitnice, sitnice...

Pa ko ne moze da nadje radost u "sitnicama" on ce uvek traziti sve vise i vise i nista ga nece "zadovoljiti", uvek ce traziti jos.

A Gospod nam je dao i nebo i zemlju i ptice i biljke i svasta nesto...

Samo sto mi nekad ne mozemo da prepoznamo lepotu i smeta nam radost, meni prvoj, to je vec ozbiljan problem.

Mnogo smo jaki na recima, ali sa strahovima se valja i suociti.

0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

meni je najskoriji strah bio da cu poludeti, ali tu dilemu sam razresila, poludeh joooj joooj

    0104_cheesy

onaj ko se pita retko kada odluta  klapklap a psihicka kriza, ukoliko se pravilno iskoristi moze samo dobre plodove da donese..ojaca i razvije resurse,upotpuni licnost kroz sazrevanje..

jedna moja sestra mi rece "ako drvo ne treses sa  njega ce padati samo truli plodovi..a kada ga dobro prodrmas,nacice se tu i oni zreli" mudra joj ta bese  0104_cheesy

zanimljivo je tumaciti koliko pozitivnih rezultata donesu takva pitanja..no to nemam opet veze sa temom..izvini..pogodila si mi zicu pa sam se nadovezala  joooj

Sto se tice konkretnog odgovora, ne mogu da odgovorim..ne zato sto necu..vec zato sto ni sama ne znam i nemam definisan odgovor..sve zavisi od duhovnog razvoja coveka..iz perioda u period sam drugacija,naravno da su osnove iste,ali opet uvidjanje se menja..Lepo je to svestenik Ivan rekao,parafraziram, kada nekoga zaista volimo onda tu osobu zamisljamo kroz vecnost tj besmrtnost..sve ostalo proizilazi iz truda :)

Prastaj sestro  meni nedostojnoj..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Бојим се понекад саме себе...

Као што рече Афтр Сајленс, тачно се некад бојим да ћу да полудим...али то је више неки страх од губитка контроле (као и да имам неку контролу :drugarstvo:)...

Чудан је овај период сазријевања, понекад и тажак, почне човјек да измишља страхове... :smiley:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Strah me straha...

onaj koji dolazi svaki dan i nikada ne odlazi..

onaj koji mi je ostavio dozivotne traume...

jos veci je strah da se necu moci odvojiti od njega...

ne ignorisem ga, brojim..

znam da ce doci svaki dan, ali ga pustam u sebe na kratko...

mozda je moja greska sto se povlacim duboko u sebe,

ali jedino na dnu mene nikada nije dosao...

a po sebi i oko sebe ga osjecam...

kao mala sam se sakrivala u ormar.. i stavljala ruke na usta da ne disem glasno...

a sa nekih 14 godina kada je moj strah bio najveci zatvarala sam oci...

strah me jer nisam naucila zivjeti bez straha...

i dalje se bojim mraka...

praznih soba..

svoje majke...

strah me buducnosti..

i neizvjesnosti..

ne znam da li vise mogu...

razbili su me negdje kao malo dijete....

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisanje. Spremno ću se suočiti sa strahom. Dopustiću mu da prođe preko mene i kroz mene. A kada bude minuo, upraviću svoje unutrašnje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio.Ali tamo kuda je strah prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo ja

Herbert, Dina

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moj se upravo ostvaruje crvenilo

Tavi srcee srcee srcee

Duso, kad god pozelis da zakoracis, znaj da cemo te docekati ne samo sa onim balonom za naduvavanje koji sprecava pad nego i kaficom i kolacima i zagrljajem i toplinom...

Karadjordje, pisi slobodno!

Ovo su zive reci utehe bleh

Zlato 0703_read i mene si pogodila ali sada ne mogu pisati duze...

Slozicu se sa tobom, ne da nas ponekad treba tresti nego dobrano prodrmati osamucen

Share this post


Link to post
Share on other sites

Размишљала сам шта да одговорим и ево: имам страх да напишем чега се све плашим. То је турбо страх, јел да др Афтер?  :drugarstvo:.gif' class='bbc_emoticon' alt='0202_238' />

Share this post


Link to post
Share on other sites

?????????? ??? ??? ?? ????????? ? ???: ???? ????? ?? ??????? ???? ?? ??? ??????. ?? ?? ????? ?????, ??? ?? ?? ??????  0506_music.gif' class='bbc_emoticon' alt='crvenilo' />

0501_music

khm, khm, sada ce vama dr after da da dijagnozu i terapiju, nista se vi ne sekirajte 0507_music0504_music

dg: nepopravljivi saljivdzija i veseljak i zena lafica koju mi je cast poznavati! 0508_music

terapija: mnogo smeha, ispijenih kafa, ljubavi i mazenja sa Miljanicom i detencem na putu!

0505_music

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом прве годишњице од упокојења игумана Савинског Архимандрита Варнаве у манастиру Савина ће у сриједу 26. јуна Свету архијерејску Литургију служити Његово преосвештенство епископ Буеносаиреско-јужноцентралноамерички Г. Кирило уз саслужење свештенства. Након Свете литургије, која ће почети у 8 часова, на гробу оца Варнаве биће служен помен, а потом уприличена трпеза љубави, рекао је у разговору за Радио ,,Светигору“ јеромонах Макарије игуман манастира Савина.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ
      Отац Макрије најавио је и Видовдански сабор у манастиру Савина који ће бити одржан на завјетни празник српског народа-Видовдан у петак 28. јуна. Сабор ће почети Светом литургијом у 9 часова, након које ће бити служен помен свим српским војсковођама и војницима пострадалим за вјеру и отачаство од Косовског боја до данас.
      На овај велики празник у манастир Савину стићи ће и мошти Светог Нектарија Егинског чудотворца, које ће бити изложене на поклоњење вјерницима од 8-16 часова 28. јуна, када се опет враћају у которску цркву Светог Николе. Он је говорио и о својим сусретима са старцем Нектаријем Виталисом, који му је причао о томе како га је исцијелио Свети Нектарије Егински, говорећи о својим осталим сусретима са њим, и поукама које је од њега добио.
      Манастир Савина однедавно има и свој интернет сајт који можете наћи на адреси: manastirsavina.org  
      Отац Макарије говорио је и о духовном смислу Петровског, апостолског поста, који ће почео у понедјељак 24. јуна а трајаће до Петровдана, празника Светих апостола Петра и Павла 12. јула.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од Милан Ракић,
      У Малој галерији Дома Војске Србије 20. јуна у 13.00 часова биће отворена изложба Ликовне групе Војске Србије, под називом „Косово и Метохија, Вера – Традиција – Историја“.

      Ова уметничка групација израсла је из Ликовног студија, који је 1945. године основао пуковник Здравко Шотра, постоји дуже од седам деценија и спада у најстарије аматерске секције у нашој земљи.
      Чланови Ликовне групе добитници су бројних награда и признања. Излагали су више од 100 пута у земљи и 25 пута у иностранству. Од оснивања до данас групу су водили реномирани уметници и врсни познаваоци уметности попут Миљенка Станчића, Стојана Ђелића, Ђорђа Илића, Божидара Продановића и других.
      Традиционално, радови настали на колонијама, излажу се у Галерији Дома Војке Србије уочи Видовдана, те изложбена манифестација и носи назив - Видовданска изложба. Ове године тема је Косово и Метохија, а посетиоци ће моћи да виде 35 дела, која потписују 23 аутора.
      На отварању ће, у име Медија центра "Одбрана", говорити потпуковник Биљана Пашић, а изложбу ће отворити магистар историје уметности Драгана Мартиновић.
      Поставка ће бити изложена до 12. јула.
      Добро дошли!

    • Од Логос,
      Љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди!

      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа.
       
      Настала су страшна времена, о којима је и Сам Господ говорио, док је указивао на знаке Свог Другог доласка. Тада је, између осталог, и ово рекао: И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога, и омрзнуће један другога... и зато ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. У ово наше време, управо то и гледамо! То је оно што изазива патњу у нашем срцу, оно због чега нам се срце цепа.
      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Народи живе по законима свеопштег непријатељства, уместо по закону Христове љубави. Онај ко у новинама прати шта се у свету догађа, згрозиће се кад види како сатанска лаж и неправда тријумфују и како велике државе подстичу на политичко насиље, које је заиста за сваку осуду.
      Шта треба да чинимо и како да живимо? Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа. Треба сачувати љубав Христову у срцима малог стада Христовог! Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Но, како то учинити и коме се уопште љубав дарује? На дар је добија само онај ко испуњава заповести Христове и ко ходи уским путем страдања, не скрећући с тог пута, без обзира на страдања и прогоне који му прете.
      Треба ићи до краја крсним путем, и то без освртања. Треба ићи ка светлости Христовој! А, будемо ли упорно и без стајања ишли ка светлости, онда ћемо до ње и стићи.
      Како је могуће волети људе који нас мрзе? Могуће је, ако не у потпуности, а оно макар у малој мери. Размислите о томе шта је то саосећање. То је један од облика свете љубави. Нисмо ли дужни да свим срцем жалимо људе који су одбацили Христа и који ходе путем погибли? Зар нисмо сви ми дужни да се сажалимо над таквима?!
      Тешко је волети их потпуном и чистом љубављу, али је могуће сажалити се над њима и свим срцем туговати што се ти несрећници налазе на путу погибли. Ако их не будемо презирали и проклињали, самим тим ћемо испунити Христов закон у односу према њима.
      Знате ли да су великог светитеља Серафима Саровског напали разбојници, неколико људи из села које се налазило поред самог манастира? На смрт су га претукли, главу му разбили и ребра поломили, тако да је изгубио свест и неколико месеци провео у манастирској болници, све док Пресвета Богородица није дошла и исцелила га.
       
      А, како се он понео према разбојницима? Њих су похватали и на суд предали, али је преподобни Серафим са сузама молио да их не кажњавају, него да их ослободе. Светитељ Божији је плакао због њих и било му је их је жао, што значи да их је волео. Такво осећање показивали су многи, заиста многи светитељи. Они су се управо на такав начин односили према онима који су им велико зло наносили.
      Управо тако и Сам Бог трпи грешнике. Трпео је чак и тако страшног разбојника какав је био Варвар, разбојника који је три стотине људи убио, а потом се покајао. Богу је принео такво покајање које ми ни замислити не можемо, и Бог му је опростио и тако га силно заволео да му је и дар чудотворења даровао. Будући да је Сам Господ тако дуготрпељив у односу на тешке грешнике, како онда да се ми усудимо да их мрзимо и проклињемо? Треба с њима да саосећамо, а саосећање је један од облика љубави. Ако је могуће сажалити се чак и над убицама и злочинцима, шта онда рећи о онима чији је грех много мањи, о несрећним крадљивцима и о свима онима који су у погибељном греху? Такве треба много више жалити него што је преподобном Серафиму било жао оних који су хтели да га убију.
      И, нека нико од вас не каже: како могу да волим те људе који нам трују живот и који брукају цео народ. Нека их нико од вас не проклиње, него нека их жали, па ће тада љубав Христова сасвим неприметно из дана у дан све више испуњавати ваша срца. Јер, љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди, који се стално моли и тело своје смирава, човека који се труди да помогне онима око себе. Љубав Христова се улива у срце таквог човека тако да га до краја испуни, а испуни га тако да почне и на друге да се излива, као што се и код преподобног Серафима излила на хиљаде грешника који су код њега долазили. За такву љубав молите се сви речима Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога, дух љубави даруј мени, слуги Твоме! И даће вам Бог дух љубави!
       
      Свети Лука Кримски
       
      Извор: Пријатељ Божији
    • Од Логос,
      У данима када се васцелим бићем радујемо небоземном радошћу Празника над празницима - Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, благословена је прилика да САМИ СЕБЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ, подсетимо на значај ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ према пријатељима и ближњима. Овај свештени период у коме се налазимо од нас очекује усрдније промишљање на тему нашег односа међу пријатељима, који никада не сме да остане на пуком теоретисању, већ увек и без изузетка од нас као припадника Цркве Христове очекује ДЕЛАТНО ПОКАЗАНО ПОШТОВАЊЕ И ХРИСТОЛИКУ ЉУБАВ!
      Поучени дивни речима "БЛИЖЊИ ЈЕ МОЈ РАЈ", спознајемо велику тајну да је сваки човек боголико биће, биће које је саздано по лику и по подобију Божјем (по слици и прилици Божјој), али и да је губитак љубави према ближњима и повређивање пријатељâ директно нарушавање наше заједнице са Господом, која је немогућа без љубави према ближњима!
       
      Осећајући насушну потребу за овом темом, уредништво портала Поуке.орг доноси неколико надахнутих и поучних текстова који ће нам на савршен и опитан начин приближити значај хришћанске љубави која се исказује у нашем односу према пријатељима. У оквиру овог прилога доносимо Вам следеће текстове:
       
      Љубав према пријатељима једнака је љубави према Богу!
      Хришћански и љубављу испуњен пријатељски однос никад не рањава!
      Свети Владика Николај: Љубав међу пријатељима нас приближава Богу!
      Протојереј Александар Шмеман: Милосрђе и хришћанска љубав
      Протопрезвитер Василије Томић: Љуби Бога и ближњега свога!
      Свети Григорије Палама: Љубав међу пријатељима је луча кроз коју задобијамо благодат Духа Светога!
      Владика Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота!
       
       
       
       
       
       
       
       
    • Од Логос,
      У данима када се васцелим бићем радујемо небоземном радошћу Празника над празницима - Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, благословена је прилика да САМИ СЕБЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ, подсетимо на значај ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ према пријатељима и ближњима. Овај свештени период у коме се налазимо од нас очекује усрдније промишљање на тему нашег односа међу пријатељима, који никада не сме да остане на пуком теоретисању, већ увек и без изузетка од нас као припадника Цркве Христове очекује ДЕЛАТНО ПОКАЗАНО ПОШТОВАЊЕ И ХРИСТОЛИКУ ЉУБАВ!
      Поучени дивни речима "БЛИЖЊИ ЈЕ МОЈ РАЈ", спознајемо велику тајну да је сваки човек боголико биће, биће које је саздано по лику и по подобију Божјем (по слици и прилици Божјој), али и да је губитак љубави према ближњима и повређивање пријатељâ директно нарушавање наше заједнице са Господом, која је немогућа без љубави према ближњима!
       
      Осећајући насушну потребу за овом темом, уредништво портала Поуке.орг доноси неколико надахнутих и поучних текстова који ће нам на савршен и опитан начин приближити значај хришћанске љубави која се исказује у нашем односу према пријатељима. У оквиру овог прилога доносимо Вам следеће текстове:
       
      Љубав према пријатељима једнака је љубави према Богу!
      Хришћански и љубављу испуњен пријатељски однос никад не рањава!
      Свети Владика Николај: Љубав међу пријатељима нас приближава Богу!
      Протојереј Александар Шмеман: Милосрђе и хришћанска љубав
      Протопрезвитер Василије Томић: Љуби Бога и ближњега свога!
      Свети Григорије Палама: Љубав међу пријатељима је луча кроз коју задобијамо благодат Духа Светога!
      Владика Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота!
       
       
       
       
       
       
       
       

      View full Странице
×
×
  • Create New...