Jump to content

Најаве и промоције СПЦ


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

  • Гости
Guest свештеник Иван Цветковић

ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ

Плато Свете Петке, Калимегдан, од 4. до 10. јуна 2009.г.
(у случају кише програми ће се одржавати у цркви Ружици)
         
4. јун 2009. (четвртак), 19,30 часова
Отварање духовских свечаности
Духовске свечаности отвара Епископ хвостански Атанасије
- Љиљана Хабјановић Ђуровић: Права књига је дар Педесетнице
- глумица Љиљана Стјепановић: одломак из монодраме „Краљица Марија“
- глумица Љиљана Ђоковић, Кршевачко позориште: одломак из драме "Јелена Балшић"
- Хор цркве Ружице „Станковић“, диригент Небојша Цвијановић
- Дечји хор „Бранко“ из Ниша, диригент Јована Микић

5. јун 2009. (петак), 19,30 часова
Вече руско-српског пријатељства
Духовска беседа: отац Доситеј Хиландарац
- представљање књиге Александра Солжењицина: „Совјетски Савез
и Запад“
- о књизи говори др Александар Петров
- Павле Аксентијевић, народни појац
- хор светосавске цркве „Мокрањац“, диригент Јелена Јеж
- 20,30 часова - Ивана Жигон и Јелена Жигон: Ој, Косово, Косово

6. јун 2009. (субота)
Песмом до Тавора, 19,30 часова
Духовска беседа: Епископ јегарски Порфирије
- песници: Матија Бећковић, Ђоко Стојчић, Љубивоје Ршумовић, Љубица Милетић, Зорица Арсић-Мандарић, Благоје Рогач
- Светлана Стевић, народни појац
- Љуба Манасијевић, народни појац
- хор „Свети Василије Острошки“, Нови Бановци, диригент Катарина Станковић

7. јун 2009. (недеља) – први дан Духова, 18 часова
„Пустите децу мени...“
Гост вечери Епископ шабачки Лаврентије
-      деца, полазници верске наставе из београдских школа
-      дечји хорови београдских цркава „Растко“, „Гаврилчићи“, Бежанија, Борча
-      Раша Попов
-      Инспектор Блажа

8. јун 2009. (понедељак) – Духовски понедељак, 19,30 часова
Жива реч Јеванђеља
- Представљање књиге Светог Јована Златоустог „Катихезе“
- Представљање часописа за вероучитеље Београдско-карловачке епископије „Катихета“
- о издањима говоре: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ хвостански Атанасије, протојереј ставрофор др Драгомир Сандо и мр Зоран Јелисавчић
- Београдски мушки хор
- хор цркве Св. Архангела Гаврила
- глумица Рада Ђуричин

9. јун 2009. (уторак) – Духовски уторак, 19,30 часова
Ава Јустин, све за Христа, Христа низашта
Духовска беседа: Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије
- представљање новог издања књиге Оца Јустина „Светосавље као филозофија живота“.
- о књизи говоре: књижевници Слободан Ракитић, Драган Лакићевић, Данко Поповић, Ђуро Бодрожић и презвитер мр Милорад Средојевић
- Дивна Милојевић и хор „Мелоди“
- хор Вазнесењске цркве и духовна група „Пирг“
- глумци Ружица Сокић и Љубивоје Тадић

10. јун 2009. (среда), 19,30 часова
Светој Петки с љубављу
Духовска беседа : Епископ диоклијски Јован
-      представљање звучног издања романа „Петкана“ Љиљане Хабјановић Ђуровић, режија Хаџи-Александар Ђуровић
-      глумица Јадранка Селец: монолози из романа „Петкана“
- хор Првог београдског певачког друштва, диригент Светлана Вилић
- хор цркве Ружице „Станковић“, диригент Небојша Цвијановић

У оквиру Духовских свечаности одржава се и сајам књига.

Свечаности се одвијају с благословом Његове Светости
патријарха српског Павла и Митрополита црногорско-приморског
Амфилохија.

Организатори Духовских свечаности: Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и духовници цркве Ружице и Свете Петке на Калимегдану.

 

_________________________________________

 

Најава духовних трибина и предавања

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...
  • 8 months later...

Духовске свечаност на Калемегдану

15. мај 2010 - 13:09

ПРОГРАМ ДУХОВСКИХ СВЕЧАНОСТИ од 18. до 25. маја 2010.г.

ПЛАТО СВЕТЕ ПЕТКЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ

18. мај 2010. године (уторак) u 19,30 часова

ДУХОВНОСТ ПРАВОСЛАВЉА:

Речи благослова Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеј на отварању програма

Учесници програма: Љиљана Хабјановић-Ђуровић, књижевник, Хор Цркве Ружице и Свете Петке „Станковић", диригент Небојша Цвијановић, Оперски студио „Оперетика", у класи Љубице Живковић. Глумци: Танасије Узуновић и Ненад Окановић. Горан Бреговић: Из мог духовног стваралаштва, пева Београдски мушки хор, диригент ђакон Владимир Руменић

19. мај (среда) у 19,30 часова

„И ОНАЈ КОЈИ ОСВЕЋУЈЕ, И ОНИ КОЈИ СЕ ОСВЕЋУЈУ, ОД ЈЕДНОГА СУ":

Беседа: Еп. Далматински Фотије

Концерт хора „Крсманац", диригент Даринка Матић-Маровић. Глумци: Петар Краљ, Милена Јакшић и рецитатор Нада Петковић

20. мај (четвртак) у 19,30 часова

У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС:

Представљање првих десет књига изабраних дела Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија. У програму учествује Митрополит Црногорско приморски др Амфилохије, Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије, протојереј ставрофор Драгомир Сандо и Матеј Арсенијовић, један од уредника издања „Светигоре". Хор „Лазарица" Крушевац, диригент Ружица Вешковић

21. мај (петак) у 19,30 часова

НОЋ У ХИЛАНДАРУ:

Беседа: Епископ Браничевски Игњатије

Учесници програма: Жарко Петровић-клавир, оперски певачи Живан Сарамандић и Игор Маквејев, глумци: Љиљана Благојевић, Љубивоје Тадић и Анђелка Миливојевић-Тадић. Хор храма Св. Саве „Мокрањац", диригент Јелена Јеж. Музичка група „Наракорд", музички руководилац Мирослав Марковић

22. мај (субота) у 19,30 часова

ОЈ КОСОВО МУЊОМ ЗАОРАНО: (ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ)

Учесници програма: Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Ненад Грујичић, Љубица Милетић, Симо Поткоњак, Слободан Ракитић, Зорица Арсић-Мандарић и Ранко Ђиновић. Народни појац Светлана Стевић. Дивна Љубојевић и хор „Мелоди". Хор ваљевског саборног храма „Хаџи Рувим", диригент Милица Степановић

23. мај (Духови-хедеља) у 18 часова

ДЕЦИ АНЂЕЛИ ГОВОРЕ (Десет година од обележавања Две хиљаде година хришћанства)

Беседа: Еп. Хвостански Атанасије

Учесници програма: Миња Субота, Добрица Ерић, Благоје Рогач, Петар Солар и деца иконописци, појци, рецитатори, глумци, фолклористи - победници стваралаштава Београдских основних и средњих школа. Програм уприличен са организацијом „Пријатељи деце Београда"

24. мај (Духовски понедељак) у 19,30 часова и Свети Кирило и Методије

Беседа: проф. др Александар Јовановић, декан Учитељског факултета БУ у Београду

Учесници програма: Љуба Манасијевић и „Флауто долче", Драган Млађеновић-Шекспир, Мачванска изворна група и учесници мачванских такмичарских игара. Тома Курузовић, глумац. Хор цркве Св. Димитрија из Београда, диригент Дарко Јовановић,

25. мај (Духовски уторак) у 19,30 часова

ВЕЧЕ БЕСЕДНИШТВА: „...И РЕЧ БЕШЕ У БОГА..."

Беседа: проф. др Војислав Јелић, Философски факултет БУ у Београду

Учествују ученици Богословија (Београд, Срем. Карловци, Ниш, Крагујевац, Фоча, Крка, Цетиње) и студенти Богословских факултета (Београд и Фоча), Глумци: Рада Ђуричин и Небојша Кундачина. Оливер Њего, оперски певач и проф. Никола Рацков, клавир. Хор Маркове цркве из Београда диригент Миодраг Предраг

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРАВОСЛАВНИ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ

Сала Патријаршије, Краља Петра бр. 5

ПРЕДАВАЊА У МАЈУ

Уторак 18. мај 2010. од 18 ч.

Представљање књиге ''Жртвовани''

Говоре:

протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, Саветник у ВДС-у

прим. др Предраг Тојић, државни секретар Мин. дијаспоре

проф. Миладин Распоповић, књижевни критичар

Г. Зоран Милојевић, аутор

Музички део :

Хор Покрова Пресв. Богородице при храму Св. Петке из

Тијана Вучетић Сурчина

Дует : Весна Димић и Радмила Петковић

Вања Воиновић, златни глас Србије

Организатор : Верско добротворно старатељство

Архиепископије београдско- карловачке

Француска 31/1,тел/факс 011/2182-776

www.vdsspc.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Небојша Дугалић: Речи о Свечовеку

8. јун 2010 - 15:29

Поводом осам векова од оснивања манастира Жиче вечерас у 20.30 часова у Народном позоришту (сцена Раша Плаовић) биће изведена монодрама по текстовима Светог Владике Николаја Речи о Свечовеку коју ће казивати Небојша Дугалић.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8. јун 2010 - 15:26

Проф. Владимир Меденица: Медији и млади - средства масовних комуникација

У недељу 13. јуна 2010. године, у конацима манастира Сланци код Београда после Свете Литургије проф. Владимир Меденица одржаће предавање на тему Медији и млади - средства масовних комуникација.

Предавање ће се одржати после Свете Литургије која ће почети у 9 часова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

SRPSKI PREVOD KNJIGE GRČKOG TEOLOGA ANASTASIJA KALISA: "ONO ŠTO BIH RADO DA ZNAM - 100 PITANJA PRAVOSLAVNOM TEOLOGU" predstavljen je u biblioteci "Sveti Sava" u Zemunu, Petra Zrinjskog 8 (pored riblje pijace) u organizaciji Zadužbine Sv. Jelisavete Fjodorovne iz Beograda.

O knjizi govore dr Radomir Popović, profesor Bogoslovskog fakulteta, Živica Tucić, verski analitičar i Radomir Rakić, bibličar.

Dr A. Kalis rođen je 1934. u Grčkoj. Penzionisani je profesor pravoslavne teologije Univerziteta u Minsteru.

Ovom knjigom, koju je objavio pre sedam godina, želeo je da pruži savremen odgovor, u skladu sa pravoslavnim učenjem, na pitanja kao što su: zašto Bog dopušta zlo, da li žene mogu u pravoslavlju biti sveštenice, da li je abortus ubistvo, kakav je stav pravoslavlja prema eutanaziji, šta deli i ne deli pravoslavne od drugih hrišćana, da li je ekumenizam jeres, da li su potrebne u pravoslavlju reforme i 92 drugih pitanja.

Pitanja i nedoumice obuhvataju sve oblasti bogoslovlja. Čovek je biće koje pita, uvek i o svemu. Njegovi odgovori, naglašava Kalis, ne pretenduju na obligatornost, kakvu imaju službeni odgovori od strane Crkve, isto tako ih ne treba smatrati "ličnim" spekulacijama.

(скинуто са сајта ЦРНПС)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...

Промоција књиге „Манастир Грачаница“

18. фебруар 2011 - 8:50

У четвртак, 24. фебруара у просторијама Медија центра (Теразије бр. 3) у 14.00 часова, Издавачко - информативна установа „Светигора" представиће другу књигу у својој едицији „Немањићки манастири" - „Манастир Грачаница".

Након великог интересовања поводом изласка прве монографије у едицији „Немањићки манастири", позивамо Вас да присуствујете и овој промоцији коју ће представити Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, протојереј Миодраг Поповић, проф. др Аника Сковран, мр Мирко Тољић. Водитељ програма: Сања Лубардић.

Прво коло едиције од 10 књига, чије је објављивање планирано током 2011. године обухватило би, ако Бог да, најстарије и данас, углавном, најугроженије бисере српске културне и црквене баштине на Косову и Метохији и Рашкој области: поред Дечана и Грачанице, Бањску, Свете Арханђеле код Призрена, Сопоћане, Хиландар, Жичу, Морачу, Студеницу и Милешеву.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  • Гости
ipblhIvGKObrw.png

У среду, 28. марта, у 8:30 часова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у храму Рођења Пресвете Богородице у Глоговцу служиће Литургију Пређеосвећених Дарова.

Непосредно пре Свете Литургије обавиће се исповест свештеника Архијерејског намесништва беличког, а овогодишњи исповедник је игуман манастира Саринац јеромонах Онуфрије (Вранић).

После Свете Литургије ђакон Далибор Нићифоровић прочитаће реферат на тему: Сиромаштво као изазов за наше човекољубље.

Моле се верници да у што већем броју узму учешће у овом литургијском слављу.

Сајт јагодинске саборне цркве

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

iul1pDUIO9sE.png

Отац Слободан Радивојевић, парох у Глоговцу, иначе мој брат у Христу и супарох. Заиста, свештеник и брат какав само може да се пожели. Иначе, Глоговац је село поред Дубоке где сам ја свештеник и припада једној од две парохије (а дубочка је једна) које се налазе "преко Мораву" а припадају шумадијској Епархији.

Дочек Епископа шумадијског Г. Јована је у 8:30 па ко може да дође нека дође. Служи се пређеосвећена Литургија. Оно што треба да додам јесте да је о. Слободан познат као невероватно вредан човек. То говорим из личног искуства. Сналажљив, вредан, има једну од најлепших порти (црквених дворишта у шумадијској Епархији).

Иначе, када ми се нешто поквари у кући (па било шта да је), ја прво позовем о. Слободана

:)

Тако људи, ко може нека дође, можемо тамо и да се видимо. Ја ћу бити ту јер ако Бог да служим са Владиком.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Ево још неколико података. Ово је Црква у Глоговцу, посвећена је рођењу Пресветој Богородице:

i1QwKoKfVa9gR.png

Више података можете пронаћи на веб страници Цркве у Глоговцу (јесте мало старија али нема везе):

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...
  • Гости

Промоција Регистра културне баштине Срба у Републици Хрватској - Коларчева задужбина, 18. април 2012, у 19:30h

11. Април 2012 - 13:16

srbi_u_hrvatskoj.jpg

Српско културно друштво "Просвјета" из Загреба, као централна институција културе Срба у Републици Хрватској од 2008. године води пројекат Регистра културне баштине Срба у РХ. У складу с могућностима Друштва, Регистар окупља неколицину, углавном млађих стручњака, хисторичара, хисторичара умјетности, етнолога. Замишљен као први детаљан и знанствено утемељен „попис и опис“ културног и умјетничког наслијеђа српске заједнице у Хрватској, организиран је у пет томова, поштујући све регионалне специфичности и њихову традицију.

Крајем 2011. године изашао је први том Регистра Сакрална баштина далматинских Срба, у којем су азбучним редослиједом обрађена сва далматинска мјеста, истарска Пула и Перој те дубровачко подручје. У току су истраживања за подручје Источне и Западне Славоније те сјеверозападне Хрватске. Посебну цјелину унутра Регистра заузет ће етнографска истраживања традиционалног наслијеђа, а у припреми је издање посвећено сеоској архитектури Баније.

Овај опсежан и технички захтјеван пројекат Друштво ће представити 18. априла 2012. године у Коларчевој задужбини у Београду, с почетком у 19:30 сати. Више о самом пројекту рећи ће предсједник Друштва Чедомир Вишњић, док ће о појединим сегментима рада на Регистру говорити аутори укључени у пројекат. Др. сц. Бранко Чоловић (хисторичар умјетности) представити ће први том који је за сада изишао, везан за Далмацију, др. сц. Драган Дамјановић (хисторичар/хисторичар умјетности) и мр. сц. Александра Кучековић (хисторичар умјетности) говорит ће о истраживањима везаним за простор Славоније. О релативно слабије познатом подручју сјеверозападне Хрватске више ће рећи Љиљана Вукашиновић (хисторичар умјетности/етнолог) те Ирена Смиљанић (филозоф/компаратист књижевности) о свим специфичностима подручја Жумберак.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Родољуб Лазић,
      BRUTALNA TUČA TARE I MILJANE SE NASTAVILA: Simova pala na provokacije, zaletela se kao FURIJA I NOKAUTIRALA KULIĆEVU! (VIDEO)
      WWW.KURIR.RS Nakon što su se već jednom u toku večeri žestoko pobile, sukob Miljane Kulić i Tare Simov je obnovljen, te je Kulićeva izvukla deblji kraj.foto: PrintscreenPinkNaime, ... Читава прича са овим демонским програмима је смишљена тако да сви од ње профитирају и да се сви њоме баве. То што је не неко не гледа на телевизији, није никаква заштита. Сви интернет портали, или они који се највише прате, преносе "најважније" "догађаје" из ових кућа лудила, агресије и разврата. Просто је неизбежно да не будете обавештени о томе шта се тамо дешава. Довољно је и само прочитати наслове. Имали смо раније девојку од двадесет и нешто година која је била у љубавној вези са човеком од преко шездесет година, па се то одвијало у неком ријалитију. Сада, колико видим, у ријалитију је нека малолетница која блудничи са другим учесником.
      Наравно, свако мало ту су међу учесницима, између осталог, свађе, насиље и туче, и мушкараца и жена. И све то траје годинама.
      Горе и бесрамније не може бити. Правна регулатива  је на страни ђубровизија које ово емитују, државно регулаторно тело (РЕМ) је уцењено или поткупљено и не реагује. Оно што ме највише занима  и чуди, јесте да СПЦ не реагује. Ако данас има нешто у јавости што је пример свега антихришћанског, то су ови програми. Просто, примењени демонизам. Не могу да верујем да нико у Цркви не налази за сходно да подигне глас и затражи забрану. Синод? Патријарх? 
    • Од Иван Ц.,
      Због чега су се људи који се налазе изван Цркве забринули због одлуке Синода да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова патријарха? На седници Синода Српске православне цркве, одржаној крајем августа ове године, донета је одлука да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова Његове светости или надлежног епископа.
      Ово је потпуно уобичајена и разумна одлука у којој виши орган прописује понашање нижег органа у једној хијерархијској организацији каква је СПЦ. Ништа необично: код свештеника и монаха се појавило неко понашање које је можда у почетку било добронамерно и сврсисходно, а онда се касније у неким случајевима отело контроли и почело да буде штетно и по Цркву и по вернике и по саме „интернет-ратнике“ или „интернет-мисионаре“. И логично, онај ко је одговоран за управљање Црквом („лађом спасења“) скреће пажњу превише занесеним члановима клира на њихове обавезе и њихове способности на које су можда заборавили, заиграни у занимацији званој интернет.
      Уједно, да се не би стварала „зла крв“, да се неко не би нашао повређен или увређен, као и сваки брижни отац, Његова светост играње забрањује свој деци а тек касније ће бити појединачно процењивано ко поред својих уобичајених обавеза (читај: домаћих задатака) има времена, способности, знања, снаге и умећа да се игра овом игрицом на корист а не на штету (и своју и своје пастве, а и Цркве у целини). Ово је потпуно разумна одлука: нема свако у клиру оне способности и она знања која мисли да има. А није свако способан за све за шта мисли да је способан.
      Жабље сагледавање
      Али ова, иако потпуно оправдана и разумна, а што је најважније унутарцрквена, одлука изазвала је бурне реакције великог броја грађаниста који су изван Цркве. Они који нити су верници, нити се осећају делом Цркве, нити их уопште интересује мисија Цркве, одједном су се нашли повређени ониме што је сваком у Цркви потпуно јасно и логично: унутар Цркве постоји свој ред, постоје своја правила, постоји своја „демократија“ која се код нас у Цркви зове – домострој спасења (смирење, послушање, узрастање,…). Тако да они који су сами себе оставили ван Цркве почињу да својим ванцрквеним аршином мере унутарцрквене односе.
      Зашто се ово дешава?
      Зашто људе који су изван Цркве интересује унутарцрквена организација?
      Јасно је да њих уопште не занима нити како да наша Црква буде јача, нити како да чланови клира боље обављају своје обавезе (код нас у Цркви се то зове послушање), нити како да Црква оствари своју мисију у свету. Они имају свој интерес који им је задат и у функцији остваривања тог интереса и делују. А њихов интерес није никаква тајна иза седам печата: политичка борба. Нема ту никакве „теорије завере“ или „тајних знања“ већ је све отворено и јасно: у односу на своје политичке ставове они све друштвене актере сврставају и процењују. А Црква је један од најважнијих друштвених актера – те стога и њу треба сврстати, сместити, проценити, премерити и одмерити (дневно)политичким аршином. Отуд се и појављује трагикомично премеравање свевремене и ванвремене Богочовечанске установе – малим, овоземаљским, привременим „демократометром“.
      А свевремено и надвремено се не може ни појмити а камоли премерити приземним и привременим.
      До којих су резултата мерења Цркве демократометром дошли ови „демократобрижници“?
      „Одакле гледаш тако и видиш“ – ако се гледа из жабље перспективе – жабље и сагледаваш. Ону одлуку која има свој дубљи смисао и свој лековит утицај и на чланове клира и на паству, а и на грађанство и друштво у целини (јер спречава профанацију Цркве у његовим очима) – „демократобрижници“ виде само као дневнополитички потез. Мудра и вишезначна одлука се банализује и своди на питање „да ли ће чланови клира моћи да буду опозиционо настројени и као такви делују на интернету“? (!)
      Ваистину жабље сагледавање! Као да се Христос није оваплотио у телу, пострадао и васкрсао, као да Свети Дух није сишао на апостоле на Педесетницу (рођендан Цркве), као да Црква нема своју есхатолошку димензију која нас припрема за вечност – све се банализује и своди на свештеничку критику власти и баналну припрему (још једне) обојене револуције око избора с пролећа следеће године!?!
      Ако ли неко неће да ванвременско и вечно сагледава кроз калеидоскоп обојених револуција – тај је необразован, затуцан, заостао, непросвећен – једном речју „недемократичан“. То нам поручују демократобрижници.
      Одбрана Цркве
      Остаје најважније питање: а зашто наизглед образовани људи, светски (тачније: световни) људи, грађанска интелигенција (тачније: спонзорисани аутошовинисти) себе сматра просвећеном, образованом, „одтуцаном“, напредном – а појма нема ни шта је информационо-психолошки рат нити како тај интернет и те друштвене мреже уопште раде?
      Одговор може бити само један: још одавно је примећено да је духу и уму као и телу потребан напор да би остао у форми. Ако се у дужем временском периоду добијају редовна плаћања из иностранства за банално „троловање“ и писање припростих пљувачких чланака против Цркве зарад дневнополитичких трвења – полако и неумитно се закржљава. Закржљава се и ментално и духовно, а и образовно.
      У јуну ове године изашла је моја књига Хибридни рат против Српске православне цркве у којој постоји део „Црква и информационо друштво“ у коме се барем оквирно говори и о опасностима од влоговања и деловања клира на интернету и друштвеним мрежама. Влоговање, писање коментара на друштвеним мрежама, мисионарење путем платформи – има своје законитости које су откривене у последњих деценију и нешто од кад постоје друштвене мреже. И те тенденције и законитости су (нажалост) универзалне – појављују се без обзира да ли су у питању свештеник и монах или тинејџер, инфлуенсерка и екстремиста.
      Ово су потпуно нови, универзални феномени који су тек недавно уочени на глобалном нивоу и тек предстоји дубље проучавање. Инфохоличност, дигитална деменција, затварање под информациону куполу, тежња ка екстремима, ехо-коморе, СОП (или ФоМО) синдром, цензура и аутоцензура и још много тога су глобални феномени који нису особеност деловања свештеника на интернету у Србији данас. Одлука Синода је усмерена на заштиту Цркве, клира и пастве од ових феномена, а не против учешћа свештеника и монаха у политичкој борби.
      Али од ситуиране, (задригле) и редовно финансиране „грађанске интелигенције“ која већ све зна (из приручника за обојене револуције) и већ свему подучава све и свакога, а посебно нас „мрачњаке“ – заиста не могу да очекујем да прочитају и освоје преко 400 страна књиге. А да се јавно полемише са људима који не само да не знају ништа о томе о чему суде већ им и није циљ да нешто сазнају или дођу до неке истине јер су плаћени само да блате и банализују задату мету – нема смисла и није мој ниво.
        Зато бих желео да уместо полемичких чланака, једноставно, у неколико наставака, објавим барем неколико страна из књиге. Сходно томе ћу у следећих неколико наставака објавити мали део књиге који се односи само на друштвене мреже и деловање на интернету (нешто мање од 10 одсто садржаја књиге). За „одтуцане“, закржљале сорошевске интелектуалце и то је, како рачунам, негде на горњој граници онога што могу да прочитају и осмисле. А за нашу православну читалачку публику – то ће таман бити „предјело“, јер су навикли да читају и дубље и свестраније сагледавају проблеме.
       
      Слободан Стојичевић је аутор књига „Мрежни рат против Срба“ и „Хибридни рат против Српске православне цркве“. Ексклузивно за Нови Стандард.
       
      Насловна фотографија: spc.rs
       
      Извор Нови Стандард
       

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Због чега су се људи који се налазе изван Цркве забринули због одлуке Синода да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова патријарха? На седници Синода Српске православне цркве, одржаној крајем августа ове године, донета је одлука да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова Његове светости или надлежног епископа.
      Ово је потпуно уобичајена и разумна одлука у којој виши орган прописује понашање нижег органа у једној хијерархијској организацији каква је СПЦ. Ништа необично: код свештеника и монаха се појавило неко понашање које је можда у почетку било добронамерно и сврсисходно, а онда се касније у неким случајевима отело контроли и почело да буде штетно и по Цркву и по вернике и по саме „интернет-ратнике“ или „интернет-мисионаре“. И логично, онај ко је одговоран за управљање Црквом („лађом спасења“) скреће пажњу превише занесеним члановима клира на њихове обавезе и њихове способности на које су можда заборавили, заиграни у занимацији званој интернет.
      Уједно, да се не би стварала „зла крв“, да се неко не би нашао повређен или увређен, као и сваки брижни отац, Његова светост играње забрањује свој деци а тек касније ће бити појединачно процењивано ко поред својих уобичајених обавеза (читај: домаћих задатака) има времена, способности, знања, снаге и умећа да се игра овом игрицом на корист а не на штету (и своју и своје пастве, а и Цркве у целини). Ово је потпуно разумна одлука: нема свако у клиру оне способности и она знања која мисли да има. А није свако способан за све за шта мисли да је способан.
      Жабље сагледавање
      Али ова, иако потпуно оправдана и разумна, а што је најважније унутарцрквена, одлука изазвала је бурне реакције великог броја грађаниста који су изван Цркве. Они који нити су верници, нити се осећају делом Цркве, нити их уопште интересује мисија Цркве, одједном су се нашли повређени ониме што је сваком у Цркви потпуно јасно и логично: унутар Цркве постоји свој ред, постоје своја правила, постоји своја „демократија“ која се код нас у Цркви зове – домострој спасења (смирење, послушање, узрастање,…). Тако да они који су сами себе оставили ван Цркве почињу да својим ванцрквеним аршином мере унутарцрквене односе.
      Зашто се ово дешава?
      Зашто људе који су изван Цркве интересује унутарцрквена организација?
      Јасно је да њих уопште не занима нити како да наша Црква буде јача, нити како да чланови клира боље обављају своје обавезе (код нас у Цркви се то зове послушање), нити како да Црква оствари своју мисију у свету. Они имају свој интерес који им је задат и у функцији остваривања тог интереса и делују. А њихов интерес није никаква тајна иза седам печата: политичка борба. Нема ту никакве „теорије завере“ или „тајних знања“ већ је све отворено и јасно: у односу на своје политичке ставове они све друштвене актере сврставају и процењују. А Црква је један од најважнијих друштвених актера – те стога и њу треба сврстати, сместити, проценити, премерити и одмерити (дневно)политичким аршином. Отуд се и појављује трагикомично премеравање свевремене и ванвремене Богочовечанске установе – малим, овоземаљским, привременим „демократометром“.
      А свевремено и надвремено се не може ни појмити а камоли премерити приземним и привременим.
      До којих су резултата мерења Цркве демократометром дошли ови „демократобрижници“?
      „Одакле гледаш тако и видиш“ – ако се гледа из жабље перспективе – жабље и сагледаваш. Ону одлуку која има свој дубљи смисао и свој лековит утицај и на чланове клира и на паству, а и на грађанство и друштво у целини (јер спречава профанацију Цркве у његовим очима) – „демократобрижници“ виде само као дневнополитички потез. Мудра и вишезначна одлука се банализује и своди на питање „да ли ће чланови клира моћи да буду опозиционо настројени и као такви делују на интернету“? (!)
      Ваистину жабље сагледавање! Као да се Христос није оваплотио у телу, пострадао и васкрсао, као да Свети Дух није сишао на апостоле на Педесетницу (рођендан Цркве), као да Црква нема своју есхатолошку димензију која нас припрема за вечност – све се банализује и своди на свештеничку критику власти и баналну припрему (још једне) обојене револуције око избора с пролећа следеће године!?!
      Ако ли неко неће да ванвременско и вечно сагледава кроз калеидоскоп обојених револуција – тај је необразован, затуцан, заостао, непросвећен – једном речју „недемократичан“. То нам поручују демократобрижници.
      Одбрана Цркве
      Остаје најважније питање: а зашто наизглед образовани људи, светски (тачније: световни) људи, грађанска интелигенција (тачније: спонзорисани аутошовинисти) себе сматра просвећеном, образованом, „одтуцаном“, напредном – а појма нема ни шта је информационо-психолошки рат нити како тај интернет и те друштвене мреже уопште раде?
      Одговор може бити само један: још одавно је примећено да је духу и уму као и телу потребан напор да би остао у форми. Ако се у дужем временском периоду добијају редовна плаћања из иностранства за банално „троловање“ и писање припростих пљувачких чланака против Цркве зарад дневнополитичких трвења – полако и неумитно се закржљава. Закржљава се и ментално и духовно, а и образовно.
      У јуну ове године изашла је моја књига Хибридни рат против Српске православне цркве у којој постоји део „Црква и информационо друштво“ у коме се барем оквирно говори и о опасностима од влоговања и деловања клира на интернету и друштвеним мрежама. Влоговање, писање коментара на друштвеним мрежама, мисионарење путем платформи – има своје законитости које су откривене у последњих деценију и нешто од кад постоје друштвене мреже. И те тенденције и законитости су (нажалост) универзалне – појављују се без обзира да ли су у питању свештеник и монах или тинејџер, инфлуенсерка и екстремиста.
      Ово су потпуно нови, универзални феномени који су тек недавно уочени на глобалном нивоу и тек предстоји дубље проучавање. Инфохоличност, дигитална деменција, затварање под информациону куполу, тежња ка екстремима, ехо-коморе, СОП (или ФоМО) синдром, цензура и аутоцензура и још много тога су глобални феномени који нису особеност деловања свештеника на интернету у Србији данас. Одлука Синода је усмерена на заштиту Цркве, клира и пастве од ових феномена, а не против учешћа свештеника и монаха у политичкој борби.
      Али од ситуиране, (задригле) и редовно финансиране „грађанске интелигенције“ која већ све зна (из приручника за обојене револуције) и већ свему подучава све и свакога, а посебно нас „мрачњаке“ – заиста не могу да очекујем да прочитају и освоје преко 400 страна књиге. А да се јавно полемише са људима који не само да не знају ништа о томе о чему суде већ им и није циљ да нешто сазнају или дођу до неке истине јер су плаћени само да блате и банализују задату мету – нема смисла и није мој ниво.
        Зато бих желео да уместо полемичких чланака, једноставно, у неколико наставака, објавим барем неколико страна из књиге. Сходно томе ћу у следећих неколико наставака објавити мали део књиге који се односи само на друштвене мреже и деловање на интернету (нешто мање од 10 одсто садржаја књиге). За „одтуцане“, закржљале сорошевске интелектуалце и то је, како рачунам, негде на горњој граници онога што могу да прочитају и осмисле. А за нашу православну читалачку публику – то ће таман бити „предјело“, јер су навикли да читају и дубље и свестраније сагледавају проблеме.
       
      Слободан Стојичевић је аутор књига „Мрежни рат против Срба“ и „Хибридни рат против Српске православне цркве“. Ексклузивно за Нови Стандард.
       
      Насловна фотографија: spc.rs
       
      Извор Нови Стандард
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. О наведеном филму уочи премијерног приказивања које је најављено за 13. септембар у 19.30ч, извештавају медији Српске Православне Цркве. Доносимо звучне записе прилогâ са црквених радио-станица:
      Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару
      Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења"
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком
      Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором
      Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Родољуб Лазић,
      У више наврата последњих година Вук Драшковић је у својим обраћањима и написима тешко оптуживао СПЦ, износио различите грубе неистине и дисквалификације протв СПЦ, не бирајући речи. То се десило и сада, непосредно пре устоличења митрополита Јоаникија, а и после устоличења. Најпре је објавио текст "Буна под Ловћеном"  https://www.portalanalitika.me/clanak/buna-pod-lovcenom,  a после Јоаникијевог устоличења је дао интервју на N1 https://www.youtube.com/watch?v=DZ7MqTHkS50 у коме каже да су "СПЦ и црногорска влада ранили и згазили Цетиње", да "Цетињани памте веселије сахране од насилног, бруталног и хеликоптерског устоличења једног попа, свештеника који пориче и Цррну Гору и Црногорце назива печуркама после кише", да он то "не би назвао верским устоличењем, јер у том чину нема нигде  Христа ни трунке добре намере" (од 2:30), да га највише брине "претварање СПЦ у установу, организацију која се одриче Христа, јер не сме Црква да прибегава насиљу, да проповеда мржњу, не сме да дели ни људе, ни народе, ни породице, и у том тренутку када каже "нација је наш врховни ауторитет", тог тренутка она је одметнута од Христа" (од 18:40).
      Поставља се питање - докле ће СПЦ трпети његове антицрквене харанге? Није ли време да, у складу са његовом реториком, потврди његову неприпадност СПЦ? Што је много, много је...
       
       
       
×
×
  • Креирај ново...