Jump to content

Idemo na Mars?

Оцени ову тему


  

45 члановâ је гласало

  1. 1. Da li mislite da je slanje čoveka na Mars vredan cilj?

    • Yeah!
      22
    • Bacanje para
      23


Recommended Posts

A prvo bi valjalo da se teraformira Mesec... zamislite da uvece umesto srebrnasto-zuckasti vidite ovakav krug na nebu...

Terraformed_Moon_at_Sunset_by_Ittiz.jpg

Pre cemo da lunaformiramo Zemlju, nego sto cemo da teraformiramo Mesec, moj je depresivno-defetisticki utisak...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 342
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Spektakularne fotografije Marsa by HiRISE TeleskopMars Reconnaissance Orbiter (MRO) je letjelica namjenjena za istraživanje Marsa koja od svog dolaska u orbitu u 2006. godini mapira površinu Crvene pl

А шта ћемо тамо? Муке мучимо на Земљи где имамо све што нам је за живот потребно, а замисли тамо, у пустињи, без воде, ваздуха, адекватне атмосфере. .smesko. Мислим да тамо нема ничег осим гомиле пра

Pogledajte video pa vidite zasto su od presudnog znacaja za nas opstanak ovavke eksepedicije http://www.youtube.com/watch?v=T7NIyAa2nV8

Постоване слике

Не видим начина како би људи могли да креирају такве услове за живот. То све мора да уради сама еволуција.

Скоро је утврђено да у звезданим системима постоје оргомне количине воде у разним облицима. Комете су сачињене од леда и њиховим сударањем са одговарајућим планетама стварају се водене површине.

Реалније је да човечанство овлада новим технологијама и да насели егзопланете погодне за становање. Треба за почетак потврдити постојање таквих планета, а то је већ у великој мери започето - мада је реч о пројекту свемирског телескопа Кеплер који константно посматра само 1/400 део неба и испитује звезде до удаљености од свега три хиљаде светлосних година, и без обзира што у тој области детектује око 150 хиљада звезда, само један проценат од њих може дати резултат такозваног ,,транзита егзопланете'', а то је када планета пролази између тог сунца и нас.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Svemirska letelica sa Roverom koji u sebi ima laboratoriju za detektovanje mikroorganizama sleće na Mars početkom avgusta. To je toliko komplikovan tehnološki poduhvat da su svi u NASA-i uzbuđeni - da li će sve proći kako treba.

Slika ispod pokazuje kojom putanjom putuje Rover tokom osam i po meseci i njegovu trenutnu poziciju. Na takvo putovanje će poći astronauti za dvadesetak godina.

msl_today2.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

И одемо тамо,а тамо нас дочелају В.Димитријевћ и М.Петровић.

Мисионаре.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pre cemo da lunaformiramo Zemlju, nego sto cemo da teraformiramo Mesec, moj je depresivno-defetisticki utisak...

Да, уништавамо Земљу, а мислимо о изградњи Марса!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...

Na takvo putovanje će poći astronauti za dvadesetak godina.

Превелик је то ризик, са оваквом неразвијеном (за свемирске услове) технологијом коју имамо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Превелик је то ризик, са оваквом неразвијеном (за свемирске услове) технологијом коју имамо.

Sto se tice rizika, astronauti se ionako bave rizicnijim poslom od vojnika, a tehnologija koju imamo (tj. imaju, tesko da Sloboda Cacak moze da se takmici sa LockheedMartinom) moze da odnese i vrati posadu do Marsa. Trenutno najveci problem jesu ljudi koji borave dugo u izolaciji i skucenom prostoru. Zato je odrzano vec nekoliko simulacija leta na Mars. Poslednja je Mars500. Jedna od prethodnih je fejlovala jer su se dva muska astronauta zesce potukla oko zenskog astronauta...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Боравак у безтежинском стању на дуже време нарушава здравље, без обзира колико аустронаут радио вежбе. Недавно је утврђено да недостатак гравитације директно води до поремећаја вида, ваљда зато што функционисање наших очију зависи од гравитације, а нарочито је примећен изражен губитак коштане масе.

Све то је резултат шестомесечног боравка у свемиру (појединачног астронаута) и истраживања која се спроводе на Међународној свемирској станици. А пут до Марса траје око осам месеци, исто толико и за повратак кући, с тим што се мора остати отприлике годину и по дана на Марсу или у орбити око Марса да би се могло поћи кући јер је неопходно сачекати да се Земља и Марс поново нађу на истој страни у орбитама око Сунца (а то је на сваке две године).

То значи да целокупан пут до Марса и назад траје најмање око две и по године. Замислите какав подвиг треба да обаве астронаути.

Можда је неопходно развити систем који ће да омогући гравитацију за астронауте у свемиру. Једноставан начин како то функционише приказан је у филму Одисеја у свемиру 2001. са ,,точком'' који се окреће и у коме астронаути осећају силу гравитације.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...

Можда је неопходно развити систем који ће да омогући гравитацију за астронауте у свемиру. Једноставан начин како то функционише приказан је у филму Одисеја у свемиру 2001. са ,,точком'' који се окреће и у коме астронаути осећају силу гравитације.

То је још ризичније: замор материјала

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

То је још ризичније: замор материјала

Није то прејака сила ако нешто ротира да на свом ободу ствара силу од 1Г (тј. сила једнака гравитацији на Земљи). Као што грађевине на Земљи подносе јако дуго времена силу од 1Г, тако ће поднети и конструкција за стварање гравитације у свемиру.

То је један ,,обичан'' точак који се окреће, и онај ко стоји изнутра на ободу точка осећаће гравитацију. Ту еквиваленцију (тј. једнакост) између гравитације и ротационог кретања (које спада у убрзано кретање), пројавио је Ајнштајн у општој теорији релативности.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Није то прејака сила ако нешто ротира да на свом ободу ствара силу од 1Г (тј. сила једнака гравитацији на Земљи). Као што грађевине на Земљи подносе јако дуго времена силу од 1Г, тако ће поднети и конструкција за стварање гравитације у свемиру.

То је један ,,обичан'' точак који се окреће, и онај ко стоји изнутра на ободу точка осећаће гравитацију. Ту еквиваленцију (тј. једнакост) између гравитације и ротационог кретања (које спада у убрзано кретање), пројавио је Ајнштајн у општој теорији релативности.

Знам, знам, центрифугална сила.

Али проблем је у осовини, на оном месту где део који ротира дотирује део који не ротира (који га држи), јер услед трења се материјал троши и замара.

Решење би било да буде без додира помоћу (електро)магнетног поља, као што је то случај код већ постојећих брзих возова који лебде над шинама.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U svemiru ne mora ništa da ima osovinu oko koje se nešto vrti, nego se nešto može vrteti bez ikakve osovine. Zamisli točak koji ne stoji ni na čemu, a vrti se u svemiru - u tom smislu nema nikakvog trenja.

Postoje jako čvrsti materijali koje može da sadrži takva konstrukcija. Brzina rotiranja određuje silu na obodu točka, a sila od 1G nije toliko velika za postojeće materijale.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу


×
×
  • Креирај ново...