Jump to content

Идентитет форумаша


Препоручена порука

Неке теме и расправе на форуму су ме потакле на размишљање о томе како градимо и како изражавамо лични идентитет?

Ова тема би била прилика да се на нешто конкретнији начин упознамо али и да спонтано направимо једно мало истраживање о томе какву заједницу, а преко приче о личном идентитету, заправо, хоћемо да изградимо.

Дакле, како изражавате лични идентитет?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21. век,век личности.Или ћемо бити личности или ћемо бити маса у логору.

А може се десити и једно и друго.

А личност почива на чежњи за другим,потреби за другим,сабитовати са другим и кроз другог.

Значи Отац воли Сина у Духу Светоме и "познаје" себе као Оца,кроз Сина,

а Син се "препознаје" као Син у љубави Очевој. Другачије Отац не постоји као Отац.Нити бива Сина.

*Католици кажу обрнуто-Отац прво мора да зна,да би волео.Темељ свих јереси.

Отац воли па воли,без обзира какви смо ми.Таман посла да мора прво да нас ЗНА,упозна да би нас волео.

Онда би свет био један велики кастинг,где би манекени и дублери најбоље прошли.

Нама недостаје луда љубав Божија.

Ми се волимо,селективно,партијски,по укусу,калкулантски.Као кладионичари.Имамо фаворите и аутсајдере.

(а наш е.Давид има и инсајдере.)

Наш идентитет углавном почива на идентификацији других.Архикукољ.

Јер Отац воли,па идентификује оне који Њега воле:"И створи Бог... и погледа и виде да све добро беше."

Таквом љубављу да се волимо,па ћемо се сви идентификовати,као Његови.

Е сад како дођи до те Картице,то је друга тема.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тема је инспиративна.Надам се да неће бити вређања,спуштања,омаловажавања и свађе,те да се неће претворити у узалудну и промашену полемику која исисава сву логосну и креативну енергију, као и да тема неће на крају бити закључана.Волео бих да видим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Адлер је у неким стварима очигледно био у праву. Мислим на осећање мање вредности (са или без комплекса). Ипак, знање о осећању мање вредности није довољно да бисмо разумели човека.

Ту је онда и потреба за признањем и поштовањем, које психолози често (по мом скромном мишљењу неоправдано) стављају на прво место. Постоје и психолози који као циљ стављају смисао (Виткор Франкл). А неки и блискост (Ерик Берн, творац популарне трансакционе анализе), што је много ближе хришћанком духу. Можда има још примера, али нисам добар познавалац.

Ми, не само овде на форуму, већ уопште у животу, често улазимо у дијалоге где свако од нас жели да изнесе нешто своје, а када дође до колизије, онда се често све претвори у ,,ко је паметнији": ,,немаш појма, како можеш то да кажеш, глупост, ево ти доказ да немаш појма, ја имам диплому, не разумеш ти то, ја знам стране речи и изразе, поменућу нешто да се види да знам, ал' немам кад ја то да објашњавам" или још горе у игнорисање.

Чим повредимо нечију сујету, она по својој природи узвраћа и не трпи ништа. Сујета чини да некога доживљавамо као ,,инфериорнијег", а неког другог као ,,бољег" од себе. Сујета не води никуд, већ само упропаштава. Она води самој себи и тако раздваја људе.

Често се убеђујемо и мислимо да силом речи и аргумената можемо некога убедити или набедити у нешто. Не одређује увек логика наша убеђења и веровања. Сваки човек (и жена) је Богом дано слободно биће и ми му можемо, сликовито речено, указати на пут и на исход тог пута. Старац Тадеј каже да само реч од срца допире до друге особе.

Ми такође тражимо пријатељство, неку лепу реч, да поделимо мишљења и итересовања.

А у животу, у суштини, тражимо - љубав, једни друге, Господа, били тога свесни или не.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дакле, како изражавате лични идентитет?

Пошто је у питању тема о личном идентитету, те његовом изражавању а тиме и личним стварима, ево да будем мало личан:

ја (на жалост) имам ретко прилика да тај свој идентитет изразим на један позитиван-да начин.

Наравно, томе сам (углавном) сам крив, али (да не будем лицемер) томе понекад доприносе и други.

Дакле, оно што преостаје (што би рекао Агамбен) од мог идентитета је у највећој мери изражено на негативан-не начин: одвајањем од других, критиком, мерењем памети, дистанцом, итд.

Ипак, понекад је то једини начин да се преживи у пустињи личности, тј. у медиокритету масе (па чак када је та маса и назови "црквена").

За овај део крај: мислим да данас у Цркви и свакодневном животу нема истинске заједнице, а тиме ни правог изражавања идентитета на позитиван-да начин. Макар ја тако проживаљавам на својој кожи. Из дана у дан ми се урезују речи светог Јована Златоустог, које је он једном изговорио својој заједници: "Угасили смо ревност и тело Христово је постало мртво".

Тако свој идентитет могу да изражавам само у траговима, у мрвицама.

То ме плаши.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иако је тема постављена у подфорум философија, нисам имао намјеру да расправљамо о ставу идентитета, типа да ли је А=А или је А=Б.

Моја намјера је била да свако формулише свој идентитет.

Можда се у уводном питању нисам најсретније изразио са оним "како изражавате" али нисам ни толико промашио да би само питање било тотално неразумљиво. А то што се испоставило као неразумљиво, заправо, и то нешто говори.

Дакле, формулисати лични идентитет је као одговорити на питаље ко сам ја, у овом случају одговорити на моје питање ко си ти.

Па каже :

Ја сам ... ( није неопходно износити лична имена, а ако неко то држи за битно, наравно, може и то)

- Ја сам ... ( Миш Мекињаш)

- Ја сам ... ( Џорџ тј. највећи блудник града Чикага)

итд.

Ја ћу се изјаснити касније, да не бих на неки начин суфлирао за друге (туђе) одговоре.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лазаре, хвала на одговору.

Сад сам у фрци с временом ал' пишем вечерас.

Ово што си цитирао од Златостог ја заправо кључно због чега и има смисла покретати оваква питања. Волио бих да више разговарамо о овоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хахаха.... какви сте краљеви....

Нисам вас питао ни како се зовете, ни колко имате година, ни одакле сте, ни, што би сељаци из мог краја ракле, ђе се копате.

Лично сам најближе овоме што је Лазар рекао тј. идентитет највише градим на негацији и дистанцирању од масе, и збиља то донекле може да плаши. Сваки покушај да се идентитет одреди са оним да, остаје са великим знаком питања и то не због мене већ због "заједнице" којој припадам.

Овако бих изразио свој идентитет са оним да.

1- хришћанин

2- конзервативац

3 - па рецимо да на трећем мјесту буде Србин

и наравно још много тога одређује идентитет али није толико битно, ово је довољно.

Питање је колико ово изречено било коме ишта значи и колико данас то збиља погађа оно што збиља јесам. Јесу ли те ствари толико потрошене да је заправо тај идентитет не могуће изразити са да.

Пошто је тема на неки начин већ пропала, додао бих то да би се велика већина при формулисању свог идентитета на првом мјесту изјаснила типа Мушко/Женско итд.

Какву заједницу градимо када себе из те перспективе постављамо у њу?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja имам кога волим и - могу то слободно да кажем - страдам због љубави. (Ал опет - можда љубав и не може без страдања) Најчешће ми у животу ништа што знам и умем (а тога је мало) не помаже и само је чудо Божије како све функционише око мене.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево овако сам ја разумео изражавање идентитета:

Србин, Православац, Муж, отац, Монархиста, Звездаш, конзервативац, антиглобалиста, антиекумениста,

против Евро-атланских интеграција, против (овакве) демократије, љубитељ ДСС-а и Боре Чорбе...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...