Jump to content

Питајте Администрацију

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

пре 2 часа, Natasa. рече

Baš vala, ovaj došao iz mesta A u mesto B, onaj održao Liturgiju u mestu C, umrla popadija u mestu D...i? To su vesti...čak ne preterano bitne ni interesantne.

Možda tebi nisu, ali ima kome jesu...

  • Не свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Поуке.орг инфо рече

Možda tebi nisu, ali ima kome jesu...

Razumem, ali to su vesti, čemu tema o tome? Retko ko pročita, nema razgovora na tu vest. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Natasa. Не читаш разлог и зашто је то тако, али ајд, да наново нешто причамо, изгледа да нам је тако важно да терамо, терамо, терамо... ајдееее

5 година не смета, од једном смета... :) ми кажемо који је разлог, како је организовано, али не - морамо свако не уво да шапућемо :)

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Поуке.орг инфо рече

@Natasa. Не читаш разлог и зашто је то тако, али ајд, да наново нешто причамо, изгледа да нам је тако важно да терамо, терамо, терамо... ајдееее

5 година не смета, од једном смета... :) ми кажемо који је разлог, како је организовано, али не - морамо свако не уво да шапућемо :)

 

 

Ma ne smeta, nego kad se već pomenulo...

Nemo' se ljutiš, xoxo :smeh1:.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 10.11.2018. at 15:32, Vladan :::. рече

ово је православна администрација, нема овде лимба, само митарства... тренутно их има 565 па ти сад види... :)) 

da, imaju samo riznice i mitnice .... i Nemanice i Nemanicki potok ....

45831038_987957838072118_858591478178381

 

Mýtnice (německy Mauthaus) byla vesnice, která stávala na svahu nad Nemanickým potokem při křižovatce silnic z Novosedel na Vranov a již zaniklý Grafenried. Okolo místa, kde ves stávala, vede cyklotrasa 36.

Mýtnice vznikla někdy v 17. století a název je odvozen od místa, kde se vybíralo mýto.

Mýtnice vznikla někdy v 17. století a název je odvozen od místa, kde se vybíralo mýto. Až do roku 1764 totiž stála na hranici. Nedaleký Grafenried pak nebyl ani na českém území. Před začátkem druhé světové války ve vsi stálo 34 domů, po odsunu Němců a vytvoření hraničního pásma v padesátých letech dvacátého století byla většina stavení srovnána se zemí. Zbytek vsi byl zbořen při rozšiřování hraničního pásma v sedmdesátých letech dvacátého století. Po sametové revoluci došlo k obnovení pamětního křížku v místech zaniklé vsi. Ve spodní části se v křovinách dochovaly základy staveb.

http://www.zanikleobce.cz/index.php?obec=3019

https://cs.wikipedia.org/wiki/Mýtnice

https://cs.wikipedia.org/wiki/Nemanice

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Поуке.орг инфо рече

@Natasa. Не читаш разлог и зашто је то тако, али ајд, да наново нешто причамо, изгледа да нам је тако важно да терамо, терамо, терамо... ајдееее

5 година не смета, од једном смета... :) ми кажемо који је разлог, како је организовано, али не - морамо свако не уво да шапућемо :)

 

 

Svakako bi trebalo razmisliti o trijaži vesti po modelu "sve vesti-idu u vesti na naslovnu stranicu" (a recimo-po izboru urednika), po neka "ide" na forumsku lajnu kao zasebna tema (po modelu-kao i do sada).

U tom smislu, bez obzira koliki god bio rizničin doptinos, po svim novinarskim standardima-OVAKO SE NE RADI,

tj.,

ne prave se u istom vajbu dve odvojene vesti (varijacije) na istu temu:

 

 

No se od toga napravi jedna vest... Itd.. Ako kapirate... A kapirate.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим дс то није једноставно изводљиво. Јасно је да на форуму нема потребе дансе коментарише где је служио неки владика... Размислићемо о неком додатном моделу...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Поуке.орг инфо рече

Мислим дс то није једноставно изводљиво. Јасно је да на форуму нема потребе дансе коментарише где је служио неки владика... Размислићемо о неком додатном моделу...

Naravno.

I sami sate rekli.

Vladičanska služba (u konkretnom) svakako nije za TEMU na FORUMU (iako istodobno jeste (a uređivačke politike glede)  za VEST na NASLOVNOJ)

Dakle, samo malo "pročeprkati" po "maincontrolpanel" i rešeno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Милан Ракић рече

Naravno.

I sami sate rekli.

Vladičanska služba (u konkretnom) svakako nije za TEMU na FORUMU (iako istodobno jeste (a uređivačke politike glede)  za VEST na NASLOVNOJ)

Dakle, samo malo "pročeprkati" po "maincontrolpanel" i rešeno.

НИје баш тако једноставно... Тај "неко" ко би постављао вести на насловну везано за служења овде-онде би требало да одмах хајдује тему на форуму. 

На пример, имамо много добрих текстова које постављамо на насловну и они су ту да би се коментарисали и на форуму. Тако да није баш једноставно, али ћемо се потрудити да пронађемо добро и ваљано решење.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Поуке.орг инфо рече

НИје баш тако једноставно... Тај "неко" ко би постављао вести на насловну везано за служења овде-онде би требало да одмах хајдује тему на форуму. 

На пример, имамо много добрих текстова које постављамо на насловну и они су ту да би се коментарисали и на форуму. Тако да није баш једноставно, али ћемо се потрудити да пронађемо добро и ваљано решење.

Kako god okrenes - ovako kako je sad je ocajno natrpano i nepregledno. Sta god `teli da postignete, ovako sigurni necete da uspete.

Sto kazu i drugi - meni ni iz dzepa ni u dzep, ali je izrazito zamorno da se lista nepregledan spisak praznih tema da bi se doslo do neke zeljene. To jeste tehnicki detalj, ali koji fakat smara veliku vecinu aktivnih clanova koji pisu redovno i ucestvuju na raznim temama.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@obi-wan Пријатељу, нису то празне теме, можда нису за форум интересантне АЛИ једном сајту који је у Мисионарском одељењу јесте.

Насловну страницу читају многи, читају Епископи, свештеници, народ... Мислимо да има одређених темâ са насловнице које су интереснтне за форум. Покушаћемо да нађемо најбољи модел везано за насловну и везу са форумом.

Нама је насловна репрезент црквеног сајта. Форум је, некако, прича за себе. Он и треба такав да буде. Покушаћемо да пронађемо најбољи модел.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овако: средили смо да се насловна од сада развија на свој начин независно од форума с тим што тема са форума или вест са форума или текст са форума може да иде на насловну на дугме "Промовиши"...

Надамо се да ће сада бити прегледније и лакше за читање.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 46 минута, Поуке.орг инфо рече

Мислимо да има одређених темâ са насловнице које су интереснтне за форум.

Pa da, to i mi ostali kazemo - odredjenih tema, ne svih. Moze lako da se potrazi i nadje da smo odredjene teme, koje su nastale direktno od vesti, jos kako i komentarisali, tj. teme su zazivele kao teme, nezavisno od same vesti, ali opet pokrenute vestima.

пре 46 минута, Поуке.орг инфо рече

Форум је, некако, прича за себе.

Pa jeste, o tome sve vreme i ide rec, i nama sto na njemu ucestvujemo se cini da i treba da ostane prica za sebe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Caњaлицa,
      Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 
      1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 
      2. Када се на литургији пале свеће? 
      3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 
      Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред нама је Томина недјеља. Зашто је она битна у циклусу празновања Васкрса, Христовог васкрсења?     – Сви су чули за израз невјерни Тома, којим се карактерише не само један тип човјека, већ и означава једна страна свечовјечанска којој је потребна потврда вјере, данас би рекли увјерења која можемо живјети као изразе сопствене воље само ако их освједочимо. Црква прославља прву недељу послије Васкрса као недељу апостола Томе или потврду Васкрса, који се увјерио у оно што је вјеровао, али и више од тога. Апостол Тома није само искушавао своју вјеру већ и ишчекивао да се његова љубав у Христоса обнови, која је устрептала у данима од Његове смрти до Васкрсења, па кад се увјерио у ране Христове узвикује као заљубљени човјек из цијелога свога бића који је пронашао поново смисао свога живота:“Господ мој и Бог мој „ а заправо оне значе Љубав моја, Христос мој. Невјерни Тома је увијек за мене значио и заљубљени Тома, друга страна свакога човјека да воли без обзира на све и да је човјек биће које зна да воли.   Колико се о питању вјере може причати из свјетовне визуре, па тако и научне – медицинске? Јер, питање причешћа и његовог значаја за вјерујућег, а притом и питања слободне воље, слободне одлуке вјерујућег да се причести, на тај начин се, чини се, измјештају из контекста и вјере и религије као праксе?    – Питања вјере су и медицинска питања јер је у основи живот који требамо да бисмо оздравили а не обољели у сваком смислу, посебно у оном у којем наука нема ни један одговор а то су питања смрти и живота. Овај Васкрс је посебан за нас у Црној Гори, јер је он заправо и потврда наших Литија, једно Томино овјеравање Литија. У Опроштајној вечери Христоса са својим ученицима пред страдање, Он каже њима односно Томи:“ И куда ја идем знате, и пут знате“. На то му апостол Тома одговара питањем: „Господе не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“. Али ако свети Тома није знао тајну која се пред њим одвијала, ми знамо из искуства Цркве да је пут Литија заправо Via Dolorosa (пут суза), односно стаза сваког хришћанина којом мора проћи свако ко се пропутио. И пандемија вируса је прилика да види сваки хришћанин какав би живот био уколико смо дуже и трајније одвојени од Онога кога волимо и Који даје смисао нашем животу. Причешће није само органски чин узимања вина и хљеба и симболике коју му дајемо, већ потврда Томине љубави „Господ мој и Бог мој“. Али то не може разумјети ни медицина, ни наука већ само човјек који воли а он може бити и епидемиолог, и вирусолог и политичар било који човјек који трага.   Када говоримо о слободи, слободном избору који је дат човјеку, колико је ово вријеме пандемије вријеме да човјек уопште, не само вјерујући, избори – докаже могућност постојања слободе – мисли, воље, дјелања… етц? (Да ли смо у „практиковању” вјере заиста слободни данас, или се све своди на демагогију?)   –   Ја мислим, да је прави одговор већ дјелимично садржан у Вашем питању, да слобода није дата већ се она увијек мора освојити и нико Вам је неће поклонити, а то смо видјели из наших Литија. Видимо из искуства ових дана и рада нашег Национално кординационог тима да сваки облик слободе за њих је из њихове идеологизоване визуре непожељан под изговором бриге за добро човјека. Само који је то човјек за кога је то добро и који има право на такву слободу то је право питање и чини ми се да грађевински радник у Црној Гори може бити слободан а вјерник не може. И овдје није у питању тај радник, јер он и нема избора и није слободан већ се бори да прехрани своју породицу, и заслужује свако поштовање већ је идеја једне наметнуте и неслободне заједнице коју промовише политика која има све облике богоборства и братомржње. Ми немамо избора, стављени смо пред мојсијевску дилему изласка кроз Црвено море, само што је овога пута оно идеолошки црвено и црно.   Не тако давно, најавио си да би требало да изађе твоја збирка прича. Докле је стигла та „прича”? О каквим причама је ријеч, које су најчешће теме? Да ли ће се наћи и неки „опис” не тако нам давних литија?    – Читав сам скоро живот записивао оно што сам искушавао, а најчешће су те приче о људима које сам сретао и који су мој пут одређивали на различите начине. Неке сам приче већ објавио као приче о владици Атанасију, митрополиту Амфилохију, оцу Јустину Тасићу, мајци, брату а сада сам додао и Литијске приче, саме су се избориле и наметнуле. Такав ће и наслов књиге бити Литијске приче.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Плаво Небо,
      @Иван Ц. Помаже Бог, Христос Воскресе и свако Добро од Господа вама и вашим ближњима!
      Ето, живим на селу па имам једну недоумицу и питање за вас да ме посаветујете. Купио сам саднице јагода и ето, на пример, сутра је један од најрадоснијих празника, Васкрс, а имао бих још неке обавезе око њих, конкретно, требао бих да их баш добро натопим водом, да развучем црево, пошто немам систем кап по кап, и да их залијем. Размишљао сам да прво дан, ако да Бог, посветим Њему, молитви, а онда касније да одрадим тај посао. Тешко је некад ускладити све обавезе, испланирати и одрадити нешто на време, а притом испоштовати Црквену заповест не делати на празник. Искрено, мислим да у томе нема ништа лоше јер и ми пијемо воду, стоку појимо па зашто не би то учинио и када су јагоде у питању. Само што ето, не бих вас замарао са овим питањем него сутра због све ове ситуације не могу да идем у цркву па се нећу ни видети са својим парохијским свештеником па рекох да вама мало зановетам
×
×
  • Креирај ново...