Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sophrosyne

Плава Гробница

Оцени ову тему

Recommended Posts

Ost_vido1.jpg

Плава гробница је назив који се користи за море око острвцета Вида, у граду Крфу, у које су током Првог светског рата сахрањивани преминули српски војници када на самом Виду више није било места.

Видо је острвце крај града Крфа, познато из Првог светског рата, када се на њему налазила болница за српске војнике који су дошли на Крф после преласка преко Албаније. Велики број српских ратника је сахрањен у мору крај острва, у "плавој гробници". Током `30 година XX века на острву је довршена изградња маузолеја у коме су записана имена оних који су ту издахнули, а чија су имена била знана.

На острво Видо прве су дошле 21. јануарa 1916. моравска, пиротска и чачанска војна болница. Ускоро је стигло још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Првих дана умирало је дневно и до 300 војника. У прво време сахрањивани су на каменој обали острва, a касније када то више није било могуће, чамцима су превожени и потапани у воде Јонског мора. Сматра се да је на острву Виду и у Плавој гробници, као и на 27 војничких гробаља на Крфу сахрањено око десет хиљада српских војника и регрута.

Ово потресно место инспирисало је Милутина Бојића да напише своју чувену песму Плава

гробница.

Milutin_Bojic.jpg

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

Да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

Да побожност расте врх вода просута

И ваздухом игра чудна пантомина?

То велика душа покојникâ лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје

Зави'те црним трубе.

Стражари у свечаном опело нек отпоје

Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена

Што пролази морем и умре без знака,

И доћи ће нова и велика смена,

Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена

Огромна и страшна тајна епопеје,

Колевка ће бити бајке за времена,

Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци

И пролазна радост целог једног рода,

Зато гроб тај лежи у таласа сенци

Измеђ' недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,

Веслање умре хујно,

А кад опело свршим, клизите у ноћ црну

Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина

И да мртви чују хук борбене лаве,

Како врућим кључем крв пенуша њина

У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари

Овом истом крвљу што овде почива:

Овде изнад оца покој господари,

Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

Без речи, без суза и уздаха меких,

Да мирис тамјана и дах праха здружим

уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом!

Опело држим, какво не виде небо јоште

Над овом светом водом!

(1917)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Чудан је осећај у грудима кад се крочи на острво.

Морам се вратити на Видо тј. на Крф.

А ова песма и како је Драган изрецитовао... нема даље!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ПЈЕСНИК БОЛА И ПОНОСА СРПСКЕ ВОЈСКЕ И НАРОДА: На данашњи дан 1892. године рођен Милутин Бојић

 
milutin-bojic-750x491.jpg

 

Милутин Бојић се родио на рубу новог и старог времена, на раскршћу новог и старог Београда, 17. маја 1892. године. Ако се питате како то да вам је поменута година већ од некуд позната, случајност или не – родио се исте године када и једини Србин – нобеловац, Иво Андрић.

Одрастао је у радној и стваралачкој атмосфери, провео у њој своје дјетињство и младост, формирао своју личност. У градској средини у којој одрастао изградјује се специфицна градска психологија која ће бити од пресудног значаја у формирању његовог погледа на свијет. Године 1910. завршава осморазредну средњу школу са одличним успијехом, бива ослобођен полагања испита зрелости, и више од тога, он своју зрелост доказује низом литерарних радова и стиче углед као један од најталентованијих младих писаца.

По објави рата Милутин Бојић одлази у Ниш, гдје при Врховној команди обавља дужност цензора , а приликом одступања преко Албаније налази се у саставу једне телеграфске јединице са специјалним задатком. Милутин Бојић, учесник балканских ратова, имао је тек 23 године када се придружио српској војсци. Током боравка на Крфу он постаје свједок масовног умирања на острву Виду и у тим тренутцима пише своју најупечатљивију пјесму “Плава гробница” . Ова Бојићева пјесма представља својеврсну творевину његовог пјесничког и стваралачког надахнуца.

Стигао је да објави збирку под насловом “Песме бола и поноса” , у којој се налазе 34 пјесме које је написао током боравка на Крфу и у Солуну, остављајући за собом незаборавне, вјечноживеће стихове о једном трагичном дијелу српске историје.

Иако је живио само 25 година Милутин Бојић је оставио неизбрисив траг у нашој књижевности и у свом кратком животу опјевао патње и страдања српског народа и на тај начин овјековјечио језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Но нажалост, оно у шта је силно вјеровао, побједу и коначно ослободјење, није дочекао…Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесницког успона.

Осмог новембра 1917. године Милутин Бојић је преминуо у болници у Солуну. Један је од најзначајнијих пјесника српске модерне, а његова антологијска пјесма “Плава гробница” постала је химна и молитва славне српске епопеје у Првом свјетском рату.

На данашњи дан, дан рођења овог великог српског писца, оно што са сигурношћу можемо рећи, јесте да је његова посвећеност свом роду, а потом и свом књижевном раду одлика која исцртава границе између просјечних и оних изванредних који су заложили себе за опште добро.

 

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави’те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ’ недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

http://iskra.co/kultura/pjesnik-bola-i-ponosa-srpske-vojske-i-naroda-na-danasnji-dan-1892-godine-rodjen-milutin-bojic/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...