Jump to content

...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Poslednja dva pasusa gde iznosis predloge su poprilicno ispreplitani. Ne vidim kako je moguce da ljudi pocnu sitacati neku dinamiku u uzsrastanju ka Hrisu dok ne svhate pravilno otacke pojmove stradanje, ceznje (pathos) i prave Volje. Prblem u, na drugoj temi pomentunom prepisivanju, je da se prevode reci a ne pojmovi. Pojmove je nemoguce prevesti samo jezicki nego je potrebna manifestacija tih pojmova prakticno da bi umovi ljudi mogli da naprave pravilne veze izmedju reci i dva razlicita pojma za koje te iste reci mogu da se vezu igrom prilika. Dzabe reci ljudima, tacnim gramatickim prevodom, sastradavanje i ceznja ka Hristu kad otacki pojam pathos znaci nesto sasvim drugo nego sto vecina ljudi misli. Sigurno ne zato sto su glupi nego zato sto se niko iz Crkve nije potrudio da prakicno naprvi pojmovnu distinkciju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам сигурна ни да ли има везе са темом, јер неке делове нисам ни разумела, али оно што мени боде очи јесте хришћанство без Христа, одсуство личног односа са Христом и одсуство оног најважнијег ''ако Мене волите''... скоро све се своди на морал, добра дела, отаџбину и спасење душе, које је такође често истргнуто из односа са Христом. Другим речима, ''ако Христос није васкрсао, узалуд је фарбати јаја'' ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јеретички богослови назвали су Православну Цркву погрдним именом “окамењена Црква”. Због чега? Због тога, како веле, што ова Црква ”не иде за временом” или што се ”не прилагођава времену”! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести Светога Апостола Павла: “Не владајте се према вијеку”. Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се Царство Небеско мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свет у злу лежи, као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небеску светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума? ... Погрешно је питати, да ли се Христова наука може применити на модерни живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као у старо време. Да ли се људи возе фараонским двоколицама или у авионима, то ни најмање не мења наш однос према Христу. (Св. Николај Жички)
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји само један једини проблем;

Епископи се не моле

Свештенство и монаштво се не моли

Теолози имају знање али немају молитву

Веран народ се не моли

Отуда психо-патолошке појаве и све остале појаве и рационализам који је по мени једнак метафизичкој смрти једне личности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije stvar samo da se moli nego kako da se moli. Na sta da usmeri svoju molitvenu energiju i jos vaznije kako da osluskuje i osmatra svoj um da pocne da faktorise rezultate tog militvenog delanja. Mnogi duhovnici su vodili dnevnike i zapisivali pomisli preko dana kao i rezultate promena koja im molitva donosi ka pomislima. Moli se narod nije da se ne moli. Ali se moli samanski. Da padne kisa na useve, da ovaj nadje posao, da se desi ovo da se uda cerka trla baba lan da joj prodje dan. Tu nema nista od onog istite prvo Carstva nebeskog.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poslednja dva pasusa gde iznosis predloge su poprilicno ispreplitani. Ne vidim kako je moguce da ljudi pocnu sitacati neku dinamiku u uzsrastanju ka Hrisu dok ne svhate pravilno otacke pojmove stradanje, ceznje (pathos) i prave Volje. Prblem u, na drugoj temi pomentunom prepisivanju, je da se prevode reci a ne pojmovi. Pojmove je nemoguce prevesti samo jezicki nego je potrebna manifestacija tih pojmova prakticno da bi umovi ljudi mogli da naprave pravilne veze izmedju reci i dva razlicita pojma za koje te iste reci mogu da se vezu igrom prilika. Dzabe reci ljudima, tacnim gramatickim prevodom, sastradavanje i ceznja ka Hristu kad otacki pojam pathos znaci nesto sasvim drugo nego sto vecina ljudi misli. Sigurno ne zato sto su glupi nego zato sto se niko iz Crkve nije potrudio da prakicno naprvi pojmovnu distinkciju.

Да, слажем се да је тако.

ПОсебно за ову практичну манифестацију појмова.

Мислим да је тема паметна. Слажем се са већином ставова.

Е, па хвала ти.

Нисам сигурна ни да ли има везе са темом, јер неке делове нисам ни разумела, али оно што мени боде очи јесте хришћанство без Христа, одсуство личног односа са Христом и одсуство оног најважнијег ''ако Мене волите''... скоро све се своди на морал, добра дела, отаџбину и спасење душе, које је такође често истргнуто из односа са Христом. Другим речима, ''ако Христос није васкрсао, узалуд је фарбати јаја'' ...

Видиш, то си лепо написала.

Тако нешто сам и ја хтео да кажем, али сам намерно мало закомпликовао.

Дакле, то сам хтео да чујем, то да фали живота и сусрета са Христом.

Зато ми се чини да је сав концепт еклисиологије који сам навео (а то је оно познато: литургија=заједница=епископ=причешће=царство=онтологија=личност ) мртав и безплодан ако нема сусрета.

Штавише, она овај концепт у животима многих људи бива смешан. Иако је наравно, у крајној линији, сасвим истинит. То сигурно не спорим. Али, спорим његову експликацију у животима нас верника данас.

Јеретички богослови назвали су Православну Цркву погрдним именом “окамењена Црква”. Због чега? Због тога, како веле, што ова Црква ”не иде за временом” или што се ”не прилагођава времену”! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести Светога Апостола Павла: “Не владајте се према вијеку”. Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се Царство Небеско мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свет у злу лежи, као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небеску светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума? ... Погрешно је питати, да ли се Христова наука може применити на модерни живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као у старо време. Да ли се људи возе фараонским двоколицама или у авионима, то ни најмање не мења наш однос према Христу. (Св. Николај Жички)

Немам шта ово да коментаришем, јер нема везе са темом.

У мом посту се не ради о потреби да идемо у корак са светом, већ у корак са својим животима.

А то је нешто сасвим друго од овога што си ти поставио.

Постоји само један једини проблем;

Епископи се не моле

Свештенство и монаштво се не моли

Теолози имају знање али немају молитву

Веран народ се не моли

Отуда психо-патолошке појаве и све остале појаве и рационализам који је по мени једнак метафизичкој смрти једне личности.

Да, али није проблем само што се не моле, не.

Ево, почео да пишем, па излетео Аквилијев пост:

Nije stvar samo da se moli nego kako da se moli. Na sta da usmeri svoju molitvenu energiju i jos vaznije kako da osluskuje i osmatra svoj um da pocne da faktorise rezultate tog militvenog delanja. Mnogi duhovnici su vodili dnevnike i zapisivali pomisli preko dana kao i rezultate promena koja im molitva donosi ka pomislima. Moli se narod nije da se ne moli. Ali se moli samanski. Da padne kisa na useve, da ovaj nadje posao, da se desi ovo da se uda cerka trla baba lan da joj prodje dan. Tu nema nista od onog istite prvo Carstva nebeskog.

И да додам: нема живота - а то значи немање свега осталог: знања, молитве, дела, вере, итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји само један једини проблем;

Епископи се не моле

Свештенство и монаштво се не моли

Теолози имају знање али немају молитву

Веран народ се не моли

Отуда психо-патолошке појаве и све остале појаве и рационализам који је по мени једнак метафизичкој смрти једне личности.

Тако је мислио и пророк Илија," Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше."

Али назив теме је врх, мислио сам прво да се неко зеза. :lol:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Морам да кажем,да читам ових дана,сјајне текстове хришћана,њихов вапај и очај траже оправдање и утеху-да ништа није било узалуд,ни један дан,ни једна књига ни један занос.

Без молитве и милосрђа,остаћемо у овом вапају заувек заробљени.Полако ће да почну да устају са својих седишта људи.Неће више имати времена за нас,на крају ће сва седишта остати празна а ми ћемо и даље лудо и занесено стајати на позорници под рефлекторима и живети даске старе славе...минуле и утихнуле одавно.Ако у том моменту не узмемо бројаницу у руке,не обиђемо затвореника,не поделимо са сиротињом,чинећи све то као нешто сасвим природно-умрећемо и то је чињеница.

Пуни су стубови и новине мртваца.Мртвих теолога,беседничара,свештеника....

Старац Софроније је рекао једном монаху,нешто као предлог и лек и управо је та реченица повезала два највећа аскетска богослова 20 века,рекао је:

Седи на ивицу провалије и попиј чај!

Ова реченица је дошла до оца Силуана и њих двојица су кренула да стварају једну нову историју богословља,на коју се ослањају или су им полазне тачке, многи,значајни теолози данас.

Дакле,ко хоће мирно да седне на ивицу амбиса и попије ту шољу чаја или да држи свој ум у аду и не очајава??

Ја верујем да су многи спремни на то.Ја морам и желим да верујем у то.

:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Rispekt za Lazara naravno

Međutim u svemu ovome se provlači jedan antagonizam koji je karakterističan za sve epohe:

misionarenje je uzvišen poziv, ali po svojoj prirodi to je poziv na krst

A to je tvrda besjeda ko to može slušat, i nikakav rječnik niti teološki pristup ne može to izgladiti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

U vezi sa time,prepodobni Maksim u 7.veku razvija svoje ucenje o logosima bica.Prema Maksimu,sve sto postoji ima svoj sopstveni logos bica,koji predstavlja volju Boziju o sudbini stvorenog.Na taj nacin,on veoma vesto ispravlja origenisticku kosmologiju koja govori o vecnom postojanju duhovnog sveta.Potrebno je da svaki covek upodobi svoju volju sa sopstvenim logosom bica,kako bismo se na taj nacin sjedinili sa Prototipom-Bogom,koji je krajnji cilj svega stvorenog

https://www.pouke.org...264#entry453936

Iskopao sam ovaj post, ne licno zbog Petra, nego zato sto smo na ovoj temi predocavali ateistima sta je cilj hriscana a sta nije. A paradoksa li ispada da mi ni sami ne znamo kako se taj cilj ostvaruje. Ovo sve lepo zvuci kad se slozi ali istinska majstorije je kako predociti svim ljudima da promatraju da li se krecu ka ili od upodobljavanju sopstvenom logosu bica i kako prepoznati prve pozitivne rezultate. To su istovremeno i filozofski ali i vrlo svakodnevnim i pragmaticni izazovi sa kojima bi klir pod hitno trebao da pocne da se hvata u kostac. Jer ako ne nauci sto veci broj vernih kako da prepozna i da se krece ka tome i da ga razlikuje od svakidasnjeg "ja hocu" nista nije uradadjeno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...