Jump to content
w.a.mozart

Liturgija i ljubavno sjedinjenje supružnika

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ne znam da li smo pričali o ovome do sada al mislim da nije loše da za promenu pričamo i ovakvim stvarima jer neke od temana forumu smoriše...

Elem, svako ko ima osobu koju voli (ili ako hoćete - ko je u braku) a ujedno je i deo tela Hristovog tj. crkve može da opituje ono o čemu želim da malkice prozborim... (ne tvrdim da drugi ne mogu, to ne znam)

True_love_two_become_one.jpg

Da li se slažete da je sjedinjenje muža i žene u ljubavnom (čitaj-seksualnom) činu slično liturgiji i onome što se na njoj dešava (u nekom mikro smislu)...

Kako to mislim... tako što u seksu sa ljubljenom ili ljubljenim doživljavamo eksploziju afirmacije ličnosti koju jedino ljubav omogućava, ljubav koju nam Bog daje ali koja se osim prema Njemu manifestuje kroz- i biće dvoje jedno telo- u ovakvom ljubavnom činu spajanje dvoje u jedno je meni neverovatna i još uvek nejasna misterija koju i ne želim da razjašnjavam ali opitujem da kao i na liturgiji(madajetu saborno okupljanje a ne nešto što je samoizmedju mene i Boga) - u tom spajanju dvoje ljubavnika biva izdignuto iznad svog ega neopisivom silom zajedničke ljubavi i u tom aktu spajanja mi se vidimo onakvima kakvima nas Bog vidi upravo shvatajući da je Ljubav jedino merilo Istine... to nije zaborav sebe već afirmacija ličnosti kroz ljubav gde sve ostale strasti i gresi nestaju u prisustvu jednog koje nastaje od dvoje...ovo verovatno (izmedju ostalog) konstituiše svetu tajnu braka jer je Bog taj koji spaja i omogućava takvu vrstu sjedinjenja. Voljene osobe se pričešćuju jedna drugom na radost, radujući se jedno drugom.

Jednom reči-SVEMIR

Nisam do sada pismeno o ovome govorio i zvuči prilično sirovo ali mislim da će biti dosta za početak teme...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па да зачиним мало; и надовежем се на Волфанга...при том не нудећи никакав одговор(јер га немам)....

Зар у Св. Писму није донекле стављено као синоним "позна жену своју" и сексуалног односа?

Са друге стране, не постоји ли ту увек притајено искушење солисистичког задовољства? Другим речима, да у сексуални однос улазим да бих задовољио своје нагоне(читај страсти) користећи нпр. жену за то?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

При том та љубав нема платониситчки(само) карактер, већ треба да буде израз човековог целокупног бића.

Имам још једно провокативнпо питање; горе сам навео да сексуални однос може да буде солипсистичког карактера? А може ли таквог карактера да буде и прављење и рађање деце?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo poređenje sa liturgijom mi je žešće suludo. Mislim da i ljubav sa seksom nema nikakve veze. U suštini seks nije grijeh ako se konzumira normalno, ali nije ni ništa uzvišeno, čarobno... već čisto jedna plotska strast koja po meni ne može da prođe bez bar minimalnog demonskog uticaja. Ovde ne mislim na ljude koji se spajaju u ljubavi radi pravljenja djece, već na činjenje tog iz čistog zadovoljstva. Ljubav je nešto sasvim drugo, i vezano je za vođenje ljubavi samo u ovom navedenom slučaju. Moje mišljenje :( ispravite me ako griješim.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам, али мене ово подсећа на тему о тантричком сексу.Тада је један форумаш причао о доститању Бога путем сексуалног односа.По мени , једна крајност је сматрати спајање између мушкарца и жене за нешто прљаво, грешно, а ово је друга крајност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моје скромно виђење... Чини ми се да је вођење љубави чин којим се више од свих других постиже блискост између оних који се воле. Наравно, у конкретним случајевима, држање за руку може да створи јаћи осећај блискости и спајања, али уопштено, вођење љубави је, бар се мени тако чини, сума свих емотивних и телесних енергија управљених ка другом бићу, најдаља тачка до које могу да се приближе две особе, јер чини ми се да не постоји начин да се више задовољи потреба да, па стварно не могу наћи боље речи од оних "постанеш једно тело" са вољеном особом, да је то најдаље докле се може отићи у давању себе неком и узимању њега у себе... Делује ми као круна и врхунац магнетског привлачења према ономе према коме те љубав вуче. Такође сам чин је лишен сваке сувишности, сваког контекста, већ је у спот-лајту само особа коју волимо, целим телом и целим духом.

Што се тиче Литургије, шта ћу, мало ми је непријатно стављати је у сличан контекст са овим, јелте, грешим вероватно али оно, навика... :) Али ево, Литургију видим, као круну хришћанског живота и везе Бога са Његовим људима, његовом Црквом и људима између себе. Као најдаље докле се, опет по правилу, долази у хришћанском живљењу у овоме животу. Као што је вођење љубави врхунац односа мушкарца и жене, тако је и Литургија врхунац односа Бога и људи, људи међусобно и пројава односа савршене љубави између Оца, Сина и Светога Духа. Као што је вођење љубави тренутак у коме се слави и сва пажња управља на дивоту љубави према једној, изабраној, јединој особи, тако је и Литургија тренутак у коме се најбоље осећа сва лепота и узвишеност Бога и најлепшег дара који нам је подарио - љубави, Његове према нама, и наше према Њему и свима. По томе је можда слично, као што лепо рече Моцарт, као једна микро верзија, демо игрица, пример најузвишенијег смисла човечијег постојања - сједињења у љубави, у микро верзији само са једном особом, док је Литургија као најава вечне заједнице Бога са нама у вечности, макро верзија и цела игрица.

Тако се мени чини, не браним да грешим, можда и у свему. :)

Иначе, иако нема потребе пошто се подразумева али ево, за ово моје размишљање, одвајање вођења љубави и секса је јако битно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

укратко : сличне су ове две ствари, можда не по својој суштини, али (чини ми се) сигурно по томе што и једна и друга објављују лепоту љубави, сједињене - примењене љубави, као смисла човека.

Share this post


Link to post
Share on other sites

укратко : сличне су ове две ствари, можда не по својој суштини, али (чини ми се) сигурно по томе што и једна и друга објављују лепоту љубави, сједињене - примењене љубави, као смисла човека.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@ Mozart

ne bi mi baš palo na pamet da sjedinjenje supružnika poredim sa liturgijom, ali mi se mnogo svidelo ovo što si napisao 138999

SVEMIR je ključna reč

naravno o drugim "oblicima" seksualnog zadovoljstva (bez ljubavi, samo strast itd.) ovde nije reč, niti je tome mesto u ovoj temi...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...