Jump to content

Питајте Администрацију

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Иначе, ја се махом не слажем са ставовима, наступом и стилом аутора, али овога пута је скоро све на месту, и сем тога нема ничег злонамерног.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

ДоговореТо.

Морел се нама касти шта је договорето да не гријешимо душе противно уредбама и директивама? :D

Али мене интересује једна друга ствар, зашто је читава тема избрисана?

Јербо ја сам тамо имао једно питање које је мислим безопасно, али занимљиво, тиче се расофорних монаха. И ја сад немам одговора на моје питање. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Vedran рече

Јербо ја сам тамо имао једно питање које је мислим безопасно, али занимљиво, тиче се расофорних монаха. И ја сад немам одговора на моје питање. 

Nemaš blagoslov da postavljaš takva pitanja!  :tongue:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Avocado рече

Nemaš blagoslov da postavljaš takva pitanja!  :tongue:

ош се кладити? 

Имам! Јер нисам добио акт о забрани (још!) :))

Има она прагматична енглеска "sometimes it's better to ask for forgiveness than to ask for permission" :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Vedran рече

Јербо ја сам тамо имао једно питање које је мислим безопасно, али занимљиво, тиче се расофорних монаха. И ја сад немам одговора на моје питање. 

 На упокојеној теми сам одговорио, ал' 'ајде да се поновим: требало би да је блажене успомене владика Хризостом Жички, пре тога Банатски, био расофорни монах, а да је у раси остао и као епископ. Ако је ово било питање, а чини ми се да јесте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Редакција Поука нема никакве везе са мном. Ја сам слободни уметник. То што помажем Поукама је само на добровољној бази. Зато ја немам никаквог проблема што ми је текст скинут. Ја нисам у уредништву и став који сам изнео није став редакције. То треба свима да буде јасно. 

Оно што је симптоматично је што смо у неким вуненим временима... Људи се самоцензуришу. То је знак да је дошло до лудила мозга. Да је атмосфера отрована. 

Ја сам ударио по једној основи, а наиме да се бије по пешадији а генерали бране, и да се не објашњава мотив. Патријарх је поскидао попове, а Максима није послао за Гњилане, а црква има вапијућу потребу за једним способним владиком тамо! :D 

Није чак био ни удар на ТЕ, што би неупућени могли помислити. Није анатемисан Дарвин. Онда се ни казна не разуме. Саборски текст је био помирљивог тона, а онда узеше да им познају фамилију! Не ради се тако! Тако су радили католици кроз Свету инквизицију. А ми да не заостанемо...

Ја немам никаквих симпатија према Максиму из Америке, јер је он потписао акт да ја не могу да предајем на БФ, и моја апологија се никако не може узети као неки акт мотивисан приватним разлозима. Још мање бих могао да браним Перишића. Но, овде је реч о антицрквеном поступању, тако да не могу да ћутим, иако су оптужени моји непријатељи. Ја сам хришћанин човек и поштујем ону што нам нареди Господ: Волите непријатеље своје! У овом поступању од стране патријатрха нема ничег хришћанског. Када је палио свеће у синагоги, то је био хришћански гест и бранио сам га од борбаша за неверу. Овде је посреди промашај. Не ради се овако са сабраћом. Не подржавам ни апел професора, али од тога никад не бих правио случај. 

Не би било лоше да Поуке врате текст. Можда би то био знак да ипак у Цркви могу да се чују и дисонантне ствари... 

   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Тихон рече

 На упокојеној теми сам одговорио, ал' 'ајде да се поновим: требало би да је блажене успомене владика Хризостом Жички, пре тога Банатски, био расофорни монах, а да је у раси остао и као епископ. Ако је ово било питање, а чини ми се да јесте.

Хвала Тихоне. И где сад да наставимо ову тему? И епископ Петар (Банкеровић) АНЗ је био расофорни. Да ли има међу данашњим Епископима?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Велизар рече

Свакако се слажем са администрацијом да је требало обрисати текст, јер је био препун увреда на рачун Цркве и владика.

Штавише, мислим да би аутора за онакво писање требало бановати.

Vade retro Belial! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Vedran рече

И где сад да наставимо ову тему?

  Што ли ми се утвара да би нам отац Зоран предложио да ју наставимо у Зони сумрака? :ani_biggrin:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Тихон рече

  Што ли ми се утвара да би нам отац Зоран предложио да ју наставимо у Зони сумрака? :ani_biggrin:

12:smeha:12:smeha::)) Царе... ћудумрем!:))) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поп те прогања, а ти га стално пратиш. Ма ви се много волите! Толико да се речима не можете исказати. :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Desiderius Erasmus рече

Mislim da nam poprilično truju veru svojom korumpiranošću, homoseksualnošću, pedofilijom i zataškavanjem iste, obesnošću, simonijom, nepropovedanjem Jevanđelja, progonom nepodobnih, itd.

 

Амин!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Зашто ми је обрисан коментар на теми Миљан Танић идентитет у коме сам рекао да размислите да ли би аминовали да се ради о неком другом гријеху, да ли би аминовали инцестоидима, курварима....

Шта је лоше у том коментару?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Sasa Vojvoda рече

Зашто ми је обрисан коментар на теми Миљан Танић идентитет у коме сам рекао да размислите да ли би аминовали да се ради о неком другом гријеху, да ли би аминовали инцестоидима, курварима....

Шта је лоше у том коментару?

Ništa, sem što je besmisleno. I taj deo i onoo što mu je prethodilo, a što nisi pomenuo ovde

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Милан Ракић рече

Ništa, sem što je besmisleno. I taj deo i onoo što mu je prethodilo, a što nisi pomenuo ovde

Па зар се и бесмислени коментари бришу? Чини ми се да је ово брисање прије било због тога што се не слажеш са мном него због бесмислености.

Мислим да није у реду и да га треба вратити, нема ништа лоше у њему, то је само моје мишљење, ваљда имам право на њега? Ако је некоме текст одличан, ваљда и ја могу да кажем да је за мене сраман?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Caњaлицa,
      Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 
      1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 
      2. Када се на литургији пале свеће? 
      3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 
      Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред нама је Томина недјеља. Зашто је она битна у циклусу празновања Васкрса, Христовог васкрсења?     – Сви су чули за израз невјерни Тома, којим се карактерише не само један тип човјека, већ и означава једна страна свечовјечанска којој је потребна потврда вјере, данас би рекли увјерења која можемо живјети као изразе сопствене воље само ако их освједочимо. Црква прославља прву недељу послије Васкрса као недељу апостола Томе или потврду Васкрса, који се увјерио у оно што је вјеровао, али и више од тога. Апостол Тома није само искушавао своју вјеру већ и ишчекивао да се његова љубав у Христоса обнови, која је устрептала у данима од Његове смрти до Васкрсења, па кад се увјерио у ране Христове узвикује као заљубљени човјек из цијелога свога бића који је пронашао поново смисао свога живота:“Господ мој и Бог мој „ а заправо оне значе Љубав моја, Христос мој. Невјерни Тома је увијек за мене значио и заљубљени Тома, друга страна свакога човјека да воли без обзира на све и да је човјек биће које зна да воли.   Колико се о питању вјере може причати из свјетовне визуре, па тако и научне – медицинске? Јер, питање причешћа и његовог значаја за вјерујућег, а притом и питања слободне воље, слободне одлуке вјерујућег да се причести, на тај начин се, чини се, измјештају из контекста и вјере и религије као праксе?    – Питања вјере су и медицинска питања јер је у основи живот који требамо да бисмо оздравили а не обољели у сваком смислу, посебно у оном у којем наука нема ни један одговор а то су питања смрти и живота. Овај Васкрс је посебан за нас у Црној Гори, јер је он заправо и потврда наших Литија, једно Томино овјеравање Литија. У Опроштајној вечери Христоса са својим ученицима пред страдање, Он каже њима односно Томи:“ И куда ја идем знате, и пут знате“. На то му апостол Тома одговара питањем: „Господе не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“. Али ако свети Тома није знао тајну која се пред њим одвијала, ми знамо из искуства Цркве да је пут Литија заправо Via Dolorosa (пут суза), односно стаза сваког хришћанина којом мора проћи свако ко се пропутио. И пандемија вируса је прилика да види сваки хришћанин какав би живот био уколико смо дуже и трајније одвојени од Онога кога волимо и Који даје смисао нашем животу. Причешће није само органски чин узимања вина и хљеба и симболике коју му дајемо, већ потврда Томине љубави „Господ мој и Бог мој“. Али то не може разумјети ни медицина, ни наука већ само човјек који воли а он може бити и епидемиолог, и вирусолог и политичар било који човјек који трага.   Када говоримо о слободи, слободном избору који је дат човјеку, колико је ово вријеме пандемије вријеме да човјек уопште, не само вјерујући, избори – докаже могућност постојања слободе – мисли, воље, дјелања… етц? (Да ли смо у „практиковању” вјере заиста слободни данас, или се све своди на демагогију?)   –   Ја мислим, да је прави одговор већ дјелимично садржан у Вашем питању, да слобода није дата већ се она увијек мора освојити и нико Вам је неће поклонити, а то смо видјели из наших Литија. Видимо из искуства ових дана и рада нашег Национално кординационог тима да сваки облик слободе за њих је из њихове идеологизоване визуре непожељан под изговором бриге за добро човјека. Само који је то човјек за кога је то добро и који има право на такву слободу то је право питање и чини ми се да грађевински радник у Црној Гори може бити слободан а вјерник не може. И овдје није у питању тај радник, јер он и нема избора и није слободан већ се бори да прехрани своју породицу, и заслужује свако поштовање већ је идеја једне наметнуте и неслободне заједнице коју промовише политика која има све облике богоборства и братомржње. Ми немамо избора, стављени смо пред мојсијевску дилему изласка кроз Црвено море, само што је овога пута оно идеолошки црвено и црно.   Не тако давно, најавио си да би требало да изађе твоја збирка прича. Докле је стигла та „прича”? О каквим причама је ријеч, које су најчешће теме? Да ли ће се наћи и неки „опис” не тако нам давних литија?    – Читав сам скоро живот записивао оно што сам искушавао, а најчешће су те приче о људима које сам сретао и који су мој пут одређивали на различите начине. Неке сам приче већ објавио као приче о владици Атанасију, митрополиту Амфилохију, оцу Јустину Тасићу, мајци, брату а сада сам додао и Литијске приче, саме су се избориле и наметнуле. Такав ће и наслов књиге бити Литијске приче.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Плаво Небо,
      @Иван Ц. Помаже Бог, Христос Воскресе и свако Добро од Господа вама и вашим ближњима!
      Ето, живим на селу па имам једну недоумицу и питање за вас да ме посаветујете. Купио сам саднице јагода и ето, на пример, сутра је један од најрадоснијих празника, Васкрс, а имао бих још неке обавезе око њих, конкретно, требао бих да их баш добро натопим водом, да развучем црево, пошто немам систем кап по кап, и да их залијем. Размишљао сам да прво дан, ако да Бог, посветим Њему, молитви, а онда касније да одрадим тај посао. Тешко је некад ускладити све обавезе, испланирати и одрадити нешто на време, а притом испоштовати Црквену заповест не делати на празник. Искрено, мислим да у томе нема ништа лоше јер и ми пијемо воду, стоку појимо па зашто не би то учинио и када су јагоде у питању. Само што ето, не бих вас замарао са овим питањем него сутра због све ове ситуације не могу да идем у цркву па се нећу ни видети са својим парохијским свештеником па рекох да вама мало зановетам
×
×
  • Креирај ново...