Jump to content

Recommended Posts

Мислим да овакве теме треба закључати, управо из пијетета према жртвама, са обе стране.

Јер чак и да неко најдубље саосећа са жртвама, прокључа крв у свакоме када видиш лицемерје оних који величају "своје" жртве, а унижавају "твоје" жртве.

Можда би тему требало и обрисати, управо из пијетета према убијенима, да се овде не потежу толико олако, ради препуцавања по Интернет форумима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

1. Ако је Сребреница била демилитаризована и заштићена зона, како то да је она коришћена за ,, одмор, обуке, опрему и нападе Орићевих јединица на српске положаје " ( извештај генералног секретара УН од 16. марта 1994. и 30. маја 1995. године ) ?

2. Ко је од посматрача УН и представника великих сила, иако су знали колика је тензија између зараћених страна, дозвољавао Насеру Орићу да Сребреницу, као ,, демилитаризовану зону ", користи практично као војну базу ( извештај Холандског института за ратну документацију, април 2002. године ) ? Да ли су тако и они вишестрано умешани у планирање и изазивање етничких сукоба у Сребреници ?

3. Да ли је Алија Изетбеговић преко свог сребреничког заповедника, по злу познатом Насеру Орићу, месецима и месецима пре јула 1995. године, свесно нападао и убијао Србе, желећи да их испровоцира да узврате ударац на Сребреницу, која је требало да послужи као мамац и жртвено јагње за активно укључивање НАТО - снага у сукоб ? Да ли је заиста тачно да је амерички председник Бил Клинтон рекао Изетбеговићу да мора бити убијено више од 5.000 муслимана ако жели да НАТО нападне Србе ?

4. Да ли је, Насер Орић по Изетбеговићевом наређењу, непосредно пре јула 1995. године, био плански повучен са својим људима оставивши на хиљаде људи без команде ?

5. Да ли је велики део муслиманских војника покушао пробој према Тузли и Жепи ? Да ли је тачно да се на хиљаде муслиманских војника пробило и годину дана касније пријавило ОЕБС -у за гласање на изборима ? Где су ти ,, нестали " људи сада ?

6. Где су докази ? Где је 8.000 лешева ? Колико их заправо има ? Како се спроводи и ко сада спроводи обдукцију лешева ?

7. Где су фамозни сателитски снимци Сједињених Америчких Држава који показују стравичне српске злочине, а на које се позивала Медлин Олбрајт ? Зашто је стављен ембарго службене тајне на те наводне сателитске снимке следећих 30 до 50 година, од стране америчке, британске и француске државе ? Зашто их не показују у јавности ?

8. Зашто се не изврши детаљна анализа тачности сведочења главног хашког сведока Дражена Ердемовића, који сведочи да је за непуна четири сата, заједно са још седморицом људи које поименице наводи, убио 1200 људи, тако што их је изводио по групама од десет људи, одводио их скоро 200 метара до места злочина, онда их убијао, па проверавао урађено, па се одмарао и пио, па онда све испочетка и тако 120 пута ? Зашто се не установи да му је за такав монструозан злочин требало бар 20 сати ? И где је тих 1043 леша јер је касније на том месту пронађено 157 лешева ?

9. Зашто се нико од преостале седморице из Ердемовићеве групе, који су наводно побили 1200 људи, није ухапшен, процесуиран и изведен пред лице правде, иако се зна ко су и где тренутно живе ? Да ли се неко плаши да ,, главни сведок " не постане ,, лажни сведок " ?

10. Да ли је, на крају, случај Сребреница медијски припреман, предимензиониран и свесно искривљен да би се створила слика о " злим геноцидним Србима " и тако ублажила критика јавности на стотине хиљада прогнаних Срба из Српске Крајине ( само двадесетак дана након наводног геноцида у Сребреници ) бомбардовања Републике Српске ( само месец и по дана после наводног геноцида у Сребреници ), затим бомбардовања Србије ( као изговор да се поново не догоди наводни геноцид у Сребреници ) и тако даље..........

Nerekoh li ja da neki nisu načisto sa onim što je se dešavalo tamo?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Мислим да овакве теме треба закључати, управо из пијетета према жртвама, са обе стране.

Јер чак и да неко најдубље саосећа са жртвама, прокључа крв у свакоме када видиш лицемерје оних који величају "своје" жртве, а унижавају "твоје" жртве.

Можда би тему требало и обрисати, управо из пијетета према убијенима, да се овде не потежу толико олако, ради препуцавања по Интернет форумима.

Žrtva je žrtva i tu nema razlike.Koliko ja vidim nekima iako cjeli svijet kaže jedno oni idu po svome.Ljudi od laži se niko nije nahranio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Žrtva je žrtva i tu nema razlike.Koliko ja vidim nekima iako cjeli svijet kaže jedno oni idu po svome.Ljudi od laži se niko nije nahranio.

Нисам никог издвојио посебно овде. Ни себе, да се разумемо. Због тога мислим да је тему најбоље закључати, јер о овим стварима још дуго неће моћи да се говори хладне главе, јер сви носимо трауме, мање или веће, из одређеног периода и због одређених догађаја.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Najzad jedna lepa vest :)

Srebrenica - prvi mešoviti brak

Izvor: Tanjug

Kada Almir Salihović i Dušica Rendulić u maju kažu "subonosno da", njihov brak ući će u anale kao prvi mešoviti brak u Srebrenici od 1995. godine.

18831959255045f4e40f65d944519695_orig.jpg

Pre rata, u tom delu BiH bilo je čak 33 odsto mešovitih brakova.

Kada je musliman Salihović pre dve godine saopštio prijateljima da je zaljubljen u hrišćanku, dete iz srpsko-hrvatskog braka, njegovi prijatelji su bili neprijatno iznenađeni i rekli mu da je to "ludost" i "ravno samoubistvu".

Almir se nije obazirao na njihova "upozorenja" i sa Dušicom je planirao da se venča u maju 2013, prenose banjalučke "Nezavisne" pisanje kanadskog lista "Toronto star".

Salihović je svoju buduću suprugu upoznao u maju 2010. godine u Tuzli, gde je ona tada živela. Salihović je i sam jedno vreme živeo u izbegličkom centru u Tuzli, da bi se pre nekoliko godina preselili na periferiju Srebrenice.

Rendulićeva, inače iz hrvatskog Gospića, bila je te 2010. godine u poseti svojoj baki u jednom selu u blizini Tuzle. Salihovića je upoznala na lokalnoj pijaci, a zavela ga je, kaže, tako što je tik ispred njega namerno ispustila flašu mleka ne bi li je primetio.

Dan kasnije, imali su prvi sastanak, a sedam dana kasnije i "zvanično" su postali par.

Novembra 2010, preselili su se u Srebrenicu na plac Almirove majke na kome im je nemačka humanitarna agencija "Habitat for Humaniti" izgradila kuću.

Pre sedam meseci postali su ponosni roditelji malog Jusufa i kažu da, za sada, ne planiraju drugo dete, ali samo zbog ekonomske krize.

Amir i Dušica žive potpuno skromno, on je kosač trave za firme i lokalne penzionere i zaradi oko 75 dolara mesečno. Od humanitarne organizacije dobijaju osnovne životne namirnice, kao što su brašno, šećer, ulje, a nedavno su dobili 10 ovaca i 14 kokošaka.

Dušica priznaje: "Jesmo siromašni, ali smo srećni, a imamo i podršku naših porodica."

Njen jedini san je da se venča u beloj venčanici.

Njihovo zajedništvo i sreću, međutim, ne odobravaju svi u Srebrenčani, a jedna od njih je i Šefika Halilović (47) koja kaže da bi ona, ukoliko bi njen sin doveo Srpkinju, rekla: "U redu, živi s njom, ali ne pod mojim krovom."

Ona, doduše, priznaje da bi sinu to rekla i u slučaju da se oženi Kanađankom, a kao opravdanje navodi da je tokom rata izgubila muža i još 14 članova šire porodice.

Dušica, pak, ne haje za mišljenje Srebrenčana i u udaji za muslimana vidi prednost.

"Kao hrišćanka, uvek sam volela Božić, zbog kolača i poklona, ali i muslimanski praznici znaju biti predivni", kaže ona dodajući da najviše uživa u bajramskoj baklavi.

U Srebrenici danas živi skoro 12.000 stanovnika, od kojih je polovina Bošnjaka.

Srebrenica je još od rata podeljen grad, u koji se danas polako vraća predratno stanovništvo, navodi kanadski list.

Link

t5509

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vučić: Sramota me što sam pripadnik naroda koji je počinio užase u Srebrenici

 

Da ne bude zabune, ne želim se skrivati iza bilo koga ko je lažno u ime naroda kojem pripadam počinio taj stravični zločin. Stravični, jezivi zločin, toliko strašan, da vas je sramota što neko ko je u tome učestvovao pripada vašem narodu, rekao je prvi potpredsjednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu Dnevnom avazu.

 

AleksandarVucic17_zps50d9f2c8.jpg

 

Kaže da mu nije problem da ode u Srebrenicu, ali prije toga želi da razgovara sa ljudima, jer ne želi da se njegov odlazak tamo shvati kao provokacija sa bilo čije strane.

“Stravični, jezivi zločin, toliko strašan, da vas je sramota što neko ko je u tome učestvovao pripada vašem narodu. Vidite, nije mi teško to da kažem.”

“Mislim da je ključna stvar za sve nas da, prije svega, razmišljamo o budućnosti. Jer, dokle god mi sve vreme budemo pričali o prošlosti, mi o budućnosti nećemo razmišljati”, rekao je Vučić u intervjuu Dnevnom avazu.

Da ne bude zabune, dodao je on, ne želim da se skrivam iza bilo koga ko je lažno u ime naroda kojem pripadam počinio taj stravični zločin.

“Stravični, jezivi zločin, toliko strašan, da vas je sramota što neko ko je u tome učestvovao pripada vašem narodu. Vidite, nije mi teško to da kažem. Da li su Srbi takvi zbog toga što se dogodilo u Srebrenici?

Da li su Bošnjaci takvi zbog toga što se dogodilo na nekim drugim mjestima, na Ozrenu, gdje su nekim Srbima glave odsjecane, u manjem obimu, u manjem broju? Ne. Nisu.”, smatra Vučić i ističe da ti “koji su odgovorni za te strašne zločine moraju odgovarati dok će nama drugima, nažalost, trebati mnogo, mnogo vremena da izgradimo međusobno povjerenje”.

“Ne treba produbljivati razlike Srba i Bošnjaka i uvijek ih isticati u prvi plan. Želim da razgovaram i sa rukovodstvom u Sarajevu i sa zvaničnicima u Banja Luci šta je to što treba uraditi da bismo gradili povjerenje između dva naroda”, zaključio je Vučić.

 

http://www.sandzacke.rs/vijesti/srbija/vucic-sramota-me-sto-sam-pripadnik-naroda-koji-je-pocinio-uzase-u-srebrenici/

Share this post


Link to post
Share on other sites
Vučić: Sramota me što sam pripadnik naroda koji je počinio užase u Srebrenici

 

Исти Тадић. Свако ко дође на функцију председника, или на неку другу, Србије временом се не може разликовати од предходног(против ког се борио). Као да је та преседничка фотеља омађијана. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...