Jump to content

Е, сад сам све видео (Свештеник комуниста)

Оцени ову тему


Препоручена порука

ШАБАЦ – Свештеник Српске православне цркве, протојереј Божидар Шапоња, говором на предизборној конвенцији Комунистичке партије у Шапцу постао је права атракција међу друговима. Надахнутим говором, у коме је петокраку упоредио са звездом из Витлејема коју су следили мудраци, а црвену боју на васкршњим јајима поистоветио са црвеним комунистичким барјаком, засенио је и говор Јошке Броза, лидера партије.

S1-glavni-pop.jpg

Оно што је за време владавине комуниста у некадашњој Југославији сматрано неспојивим, у уторак је, на велико изненађење чланова и симпатизера партије, добило потпуно нови обрт. Свештеник Божидар Шапоња неколико пута је прекидан аплаузима, посебно у деловима говора када је новозаветним цитатима објашњавао да је Исус Христос своје апостоле ословљавао са „другови“.

- Комунизам носим у души и руководим се изразом да крст носим, а звездом се поносим. Звезда је била водиља мудрацима када се родио Исус Христос у Витлејему. Будимо срећни што имамо петокраку, јер ће та петокрака, као звезда водиља, нас комунисте поново довести да будемо уз народ. Господ Исус Христос је први истакао црвену боју и црвени барјак када је васкрсао, и тада је рекао: „С овим ћете победити свет“ – рекао је Шапоња.

Титов унук ишао на славе

Он је присутнима објаснио да је свештеник већ 47 година, а да је у време комунизма саградио чак три цркве, и то за шест месеци. Истакао је да је у „време другова“ био више цењен и поштован, него после демократских промена које су се догодиле у држави. Јошка Броз је нагласио да комунисти и црква никада нису били непријатељи и да је и сам у комунистичко време одлазио на славе.

- Ко је хтео да слави, тај је за време комунизма и славио и ишао у цркву. Ја сам ишао на славе 70-их година и нико ми ништа није рекао. Непријатељи цркве, али и комуниста, били су они који су пре 30, 40 година јахали попа, а данас тим поповима љубе руке. Због таквих се и говорило да комунисти нису пријатељи цркве. Такви и сада у једном џепу држе кокарду, а у другом петокраку, и чекају где могу да прелете. Против таквих ћемо се борити – рекао је у Шапцу унук друга Тита.

Т. Цвејић

http://www.pravda.rs...-titovog-unuka/

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Josip-Jo%C5%A1ka-Broz.jpg

Tolikom ste plakali i kukali da nemate nikog za koga bi glasali, eve gi sad imate!

Postavim ga i na status danas:

Druže Tito mi Srbi ti se kunemo da sa narodne grbače skinuti te nećemo!

Taj gore sveštenik je posebna priča LOL, kako li taj krsti djecu, OMG!

Kad je njemu uskršnje jaje i petokraka jedno te isto. Ne smijem ni pomislit.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Да ставимо на страну то да свештеник уопште треба да се појављује на оваквим скуповима а поготово да пружа подршку у функцији свештеника и да ставимо на страну повезивање петокраке и црвене боје у контексте који су, благо речено, сумњиви, имамо ипак једну додирну тачку.

Наиме, изворни комунизам је у основи првобитна заједница. Наравно, оно што се представља као комунизам и што је девастирано кроз разне себичне интересе појединаца или група нема везе са комунизмом као таквим (што је случај и са демократијом и са још много других злоупотребљених речи). У том контексту, може се назрети препорука Христа за враћање тим основним идеалима друштва које смо, на жалост, у великој мери изгубили. Посвећеност заједнице појединцу и посвећеност појединца заједници се данас огледа кроз количину противвредности која се добија за ту посвећеност. Користољубље је постало начин опстанка.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Изорни комунизам је у основи првобитна заједница. Наравно, оно што се представља као комунизам и што је девастирано кроз разне себичне интересе појединаца или група нема везе са комунизмом као таквим (што је случај и са демократијом и са још много других злоупотребљених речи). У том контексту, може се назрети препорука Христа за враћање тим основним идеалима друштва које смо, на жалост, у великој мери изгубили. Посвећеност заједнице појединцу и посвећеност појединца заједници се данас огледа кроз количину противвредности која се добија за ту посвећеност. Користољубље је постало начин опстанка.

Изворни комунизам у том случају не може даље да опстаје од "шумског живота". Ако ћемо изворни комунизам, онда човјек цивилизацијски не би требао да макне даље од ловца и скупљача плодова. Комунизам можда у аграрном друштву, што подразумјева минимално управљање и модификовање природе у сврху добијања добара, може нешто дуже да буде одржив, али даље сваки напредак и орагнизација комунизма у друштву неминовно доводи до аутоматског распада, или крајње одрживости под патронатом диктатора.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Изворни комунизам у том случају не може даље да опстаје од "шумског живота". Ако ћемо изворни комунизам, онда човјек цивилизацијски не би требао да макне даље од ловца и скупљача плодова. Комунизам можда у аграрном друштву, што подразумјева минимално управљање и модификовање природе у сврху добијања добара, може нешто дуже да буде одржив, али даље сваки напредак и орагнизација комунизма у друштву неминовно доводи до аутоматског распада, или крајње одрживости под патронатом диктатора.

Тако је. Због тога је појава вишка вредности аутоматски значила крај изворног комунизма. Док је узимано од природе онолико колико је потребно да се задовоље потребе, могло је да функционише. Чим се створи вишак узимања, ствара се и вишак (вештачки) потреба што се даље може само развијати у стилу лавине. Идеја да си бољи зато што имаш више је рак рана комунизма, оног изворног.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Срби и Руси и већи део православних народа ће увек пре бити уз комунизам него уз фашизам. Код западноевропскијех народа је обратно.

Једнима је блиско једно , другима друго.

Ни једно ни друго није Хришћанство.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

- Ко је хтео да слави, тај је за време комунизма и славио и ишао у цркву. Ја сам ишао на славе 70-их година и нико ми ништа није рекао.

Слажем се. Није крив комунизам, ни социјализам, ни другови зато што људи нису ишли у цркви. Једна побожна бака сеќа се да у време комунизма цркве и манастире су били пунији него сада у демократско доба. Да њен отац кад је био празник узимало слободан дан и ишли су по манастире, где су порте били препуни. У време комунизма (мада код нас комунизам није постојао), манастирски производи најскупо су се продавали. (Ако јагњешка кожа у кожарско предузеќе куповала се за 3 динари, манастирска би се купила за 7.)

Капиталисти уништили Православље, а не комунисти.

И хвала Богу, опела у комунизму нису коштали колко пола просечне плате.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

А ја се надам да владика Лаврентије ово чита, и разуме да његов прота "крст носи, а звездом се поноси", и љуби оне због којих помињемо пар милиона Руских,Српских... Мученика и Новомученика. И Светог Аву Јустина и Владику Николаја који су њихову љубав тако јако осетили...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...