Jump to content
Никола Ђоловић

БОЖЕ, Боже мој, зашто си ме оставио?

Rate this topic

Recommended Posts

Тако, не само по људским особинама, већ и по Христу можемо видети да је Он након Васкрсења задржао облике од својих рана. Можда бол више није морална дилема већ могућност да се човек кроз њу уподоби Богу кроз коју би и видљиво потврдио своју преданост Њему на најслободнији начин? Али, док је у питању лични подухват, морално питање се не јавља јер је у питању слободни акт тесно повезан са онтолошким опредељењем. Питање се јавља када је у питању тиранија слободе другога (нпр. силовање) или губитак сопственог вољеног бића (девојка, жена, дете…). Како такве ствари уврстити у благословене болове, оног трпљења ради есхатона? Јер нису по слободној љубави човека али, рекло би се, ни по вољи Бога. Зато искључиво позивање на љубав Исуса Христа доводи до игнорисања историје, страдања, времена, иако Сам Христос на пуно места негодује (парафразирам):

– Зашто ме удараш?
– Тешко теби Хоразине и теби Витсавејо!
– Нека ме ова чаша мимоиђе!
– Породи аспидини…
Видимо, дакле, бол која се не мири са постојећим стањем. У том Христовом изобличавању не видимо љубеће оправдање есхатолошком надом (тама и шкргут зуба), као што неки заговрају сулуду идеју да живот у благодати нуди 100% загарантовано блаженство по аутоматизму уз намерно игнорисање бола..
5)  Дакле, постоји побуна против бола који није базиран на добровољној жртви, као што постоји љубав према болу који јесте базиран на добровољној жртви. За ову другу, решење је у распетом идеалу утемељеног на слободној љубави. За прву као да нема решења јер није по слободи. Страдање (боловање) се јавља као неминован исход од које Бог не даје магијску (или чак буквалну) заштиту будући да ни Он Сам није поштеђен.
6) Пред нама су људи који стварају култ од свог бола или своје среће а да ниједна од те две реалности нема додира са Царством Духа.
7) На крсту беше разапет Бог. Онај који је то хтео (пре него што настаде свет) али и Онај који то није хтео (Гетсимански врт).

https://upodobljavanje.wordpress.com/2011/08/12/о-парадоксалности-бола/

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Последње Христово искушење није у Гетсиманском врту већ на крсту. „Спаси сам себе, ако си Син Божији, сиђи са крста!“ (Мт 27, 40-44) га је тукло са једне стране од стране људи, а „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт 27, 46) га је тукло са друге стране од стране Бога. Овакав вид божанске усамљености у најстрашнијем часу умирања треба дуго и ћутке да сагледавамо, јер такав вид усамљености од људи и од Бога не може свако да понесе. Може само Бог. Бог који је показао емоције, колебљивост, страдање и остављеност. И да није Васкрсао и доказао своје божанско порекло, његово страдање ништа не би променило." 

https://pouke.org/forum/blogs/entry/1434-гетсимански-врт/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pitanje ti je na mjestu, to je vrlo diskutabilno pitanje, kao i sva pitanja koja se tiču paradoksa dobrog Boga ljubavi i tolikog zla i patnje oko nas.

Možda je taj princip univerzalan i podrazumijeva ideal čovjekovog upodobljavanja Hristovom savršenstvu, bez obzira da li je čovjek svjesno Hristov ili ne, ako slijedi dobru i višem smislu, nesvjesno jeste to, tj. ima darove Sv.Duha. I tad čovjek može podnijeti strahovito mnogo da ne izgubi snagu i sjaj dijamanta. Ista sila patnje nekog smrvi i zdrobi a neko ostane neokrnjen ili sa malim ožiljcima. Uglavnom se ovo odnosi na hrišćane, ali ima pripadnika i drugih denominacija ili oblika duhovnosti koji razviju tu plemenitu snagu, da se ne smrve i ne sagorijevaju nego blješte i osvjetljavaju živote onih oko sebe. Bitan je neki filozofski okvir, osmišljavanje te patnje; dakle, kod hrišćana izmjena bića pod uticajem blagodati, kod dugih lična filozofija, determinizmi, lična psihologija, podrška i sl. a hrišćane, to se dobija blagodaću, ta nadljudska i natprirodna snaga; uglavnom po mjeri vjere, dakako. To se može svesti na Hristove riječi 'ko ima, daće mu se, ko nema, uzeće mu se i ono što ima'. No, žalosno je, i dešava se, i da hrišćani 'padnu pod krstom', ili kad drugi ljudi evidentno ne mogu nadvladati patnju, npr. prestrašno je što je Ana Frank umrla, ali ona je bila tek dijete puno snova koje nije stiglo da izgradi ni psihu ni ličnu filozofiju... Dok je recimo Viktor Frankl preživio, i osmislio logoterapiju (terapiju smislom). Hrišćanin je bolje 'opremljen' za borbu protiv svjetskog zla i patnje (izuzetni pojedinci kao M.L.King, Ditrih Bonhefer, Nelson Mendela, Diana Budisavljević, Irene Sandler, Mati Tereza) jer je spreman na žrtvu i trpljenjem na dugotrajnu i iscrpljujuću borbu ne žaleći sebe, svoju snagu, život svoj, jer snagu crpe iz neiscrpnog izvora, manje ima strahova od ljudi i prirodnih stihija jer se uzda u Boga a život ne vidi kao ikad prekinut; tako je, ali u užem opsegu uticaja, i sa običnim ljudima hrišćanima, koji daju primjer hrabrog podnošenja i suočavanja sa bolom i teškoćama... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

БОГООСТАВЉЕНОСТ

Повремено, Бог нас препушта саме себи, како бисмо опитно познали колико смо слаби у нашој усамљености, и како бисмо се стога неодступно држали Бога, Који Једини може да буде победитељ греха у онима што истински желе да грех у себи виде побеђеним.
Да би човек задобио смирење, нијему довољно самоукоревање – каже Варсануфије Велики – потребана су и људска понижења. Против смирења и трпљења ђаво доноси хулу на Самог Бога, Који је тобоже оставио своје слуге; али хула његова нека сиђе на главу његову, посредством славословља, благодарења и исповедања које Богу приносе Његове слуге, по примеру три света младића.

Мишљење да те је човек оставио још и може бити на месту, јер сваки је човек лажа; али мишљење да те је оставио Бог не само да је неправилно, него је повезаноо и са хулом. Зар не видимо да се тиме не показује непостојање Промисла Божијег, него само ограниченост наших погледа. Услед те ограничености погледа, ми остављеношћу називамо ово спасоносно обучавање кроз невоље које на нас пушта Божанска Промисао. Требало би да се радујеш због невоља и различитих тешкоћа које се пуштају на тебе, јер оне су сведочанство не само призива него и твоје изабраности од Бога.

☦️(Свети Игњатије Брјанчанинов из књиге “Енциклопедија православног духовног живота”)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ni crnjeg Boga, od tog, što je ostavio čovjeka, da sam po sebi riješava probleme iskušenja, ni crnjeg čovjeka od takvog što je već bog, pa sam po sebi može da riješi ta iskušenja. A šta bi sa onim, sami sebe, jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predajmo? O kakvoj je vjeri tu riječ?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не искушава Бог човјека, већ нас управо Он спасава од искушења. На шта се односе Христове ријечи, да без Њега не можемо ништа? И докад више с тим херојима социјалистичког рада, што сами по себи све ријешавају? Испитивање (потврда) вјере је једно, а искушење нешто сасвим друго. Бог нас испитује, по познању, а ђаво искушава, у незнању. Питање је, значи, да ли одговарамо Оцу као они (дјеца) што уче (апостолски, у Христу), или се објашњавамо с демонима, као лажни богови.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...