Jump to content

Питајте Администрацију

Оцени ову тему


Recommended Posts

  • Гости
Guest Светлана

Помаже Бог! Добро дошли на Православни мисионарски форум ЖИВЕ РЕЧИ УТЕХЕ. Форум ради у оквиру Православне интернет презентације Храма Светог Јакова, брата Господњег.Сва питања у вези форума можете постављати модераторима форума на овој поруци или постављати теме у вези форума на подфоруму Наш форум.Хвала.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 8.5k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ваистину се роди.   Свим форумашима пуно здравља и среће, а остало ће доћи смао по себи. И да се слажемо мало боље него ове године

Редакција Поука нема никакве везе са мном. Ја сам слободни уметник. То што помажем Поукама је само на добровољној бази. Зато ја немам никаквог проблема што ми је текст скинут. Ја нисам у уредништву и

Molim administraciju da mi ako mogu promene prezime u Trifković hvala

Постоване слике

Pomoz Bog, pa evo da pitam gde bi se mogla postaviti tema  Žena u hrišćanstvu, ili uloga žene u hrišćanstvu ili kako god je već moderatori nazivali.na probnom forumu čini mi se da je bila tema Pitajte sveštenika..ili pitanje pastiru, mislim da je  to dobra temaSvako dobro u daljem radu winter

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Христос васкрсе! Радујем се почетку рада овог благословеног форума. Ја стартујем са својим правим именом: Александар (неку браћу је мој никнејм Емануил саблажњавао...па је боље овако).Нека Бог да да свима овај форум буде на духовну корист, мир, радост, уцрковљење и спасење. Са нама Бог!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Upravo tako Aleksandre, neka nam služi na duhovnu korist, mir, radost i  Ljubav, na spasenje jer bez bližnjeg se niko sam ne može spastia oni koje niknejm sablažnjava...kad čovek hoće da pronađe trun on će ga pronaći pa i u najčistijoj i najbistrijoj vodi winterp.s. jel ovde dozvoljeno ženama da pričaju dok muškarci govore winter

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

p.s. jel ovde dozvoljeno ženama da pri?aju dok muškarci govore winter

??? ?? ???????? ?? ???? ?????, ??????.  winter
Uz Božiju pomo? Svetlana :)Upravo sam ju?e opomenuta od jednog monaha da u Sv.Pismu piše...dok muškarci govore, žena mora da ?uti..e zato me zanima tema o Ženi..zna se gde i kada žena ?uti...a kada govori :)
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Марија, можете поставити ту тему на Црква и друштво нпр., не морамо се строго и слепо држати неких оквира кад су теме на подфорумима у питању.Што се тиче полова, гледали смо да имамо што већи број модератора мушког и женског пола јер желимо да привучемо и једне и друге на форум.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

p.s. jel ovde dozvoljeno ženama da pri?aju dok muškarci govore :)

?? ?????, ???? ??? ??? ????? ???? ?? ??????... winter???? ?? ?? ?? ?????... winter
?????, ???? ???? ?? ???????, ?? ?? ?? ????? ? ?? ??????? :)mene je teško naljutiti, uglavnom se rastužim na takve komentare...
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

p.s. jel ovde dozvoljeno ženama da pri?aju dok muškarci govore :)

?? ?????, ???? ??? ??? ????? ???? ?? ??????... winter???? ?? ?? ?? ?????... winter
?????, ???? ???? ?? ???????, ?? ?? ?? ????? ? ?? ??????? :)mene je teško naljutiti, uglavnom se rastužim na takve komentare...
Oh nisam mislila na Tebe :)mislila sam na sve one koji kažu...ma šta ti razumeš ženska glavo...ako ja ne razumem a ti razumeš trebalo bi mi objasniti zar ne?jer...kome je više dato od njega se više i traži...sluga sam ja ...sluga si ti...zato me atkve re?i žaloste posebno kada poteknu iz usta sveštenih lica jer...nije cilj vere da uplaši mirjanina te ga udalji od crkve, Crkve i Boga, ve? da Ljubavlju, razumevanjem i poštovanjem približi ljude Bogu, da im pomognu da prona?u svoj put...jer na kraju krajeva Bog je u svima, ali da li smo svi u Bogu
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости
Guest свештеник Иван Цветковић

Драги мој брате Александре, овде можеш говорити о теологији онако како то говоре свети Оци без бојазни да ће те осуђивати модератори. Лепо би било да погренеш и подфоорум на ту тему, а могли би да те поставимо и тамо где је Питајте.Још те молим, ако можеш постави предавања Владике Игнатија, оно је заиста штета да људи не чују. Лично, ја сам се одушевио и много тога научио. Велики поздрав за све чланове.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог,

само хоћу да пожелим свако добро свима који су допринели да заживи форум који би требао да буде душекористан.

  • Радостан 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог - Христос Воскресе.

Пошто нема теме за представљање нових чланова, а мене овде нико не зна - да се представим, мада смо како видим овде сви нови.  winter

Живим у Новом Саду, по занимању сам архитекта, ожењен, имам два сина, превалио сам некако четрдесету. Коначно сам и ја доживео Обраћење и ту сам да запиткујем и учим.

На аватару ми је (Преподобни  ???) Григорије Витковић - брат од стрица моје бабе по мајци.

Срећан почетак и опростите што ништа не донесох на поклон.  winter

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом објављивања текста Poštuju se zakonom zaštićeni podaci у дневном листу Danas од 28. априла 2020. године, доносимо интегрални одговор Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја на питања новинарке Danas-a Јелене Тасић.     Госпођи Јелени Тасић Новинарки листа Danas Београд   Предмет: Одговори на питања од 26. априла 2020.   Уважена госпођо Тасић,   У вези са Вашим електронским писмом од 26. априла текуће године, обавештавам Вас да на Ваша прва три питања не могу да одговорим јер она нарушавају законом заштићене податке о личности, а истовремено угрожавају људско достојанство лицâ за која се интересујете.   На Ваша последња два питања ћу радо одговорити.   *Kako komentarišete kritike na Vaše izjave i stav u Vaskršnjoj poslanici Sabora SPC da vernici, uz poštovanje propisanih mera, treba redovno i aktivno da posećuju hramove tokom praznika – da li je to na bilo koji način uticalo da tok pandemije u Srbiji i zdravstvenu situaciju u Crkvi?   Као и увек до сада, на сваки позив Цркве и њених епископа, са једне стране стижу критике, а са друге похвале и благодарност за исказан став. Тако је и у овом случају. О изреченим ставовима и држању читаве наше Цркве у датим околностима и утицају на ток епидемије у Србији могу да говорим искључиво из сопственог искуства и ситуације у Епархији бачкој. Наш позив свештенству и верницима да се усрдније моле Богу, да примењују све мере заштите које је прописала Влада Србије и да искористе могућност да ван забране кретања дођу у свете храмове, који су све време били отворени, а и сада су, очигледно су уродили плодом јер је према свим званичним показатељима на подручју Војводине у току трајања епидемије био најмањи број заражених вирусом корона. Закључак је јасан: света Литургија и свето Причешће, уз поштовање мерâ заштите, није била нити може бити узрок ширења епидемије.     *Da li će pandemija odložiti redovno majsko zasedanje Svetog arhijerejskog sabora?   Највероватније је да хоће све док се не стекну сви услови потребни за сазивање Светог Архијерејског Сабора, од којих су најважнији престанак епидемије, отварање међудржавних граница и могућност путовања.   Са поштовањем и најбољим жељама   Епископ бачки   Иринеј     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред нама је Томина недјеља. Зашто је она битна у циклусу празновања Васкрса, Христовог васкрсења?     – Сви су чули за израз невјерни Тома, којим се карактерише не само један тип човјека, већ и означава једна страна свечовјечанска којој је потребна потврда вјере, данас би рекли увјерења која можемо живјети као изразе сопствене воље само ако их освједочимо. Црква прославља прву недељу послије Васкрса као недељу апостола Томе или потврду Васкрса, који се увјерио у оно што је вјеровао, али и више од тога. Апостол Тома није само искушавао своју вјеру већ и ишчекивао да се његова љубав у Христоса обнови, која је устрептала у данима од Његове смрти до Васкрсења, па кад се увјерио у ране Христове узвикује као заљубљени човјек из цијелога свога бића који је пронашао поново смисао свога живота:“Господ мој и Бог мој „ а заправо оне значе Љубав моја, Христос мој. Невјерни Тома је увијек за мене значио и заљубљени Тома, друга страна свакога човјека да воли без обзира на све и да је човјек биће које зна да воли.   Колико се о питању вјере може причати из свјетовне визуре, па тако и научне – медицинске? Јер, питање причешћа и његовог значаја за вјерујућег, а притом и питања слободне воље, слободне одлуке вјерујућег да се причести, на тај начин се, чини се, измјештају из контекста и вјере и религије као праксе?    – Питања вјере су и медицинска питања јер је у основи живот који требамо да бисмо оздравили а не обољели у сваком смислу, посебно у оном у којем наука нема ни један одговор а то су питања смрти и живота. Овај Васкрс је посебан за нас у Црној Гори, јер је он заправо и потврда наших Литија, једно Томино овјеравање Литија. У Опроштајној вечери Христоса са својим ученицима пред страдање, Он каже њима односно Томи:“ И куда ја идем знате, и пут знате“. На то му апостол Тома одговара питањем: „Господе не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“. Али ако свети Тома није знао тајну која се пред њим одвијала, ми знамо из искуства Цркве да је пут Литија заправо Via Dolorosa (пут суза), односно стаза сваког хришћанина којом мора проћи свако ко се пропутио. И пандемија вируса је прилика да види сваки хришћанин какав би живот био уколико смо дуже и трајније одвојени од Онога кога волимо и Који даје смисао нашем животу. Причешће није само органски чин узимања вина и хљеба и симболике коју му дајемо, већ потврда Томине љубави „Господ мој и Бог мој“. Али то не може разумјети ни медицина, ни наука већ само човјек који воли а он може бити и епидемиолог, и вирусолог и политичар било који човјек који трага.   Када говоримо о слободи, слободном избору који је дат човјеку, колико је ово вријеме пандемије вријеме да човјек уопште, не само вјерујући, избори – докаже могућност постојања слободе – мисли, воље, дјелања… етц? (Да ли смо у „практиковању” вјере заиста слободни данас, или се све своди на демагогију?)   –   Ја мислим, да је прави одговор већ дјелимично садржан у Вашем питању, да слобода није дата већ се она увијек мора освојити и нико Вам је неће поклонити, а то смо видјели из наших Литија. Видимо из искуства ових дана и рада нашег Национално кординационог тима да сваки облик слободе за њих је из њихове идеологизоване визуре непожељан под изговором бриге за добро човјека. Само који је то човјек за кога је то добро и који има право на такву слободу то је право питање и чини ми се да грађевински радник у Црној Гори може бити слободан а вјерник не може. И овдје није у питању тај радник, јер он и нема избора и није слободан већ се бори да прехрани своју породицу, и заслужује свако поштовање већ је идеја једне наметнуте и неслободне заједнице коју промовише политика која има све облике богоборства и братомржње. Ми немамо избора, стављени смо пред мојсијевску дилему изласка кроз Црвено море, само што је овога пута оно идеолошки црвено и црно.   Не тако давно, најавио си да би требало да изађе твоја збирка прича. Докле је стигла та „прича”? О каквим причама је ријеч, које су најчешће теме? Да ли ће се наћи и неки „опис” не тако нам давних литија?    – Читав сам скоро живот записивао оно што сам искушавао, а најчешће су те приче о људима које сам сретао и који су мој пут одређивали на различите начине. Неке сам приче већ објавио као приче о владици Атанасију, митрополиту Амфилохију, оцу Јустину Тасићу, мајци, брату а сада сам додао и Литијске приче, саме су се избориле и наметнуле. Такав ће и наслов књиге бити Литијске приче.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Плаво Небо,
      @Иван Ц. Помаже Бог, Христос Воскресе и свако Добро од Господа вама и вашим ближњима!
      Ето, живим на селу па имам једну недоумицу и питање за вас да ме посаветујете. Купио сам саднице јагода и ето, на пример, сутра је један од најрадоснијих празника, Васкрс, а имао бих још неке обавезе око њих, конкретно, требао бих да их баш добро натопим водом, да развучем црево, пошто немам систем кап по кап, и да их залијем. Размишљао сам да прво дан, ако да Бог, посветим Њему, молитви, а онда касније да одрадим тај посао. Тешко је некад ускладити све обавезе, испланирати и одрадити нешто на време, а притом испоштовати Црквену заповест не делати на празник. Искрено, мислим да у томе нема ништа лоше јер и ми пијемо воду, стоку појимо па зашто не би то учинио и када су јагоде у питању. Само што ето, не бих вас замарао са овим питањем него сутра због све ове ситуације не могу да идем у цркву па се нећу ни видети са својим парохијским свештеником па рекох да вама мало зановетам
    • Од александар живаљев,
      Данас је министарство правде Републике Литваније регистровало "Литванску аутономну православну цркву у јурисдикцији Константинопољске патријаршије".
      У Литванији у којој има око 8% православних, претежно рускојезичних становника, постоји одавно самоуправна Литванска православна црква која улази у састав Московске патријаршије. Литванска православна црква је недавно објавила да је од 1992. године број својих црквених општина повећала за више од трећине (од 93 на садашњих 135 црквених општина).
      Све време је постојала, током обновљене независности Литваније деведесетих година прошлог века, и групица која се представљала као "Литванска аутономна православна црква" која је претендовала на целокупну имовину Православне цркве у овој земљи.
      Та група није била призната ни од једне помесне цркве, али јој је Цариградска патријаршија од 2017. дозволила да на литургији помиње васељенског патријарха.
      С друге стране, литвански закон дозвољава регистрацију само једне цркве из неке конфесије. До недавно статус службено признате цркве једино је имала Литванска православна црква Московске патријаршије.
      Данас се то променило. У Литванској православној цркви страхује се да би регистрација "аутономаша" могла да доведе до ситуације сличне украјинској.
      Није познато, нити званично објављено, да ли је Васељенска патријаршија признала новорегистровану црквену структуру у Литванији.
      Коментатори истичу да све ово води даљем продубљивању јаза између Фанара и Москве. У сваком случају, на делу су опасне националистичке злоупотребе православља.
      По материјалима Савеза православних журналиста, за Поуке.орг приредио: А.Ж.
       

      View full Странице

×
×
  • Креирај ново...