Jump to content
Vaske

Идентитет форумаша

Recommended Posts

Неке теме и расправе на форуму су ме потакле на размишљање о томе како градимо и како изражавамо лични идентитет?

Ова тема би била прилика да се на нешто конкретнији начин упознамо али и да спонтано направимо једно мало истраживање о томе какву заједницу, а преко приче о личном идентитету, заправо, хоћемо да изградимо.

Дакле, како изражавате лични идентитет?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

21. век,век личности.Или ћемо бити личности или ћемо бити маса у логору.

А може се десити и једно и друго.

А личност почива на чежњи за другим,потреби за другим,сабитовати са другим и кроз другог.

Значи Отац воли Сина у Духу Светоме и "познаје" себе као Оца,кроз Сина,

а Син се "препознаје" као Син у љубави Очевој. Другачије Отац не постоји као Отац.Нити бива Сина.

*Католици кажу обрнуто-Отац прво мора да зна,да би волео.Темељ свих јереси.

Отац воли па воли,без обзира какви смо ми.Таман посла да мора прво да нас ЗНА,упозна да би нас волео.

Онда би свет био један велики кастинг,где би манекени и дублери најбоље прошли.

Нама недостаје луда љубав Божија.

Ми се волимо,селективно,партијски,по укусу,калкулантски.Као кладионичари.Имамо фаворите и аутсајдере.

(а наш е.Давид има и инсајдере.)

Наш идентитет углавном почива на идентификацији других.Архикукољ.

Јер Отац воли,па идентификује оне који Њега воле:"И створи Бог... и погледа и виде да све добро беше."

Таквом љубављу да се волимо,па ћемо се сви идентификовати,као Његови.

Е сад како дођи до те Картице,то је друга тема.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тема је инспиративна.Надам се да неће бити вређања,спуштања,омаловажавања и свађе,те да се неће претворити у узалудну и промашену полемику која исисава сву логосну и креативну енергију, као и да тема неће на крају бити закључана.Волео бих да видим.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Адлер је у неким стварима очигледно био у праву. Мислим на осећање мање вредности (са или без комплекса). Ипак, знање о осећању мање вредности није довољно да бисмо разумели човека.

Ту је онда и потреба за признањем и поштовањем, које психолози често (по мом скромном мишљењу неоправдано) стављају на прво место. Постоје и психолози који као циљ стављају смисао (Виткор Франкл). А неки и блискост (Ерик Берн, творац популарне трансакционе анализе), што је много ближе хришћанком духу. Можда има још примера, али нисам добар познавалац.

Ми, не само овде на форуму, већ уопште у животу, често улазимо у дијалоге где свако од нас жели да изнесе нешто своје, а када дође до колизије, онда се често све претвори у ,,ко је паметнији": ,,немаш појма, како можеш то да кажеш, глупост, ево ти доказ да немаш појма, ја имам диплому, не разумеш ти то, ја знам стране речи и изразе, поменућу нешто да се види да знам, ал' немам кад ја то да објашњавам" или још горе у игнорисање.

Чим повредимо нечију сујету, она по својој природи узвраћа и не трпи ништа. Сујета чини да некога доживљавамо као ,,инфериорнијег", а неког другог као ,,бољег" од себе. Сујета не води никуд, већ само упропаштава. Она води самој себи и тако раздваја људе.

Често се убеђујемо и мислимо да силом речи и аргумената можемо некога убедити или набедити у нешто. Не одређује увек логика наша убеђења и веровања. Сваки човек (и жена) је Богом дано слободно биће и ми му можемо, сликовито речено, указати на пут и на исход тог пута. Старац Тадеј каже да само реч од срца допире до друге особе.

Ми такође тражимо пријатељство, неку лепу реч, да поделимо мишљења и итересовања.

А у животу, у суштини, тражимо - љубав, једни друге, Господа, били тога свесни или не.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дакле, како изражавате лични идентитет?

Пошто је у питању тема о личном идентитету, те његовом изражавању а тиме и личним стварима, ево да будем мало личан:

ја (на жалост) имам ретко прилика да тај свој идентитет изразим на један позитиван-да начин.

Наравно, томе сам (углавном) сам крив, али (да не будем лицемер) томе понекад доприносе и други.

Дакле, оно што преостаје (што би рекао Агамбен) од мог идентитета је у највећој мери изражено на негативан-не начин: одвајањем од других, критиком, мерењем памети, дистанцом, итд.

Ипак, понекад је то једини начин да се преживи у пустињи личности, тј. у медиокритету масе (па чак када је та маса и назови "црквена").

За овај део крај: мислим да данас у Цркви и свакодневном животу нема истинске заједнице, а тиме ни правог изражавања идентитета на позитиван-да начин. Макар ја тако проживаљавам на својој кожи. Из дана у дан ми се урезују речи светог Јована Златоустог, које је он једном изговорио својој заједници: "Угасили смо ревност и тело Христово је постало мртво".

Тако свој идентитет могу да изражавам само у траговима, у мрвицама.

То ме плаши.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Иако је тема постављена у подфорум философија, нисам имао намјеру да расправљамо о ставу идентитета, типа да ли је А=А или је А=Б.

Моја намјера је била да свако формулише свој идентитет.

Можда се у уводном питању нисам најсретније изразио са оним "како изражавате" али нисам ни толико промашио да би само питање било тотално неразумљиво. А то што се испоставило као неразумљиво, заправо, и то нешто говори.

Дакле, формулисати лични идентитет је као одговорити на питаље ко сам ја, у овом случају одговорити на моје питање ко си ти.

Па каже :

Ја сам ... ( није неопходно износити лична имена, а ако неко то држи за битно, наравно, може и то)

- Ја сам ... ( Миш Мекињаш)

- Ја сам ... ( Џорџ тј. највећи блудник града Чикага)

итд.

Ја ћу се изјаснити касније, да не бих на неки начин суфлирао за друге (туђе) одговоре.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Лазаре, хвала на одговору.

Сад сам у фрци с временом ал' пишем вечерас.

Ово што си цитирао од Златостог ја заправо кључно због чега и има смисла покретати оваква питања. Волио бих да више разговарамо о овоме.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хахаха.... какви сте краљеви....

Нисам вас питао ни како се зовете, ни колко имате година, ни одакле сте, ни, што би сељаци из мог краја ракле, ђе се копате.

Лично сам најближе овоме што је Лазар рекао тј. идентитет највише градим на негацији и дистанцирању од масе, и збиља то донекле може да плаши. Сваки покушај да се идентитет одреди са оним да, остаје са великим знаком питања и то не због мене већ због "заједнице" којој припадам.

Овако бих изразио свој идентитет са оним да.

1- хришћанин

2- конзервативац

3 - па рецимо да на трећем мјесту буде Србин

и наравно још много тога одређује идентитет али није толико битно, ово је довољно.

Питање је колико ово изречено било коме ишта значи и колико данас то збиља погађа оно што збиља јесам. Јесу ли те ствари толико потрошене да је заправо тај идентитет не могуће изразити са да.

Пошто је тема на неки начин већ пропала, додао бих то да би се велика већина при формулисању свог идентитета на првом мјесту изјаснила типа Мушко/Женско итд.

Какву заједницу градимо када себе из те перспективе постављамо у њу?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja имам кога волим и - могу то слободно да кажем - страдам због љубави. (Ал опет - можда љубав и не може без страдања) Најчешће ми у животу ништа што знам и умем (а тога је мало) не помаже и само је чудо Божије како све функционише око мене.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево овако сам ја разумео изражавање идентитета:

Србин, Православац, Муж, отац, Монархиста, Звездаш, конзервативац, антиглобалиста, антиекумениста,

против Евро-атланских интеграција, против (овакве) демократије, љубитељ ДСС-а и Боре Чорбе...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Рапсоди,
      Квотујте форумаша и опростите се  било песмом, стихом, жељом ...итд. 
      Први ми паде Оби на памет 
      @obi-wan 
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У новом издању емисије "Личност и Заједница" на ТВ Храм, гост Дејана Стојадиновића био је  протонамесник Игор Игњатов, парох при храму преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику.     Отац Игор је говорио о Светом Сави као теологу и о значају аутокефалности из еклисиолошке перспективе. Свака прослава јубилеја нуди нам прилику за "преиспитивање" свог дeлања и духовног пута, а тако исто и ова осмовековна прослава коју прославља наша Црква.    Имајући то у виду отац Игор је дао одговоре на нека питања, о којима се ређе говори када је у питању наш највећи светитељ, Свети Сава, који је пре свега као богослов утемељио идентитет нашег народа у Црквеном, односно литургијском етосу.    У оквиру наведене емисије било је речи о томе како и зашто је Свети Сава имао заправо једно литургијско виђење државе. О односу Цркве и државе у том контексту и значај тог односа касније кроз нашу историју.    На крају разговора, указано је да је Свети Сава заправо бринући се за вечно постојање свог народа, желео да реши његово егзистенцијално питање, а то је питање смрти и живота. Питање вечног постојања.     Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, 17. јануара, на празник Светог Јевстатија I Архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Михољска Превлака.     Прије Литургије владика Амфилохије је у чин расе и камилавке замонашио искушеника ове обитељи Тодора, давши му име Анастасије по Светом преподобномученику Анастасију који се слави 22. јануара. Владика је казао да је ова света обитељ добила новог Христовог свједока – монаха Анастасија што значи Васкрсенко, да би силом Христовог васкрсења испунио себе и свој живот и посвједочио Христа духовним огњем вјере, богољубља и братољубља.   Високопреосвећни Митрополит је казао да је послање свих који су били Христови кроз вјекове, који су били свједоци живога Бога, да Га свједоче и да носе Његов крст, по ријечима Христовим да их шаље као јагањце међу вукове.   „Тако су и оних првих 12 апостола, као и послије њих седамдесет апостола, кренули су за Христом одрекли се себе и послужили су Га и животом својим, ријечима и дјелима, а многи и мученичком смрћу, казао је владика подсјетивши да је и Михољска Превлака мјесто гдје су кроз вјекове живјели свједоци Христови још од времена римског императора проклетога цара Дукљанина, који је убијао и од хришћана отимао имовину.   Подсјетивши да данас прослављамо Светог Јевстатија Превлачкога, овдашњег епископа, којег је Свети Сава поставио, а који се првобитно у манастиру Хиландару подвизавао, владика је казао да је он овдје био светионик и свједок Христов, да би потом отишао у Жичу, Пећку патријаршију и постао међу првим српским архиепископима, послије Светога Саве и Светога Арсенија:   „Свети Јевстатије дивни свједок Христов, послан од Господа, посвједочио је Господа својим животом, дјелима и свједочи га до наших времена својим присусутвом и светим споменом и у Пећкој патријаршији и овдје.“   Митрополит је казао да иако смо се надали да у ова наша времена неће бити више тих проклетих царева Дукљана, Хозроја, гонитеља Цркве персијских, Црква Христова је кроз сву историју на крсту и распећу кроз вјекове у свим земаљским народима, гоњена и прогоњена, и да је то остало до наших времени.   „Ево данас нови цареви Хозроји и Дукљани гоне и прогоне Цркву Божију, отимају, хоће да обесвећују храмове као што су то чинили проклети цар Дукљанин и Хозроје. Донијет је и код нас безакони закон од Владе Црне Горе, који је истовјетан са законом који је владао за вријеме проклетог цара Дукљанина и према коме се управљао Хозроје, пагански, безбожни цар персијски.“   И у 21. вијеку се наставља та прича, казао је Митрополит, али Црква Божија и душе просвећене свјетлошћу истине Божије остају вјерне Христу Господу и наш народ, који се духовно пробудио и васкрсао, окупља се око светиња Божијих.   Говорећи о погубности богоубилачког и братоубилачког духа који се прво послије Октобарске револуције зацарио у Совјетском Савезу, а касније пренијет и код нас, током и послије Другог свјетског рата, Високопреосвећни Митрополит је казао да се тај богоубилачки и братоубилачки дух наставља данас у Црној Гори и проглашава за идентитет и будућност Црне Горе:   „Из богоубилачког и братоубилачког духа се рађају и ови закони – безакоња која се намећу Црној Гори и преко тога повратак проклетом цару Дукљанину и Хозроју, безбожном цару персијском.“   Нагласио је да се данашња црногорска химна први пут пјевала од стране Секуле Дрљевића у Старој Градишки:   „И ова Црна Гора која се данас ствара са тим безакоњима, није Црна Гора 13. јула, већ је то фашистичка Црна Гора 12. јула Секуле Дрљевића из Старе Градишке гдје је било крваво братоубилаштво од стране фашиста. Да се помолимо Богу да уразуми оне који данас владају Црном Гором, да не настављају то злокобно дјело братоубиства и богоубиства у своме народу, него да се врате оном изворном хришћанском духу који је овдје владао вјековима, а којим је саграђено у Црној  Гори све што је саграђено и сачувано кроз вјекове, и којим су живјели сви они велики свједоци вјере Христове, и богуљубља и братољубља.“   Помоливши се да се данашњи властодршци откажу од духа персијског цара Хозроја паганског и проклетога цара Дукљанина, да се ослободе духа затрованог брозомором, духом богоубилаштва и братоубилаштва, Митрополит је позвао све да поново заживимо духом Јеванђеља, духом љубави према Богу, који јесте љубав, и једни према другима – христоликој љубави:   „То је љубав коју Црква свједочи и сви свети мученици кроз вјекове, од Превлачаких до Преподобног мученика Анастасија, чије име је примио наш досадашњи Тодор, па до свих осталих који су за Христа пострадали, носећи Његов часни крст живећи сагласно Јеванђељу.“   Владика је  благосиљао и пререзао славски колач у част Св. Јевстатија Превлачког Архиепископа српског који је слава хора Светог Јевстатија из Будве, а након Литургије је освештао звоно које је приложио Виталиј Послшиков из Вороњежа.   Благословећи приложника и његову породицу, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да овај посебни дар спаја древни Вороњеж и ово вјековно сабиралиште на Михољској Превлаци, Русију и Црну Гору, и свеукупни словенски народ.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У емисији „Сучељавање”, емитованој 15. јануара 2020. године, на програму Радио-телевизије Војводине, о поштовању правâ Српске Православне Цркве у Црној Гори и о последицама усвајања дискриминаторног „Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница” у тој земљи, говорили су: протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, г. Никола Селаковић, генерални секретар председника Републике Србије, г. Немања Старовић, спољнополитички аналитичар, као и госпођа Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије.     Говорећи о угрожености и страдању Српске Православне Цркве у Републици Црној Гори, прота Владан је подсетио да је хришћанска Црква кроз историју имала разне епохе гоњења и да је из тих страдања увек излазила као апсолутни победник.     Црква вековима одолева свима онима који гледају да је на неки начин угрозе, и увек бива све јача, зато што кроз гоњење, кроз муку коју Црква претрпи и кроз молитве које се произносе, она се и сама обнавља молитвом, делује благодат Духа Светога. Ово што данас гледамо, широм свих места где се одржавају молитвене литије, јесте окупљање око имена Христовог. Српска Православна Црква није подељена организација, у смислу да је раздељена на Митрополију и епархије у Црној Гори и у Београду. Ми смо јединствен организам. Констатација да Српска Црква у Црној Гори не признаје црногорску државу је нетачна. Овим Законом се показује да Црна Гора не жели да призна Српску Православну Цркву унутар својих граница. Ствар је јасна: црногорска држава, односно њен режим, жели да у потпуности умањи број нашег народа на територији Црне Горе, и то чини тако што покушава да отме оно што је од овога народа немогуће отети – тај православни идентитет српскога народа они неће моћи да одузму. Како рече господин Матија Бећковић: „Црногорци сада бране Цркву знајући да ако је изгубе – изгубиће све, али исто тако знајући да ако одбране Цркву – нико им ништа неће моћи одузети”. То је закључак који би режим у Црној Гори требало да има пред собом када буде доносио следеће кораке. Ја мислим да ће се на крају све ово завршити тиме што ће Црква из овога изићи – не само Црква у смислу институције него читав народ који тамо живи – као апсолутни победник, поручио је протопрезвитер Владан Симић.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Презвитер Слободан Лукић, парох црмнички, одржаo је у недјељу, 15. децембра, у парохијском дому при Цркви Светог Николе у Старом Бару предавање на тему „Витлејемска радост“ на којем је казао да је Божићни пост, припремни период за сусрет са Богомладенцем у празнику Његовог рођења, добра прилика и благословен период у коме требамо да себе преиспитамо и измјеримо према Божићу, истини и радости коју он носи.     Отац је казао да је Божић најрадоснији хришћански празник, али да треба да се запитамо да ли доживљавамо радост тог празника на начин на који би требало, да ли смо уопште свјесни шта значи та радост коју носи Божић:   „Рођење Сина Божијег, Његов долазак у свијет представља, да тако кажем, вансеријски догађај, потрес, како каже Свети Јован Дамаскин, послије којег започињемо ново искуство нашег односа са Богом.“   Говорећи о слободи коју нам Божић дарује, отац је подсјетио да је Адам скривио Богу, отпао од Бога, нарушио и обезвриједио слободу коју му је Бог дао и зато је у доласку Бога на овај свијет, поново обновљена та слобода.   „Само у тој истини да у Богу, Његовом доласку на земљу, у сусрету са Њим, имамо слободу, можемо да се суочимо са изазовима које је Црква имала непрекидно, а које и ми данас имамо. Ових дана се сусрећемо са парадоксом када људи, којима је Бог дао да врше власт, желе да донесу закон којим се гарантује слобода вјероисповједања. У самом називу тог закона лежи један парадокс. Треба да се пропише закон који ће да омогући да слободно исповједамо вјеру, а Божић је тај закон који нам даје слободу да вјерујемо, из кога цијела Црква црпи своје постојање и мисију.“   Истиче да се сваки аспект црквеног живота темељи на Божићу, доласку Бога у овај свијет:   „Ту црпимо своју слободу и вјеру, богослужење, тако да све ово што нам свијет нуди као слободу су сурогати слободе вјере, јер ништа не може да замјени слободу коју нам доноси овај празник за који се припремамо.“   Истичући да је Христос – Црква гоњена од самог почетка свог постојања и да ће тако бити у све вјекове њеног постојања, отац је казао да су хришћани позвани да живе у овом свијету, али не од свијета.   „Наш идентитет је у Христу Богу – Светој Тројици, будућем вијеку, али настављамо да живимо у овом свијету, свједочимо и позвани смо да својом вјером преображавамо овај свијет. И црквено-народни сабори су окупљања око Христа, то је суштина. Црква и овим сабором само потврђује своју суштину, и у свим искушењима, прогонима каква год да су, само потврђује, свједочи оно што она јесте – Тијело Христово, сабирање око Христа, његових јаслица онако како смо призвани да радимо“, поручио је свештеник Слободан Лукић, парох црмнички.   Предавање оца Слободана „Витлејемска радост“ одржано је у оквиру циклуса разговора о вјери и животу „Исток са висине“ које организује Црквена општина Бар.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...