Jump to content

Recommended Posts

Hej, kafano, muko! Sonju Beganović su u Vogošći, dok je ona bila u izbjeglištvu u Hrvatskoj, prozvalizloglasna Sonja, a njenu kafanu "Kontiki" četnici su pretvorili u logor "Kod Sonje". Kafana koja je nekada bila poznata po pohovanom mozgu, tada se pročula po prosutom mozgu - Bošnjaka, uglavnom. I po silovanju i ubijanju Bošnjakinja, često mlađih od 12 godina. Sonja Beganović danas je ponovo u Vogošći i, bez obzira na to što nije imala apsolutno nikave veze sa zločinima koje su četnici činili u njenoj kafani, niti je čak za vrijeme rata bila tu, trpi uvrede i šikaniranja. Danas ona ima 70 godina i jedno crno, ružno ime

sonja1.jpgNa šta prvo pomislite kada vam se kaže "Kod Sonje"?

"Petnaestogodišnja M.N. silovana je pred očima svoga oca. Dok su je četnici silovali, plakala je i vikala: 'Babo, molim te, ne daj me!' Pred ocem, koji nije mogao uraditi ništa, razrezali su joj utrobu i izvadili unutrašnje organe." Ovo je samo jedan od prikupljenih iskaza svjedoka koji su bili zatvoreni u logoru "Kod Sonje".

"Nikada nisam bio u Vogošći. Nisam pio i orgijao sa Srbima", jednostavno je izjavio general Louis McKenzie odgovarajući na optužbe da je znao za postojanje logora i javne kuće "Kod Sonje" te da je iz nje početkom 1992. odveo u nepoznatom pravcu nekoliko muslimanskih djevojaka. Javne optužbe nikada nisu bile podignute. Navodno ih je stopiralo Predsjedništvo BiH.

Borislav Herak i Sretko Damjanović su tokom istražnog postupka i suđenja priznali da su u motel "Kod Sonje" odlazili "dva-tri puta nedjeljno". Herak ga opisuje kao "zatvor za žene i bordel za srpske borce". Herak je, dalje, priznao da je, pošto ih je prethodno silovao, ubio šest djevojaka (Anisa, Fatima, Maira, Sabina, Senada i Šubula). Kao šeficu zatvora spominjeMiru Vuković. "Imali smo naređenje da silujemo zatvorenice zbog jačanja morala srpskih vojnika", izjavio je Herak na suđenju.

New York Newsday pisao je o bordelu za pripadnike srpske vojske i UN-a. U tekstu se spominju silovane djevojčice od sedam i dvanaest godina, koje nisu preživjele sistematske redaljke srpskih vojnika. Kao čuvari logora spominju se Dragan Vukanović, Siniša N. iMiro Vujović, koji su ulaz u "ženski zatvor" naplaćivali - litar rakije i pola kile kafe.

U domaćim medijima u nekoliko navrata objavljeno je da su oko samog objekta, te na području kod bunkera u kojem se nalazio logor, identifikovali i ekshumirali 137 leševa; 128 Vogošćana koji su prošli kroz logor u bunkeru, vode se kao nestali, kao i oko 200 stanovnika drugih općina. Informacije je potvrdio bivši zarobljenik logora u bunkeru i bivši načelnik općine Vogošća Esad Muračević.

Na to pomislite.

Sonjina priča Ako ko krene cestom od Vogošće koja se kod kamenorezačke radnje odvaja prema ugostiteljskom objektu "Kontiki", teško da će nekadašnjem logoru "Kod Sonje" prići s te strane. Naime, na cesti je puna linija, a uz cestu policijska kola. Bila je nekada tu isprekidana linija, ali je sada nema. Valja obići krug, a za to će trebati bar desetak minuta kako bi se došlo do parkinga. Mjesta ima dovoljno. Zauzeto par stolova. Nevjerovatan mir i miris pokošene trave. Je li to - to?

Kako pitati kelnericu koja nas poslužuje da li je ovdje možda ona Sonja koja je, kako su javljali mediji 1992, vodila logor u kojem su silovane muslimanke iz Vogošće? Prvo uvod. Ima li gostiju? Došli su tu, kaže, neki Slovenci. Vozili iz Kranja do Sarajeva biciklima. A došli 'nako, da vide šta ima u Sarajevu. Nema, vala, ništa. A Sonja? Tu je.

Prilazi nam žena poprskana krečom. Izvinjava se što su joj ruke prljave. Kreči se. To je, znači, Sonja. "Vozila sam jednom nekog policajca. Ustopao me tu, prije Vogošće. Kod mene su ove hrvatske tablice, pa se on meni izvinjava. Kaže da žuri i da zato stopira. Ja mu kažem kako sam ja iz Vogošće. Pitam ga zna li ko ga vozi. Kaže da ne zna. E, kažem, tebe vozi ona zloglasna Sonja. Znaš li sad? Nije više ništa rekao. Mora da i danas misli da je kakvu ludu babu ustopao", priča Sonja Beganović. Ako je nekada na prostorima bivše Jugoslavije bila čuvena po pohovanom mozgu, danas se uz njeno ime veže samo pridjev zloglasna.

Priča oko objekta koji se od 8. marta 1984. zove "Kontiki" (ono Sonja je odatle što je kafana prije toga promijenila nekoliko imena - prvo se zvala "Bor", pa "Sonja") počinje naredbomJovana Tintora, predsjednika kriznog štaba Srpske općine Vogošća, br. E 12/92, kojom se "pansion 'Kontiki' u Vogošći stavlja na raspolaganje srpskoj policiji radi saslušanja privedenih i pritvorenih lica". Naredba je izdata u aprilu 1992. godine. Sonja je u to doba već u Hrvatskoj. O daljoj sudbini onoga u šta je, kaže, uložila cijeli život, sluša samo iz štampe, pošto joj se sinŽeljko, koji ostaje u Vogošći, od oduzimanja "Kontikija" više nije javljao na telefon.

"Moj sin je bio na slobodi sve dok nije uhvaćen da nosi u bunker cigare, poruke, ćebad i neke stvari zatvorenim ženama. Uhvaćen je na vratima, premlaćen i zatvoren. Od tada je on bio sa logorašima", priča Sonja. Za ovo je saznala od kuharice koja joj je javila da je Željko zbog pomoći logorašima sigurno određen za likvidaciju. Sonja kontaktira komandanta logora u bunkeru Branu Vlaću i moli ga da joj oslobodi sina. "Rekla sam mu da uzme pansion i sve što postoji u onom objektu, ali da mi Željka spasi. Rekao je da on to neće moći jer je Željko pravio jako velike probleme. Molila sam ga da ga izvuče, sve da uzme, i da ga prebaci u Igalo. I on je na kraju pristao. Kad danas razmišljam o tome, vidim da je to, zapravo, moja greška. Kasnije su mi rekli da sam sarađivala sa četnicima, a meni je bilo važno da spasim sina", priča Sonja.

Od tada, sve što se dešava u objektu, koji dobija svoje staro ime po kojem će se pročuti u knjigama sakupljača dokaza o genocidu počinjenom nad Bošnjacima, ona i njena porodica saznaju kao i svi - putem medija. "Jako loše je bilo na TV-u i u štampi u Hrvatskoj. Stalno sam slušala da se ovdje ubija, tuče, zlostavlja Zbunilo me je to da svi o ovom objektu govore kao o logoru 'Kod Sonje'. Otišla sam u konzulat u Zagrebu, da se javim da sam to ja. Da Sonja nije Sonja. Čak sam čula jedanput na televiziji kako Sonja rukovodi objektom, tako da sam se javila sa izbjegličkim papirima u konzulat, međutim, ni to nije uspjelo. Žena koja me je tamo dočekala uhvatila me sa obje ruke, da ne pobjegnem, valjda, i samo ponavljala: 'Vi ste ta Sonja'", priča Sonja Beganović, koja se kući vratila nakon završetka rata, 1996. Do tada je već postala čuvena. Toliko čuvena da su je pitali kako se usuđuje vratiti.

sonja4.jpg

Bunker u kojem je bio logor, ne nalazi se na Sonjinom imanju

Sonja je dva puta prodavala objekat. Oba puta ugovor nije realizovan zbog toga što je Općina Vogošća odbila da obavi prenos vlasništva uz objašnjenje da će se objekat pretvoriti u spomen-muzej. Spominjana je i mogućnost da se otvori proizvodni pogon u kojem bi se zaposlili logoraši iz bunkera. Bivši logoraš i (sada bivši) načelnik općine Vogošća Esad Muračević izjavio je kako bi bilo "morbidno" da se logor pretvori u kafanu. Nakon toga je Sonja ponudila Općini da otkupi objekat i pretvori ga u muzej, kako je planirano, ali odgovor nije nikada dobila. Jedini odgovor izašao je u sarajevskim dnevnim novinama: "Preživjeli logoraši željeli su da se 'Kontiki' pretvori u spomen-muzej, no nisu imali novaca da ga kupe jer je Sonja tražila mnogo." Istina je da se o novcu nikada nije ni razgovaralo. Sonji je preko novina ponuđeno da uzme certifikate i vojne knjižice, što ona nije željela, ali nije imala kome da kaže, pošto sa njom o cijeni nikada nije niko ni govorio.

Kad ga nije mogla prodati, probala ga je obnoviti i početi sa radom. Ni to ne može. Odnosno, može, ali su preko noći nestajali oluci, pred vrata postavljena ručna bomba, a iz Općine su slali policiju da se kod ljudi koji su stanovali u pratećem objektu raspita "gdje se tu tačno nalazi groblje sa preko 100 pokopanih Bošnjaka". Čudna je to agilnost za Bošnjake, koji danas na Markalama ili kod tuzlanske Kapije drže štandove sa CD-ima pevača sa TV Pink.

"Ja sam vlastima u Vogošći nudila da, kad obnovim objekat, pomognem svojim sredstvima da se bunker obnovi, pokrije i da se od njega napravi muzej", kaže Sonja. Nisu joj odgovorili. A bunker propada. Ne može mu se prići ni sa jedne strane. Između kupina i šiblja naziru se ćirilična slova, preblijeda da bi se mogao dokučiti smisao natpisa. Akcija pretvaranja bilo čega u muzej, proizvodni objekat ili bilo kakvo obilježje je, izgleda, zaboravljena. Ali nije zaboravljeno ono "zloglasna Sonja".

"Prije rata se u cijeloj bivšoj Jugoslaviji znalo za ovaj pansion. Ljudi su tu dolazili da proslave kupovinu golfa. Danas nas zaobilaze. Ja sada, sa sedamdeset godina, imam jedno crno, ružno ime i ovaj objekat. Na meni je sada da dokažem ljudima da nisam kriva. A svima sam kriva. Jednom sam u ratu čula da je objekat izgorio, i bila sam sretna. Nikada neću shvatiti zašto su koristili moje ime", kaže Sonja.

Danas Sretko Damjanović tvrdi da je sve izrečeno na sudu i tokom istražnog postupka (u šta su uključene i posjete bordelu "Kod Sonje") izjavio pod prisilom i stalnim batinama u istražnom zatvoru. Žrtve silovanja nikada neće dobiti satisfakciju za ono što su preživjele, kao ni oni koji su to silovanje bili prisiljeni gledati - njihove majke, očevi Louis McKenzie po svijetu još uvijek prodaje svoje memoare o opasnom življenju u Bosni. Nije raspisana niti jedna optužnica za one koji su držali logor i javnu kuću u Vogošći. Na putu je i dalje puna linija. U bunkeru stanuju zmije i kupine.

Samo je Sonja kriva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja nisam ali jesi li ti?

Nemora se sve vidjeti da bi bilo uslov za dokazivanje.Postoje žrtve, postoje svjedoci a evo ti njegovo mišljenje:

Mekenzi: MOTEL "Sonja" u Vogošći, koji su snage bosanskih Srba, prema izvješćima UN-a koristile kao kamp za silovanje Muslimanki i Hrvatica, prema izjavama očevidaca, 1992. je pohodio i tadašnji zapovjednik snaga UN-a u Bosni i Hercegovini Lewis MacKenzie.

Mackenzie, protiv kojeg je Kantonalno tužiteljstvo u Sarajevu pokrenulo istragu i koje raspolaže svjedočenjima više žena koje su potvrdile da je kanadski general dolazio u logor, prisustvovao, te sam silovao zarobljenice, se ne obazire na to.

"Prošlo je puno vremena od kada sam bio zapovjednik snaga u Bosni do onda kada su se pojavile optužbe da sam silovao zarobljenice. Istraga koju je proveo UN me je oslobodila krivnje", komentira MacKenzie.

Za njega je sarajevski kantonalni tužitelj rekao da se "skriva iza imuniteta koji mu omogućava međunarodna zajednica", a MacKenzie je na to odgovorio kako o eventualnom skidanju imuniteta odlučuje UN i da će on "svakako poštovati odluke UN-a".

"Kon Tiki" restoran, poznatiji kao "Sonja", u sarajevskom predgrađu Vogošća, je prema izvješćima UN-a najzloglasniji centar za zlostavljanje nesrpskih žena tijekom opsade Sarajeva. Primjerice, tu je dvije djevojčice, stare sedam i trinaest godina, pred njihovim roditeljima, silovalo 20 srpskih vojnika, navodi UN.

Prema pisanju nagrađivanog novinara Roya Guttmana, UN-ovi časnici su bili redovni posjetitelji u "bordelu" kojeg su vodili Srbi. Njih se također optuživalo da su seksualno iskorištavali Muslimanke i Hrvatice koje su služile kao seksualne robinje. Više žrtava silovanja, koje su preživjele, su svjedočile da su i pripadnici UN-a sudjelovali u iživljavanju nad njima.

Primjerice, tu je dvije djevojčice, stare sedam i trinaest godina, pred njihovim roditeljima, silovalo 20 srpskih vojnika, navodi UN.

Gde su svedoci ovde?I zasto to navodis kada vidimo da jedan pasus gore ne priznajete UN i njihove istrazne organe? kako to sada odjednom "navodi UN" a pasus gore pise kako se neko krije iza UN i imuniteta. A taj koji se krije kaze da ga je istraga UN oslobodila krivice.

Pa sada mi nije jasno priznajete li vi izvore UN ili ne? Ili vi to od slucaja do slucaja, po babu i po stricevima?

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Petnaestogodišnja M.N. silovana je pred očima svoga oca. Dok su je četnici silovali, plakala je i vikala: 'Babo, molim te, ne daj me!' Pred ocem, koji nije mogao uraditi ništa, razrezali su joj utrobu i izvadili unutrašnje organe." Ovo je samo jedan od prikupljenih iskaza svjedoka koji su bili zatvoreni u logoru "Kod Sonje".

Bosanac , ovo ste prepisali od Draskovica iz Noza ... malo preradili i promenili uloge ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Делимично ослобађање Караџића потврда да РС није геноцидна творевина

29. 06. 2012 12:12 | Србел.нет

Republika-Srpska.jpg

Република Српска (Фото: Србел.нет)

Бањалука – Адвокат Крстан Симић изјавио је да се ослобађајућом пресудом по првој тачки оптужнице против некадашњег председника Републике Српске Радована Караџића, која га је теретила за геноцид у општинама БиХ 1992. године, ставља тачка на врло честе и неутемељене покушаје да се створи слика да се у БиХ током 1992. догодио геноцид у великом броју општина широм Српске.

Он је додао да је ова одлука дефинитивно потврдила пресуду Међународног суда правде, који је у спору БиХ против Србије закључио да у том периоду и на том простору 1992. године није било геноцида.

„Трибунал се питањем геноцида у 1991. и 1992. бавио у пресудама председнику Скупштине општине Приједор и многим другим лицима. Једноставно, на овај начин престају било какве спекулације и могућности да поједина удружења траже обележавање дана геноцида у општинама током 1991. и 1992. године“, рекао је Симић за Радио-телевизију Републике Српске.

На питање како ће данашња одлука у случају првог председника Српске утицати на остале процесе, Симић је рекао да не види разлог да се ниједан озбиљан тужилац убудуће бави питањем геноцида пред судом у Хагу за период 1991. и 1992. година.

Претресно веће Хашког трибунала донело је јуче ослобађајућу пресуду по првој тачки оптужнице против бившег председника Републике Српске Радована Караџића, која га је теретила за геноцид у општинама БиХ 1992. године.

Тужилаштво је тврдило да је кампања прогона досегла размере геноцида у Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Веће је у потпуности одбацило преостали део захтева, којим је одбрана тражила да се донесе ослобађајућа пресуда по свих 11 тачака оптужнице.

Додик: Потврда да у РС није било геноцида

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је јуче да одлука Хашког трибунала да оптуженика Радована Караџића ослободи по једној тачки оптужнице за геноцид потврдврђује да се у Републици Српској није догодио геноцид.

„Судска одлука апсолутно потврђује наше тврдње да се овде није десио геноцид и демантује све оне који су на олак, политички начин, политичким и медијским притиском хтели да то накалеме Србима и српском народу. То је апсолутно промашено“, рекао је Додик новинарима на свечаности поводом обележавања годишњице од почетка радова на Андрићграду.

Додик је додао да су и раније постојали покушаји да се направи, како је оциенио, политичка ујдурма „у којој би се трагало на неким другим местима везано за геноцид“, али да је то у Републици Српској апсолутно пропало.



Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако постоји и један Србин који је силовао девојчице,девојке и жене,клао и парао утробе,тај Србин није нити ће му се гроб знати,

али писати о овоме,Босанац,захтева обострану осуду,а што се тиче злочина над Србима,можемо данима и данима писати,

међутим,свеједно је,

Срби су геноцидан народ,Сребреница је геноцид а изјава Томе Николића- да није ,је ништа друго до политичка еуфорија,бар тако каже наш Владика Григорије.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако постоји и један Србин који је силовао девојчице,девојке и жене,клао и парао утробе,тај Србин није нити ће му се гроб знати,

али писати о овоме,Босанац,захтева обострану осуду,а што се тиче злочина над Србима,можемо данима и данима писати,

међутим,свеједно је,

Срби су геноцидан народ,Сребреница је геноцид а изјава Томе Николића- да није ,је ништа друго до политичка еуфорија,бар тако каже наш Владика Григорије.

Ти сматраш да су Срби геноцидан народ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Босанац, најпре уз поштовање према свакој жртви и признање да Срби јесу вршили злочине. За почетак. Али молим Вас, реците ми колико је људи по Вашим сазнањима убијено у Сребрници и да ли су били заробљеници, да ли су неки погинули и у борби, да ли је било жена, деце...? Да ли заиста верујете о 8000 или колико већ хиљада? Да ли заиста верујте да је на том подручју спроведен геноцид? Све време се помиње геноцид, а шта је геноцид? Мене су учили да је то систематско и планско истребљивање једне групе етничке, верске, расне или др. групе са одређеног простора. Истребљивање подразумева убијање свих - жена, деце, стараца, свега што дише... Молим Вас, схватите да осуђујем сваки злочин, да презирем сваког ко је икакво зло нанео немоћном бићу, заробљенику, цивилу а камо ли женама, старицама, деци. Али озбиљност приписивања геноцида, у његовом правом значењу, једном народу има далекосежне последице, и иако јесте неописива трагедија и суштинско зло убиство једног јединог људског бића, ипак се не сме, и не може олако и без чврстих доказа, једом народу, једој држави, једној власти те државе приписати геноцид, уколико се не несумњиво не докаже постојање намере, објективне везе и умишљаја да се један цео народ истреби са једног простора. По мом (признајем невеликом) знању, а пре свега из разговора са многим људима који су се упознавали са материјом, чини ми се да је далеко од доказаног да је број сребрничких жртава толики а нарочито да је постојао геноцид. Свака злочин заслужује осуду. Али и правда налаже да се утврди да ли су за њега одговорни појединци, поједини припадници војске, полиције или било којих других структура, или је за њега одговорна цела владајућа класа једне државе, цела једна држава преко њених органа власти, што се у пракси увек изједначава са одговорношћу једног народа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Босанац, најпре уз поштовање према свакој жртви и признање да Срби јесу вршили злочине. За почетак. Али молим Вас, реците ми колико је људи по Вашим сазнањима убијено у Сребрници и да ли су били заробљеници, да ли су неки погинули и у борби, да ли је било жена, деце...? Да ли заиста верујете у теорије о 8000 или колико већ хиљада? Да ли заиста верујте да је на том подручју спроведен геноцид? Све време се помиње геноцид, а шта је геноцид? Мене су учили да је то систематско и планско истребљивање једне групе одређене етничке, верске, расне или др. припадности са одређеног простора. Истребљивање подразумева убијање свих - жена, деце, стараца, свега што дише... Молим Вас, схватите да осуђујем сваки злочин, да презирем сваког ко је икакво зло нанео немоћном бићу, заробљенику, цивилу а камо ли женама, старицама, деци. Али озбиљност приписивања геноцида, у његовом правом значењу, једном народу има далекосежне последице, и иако јесте неописива трагедија и суштинско зло убиство једног јединог људског бића, ипак се не сме, и не може олако и без чврстих доказа, једом народу, једој држави, једној власти те државе приписати геноцид, уколико се не несумњиво не докаже постојање намере, објективне везе и умишљаја да се један цео народ истреби са једног простора. По мом (признајем невеликом) знању, а пре свега из разговора са многим људима који су се упознавали са материјом, чини ми се да је далеко од доказаног да је број сребрничких жртава толики а нарочито да је постојао геноцид. Свака злочин заслужује осуду. Али и правда налаже да се утврди да ли су за њега одговорни појединци, поједини припадници војске, полиције или било којих других структура, или је за њега одговорна цела владајућа класа једне државе, цела једна држава преко њених органа власти, што се у пракси увек изједначава са одговорношћу једног народа.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Spremam se na dalek put i neće me biti nekoliko dana po povratku akobogda ću napisati odgovor.Ne zamjerite u mom pitanju ništa nema lično .Razgovaramo i razmjenjujemo mišljenja i stavoe.u našim životima da se lično poznajemo vjerujem da bi se rodila i prijateljstva.Stoga ne zamjerimo jedni drugima.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Spremam se na dalek put i neće me biti nekoliko dana po povratku akobogda ću napisati odgovor.Ne zamjerite u mom pitanju ništa nema lično .Razgovaramo i razmjenjujemo mišljenja i stavoe.u našim životima da se lično poznajemo vjerujem da bi se rodila i prijateljstva.Stoga ne zamjerimo jedni drugima.

Желим Вам срећан пут.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Босанац, најпре уз поштовање према свакој жртви и признање да Срби јесу вршили злочине. За почетак. Али молим Вас, реците ми колико је људи по Вашим сазнањима убијено у Сребрници и да ли су били заробљеници, да ли су неки погинули и у борби, да ли је било жена, деце...? Да ли заиста верујете о 8000 или колико већ хиљада? Да ли заиста верујте да је на том подручју спроведен геноцид? Све време се помиње геноцид, а шта је геноцид? Мене су учили да је то систематско и планско истребљивање једне групе етничке, верске, расне или др. групе са одређеног простора. Истребљивање подразумева убијање свих - жена, деце, стараца, свега што дише... Молим Вас, схватите да осуђујем сваки злочин, да презирем сваког ко је икакво зло нанео немоћном бићу, заробљенику, цивилу а камо ли женама, старицама, деци. Али озбиљност приписивања геноцида, у његовом правом значењу, једном народу има далекосежне последице, и иако јесте неописива трагедија и суштинско зло убиство једног јединог људског бића, ипак се не сме, и не може олако и без чврстих доказа, једом народу, једој држави, једној власти те државе приписати геноцид, уколико се не несумњиво не докаже постојање намере, објективне везе и умишљаја да се један цео народ истреби са једног простора. По мом (признајем невеликом) знању, а пре свега из разговора са многим људима који су се упознавали са материјом, чини ми се да је далеко од доказаног да је број сребрничких жртава толики а нарочито да је постојао геноцид. Свака злочин заслужује осуду. Али и правда налаже да се утврди да ли су за њега одговорни појединци, поједини припадници војске, полиције или било којих других структура, или је за њега одговорна цела владајућа класа једне државе, цела једна држава преко њених органа власти, што се у пракси увек изједначава са одговорношћу једног народа.

Evo najsvježije do sada o Srebrenici je da će 11.7. 2012. biti ukopano preko 500 ubijenih ljudi.Do sada je ukopano preko 5000 i dodaj brojku koja treba biti ukopana dobit ćeš 5500.Koliko je još grobnica neotkriveno a koliko još ubijenih čeka na identifikaciju?Međunarodni sud u Hagu je donio presudu o Srebrenici i mislim da je besmisleno o tome govoriti dalje.Valjda oni imaju bolje znanje i od mene a i od vas.

Ko je odgovoran?Da li je odgovoran srpski narod?Da li treba mrziti srbe zbog toga?

Kažem da srpski narod nije kriv.Krivi su zločinci srpskog naroda.

Međutim ono što ostavlja ljagu na ime srpskog naroda jeste što oni nisu jasni u osudi toga djela.Nažalost nastoji se organizovati koncert na taj dan u Srebrenici.Ko stoji iza toga?

Valjda predstavnici srpske vlasti.Stoga treba dokazati i pokazati ljudskost i odreči se onih koji su počinili te teške zločine.Biti čovjek i otkriti grobnie ubijenih.Uprti prstom imenom i prezimenom na one koji su to učinili.Samo tako će Srbi pokazati i dokazati svoje čojstvo.dok negiranje i umanjivanje tih žrtava zatim i skrivanje i pomaganje ratnih zločinaca nedvojbeno ukazuje da srbi kao narod još nisu načisto sa tim što je se dešavalo.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo najsvježije do sada o Srebrenici je da će 11.7. 2012. biti ukopano preko 500 ubijenih ljudi.Do sada je ukopano preko 5000 i dodaj brojku koja treba biti ukopana dobit ćeš 5500.Koliko je još grobnica neotkriveno a koliko još ubijenih čeka na identifikaciju?Međunarodni sud u Hagu je donio presudu o Srebrenici i mislim da je besmisleno o tome govoriti dalje.Valjda oni imaju bolje znanje i od mene a i od vas.

Ko je odgovoran?Da li je odgovoran srpski narod?Da li treba mrziti srbe zbog toga?

Kažem da srpski narod nije kriv.Krivi su zločinci srpskog naroda.

Međutim ono što ostavlja ljagu na ime srpskog naroda jeste što oni nisu jasni u osudi toga djela.Nažalost nastoji se organizovati koncert na taj dan u Srebrenici.Ko stoji iza toga?

Valjda predstavnici srpske vlasti.Stoga treba dokazati i pokazati ljudskost i odreči se onih koji su počinili te teške zločine.Biti čovjek i otkriti grobnie ubijenih.Uprti prstom imenom i prezimenom na one koji su to učinili.Samo tako će Srbi pokazati i dokazati svoje čojstvo.dok negiranje i umanjivanje tih žrtava zatim i skrivanje i pomaganje ratnih zločinaca nedvojbeno ukazuje da srbi kao narod još nisu načisto sa tim što je se dešavalo.

1. Ако је Сребреница била демилитаризована и заштићена зона, како то да је она коришћена за ,, одмор, обуке, опрему и нападе Орићевих јединица на српске положаје " ( извештај генералног секретара УН од 16. марта 1994. и 30. маја 1995. године ) ?

2. Ко је од посматрача УН и представника великих сила, иако су знали колика је тензија између зараћених страна, дозвољавао Насеру Орићу да Сребреницу, као ,, демилитаризовану зону ", користи практично као војну базу ( извештај Холандског института за ратну документацију, април 2002. године ) ? Да ли су тако и они вишестрано умешани у планирање и изазивање етничких сукоба у Сребреници ?

3. Да ли је Алија Изетбеговић преко свог сребреничког заповедника, по злу познатом Насеру Орићу, месецима и месецима пре јула 1995. године, свесно нападао и убијао Србе, желећи да их испровоцира да узврате ударац на Сребреницу, која је требало да послужи као мамац и жртвено јагње за активно укључивање НАТО - снага у сукоб ? Да ли је заиста тачно да је амерички председник Бил Клинтон рекао Изетбеговићу да мора бити убијено више од 5.000 муслимана ако жели да НАТО нападне Србе ?

4. Да ли је, Насер Орић по Изетбеговићевом наређењу, непосредно пре јула 1995. године, био плански повучен са својим људима оставивши на хиљаде људи без команде ?

5. Да ли је велики део муслиманских војника покушао пробој према Тузли и Жепи ? Да ли је тачно да се на хиљаде муслиманских војника пробило и годину дана касније пријавило ОЕБС -у за гласање на изборима ? Где су ти ,, нестали " људи сада ?

6. Где су докази ? Где је 8.000 лешева ? Колико их заправо има ? Како се спроводи и ко сада спроводи обдукцију лешева ?

7. Где су фамозни сателитски снимци Сједињених Америчких Држава који показују стравичне српске злочине, а на које се позивала Медлин Олбрајт ? Зашто је стављен ембарго службене тајне на те наводне сателитске снимке следећих 30 до 50 година, од стране америчке, британске и француске државе ? Зашто их не показују у јавности ?

8. Зашто се не изврши детаљна анализа тачности сведочења главног хашког сведока Дражена Ердемовића, који сведочи да је за непуна четири сата, заједно са још седморицом људи које поименице наводи, убио 1200 људи, тако што их је изводио по групама од десет људи, одводио их скоро 200 метара до места злочина, онда их убијао, па проверавао урађено, па се одмарао и пио, па онда све испочетка и тако 120 пута ? Зашто се не установи да му је за такав монструозан злочин требало бар 20 сати ? И где је тих 1043 леша јер је касније на том месту пронађено 157 лешева ?

9. Зашто се нико од преостале седморице из Ердемовићеве групе, који су наводно побили 1200 људи, није ухапшен, процесуиран и изведен пред лице правде, иако се зна ко су и где тренутно живе ? Да ли се неко плаши да ,, главни сведок " не постане ,, лажни сведок " ?

10. Да ли је, на крају, случај Сребреница медијски припреман, предимензиониран и свесно искривљен да би се створила слика о " злим геноцидним Србима " и тако ублажила критика јавности на стотине хиљада прогнаних Срба из Српске Крајине ( само двадесетак дана након наводног геноцида у Сребреници ) бомбардовања Републике Српске ( само месец и по дана после наводног геноцида у Сребреници ), затим бомбардовања Србије ( као изговор да се поново не догоди наводни геноцид у Сребреници ) и тако даље..........

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...