Jump to content

У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Филиокве није проблематичан ако се подразумјева давање, то може и Син. Али ако Дух Свети исходи од Сина као узрока онда то није тачно. С обзиром да Симбол Вјере нема фусноте за додатно тумачење, треба Филиокве избацити из Никејског исповједања.

Тако је.

Али, за жаљење је што и један тако велики богослов као што је био римокатолик Карл Ранер није могао скапирати отачку разлику између теологије и икономије у тријадологији. Но, не замерам му. И бољима од њега се је десило исто.

Но, ја видим наду у Рацингеру и још неке ликове са њихове стране.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 595
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Јооој, видео сам уживо! Права монашка!

Dobro, sad je malko kraća...Što se tiče teme. Po meni problem je što, po mom mišljenju sasvim nehrišćanski, mi hrišćani u dijalogu ili pokušaju dijaloga prvo krećemo od razlika a ne od sličnosti. Razlika je milijardu i ako njih gledamo prve, nikad nećemo doći do pomirenja jer su i dva čoveka različita do neprepoznatljivosti ako insistiraš na razlikama. Sličnosti su one koje ujedinjuju, a posle se može govoriti i o razlikama. Mislim da su nam sličnosti mnogo dublje i suštinskije od razlika. Sličnosti nam dolaze od Hrista, a razlike u glavnom od politike (i jednih i drugih) da ne kažem rogatog koji je neprijatelj jedinstva. Ako se gleda po sličnostima, lako se pomirimo, ako se po njima pomirimo, pomiriće se i razlike jer ćemo već biti jedno. Razlike su naduvane i naduvavaju, kako bi izgledali jedni drugima dalji. Sličnosti JESU i tu su i svi ih prihvataju takve kakve jesu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Filioque - kratki pregled istorije spora o "ishođenju Duha Svetoga"

https://www.pouke.org...u-duha-svetoga/

Тумачење је занимљиво, макар оно што сам кратко погледао.

Наравно, има доста тачака за расправу, иако за мене не толико битних.

Dobro, sad je malko kraća...Što se tiče teme. Po meni problem je što, po mom mišljenju sasvim nehrišćanski, mi hrišćani u dijalogu ili pokušaju dijaloga prvo krećemo od razlika a ne od sličnosti. Razlika je milijardu i ako njih gledamo prve, nikad nećemo doći do pomirenja jer su i dva čoveka različita do neprepoznatljivosti ako insistiraš na razlikama. Sličnosti su one koje ujedinjuju, a posle se može govoriti i o razlikama. Mislim da su nam sličnosti mnogo dublje i suštinskije od razlika. Sličnosti nam dolaze od Hrista, a razlike u glavnom od politike (i jednih i drugih) da ne kažem rogatog koji je neprijatelj jedinstva. Ako se gleda po sličnostima, lako se pomirimo, ako se po njima pomirimo, pomiriće se i razlike jer ćemo već biti jedno. Razlike su naduvane i naduvavaju, kako bi izgledali jedni drugima dalji. Sličnosti JESU i tu su i svi ih prihvataju takve kakve jesu.

Не знам, видим да имам мишљење са којима се већина не слаже.

Сматрам да било какво будуће јединство Цркве мора бити јединство у разлици.

Наравно да је лепо и за похвалу што смо толико и слични, наравно да мора бити неко место где се препознајемо и поистовећујемо, али идентитет долази од разлике и другости, а не од сличности и истости.

Битно је оно друго што ми једни другима можемо да дарујемо и поштујемо то.

Што се мене тиче, ја трагам за разликама и другошћу РКЦ, њеног богословља, културе и светитеља.

И много сам тога научио, што нисам од православних. И не стидим се да то кажем отворено.

За похвалу је и радост што су многи велики теолози, па чак и папе, у 20. и нашем веку кренуле путем "откривања" Истока.

Мислим да ми православни морамо урадити исто.

Мени лично не би био проблем да сад и одмах будем саучесник црквеног живота РКЦ и да се на сва звона радујем јединству, што никада не бих урадио у случају протестаната.

Међутим, право питање је колико то РКЦ заиста жели. И појединачно и васељенски. Исто важи и за нас.

Чини ми се да сви уживају у својој себичности и самозатворености.

Што се тиче вазда-мојости мог живота, отварам се максимално за деловање и акцију ка јединству и Божијој благодати да до истог дође кад тад.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

Али ако Дух Свети исходи од Сина као узрока онда то није тачно.

presveto_trojstvo_-_rublev.jpg

Izvadak, koji se odnosi na Atanazijevo vjerovanje:

22. Duha Svetog nisu učinili ni Otac, ni Sin, niti stvorili, niti rodili, nego iz Njih proizlazi.

Izjave nekih osoba se nalaze na ovom linku:

http://www.katolici....n=c_vidi&id=681

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Atanazijevo vjerovanje

Ovo vjerovanje se nekada molilo na blagdan Presv. Trojstva u Laudama.

The Athanasian Creed, also know as the "Quicumque vult",

was formerly recited at the office of Prime on Sundays.

It is one of the four authoritative Creeds of the Catholic Church.

Atanazijevo vjerovanje: "Quicumque"

Evo samo dio koji se odnosi na Duha Svetoga:

Oca nitko nije učinio, niti stvorio, niti rodio. Ni Sina Otac nije učinio, niti stvorio, nego rodio. Duha Svetog nisu učinili (factus) ni Otac, ni Sin, niti stvorili, niti rodili, nego iz njih proizlazi (procedens). Tako je jedan Otac, a ne tri Oca, jedan Sin, ne tri Sina, jedan Duh Sveti a ne tri Duha Sveta.

http://www.don-ivica.net/razno/52-duhovnost/290-atanazijevi-vjerovanje-qquicumqueq.html

Spiritus Sanctus a Patre et Filio: non factus,

nec creatus, nec genitus, sed procedens.

The Holy Spirit is not made, nor created, nor generated,

but proceeds from the Father and the Son.

To je katolička vjera. Tko je vjerno i čvrsto

ne čuva i vjeruje, ne može se spasiti. Amenn.

Haec est fides catholica, quam nisi quisque fideliter

firmiterque crediderit, salvus esse non poterit. Amenn.

http://www.creeds.ne.../Quicumque.html

Modern Russian Theology

Bukharev, Soloviev, Bulgakov:

Orthodox Theology in a New Key

http://books.google....ilioque&f=false

Zaključak njihovih analiza:

Many usages of the Roman Church,

while not found in Orthodoxy,

are not for that reason heretical.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свака разлика између исповедања вере и Светог Писма је суштинска и за мене непремостива. Не говорим само о исхођењу Светог Духа, већ ми је увек чудна прича о Чистилишту. Одакле вуку основу за такво нешто? Ако Господ кроз причу о мудрим и лудим девојкама каже једно, а Ватикан каже друго, како то обичан верник РКЦ може да свари, није ми јасно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свака разлика између исповедања вере и Светог Писма је суштинска и за мене непремостива. Не говорим само о исхођењу Светог Духа, већ ми је увек чудна прича о Чистилишту. Одакле вуку основу за такво нешто? Ако Господ кроз причу о мудрим и лудим девојкама каже једно, а Ватикан каже друго, како то обичан верник РКЦ може да свари, није ми јасно.

Имаш и код нас нешто слично, а то су митарства. Па имаш привремени суд, тј нејасан одговор на питање где душе обитавају од упокојења до васкрсење. Доста и код нас има развијеног учења о рају и паклу, које је слично са њиховим, а ту очас посла упадне и чистилиште, само под другим називом, и мало другачије упаковано, ал суштински веома слично.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро је Лазар рекао, етос је суштинска разлика. Све оне "техничке" разлике, типа папиног примата итд. су само нус производ тог западњачког етоса.

Католичка црква, на стала на темељу тог етоса, је црква империја чије је устројство такво, и то не из неке подле намјере, већ управо по самој суштини тог етоса, не да помири разлике и очува другост, већ да их прогута. Утолико је "источни" етос оно што истински чува разлику, бар за сада. За сада, јер по свему судећи та разлика бива у свом заоштравању докидана, баш на онај начин који је прикладан том "западном" етосу. Тај парадок, да у заоштравању разлика сам разлика бива докинута, се може видјети у свакодневном животу. То како ми данас гледамо на Рим, западну Европу, Америку, тако тај исти Рим, Европа, Америка гледа све вријеме на русију и уопште на православни свијет.

Практична разлика би била у томе да је ккатоличка црква све оно што пријети да постане и православна.

ја се искрено надам да ће та разлика у етосу бити очувана, и то не зато што мислим да је сама разлика нешто добро, већ што је сам антагонизам међу етосима, да тако кажем, такав да ако се разлика укине остаће једино тај " западни" етос.

А то у практично не значи да ће мо ми прихватити римског папу, него да ћемо направити свог и тржићемо да му се овај римски покори или то можда већ тражимо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И у милосрђу.

"Радити, Богу се молећи, говори наш народ, и помагати немоћног. Ово треће значи милосрђе. Дакле троје: рад, молитва и милост. Запад је остао при двојству: laborare et orare. Но и рад и молитва могу бити себични. Зато је Исток додао милост и заменио двојство тројством. Једино милост искључује себичност из рада и молитве. Рад и молитву народ сматра као хлеб и со а милосрђе као радост."

Св. Владика Николај

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

Razlika pravoslavlja i katoličanstva (svi koji su u zajedništvu s Papom) je u vodstvu od tijela i u vodstvu od Duha.

Čak i dva katolika i rođena brata mogu biti u različitom duhu, jer jedan živi po tijelu, a drugi želi živjeti po Duhu.

Ako neki kršćanin razmišlja po ljudski, onda će i pisati po ljudski.

Nije potrebno upoznavati ljude, nego je potrebno spoznavati Boga i Njegovu Volju po Duhu Svetom.

Mk 8,33

A On se okrenu, pogleda Svoje učenike pa zaprijeti Petru: "Nosi se od Mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!"

Nijedan biskup (uključujući i Papu) nemaju ovlasti proglasiti ništavnom pravovaljano sklopljenu sv. Ženidbu

ili dopustiti nekome još jednom se pred Bogom obvezati na vjernost u sv. Ženidbi, dok je 'bivši' bračni drug živ,

jer se ne smije dopustiti rastava pravovaljano crkveno vjenčanih osoba.

Razuman čovjek je dužan činiti Božju Volju, jer je to dostojno i pravedno,

a ne titrati ljudima povodeći se za tijelom.

Tko ljubi Milosrdnoga, taj ne želi titrati ljudima ni u 'najmanjem' grijehu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

Razlika pravoslavlja i katoličanstva (svi koji su u zajedništvu s Papom) je u vodstvu od tijela i u vodstvu od Duha.

Čak i dva katolika i rođena brata mogu biti u različitom duhu, jer jedan živi po tijelu, a drugi želi živjeti po Duhu.

Ako neki kršćanin razmišlja po ljudski, onda će i pisati po ljudski.

Nije potrebno upoznavati ljude, nego je potrebno spoznavati Boga i Njegovu Volju po Duhu Svetom.

Mk 8,33

A On se okrenu, pogleda Svoje učenike pa zaprijeti Petru: "Nosi se od Mene, sotono, jer ti nije na pameti što je Božje, nego što je ljudsko!"

Nijedan biskup (uključujući i Papu) nemaju ovlasti proglasiti ništavnom pravovaljano sklopljenu sv. Ženidbu

ili dopustiti nekome još jednom se pred Bogom obvezati na vjernost u sv. Ženidbi, dok je 'bivši' bračni drug živ,

jer se ne smije dopustiti rastava pravovaljano crkveno vjenčanih osoba.

Razuman čovjek je dužan činiti Božju Volju, jer je to dostojno i pravedno,

a ne titrati ljudima povodeći se za tijelom.

Tko ljubi Milosrdnoga, taj ne želi titrati ljudima ni u 'najmanjem' grijehu.

Ако сам те добро разумео, ми православни смо вођени телом, а ви католици (кроз Папу) вођени Духом?

Знате како, Дух који некоме укида слободу тако што НЕ ДОЗВОЉАВА ДА ТАЈ НЕКО ДОГМАТСКИ ПОГРЕШИ (сами сте навели цитат да је и Петар грешио, јер нико осим Христа није безгрешан по било ком питању) за нас не може бити Свети Дух, јер укида основу на којој је саздан човек-слободу. За нас је и наш Патријарх грешан, и може погрешити, али се и исправити. (И Патријарх Павле се јавно извињавао кад је сматрао да је погрешио, наравно да није било речи о догматским питањима, али и то се подразумева код нас као могуће, а не немогуће као код вас)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

U naslovu teme su pojmovi 'pravoslavlje' i 'rimokatoličanstvo', a ne 'pravoslavni' i 'rimokatolici'.

Naravno, da vjernici (laici i kler) podržavaju crkveni nauk pravoslavlja ili katoličanstva.

Svakodnevna je borba između tijela i Duha.

Svi razumni katolici (laici i kler) mogu donositi više plodove tijela,

ali crkveni nauk katoličanstva je jasan i dostupan svima.

Svi razumni pravoslavci mogu donositi više plodove Duha,

ali je i crkveni nauk pravoslavlja jasan i dostupan.

Čak i ateista može donositi plodove Duha.

Nezabludiv je svaki biskup, koji naučava ispravno sv. Vjeru,

a tako i svećenik i đakon i laik.

No, nauk Crkve ne namećem kleru ja kao laik, jer nemam ovlasti za to kao ni drugi laici.

- Tko više od vjernika (laika i klera) piše o raskolu i posljedicama za raskolnike (pravoslavni ili katolici), te kakvim načinom?

Jedan od Darova Duha Svetoga je i Razum

Sv. Vjeru se može na razumski način nekome objašnjavati, ali ne i objasniti, jer je za to zadužen Duh Sveti.

Ukoliko kao katolik prihvaćam katolički nauk svjesno i slobodno, a da nije od Duha Svetoga, nego je to nauk pravoslavlja,

onda mi svi pravoslavci ne mogu objasniti i dokazati, da sam prihvatio pogrešnu opciju.

Samo bih volio dobiti odgovor na pitanje:

- Može li se u pravoslavlju dobiti crkvena rastava braka za pravovaljano sklopljenu sv. Ženidbu?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...