Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Aquilius Cratus

Zasto naucni pogled na svet svi OBAVEZNO moraju da usvoje

Оцени ову тему

Recommended Posts

Opet idi procitaj moj privi post jer je ocito da to nisi uradio. Tamo sam rekao da moramo usvojiti naucni kao bazu a ostale dodavati po individualnom nahodjenju. To nije totalitarizam nego racionalizam u meri u kojoj je nephodan.

Наука јесте и треба да буде неизоставни фрагмент погледа на свет. Нико нормалан није против науке. И не знам зашто уопште потежеш таква питања. Ја не говорим против науке, већ против пртетензија да наука буде једини и довољни поглед који свеобухватно посматра свет.

Не, не можа само наука да нам буде база, како кажеш. Јер, постоје питања на која морамо сви одговорити, а која наука не поставља. Без тих питања ни наука не значи ама баш ништа - барем када је живот човека у питању.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Znaci ipak nisam bez razloga otvorio ovu temu bas sa tom pricom. Uzas. To sto se negde nesto primenjuje manje ili vise nije pokazatelj toga koliko je to dobro i opravdano. Sve je vise homeopata pa to ne znaci da je to ista drugo od budalastine za pljacku i ispiranje mozga.

Хомеопатијом се баве, нико други, него (неки) научници (скоро сам слушао једног факултетског професора). Мене нити то интересује, нити се разумем у ту проблематику. Да ли је то будалаштина требало би ви, научници, да се међусобно договорите, а не да оптерећујете нас лаике. И тај професор је све то лепо, уз прегледе и табеле, резултате мерења и сл., објаснио. Да ли фолира, не знам. Кажем, расправите међусобно. Колико знам (а можда сам криво информисан) та хомеопатија је озваничена у медицини.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Наука јесте и треба да буде неизоставни фрагмент погледа на свет. Нико нормалан није против науке. И не знам зашто уопште потежеш таква питања. Ја не говорим против науке, већ против пртетензија да наука буде једини и довољни поглед који свеобухватно посматра свет.

Ali ja to nisam rekao, cak jasno napravio distinkciju u prvom postu izmedju toga da je nauka jedini i toga da je nauka JEDAN od cinioca ali BAZNIH.

Не, не можа само наука да нам буде база, како кажеш. Јер, постоје питања на која морамо сви одговорити, а која наука не поставља. Без тих питања ни наука не значи ама баш ништа - барем када је живот човека у питању.

Niti sam napravio takvu dilemu da li je jedina bazna ili ne nego da li je uopste bazna ili nije. Jako jednsotavna dihotomija. Ili je nauka jedna od baznih cinioca celokunpnog pogleda na svet ili nije. Princip iskljucenja treceg, Aristotel, etc. Nije bas tako slozeno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da su tvoje kategorizacije veoma ruzan i siromasan nacin komunikacije sa ljudima,nisu konstruktivne i paradoksalno delujes ond au nameri da otvaras temu u kojoj ces sam sebe elaborirati,ne uvidjajuci da par ljudi ovde koje ti se obratilo vrednuje nauku na nacin koji sluzi coveku i a ne covek njoj.Mislim da ti polazis iz najboljih namera,ali tvoj izrazito konfliktan stav i mehanizmi odbrane u vidu gadjanja floskulama i imenima ti ne dopustaju da uvidis da smo svi na istoj strani i da bi za tebe kao nekog ko pretenduje da ima naucni pogled na svet bilo veoma korisno da izvrsis jednu ozbiljnu decentralizaciju svoje licnosti koja bi,po mom skormnom misljenju doprinela bogatijoj i svrsishodnijoj i vise ljudski dostojnoj dvosmernoj komunikaciji.za pocetak.

Share this post


Link to post
Share on other sites
To sto si ti napisala u prvom postu veze zive nema sa naucnim metodom koji sam ja ucio citajuci Popera, Kuna i ostale filozofe nauke. Nikad ja nisam rekao da je bilo koji naucni iskaz apsolutna to nece reci bilo ko koji nesto zna iz epistemiologije ali nece ni reci da je relativna kao sto postmoderna svira nego ce reci da je trenutni podrzan i jedini na koji se mozemo osloniti kad su u pitanju predvidjanja kako ce se ponasati fenomeni koji nas okruzuju.

Е ова ти је добра. .smesko. Па ако нешто није апсолутно, онда је релативно. Не постоји треће. Ово што си ти написао је ништа друго него опширнији назив за релативно. Лоше критикујеш постмодерну. .smesko.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хомеопатијом се баве, нико други, него (неки) научници (скоро сам слушао једног факултетског професора). Мене нити то интересује, нити се разумем у ту проблематику. Да ли је то будалаштина требало би ви, научници, да се међусобно договорите, а не да оптерећујете нас лаике. И тај професор је све то лепо, уз прегледе и табеле, резултате мерења и сл., објаснио. Да ли фолира, не знам. Кажем, расправите међусобно. Колико знам (а можда сам криво информисан) та хомеопатија је озваничена у медицини.

Dobro Aco jesi li ti uopste pricitao moj prvi post? Da li si video sta se desilo neobavestenim laicima roditeljima koji eto nisu hteli biti optereceni tim problemima???? Kakav je sada to stav? Kao da ima dovoljno lekara, naucnika, biologa koji ce da trce za laicima da ih vuku za rukav svaki put kad dodju u takvu dilemu sta je ispravno za zivot deteta a sta pogubno. Bas zato sam otvrio ovu temu da bi zbog ovakvih katastrofa laicima malo trebalo a smanje vreme na facebooku(ne mislim na tebe) i da malo zagreju stolicu jer ovo su pitanja od koga nekome zavisi goli zivot. Isto kao sto ti pozivas sve Crkvene ljude koji imaju dileme da uzmu sami da citaju mitropolita Zizijulasa da ne bi naselei na razne price i tako otisli u DUHOVNU POGIBAO.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ali ja to nisam rekao, cak jasno napravio distinkciju u prvom postu izmedju toga da je nauka jedini i toga da je nauka JEDAN od cinioca ali BAZNIH.

Нема базних и небазних чиниоца. Наука није ништа базичнија од, рецимо, философије. Сви су чиниоци једнако важни ономе који жели да има ПОТПУНИЈУ слику света. Самим тим што постоја ВАЖНА питања која наука сама себи не поставља (поменух "паметне бомбе"), она не може да претендује на базичност. Не барем на искључиву базичност. Поглед на свет захтева ОБАВЕЗНОСТ постојања и других чиниоца, поред науке.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro Aco jesi li ti uopste pricitao moj prvi post? Da li si video sta se desilo neobavestenim laicima roditeljima koji eto nisu hteli biti optereceni tim problemima???? Kakav je sada to stav? Kao da ima dovoljno lekara, naucnika, biologa koji ce da trce za laicima da ih vuku za rukav svaki put kad dodju u takvu dilemu sta je ispravno za zivot deteta a sta pogubno. Bas zato sam otvrio ovu temu da bi zbog ovakvih katastrofa laicima malo trebalo a smanje vreme na facebooku(ne mislim na tebe) i da malo zagreju stolicu jer ovo su pitanja od koga nekome zavisi goli zivot. Isto kao sto ti pozivas sve Crkvene ljude koji imaju dileme da uzmu sami da citaju mitropolita Zizijulasa da ne bi naselei na razne price i tako otisli u DUHOVNU POGIBAO.

А јесам ли добро информисан да је хомеопатија озваничена у медицини?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нема базних и небазних чиниоца. Наука није ништа базичнија од, рецимо, философије. Сви су чиниоци једнако важни ономе који жели да има ПОТПУНИЈУ слику света. Самим тим што постоја ВАЖНА питања која наука сама себи не поставља (поменух "паметне бомбе"), она не може да претендује на базичност. Не барем на искључиву базичност. Поглед на свет захтева ОБАВЕЗНОСТ постојања и других чиниоца, поред науке.

Osim sto je nauka grana filozofije tacnije epistemiologije pa time bas nisi nista rekao.

Ne postavlja nauka sebi nista nego odgovara na probleme koji postoje sami po sebi ona ih samo rasclanjujem i klasifikuje kako otkriva nove stvari o osobinama tih problema.

Ok ajmo ovako. Jel izbegavanje masovne pandemije bazican porblem ljudskog drustva? Da li ima veci znacaj od broja otvorenih muzeja i galerija? I ko jedini mzoe da odgovori na probleme pandemije? Koja oblast ljudskog intelekta?

Share this post


Link to post
Share on other sites

То није рекла наука, већ је "демократски" изгласано у СЗО. Наука није дошла ни до каквих нових чињеница, које раније није знала, у вези хомосексуалности. Ради се о гласању (!?), не о научном открићу.

Ah taj gej lobi.

Nema ništa više osnova tvrditi da je homoseksualnost bolest nego npr. levorukost.

Sve i da je bolest, a mrzi me da objašnjavam zašto nije, zar bi ti otišao u Pasterovu na Onkologiju i rekao onim ljudima: "vi bolesnici! Nećemo dopustiti da šetate svoju bolest ulicom! Nikada nećemo prihvatiti ideologiju onkologizma!"

Share this post


Link to post
Share on other sites

А јесам ли добро информисан да је хомеопатија озваничена у медицини?

Можда ће ти ово помоћи да боље схватиш о чему се ради - одломак из књиге Воје Антонића Да ли постоје ствари које не постоје?

Књигу управо довршавам и, уз мање ограде, топло је препоручујем свима.

Homeopatija

U nedostatku boljih ideja, krajem 18. veka medicina se uveliko sluæila puštanjem

krvi, pijavicama, åestim klistiranjem i sliånim metodama. Ovakav pristup

leåenju bolesti zove se alopatija (na gråkom: allos = suprotno, pathos = bolovanje),

jer je u njemu korišñen pristup u kome se na bolesnike delovalo kontra-

stimulansima: kad åovek ima visoku temperaturu, smatralo se da krv treba

“rashladiti”, tj. pustiti je da isteåe iz organizma. Nema sumnje da su ovakvi

poduhvati donosili više štete zdravlju bolesnika nego koristi. To je ispravno

zapazio nemaåki lekar Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1755-1843) i

odluåio da primeni suprotni postupak, koji je nazvao “homeopatija” (homios

= sliåno). Umesto terapije suprotnim stimulansima, primenio je leåenje vrlo

malim dozama supstanci koje izazivaju iste simptome kao i sama bolest, ali

su te supstance bile toliko razblaæene da nisu imale nikakav efekat na tok bolesti.

Takvo “leåenje” bilo je jeftinije i pristupaånije širokom krugu korisnika,

a i manje je škodilo pacijentu nego tadašnje invazivne metode leåenja. Popularnost

homeopatije naglo je poåela da raste.

Haneman je zaposlio grupu medicinskih asistenata i dao im zadatak da

ispitaju reakcije organizma na veliki broj supstanci. Kasnije je on sistematizovao

rezultate i propisao koji ñe se rastvori koristiti protiv kojih bolesti, vodeñi

raåuna o tome da simptomi bolesti budu što sliåniji reakcijama na te supstance.

Tokom ovog obimnog posla razvio je gledište po kome 7/8 svih bolesti

nastaje kao posledica zaraznog oboljenja koje je prozvao psora (što na

gråkom znaåi svrab ili šuga). Poslednju osminu pripisao je sifilisu i bradavicama

na polnim organima. Zavisno od toga koji organ je napadnut, psora se

manifestuje kao debilitet, histerija, ludilo, epilepsija, karijes, rak, paraliza, katarakta,

rahitis, astma, razne vrste bolova i tako dalje.

Alternativna medicina 117

Slika 5: kap prirodnog i veštaåkog soka

A B

Haneman je svoju filozofiju zasnovano na vitalizmu, to jest verovanju

da je æivot duhovni proces, odvojen od materijalnog sveta i da telo poseduje

urooeenu mudrost koja se sastoji u sposobnosti da samo sebe leåi. Verovao je

da bolest blokira ovu sposobnost i da je potrebno sasvim malo stimulansa da

bi se pokrenuo proces samoizleåenja. Ovaj stimulans sastoji se od dovooeenja

veoma malih doza supstanci koje izazivaju iste simptome kao bolest. To ñe

“probuditi” organizam i on ñe sam izañi na kraj sa svakom bolešñu. Ovo je on

nazvao zakon sliånosti, koji glasi similia similibus curantur (latinski: sliåno

se sliånim leåi, ili što bismo mi rekli klin se klinom izbija).

Kako se lek priprema da bi imao æeljeni efekat? Supstanca se najpre razblaæuje

u odnosu 1/10, (1 deo supstance na 9 delova rastvaraåa, uglavnom

mešavine vode i alkohola). Tako dobijamo koncentraciju aktivne supstance

od 10% koja se obeleæava sa 1X (10 se latinski piše kao X). Posle još jednog

razblaæivanja u razmeri 1/10, imamo koncentraciju 2X (1/100), pa u sledeñem

krugu 3X (1/1000) i tako dalje. Trud se moæe uštedeti ako se umesto razblaæivanja

1/10 koristi odnos 1/100. Pošto se broj 100 latinski piše kao C, ove koncentracije

se obeleæavaju kao 1C, 2C i tako dalje.

Mada ovaj opis deluje jednostavno, sam proces proizvodnje leka nije

baš lak. Evo kako ga opisuje sam “otac” homeopatije, Haneman:

Jednu mrvicu, ako je supstanca åvrsta, ili kap ako je teåna, treba brzo pomešati

sa jednom treñinom od ukupno sto zrna mleånog šeñera (laktoze) u neglaziranoj

porcelanskoj posudi, kojoj treba odstraniti gleoe sa unutrašnje

strane trljanjem mokrim peskom; šest minuta ih treba mešati lopaticom napravljenom

od kosti ili roga, onda ih udarati tuåkom åetiri minuta, pa opet

mešati šest minuta. Potom treba åetiri minuta mešati masu neprekidnim

skupljanjem u gomilu, a onda dodati drugu treñinu od sto zrna mleånog šeñera.

Onda sve to treba brzo promešati i trljati šest minuta, pa tuñi åetiri i

snaæno mešati šest minuta; još jednom tuñi åetiri minuta, posle åega se dodaje

poslednja treñina od sto zrna mleånog šeñera i meša lopaticom; šest minuta

snaænog trljanja, åetiri mešanja skupljanjem na gomilu, i još šest

trljanja, i ovaj proces je završen.

Opisani postupak se izvodi tri puta, åime stiæemo do koncentracije jedan prema

milion. Sad uzimamo jedno zrno ovako razblaæene supstance i stavljamo

ga u boåicu sa sto kapi rastvora alkohola. Boåica se zatvara i lagano obrñe nekoliko

minuta dok se zrno ne rastvori, a onda je treba snaæno protresti dva

puta. Zašto baš dva? Evo šta kaæe sam Haneman:

Dugogodišnje iskustvo i posmatranja bolesnika naveli su me na zakljuåak

da treba samo dva puta protresti ovu lekovitu teånost, mada sam nekada

obiåavao da je protresem deset puta.

118

Proces “teånog” razblaæivanja dalje ide istim tokom: svaki put se jedna kap

rastvora meša sa sto kapi mešavine vode i alkohola, i tako dalje. Dokle tako?

Nema ograniåenja: što dalje, to bolje. Sa svakim sledeñim razblaæivanjem

snaga leka se poveñava; Haneman je to nazvao zakonom infinitezimala

(beskrajno malih veliåina). Zato ñemo u specijalizovanoj homeopatskoj prodavnici

lako pronañi “lek protiv prehlade” åija koncentracija je obeleæena sa

200C. Ovaj lek se pravi tako što se jetra sveæe zaklane patke najpre dræi na toplom

40 dana, pa se onda ta masa filtrira, dehidrira zaleðivanjem, zatim rehidrira

i razblaæuje 200 puta, svaki put u koncentraciji 1/100. Na kraju se jedna

kap rastvora kapne na tabletu šeñera, i lek je gotov. Posle svega, koncentracija

ñe (bar teorijski) biti 1/10000000000000000000000000000000000000

000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

000000000000000000000000000000000000000000000000.

Ovaj uæasni broj, koji se piše kao jedinica koju prati 400 nula, veñi je nego

procenjeni broj molekula u celom svemiru (koji se åita kao 1 gugol, ili jedinica

sa 100 nula). Ovaj naš broj je 4 puta duæi, ali to ne znaåi da je njegova

vrednost samo åetiri puta veña - ne, ona je 1000000000... (i tako 300 nula) puta

veña od jednog gugola. Drugim reåima, u takvoj koncentraciji postoji jedan

molekul paåije jetre na 1 gugol gugola gugola celih svemira ispunjenih åistim

rastvaraåem. Naveli smo primer sa koncentracijom 200C, a u prodaji su åak i

homeopatski preparati u koncentraciji 750C (ili 101500), što se piše kao jedinica

sa 1500 nula (ne brinite, taj broj neñemo pisati).

Kakva je šansa da se u jednoj kapi ovakvog rastvora, koja se stavlja na

tabletu šeñera i guta radi leåenja od prehlade, pronaoee bar jedan jedini molekul

jetre nesreñne patke? Naravno, nikakva. Zakoni hemije uåe nas da u postupku

uzastopnog razblaæivanja postoji ograniåenje, posle koga ñemo izgubiti

i poslednju åesticu poåetne supstance. Ovo ograniåenje je definisano Avogardovim

brojem, iz åije vrednosti proizilazi da graniåni odnos aktivne supstance

prema rastvaraåu odgovara homeopatskim odnosima 12C ili 24X (1

deo u 1024 delova rastvaraåa). Sve preko toga je gubljenje vremena - postoji

velika verovatnoña da smo ostali bez poslednjeg molekula onoga od åega

smo krenuli i da dalje radimo sa åistim rastvaraåem.

Hanemanova nevolja je u tome što je Avogardo dokazao postojanje

molekula 1811. godine, kad je razvoj homeopatije bio u punom zamahu. Naravno

da je trebalo nekako se izvuñi iz neprijatne situacije, i Haneman je to

uåinio upravo u maniru pseudonauke, iznevši tvrdnju da aktivna supstanca

Alternativna medicina 119

nije ni potrebna. Otkud to? Pa, tek što su otkriveni molekuli, a Haneman je

veñ “znao” da oni poseduju jedno zanimljivo svojstvo: memoriju! Tako su oni

u stanju da zapamte osobine aktivne materije, åak i kad nje više nema. Ovde

imamo lep primer višestrukog rezultata u neoborivoj tvrdnji, o åemu govorimo

u poglavlju Nauka i pseudonauka / Veština kritiåkog rasuoeivanja.

Bilo kako bilo, dobili smo novi termin: vodena molekulska memorija.

Poklonici homeopatije, kojih i danas ima mnogo, uveravaju nas da takva memorija

postoji i da je to nauåno dokazano. Umesto ovakvih falsifikata, dobro

bi bilo kad bi poklonici homeopatije bar pokušali da odgovore na pitanja koja

nameñe zdrav razum. Ovo su samo neka od moguñih:

1. Ako smo u postupku razblaæivanja ostali bez poslednjeg molekula

supstance, nikako nismo mogli da ostanemo i bez neåistoña koje stalno zagaðuju

preparat. One postoje u sudu u kome vršimo razblaæivanje, u samom

rastvaraåu ili u vazduhu. To mogu da budu æive åestice (bakterije, virusi,

spore, polen) ili neæive (talog u posudi, isparenja, mikronske kapljice pljuvaåke

prisutnih ljudi koje su inaåe odgovorne i za širenje nekih bolesti, ili prašina

- ne samo zemaljskog porekla, veñ i kosmiåkog). Ako aktivne supstance sa

koncentracijom ravnom nuli deluju na bolest, šta onda reñi za sve ove zagaðivaåe

åije je prisustvo ipak merljivo?

2. Voda je, pre nego što je dospela do toga da posluæi kao rastvaraå za

lek, bila u kontaktu sa velikim brojem drugih supstanci. Šta sve “pamti”

celokupna vodena masa na svetu, od nastanka do danas? Ako veñ ima memoriju,

onda je morala da zapamti i svojstva svih materija prisutnih na

Zemlji, pa kako onda uspeva da razlikuje one koje leåe od svih ostalih?

3. Tvrdi se da u svakom sledeñem koraku razblaæivanja lek dobija na

moñi, jer su njegova pozitivna svojstva sve jaåa. Ašta je sa negativnim? Kako

voda razlikuje dobre od loših efekata, pa one poæeljne pamti i još ih pojaåava,

a nepoæeljne zaboravlja?

Stanje u medicini nije se mnogo menjalo sve do poåetka 20. veka, pa je

i homeopatija sve vreme bila podræavana meoeu medicinskim postupcima. U

to vreme samo u Americi postojale su 22 homeopatske medicinske škole sa

oko 14000 struånjaka specijalizovanih za ovaj vid leåenja. Napretkom medicine

situacija je poåela da se menja, tako da je poslednja od ovih škola zatvorena

veñ 1920. godine. S druge strane, u Evropi ovaj vid leåenja dobija na

popularnosti, posebno u Velikoj Britaniji, verovatno zahvaljujuñi tome što ga

kraljevska porodica rado primenjuje. Na nemaåkom træištu postoji 22000

razliåitih homeopatskih preparata, što nije zanemarljiv broj kad se uporedi sa

36000 lekova koje prepisuje savremena medicina. Sliåno je i sa drugim krajevima

sveta - u Indiji, recimo, i danas postoji preko 100 homeopatskih škola.

120

Evropska zajednica je uvela propis

da pojednostavljena procedura

(bez detaljnog ispitivanja) registracije

homeopatskih lekova moæe da se primeni

samo na preparate sa stepenom

koncentracije niæim od 4X, što je jedan

deo aktivne materije na 10 000 delova

rastvaraåa (veñi broj oznaåava niæu

koncentraciju). Ovo je uåinjeno radi sigurnosti

korisnika, jer bi medikamenti

sa višom koncentracijom ipak mogli na neki naåin da deluju na organizam.

Proizvoðaåe ovaj propis nije mnogo pogodio, ali bi paæljivom kritiåaru moralo

da bude jasno kakav podtekst on krije u sebi.

Poklonika homeopatije i danas ima mnogo. Proizvooeaåima niko ne moæe

da uskrati pravo proizvodnje neåega što je neškodljivo, a ta industrija ima

veliku zaradu zbog veoma niskih troškova proizvodnje. Recimo, jedna jedina

patka koju smo pomenuli i koja je ærtvovana da bi od njene jetre bili spravljeni

lekovi protiv prehlade, više je nego dovoljna za celu godišnju proizvodnju

leka dovoljnog da zadovolji potrebe celog sveta. A prihod koji samo ta

patka donosi proizvoðaåima premašuje sumu od 20 miliona dolara.

Homeopatija danas iskorišñava i zloupotrebljava jednu zdravu i baziånu

ideju savremene medicinske prakse – vakcinaciju. Ona je u homeopatiji

dovedena do apsurda jer se ideja vakcinacije oåigledno ekstrapoliše praktiåno

u beskonaånost.

Vakcina (cepivo) predstavlja tzv. antitelo (stranu supstancu u organizmu

koju on nastoji da ukloni), a njegova funkcija je da aktivira imunizaciju

kao privremenu ili trajnu zaštitu od ozbiljnih bakterijskih i virusnih infekcija.

Spravlja se od oslabljenih æivih ili od ubijenih bakterija ili virusa, ili od njihovih

luåevina (na primer toksina). Vakcina u organizmu stvara takozvana

antitela koja su, ako postoje u dovoljnoj koliåini, sposobna da se uspešno

suprotstave pravoj infekciji. Treba se setiti masovne vakcinacije protiv velikih

boginja u Jugoslaviji 1968. godine, åime je ova smrtonosna bolest zauvek pobeðena.

Ideja je na neki naåin analogna homeopatskim “principima”: uneto

antitelo izazove bolest ali u blagom obliku, jer je vakcina oslabljena.

Da li je onda homeopatija isto što i vakcinacija? Ne, jer postoji više suštinskih

razlika izmeðu ova dva postupka. Najpre, homeopatija se sluæi supstancama

koje su, kao što smo videli, toliko razblaæene da je koncentracija u

njima i bukvalno ravna nuli. Drugo, åak i kad bismo poveñali koncentraciju

(smanjili stepen razblaæenja supstance), efekat bi pre mogao da bude štetan

Alternativna medicina 121

Recept sa Hanemanovim likom

nego koristan, jer u vakcinaciji bakterije i virusi prolaze kroz “obradu” u kojoj

se oslabljuju ili ubijaju, inaåe bi mogli da izazovu bolest. Treñe, vakcinacija

je samo metod preventive kojim se poveñava odbrambena sposobnost organizma

protiv nekih zaraznih bolesti, njome nije moguñe izleåiti bolest koja

je veñ uzela maha. I åetvrto, kod ogromne veñine bolesti terapija se sprovodi

medikamentima koji izazivaju efekte suprotne simptomima: obolelima od

dijabetesa (šeñerne bolesti) neñe pomoñi unošenje još šeñera nego insulina

(koji ga razgraðuje), ærtve zmijskog ujeda ne leåe se tako što im se ubrizga

još otrova nego se izluåivanje postojeñeg ubrzava serumom, i tako dalje.

Po zapaæanju Nacionalnog saveta za borbu protiv prevara u zdravstvu

(NCAHF, National Council Against Health Fraud), homeopatija se potpuno

uklapa u definiciju kulta (jedno od objašnjenja u Webster-ovom reåniku glasi

“sistem leåenja bolesti koji se zasniva na dogmi lansiranoj od strane autora”) ali

isto tako i u definiciju sekte (“grupa koja sledi karakteristiånu doktrinu ili

voðu”). Isceliteljski kultovi i sekte ne mogu da napreduju ako u isto vreme

zadræavaju i svoj identitet, pa je tako homeopatija veñ dva veka ostala samo

ono åime je Haneman proglasio. Da bi napredovala u nauånom smislu reåi,

ona bi morala da prihvati principe farmakologije i patologije, koji nemaju

niåeg zajedniåkog sa “zakonima” sliånosti i infinitezimala (teorijom po kojoj

se razblaæivanjem poveñava snaga leka) i idejama psore i vitalizma. Ali, ako

bi tako nešto uåinila, onda to više ne bi bila homeopatija nego biomedicina.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Osim sto je nauka grana filozofije tacnije epistemiologije pa time bas nisi nista rekao.

Ne postavlja nauka sebi nista nego odgovara na probleme koji postoje sami po sebi ona ih samo rasclanjujem i klasifikuje kako otkriva nove stvari o osobinama tih problema.

Ok ajmo ovako. Jel izbegavanje masovne pandemije bazican porblem ljudskog drustva? Da li ima veci znacaj od broja otvorenih muzeja i galerija? I ko jedini mzoe da odgovori na probleme pandemije? Koja oblast ljudskog intelekta?

Наука грана философије, односно епистемологије? Ух, брате, уопште се не бих сложио. За ово се пада на испиту из философије. Епистемологија, као наука о тумачењу и као теорија сазнања , јесте философска дисциплина. Природне науке су нешто сасвим друго. За науку можемо рећи да је настала у крилу философије, али она је данас сасвим нешто друго у односу на философију, никако не њена грана или дисциплина.

Постоје питања која наука не поставља, самим тим што је наука. Рецимо: зашто постоје паметне бомбе? Односно, у истом контексту, требали и самој науци надзор, обзиром да је произвела паметне бомбе? Да ли то питање изискује одговор? Свакако. Да ли наука на њега може одговорити? Никако.

Пандемија. Забога, па то је део стварности, не никако "поглед на свет". Свакако на њега одговара наука. Али, ти си говорио о "научном погледу на свет". А кад употребиш такву клаузулу онда претендујеш на тоталитет. Зато је тај израз неприкладан. Нико науци не спори да се бави сегментима стварности у којима је надлежна. Сигурно вирус грипа нећемо заустављати философирањем или теоријом уметности. А ако је твој циљ да се бориш против квазинаучника, онда ОК, али мислим да ми нисмо саговорници за то. Ја нисам научник.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Можда ће ти ово помоћи да боље схватиш о чему се ради - одломак из књиге Воје Антонића Да ли постоје ствари које не постоје?

Књигу управо довршавам и, уз мање ограде, топло је препоручујем свима.

Брате, мене та тематика не интересује, нека се научници бакћу тиме. А поготово ме не интересује Воја Антонић и било које његово писање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...