Jump to content

Новак Ђоковић - многаја љета

Оцени ову тему


Guest о. Агапије

Препоручена порука

Колико теби није добро....

Кад би видео 4 детета мртва, не знајући ко је Хрват а ко Србин, да ли би исто туговао?????

Да ли мислиш да Бог, Кога толико често помињеш, не увидевши колико сви покушавамо да утичемо на Тебе да то не чиниш,,да ли мислиш Да Он Разликује Хрвате и Србе?

Узми и читај, ашто ти је нејасно прво разјасни, па онда коментариши. Не ради Новака, мене, нас, или било кога другог до самог СЕБЕ РАДИ !!!

 

 

I tebe pozivam da mi predlozis,sta konkretno da citam.Tkav mi je status,jer cim se neko ne slaze sa sagovornikom,odmah pokusava da ga predstavi kao neobrazovanog coveka koji ne cita.U roku 24 sata,taj moto pouka"knjugu u sake "sam procitao 5-7 puta.(naravno te poruke nisu sve meni upucene)Predlozi i ti,na mom statusu.Ne bezim od citanja.

 

Meni nije dobro sto  znam ko sam,i ko su mi preci,a tebi je savrseno lepo sto ti odgovara da budes malo hrvat,malo srbin,kako idol kaze.Ja ne izdajem pretke radi manipulatora poput Djokovica.Kakve veze imaju sad mrtva deca..... joooj Ostavi se nepotrebnih  budalastina.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I tebe pozivam da mi predlozis,sta konkretno da citam.Tkav mi je status,jer cim se neko ne slaze sa sagovornikom,odmah pokusava da ga predstavi kao neobrazovanog coveka koji ne cita.U roku 24 sata,taj moto pouka"knjugu u sake "sam procitao 5-7 puta.(naravno te poruke nisu sve meni upucene)Predlozi i ti,na mom statusu.Ne bezim od citanja.

 

Meni nije dobro sto  znam ko sam,i ko su mi preci,a tebi je savrseno lepo sto ti odgovara da budes malo hrvat,malo srbin,kako idol kaze.Ja ne izdajem pretke radi manipulatora poput Djokovica.Kakve veze imaju sad mrtva deca..... joooj Ostavi se nepotrebnih  budalastina.

 

Wolf, ti si moj idol!!! :aplauz:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Wolf je dupli nalog od trajno banovanog korisnika Berkuta.

Inače, Berkut je pre godinu dve imao profil KOnstantin, koji je takodje trajno banovan.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Wolf je dupli nalog od trajno banovanog korisnika Berkuta.

Inače,Berkut je pre godinu dve imao profil KOnstantin,koji je takodje trajno banovan.

 

Па тако ми реци брате мој драги....

важи "Вучићу"....ајде ћао, што се мене тиче....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

он је све супротно од типичног Србина.

 

 

ајд немој сад...ти знаш шта је типичан Србин, па Ноле је прототип Србина...ово у Србији што називају Србима то су нуспродукти комунизма, демократије, фалш национализма и безверја....

 

мало је правих Срба...можда је зато Ноле тако популаран, јер илуструје бројно стање здравог дела нације...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ово у Србији што називају Србима то су нуспродукти комунизма, демократије, фалш национализма и безверја....

 

Нажалост брате такви преовлађују данас...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

nole je SRBIN vitez......to nemože da razume niko ko nije uzeo bar nekoliko puta tenisku lopticu u šake i bar pokušao prebacivati i za njom, trčati a u oddnosu na naše sportiste iz kolektivnih sportova vidiće, mihajloviće ljajiće i teodosiće i drugu boraniju on je jednostavno CAR vitez!!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Cuo sam da zbog noleta uvode najvisi od 4 turnira i to u srcu Tokija!

 

Nole je tipicni Srbin. Dok je bio dete gledao sam jednu emisiju gde je prosto rekao da trenira zato sto zeli da bude najbolji na svetu.

 

I mislim da igra srcem samo zbog igre ne lici mi recimo na predatora.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ноле је само добар Србин и веома добар тенисер и наравно треба да будемо поносни на њега...

АЛИ што сад идемо даље и дижемо култ његове личности, то је непотребно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно да је његова кривица у успеху. Како то да баш он успе, а нико други не? Наравно да је то сумњиво. Није то ни мало случајно, неко је ту умешао своје прсте, иначе нема логике. Што, да се не мучи можда на неком од оних својих бродова што плове око Монака? Нису ту чиста посла, ја кад вам кажем. И то што сад КАО критикује САД, то је уствари зато што је њихов човек и спремају га да једном преко њега униште Србију...

:)) Александре, провалио си Новака 100% :)).

Сад се чувај... 0405_feel чула сам да дечко има....хммм...неке везе...са НЕКИМ људима, па после, немој да има да те нема  0405_feel . 1324_womens

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      НАЈБОЉИ ОД НАС
      Новак Ђоковић: Бити Србин
      Пише: МУХАРЕМ БАЗДУЉ
      Недеља, 11. јул 2021, 17:55 -> 18:59
      Он је вратио понос једној оклеветаној култури и једном упропаштеном језику. Сам.
        Има ваљда и десетак година како се вирално ширила она досетка да смак света мора да је близу пошто је најбољи репер на планети - белац, а најбољи голфер - црнац.
      Новак Ђоковић је и тада био међу бољим савременим тенисерима, али тешко да је ико - осим можда њега самог - веровао да ће постати најбољи свих времена. А то је толико велико достигнуће да се од њега не може правити досетка, мада је много веће чудо да један Србин буде најбољи светски тенисер свих времена, него да у једном историјском тренутку белац буде најбољи светски репер, а црнац најбољи голфер. Штоно кажу, прва ствар је дијахронијска, а друга синхронијска.
      Али има и још нешто: више је Новак Ђоковић Србин, него што је Еминем белац, а Тајгер Вудс црнац. Не мислим, наравно, да постоји „српство", „белство" и „црнство" као неки апстрактни квалитет који ова или она особа има у овом или оном проценту. Мислим на начин на који је сваки од њих глобално перципиран кроз припадност колективитету. Много је више Ђоковићу „фактурисано" то што је Србин, него овој двојици што је први белац, а други црнац; на известан начин је платио и већу цену.  
      Вимблдон 2021. Новак Ђоковић се родио у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, почео је тренирати тенис у Савезној Републици Југославији, започео професионалну каријеру у бојама Државне заједнице Србија и Црна Гора, али је постао велики играч играјући под заставом Републике Србије. У време док је постојала било каква Југославија, српство и југословенство често су функционисали као синоними. Наоко парадоксално, у том смислу су сличан став имали искрени Југословени из Србије и заклети антијугословени из остатка Југославије као и из иностранства, углавном са немачког говорног подручја. За прве је то била посве природна верност практично консензуалном избору српске елите с почетка двадесетог века, за друге пак шифра о, из њихове перспективе, непоправљиво хегемонистичкој природи целокупног југословенског пројекта.
      Међутим, кад је свака Југославија престала да постоји, наоко још парадоксалније, обе ове групације су одустале од поменуте синонимизације: за бивше искрене српске Југословене, Југославија је постала име за највећу и најпогубнију српску заблуду, док је за бивше антијугословене од Љубљане и Загреба до Франкфурта и Минхена, Југославија одједном постала леп сан који није имао шанси да се заиста оствари. Стога је у међународној пропаганди, крајем осамдесетих и почетком деведесетих, југословенство била тек злокобна маска за погубни српски национализам, док је тридесетак година касније постало лирска кантилена за утопију којој опет Срби нису дали да се оствари. Српство као српство пак је у оба случаја носило негативну ауру, али касније чак и више него пре, ако ништа друго, а оно јер више није имало конкуренцију.  
      Негде крајем пролећа 1992, кад је српство као такво већ почело стицати статус који један новинар скоро свакодневно назива „црном легендом", песника Стевана Тонтића је један његов дугогодишњи колега и пријатељ упитао шта то уопште значи бити Србин, уписујући у ту именицу максимум негативног капацитета; бити Србин за њега је у том тренутку било горе него бити злочинац. Све се то збива у опкољеном Сарајеву. Тонтић је одговорио антологијским есејом „Бити Србин" објављеним на једином месту и у једино време у којима то тада има смисла.
      Већ скоро петнаест година, Новак Ђоковић сваком својом победом практично одговара на исто питање. Медијске провокације, на први поглед ирационално навијање против њега, анализе тобоже базиране на статистици које потцењују његове резултате у поређењу с Федереровим или Надаловим, све је то последица заставе под којом игра. А он је истовремено редак пример шампиона који заиста личи на своју земљу и свој народ. Свако ко је живео у западној Европи или Скандинавији или барем тамо боравио туристички иоле дужи период, има то искуство када у маси, искључиво по стасу и цртама лица, препозна „нашег човека". Новак Ђоковић у том смислу изгледа као стереотипни Динарац, као неки лик из „Горског вијенца" или „Старца Вујадина".
      Истовремено, он никад, ниједним својим потезом нити исказом, није заступао идеју да „бити Србин" представља неку вредност само по себи. Чувена је она његова реченица да су Срби и Хрвати мање-више иста ствар. Кад је у време поплава нашем народу делио хуманитарну помоћ, није правио ни етничку ни географску селекцију. Он само, што рече један мудар и добар човек у једној давној полемици, не налази потребу да мења личну карту.
      Крлежа је говорио како су му Достојевског омрзнули људи који су се у њега заклињали. Да бисте заволели Ђоковића, довољно је видети ко су људи који га мрзе и клевећу. Било да се изнервирано испсује, било да похвали доктора Несторовића или Семира Османагића, било да се изгрли са Ханком Палдум, наћи ће се каква квазиелитистичка будала да га извређа.
      Као играч, он је истовремено савршен пример балканског менталитета и сасвим небалканске менталне и сваке друге дисциплине. Један наш песник је за Балканце рекао да су „северни јужњаци, јужни северњаци, западњаци истока и источњаци запада". Све је то и Новак Ђоковић, само је и више од тога.
      Он је вратио понос једној оклеветаној култури и једном упропаштеном језику. Замислите српску историју од 2006. године, потпуно исту каква је и била, само да нема Новака. Има озбиљних људи који тврде да је Немачку као земљу и као друштво спасила светска фудбалска титула из 1954. Без икакве друге паралеле, оно што су за Немачку урадили Турек, Посипал, Либрих, Колмејер, Екел, Мај, Ран, Морлок, Отмар Валтер, Фриц Валтер и Ханс Шафер, на челу са Сепом Хербергером, за Србију је сам самцит, са своје две руке и десет прстију, урадио Новак Ђоковић.
      Бог га поживео. 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У уторак 1. јуна 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови служен је Молебан благодарења, којем је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, изабрани Митрополит црногорско-приморски. Молебан је служило свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира, а Владика Јоаникије је поздрављен од мноштва вјерног народа.

       
      Звучни запис беседе
       
      У свом обраћању, након одслуженог молебана, новоизабрани  Митрополит Јоаникије је казао да је света Црква установила посебну службу благодарења Богу, која је служи када осјети, непосредно и нарочито, дејство Божје, да је Бог услишио не само наше појединачне молитве, него цијелог народа.
      „Имамо разлога за то, јер смо прије неки дан завршили са радом Светог Архијерејског Сабора Српске православне Цркве у Београду. Наша Црква је једна Света Саборна и Апостолска Црква, и изузетно је важно да имамо у виду да се Сабор архијереја сабира по образцу Педесетнице, када су Свети апостоли били сабрани у Јерусалиму и када је Дух Свети, у току њихове молитве, сишао на њих, а то је Дух истине, правде, љубави, доброте, мира, разума који укрепљује наше слабости. Сваки наш Свети Архијерејски Сабор сабира се у име Божје и има нешто заједничко, суштински, са тим првим сабором на Сиону, гдје је Господ просвијетлио своје апостоле; епископи су они који су продужили апостолску службу и дјело у овом свијету, а то је, заправо, дјело Христово. Христос, као глава Цркве, руководи и епископима, нарочито, када се саберу да заједно у савјету многих размотре, увиде и ријеше проблеме који пред њима стоје“, навео је Митрополит Јоаникије.
      Владика је оцијенио да се прије сабрања Светог Архијерејског Сабора у Београду подигло преко медија, много прашине, инсинуација, нагађања, подметања, свакаквих пакости, глупости, а уз то друштвене мреже, сматра он, омогућавају да се све то брзо шири.
      „Изгледало је, многи су могли стећи такав утисак, али поједини, који имају дубље црквено искуство знају да су то лажи и петљавине, многи су можда помислили да је Црква разједињена, да се раздјелила на некакве таборе, да ту више нема помирења, сагласности. Наравно, то све утиче и на епископе, јер и епископи су људи, међутим, када се саберемо у име Божје, у име Христово и када сву своју мисао, и жељу, и вољу предамо у руке Божје и отворимо своје душе Божјој благодати и Божјој истини да она дјелује, онда је то потпуно нова ситуација“, рекао је Владика Јоаникије.
      У својој надахнутој бесједи, Владика је назначио да је преломни моменат био када су се сабрали са нашим новим Патријархом Порфиријем, у храму Светог Саве, и када је започела Света Архијерејска Литургија, којој началствује Патријарх, саслужују епископи или учествују сабрани заједно са свештенством и народом.
      „То је онај моменат који нас диже из таме у свјетлост. То је онај моменат када васкрсава у нама доброта, правда и истина, јер смо са Христом, сабрали смо се у име Христово, Божја благодат почиње да дјелује и све другачије видимо и осјећамо. Распршују се све те магле и могућа неслагања међу нама слабе, наравно, и даље сви имамо своје мишљење, али то је добра подлога за разговор братски. То није опасно ако имамо добре воље, ако хоћемо добро и, када се кроз различита мишљења и различите приступе дође до истине, то је онда права ствар“.
      „И овог пута се, хвала Богу, потврдило да Сабор распршује те гласине и умјесто тога што су многи очекивали, бојим се, поједини злонамјерно и прижељкивали са разних страна, они који не желе нашем народу и нашој Цркви добро, није било никаквог разједињавања, него напротив. Ми смо утврдили, пројавили јединство Српске православне Цркве, а тиме и допринјели општем јединству Цркве Божје, једне Свете Саборне, јер, увијек, осјећамо да припадамо њој, васељенској Цркви. Када чувамо јединство наше помјесне Цркве, ми чувамо јединство, доприносимо јединству цијелог православља. Видимо да су непријатељи Цркве на појединим мјестима већ направили неке раздоре, увијек је тога у историји било. Нас је Бог од тога сачувао“, констатовао је Митрополит Јоаникије, истичући:
      „Ово је велика радост, која се пројавила преко личности нашег новоизабраног Патријарха Порфирија, да се, не само склонила свака магла и свака сумња, него што осјећамо да се утврдило и ојачало јединство Цркве и то нам треба. То треба цијелом нашем народу, те способности да превазиђемо своје разне, појединачне ставове да бисмо дошли до најбољег решења и даће Бог“.
      Владика Јоаникије је поручио да је тешко бити наследник блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
      „Али Свети Архијерејски Сабор је у томе био потпуно једнодушан и ја се ослањам на ту вољу Светог Архијерејског Сабора и благослов нашег Патријарха и примио сам се те узвишене, али надасве одговорне и тешке дужности. Молим све вас за молитвену подршку. Желим да овдје саопштим изузетно радосну вијест. Ова Светосавска катедра будимљанско-никшићке Епископије и светиње манастира Ђурђевих Ступова добила је достојног Архијереја, по мом осјећању, најомиљенијег Епископа у Српској Цркви, који је последње године и мјесеце нашег светопочившег Патријарха Павла провео поред његове постеље, његујући га више него што би свога родитеља. То је наш досадашњи Владика викарни Методије, а од сада будимљанско-никшићки Епископ Методије (Остојић), наш Дурмиторац, једна доброта, љепота. Увјерен сам да долази много бољи од мене и на томе вам честитам. Аксиос!“, поручио је Владика Јоаникије.
      Казао је да у томе, у избору Епископа будимљанско-никшићког Методија види вољу и милост Божју.
      „Да у истом моменту, када није баш ни било лако рјешавати избор Митрополита црногорско-приморског, у истом моменту, Божјим надахнућем, изабран је и Епископ будимљанско-никшићки, да не би ниједног момента, било која катедра од Светосавских епископија у Црној Гори била без свог архијереја. Знамо да је то била и жеља народа, Бог је услишио жељу народа да се утврде архијерејски престоли наше Цркве у Црној Гори и да се ојача црквено и свенародно јединство“.
      „То сам био дужан да вам саопштим и да вам захвалим на великој љубави и подршци. Кад убудуће чујете да има неких смутњи у Цркви, а то су увијек и смутње у народу, најпотребније је не обраћати превелику пажњу, него се ослонити на вољу Божју, а изнад свега, тада је најпотребније молити се Богу да Бог помилује, укријепи, упути свој народ и доведе до најбољег решења“.
      „Драго ми је што је наш народ, кроз све тешкоће и кризе, доживио и осјетио да је Црква темељ, ослонац и мајка свом народу. Благодарим вам на оданости својој Цркви, коју сте показали у свим тешкоћама које смо проживљавали заједно, посебно, бранећи Светиње, а тиме бранећи част, образ, историју, памћење и заједништво. Треба нам још мало стрпљења, даће Бог, да се и неке ствари, које су на реду, ријеше, да се помолимо Богу, да његујемо слогу, јединство, љубав“, поучавао је новоизабрани Митрополит Јоаникије.
      Подсјетио је да се на празник Светог цара Константина и царице Јелене навршавају 22 година од његове архијерејске хиротоније.
      „Све оно што сам за ово вријеме учинио, нарочито од доласка на ову светосавску Епископију, учинио сам уз вашу помоћ и подршку. Хвала вам на тој великој подршци коју сте дали својој Цркви, али и мени, јер без вас не бих могао ништа учинити, тога сам потпуно свјестан, а до сада, пошто ми помало недостаје снаге, треба ми још више ваше подршке и на томе вам унапријед благодарим и мом свештенству, и монаштву и вјерном народу, људима који су сада на власти, овдје је г.дин предсједник Општине и претходни. Свима благодарим, много је људи којима бих се требао захвалити, а моја молитва ће бити за све оне који су чинили добро Цркви, своме народу да их зато Господ изобилно награди. Радујте се и веселите се на многаја и благаја љета!“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, изабрани Митрополит црногорско-приморски.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      На данашњи дан 1930. године рођен је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.      На данашњи дан 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка - и са њима сав род српски - Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду.  По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.    Ризница литургијског богословља и живота: Долгоденствуј Свјатјејши Владико на многаја и благаја љета!
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM     Најсветијем и високодостојном Господину Иринеју, милошћу Божјом Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском - на многаја љета!    
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ”Устани Господе, нека се не осили човјек, Нека буду суђени народи пред Тобом, Постави Господе законодавца над њима, Нека познају народи да су само људи” (Псалам 9, 20-21)   У данима великогоспојинског поста и ишчекивања завршетка црквеног годишњег круга, молимо се Богу и Пресветој Богородици за мир, љубав, слогу, напредак и спасење православних хришћана у Црној Гори, и свеукупног црногорског грађанства, али и свих људи и земаљских народа.   Пред нама су такође дани избора нове законодавне и извршне политичке власти, па предизборна страначка кампања заокупља пажњу и нас хришћана који смо истовремено грађани ове државе.   Као никада до сада, ови политички избори су повезани и са животом Цркве Христове у Црној Гори, јер за нама имамо више од годину дана велике друштвене полемике око проблематичног Закона о слободи вјероисповјести који је изгласала досадашња скупштинска већина. Ми у Цркви смо довољно свјесни и писмени па знамо да тако лош законски текст није случајно изгласан, него су му претходила јавно и упорно исказана настојања предсједника државе и саме владајуће партије на њеним конгресима. А она су у својој суштини антиуставна и антисекуларна. По свему је јасно да се досадашња политичка власт одлучила, не за сарадњу и цивилизовано (европско) уређење односа државе и Цркве, него за недемократско уплитање државе у само уређење и организацију Цркве. Поистовјећујући државу са собом и својом влашћу, а не знајући шта је Црква, изједначују је са собом и својом партијом.   Они, пак, који припадају Цркви Божјој, знају да сама ријеч ”црква” значи ”сабрани народ” око светог имена Божјег, око Тијела и Крви Христа Бога, који је дошао у свијет, рођен од Дјеве, не да му служе, него да служи и да живот свој положи за људе, за човјечанство. Владика и поп служе у том Божјем народу, као његови чланови, они нијесу Црква, а сви чланови Цркве су ”царско свештенство”, без обзира коју службу у њој имају, они су прије свега и изнад свега ”грађани Царства Божјег” без обзира којим језиком говоре и којој земаљској нацији припадају. Том и таквом народу, крштеном, припадају Светиње и црквена имовина – и то је тако свуда од памтивијека, па и у Црној Гори. Оптуживати, дакле, Цркву да се бави антидржавном и партијском политиком пред изборе, са разлога што су њени чланови устали против безаконог и дискриминаторног закона, којим се негира и угрожава само биће Цркве, представља лаж и обману и незапамћено насиље секуларне партије на власти, која себе проглашава за Бога и хтјела би да јој Црква Бога живога и истинитога буде слушкиња. Управо такву ”цркву” заговарају у својим изборним програмима и промоцијама премијер и предсједник Црне Горе и други, заборављајући да Црква као народ Божји не припада никаквим коалицијама и партијама. Она јесте дужна да цару даје царево (цару пару), а Богу душу, све што јесте и што има.   Наслиједивши власт и приватни капитал од оних који су власт задобили убијањем ”кулака”, капиталиста и свештенства (=покушај убијања Бога), та господа данас себе проглашавају за носиоце модерних европских вриједности, својим опредјељењем за ”либерални капитализам”, не само невраћањем отете црквене имовине, него и отимањем (наводно законским) Светиња Божјих. Побуну народа против тога проглашавају за бунт Цркве против државе, партијашење и служење туђим интересима! Злоупотребом свенародног тринаестојулског устанка и независности Црне Горе, уствари повампирују дух фашистичке независне дванаестојулске Црне Горе из 1941. и оне из априла 1945. из Старе Градишке, покушавајући да на том духу граде њену будућност. Оне који то не прихватају проглашавају антицрногорцима и заговорницима окупације Црне Горе!   Међутим, и поред ове, јасно препознате антицрквене идеологије владајуће партије, ми се, као Црква, не желимо уплитати у политичка странчарења, нити у актуелну предизборну кампању. У том смислу смо обуставили и наше молитвене и протестне молебане и литије широм Црне Горе. Први разлог ове обуставе био је повратак епидемије злоћудног вируса у Црну Гору, а овоме се придружио и разлог започете политичке кампање. Кад су у питању поворке аутомобила и барки – ми нијесмо њихови организатори. Народ је навикао на племениту литијску форму кретања и заволио је – и нека му је то Богом благословено!   Црква нема своју странку нити своју изборну листу, али је природно да се радује онима који су против безаконог Закона и који бране Светиње, без обзира којој странци припадају. Црква не навија ни за једну партију и самим тим, у духу секуларизма, она политичке процесе препушта политичарима. Са друге стране, она је слободна да позове грађане да предстојећим изборима приступе растерећени било каквог страха и поткупљивања, користећи своја грађанска права.   Како су неуставним законом погажена вјерска права и слободе хришћана и Цркве, и како су одбијене све наше молитве и молбе да се нађе договор на минимуму наших захтјева, сматрамо, као пуноправни грађани ове државе, легитимним да позовемо вјернике и све правдољубиве људе да не дају глас политици која још увјек истрајава на духу овог антизакона. Оној политици која мимо сваког правила, протјерује свештенике из земље, руши црквене објекте, а хапси и приводи владике, свештенике и вјернике. Такви се политички фактори, баш током ове кампање, сами од себе препознају, па нема ни потребе, нити би имало смисла, да их ми, са црквеног амвона, именујемо.   Сматрамо да у овом позиву нема политичке пропаганде, него се ради о нашој пастирској бризи за душе вјерника, који слушају глас Цркве, кроз који говори правда Божја и људска. Напротив, не би било нормално, у овом моменту, не скренути пажњу на то духовно питање. Колико је душепогубно да хришћанин, вјерујући човјек уопште, на било који начин подржава такво политикантство, а камоли да му даје повјерење да оно било гдје у свијету буде изабрана демократска власт?! Овдје се ради о људској части, одговорности и достојанству.   Ипак, забринути смо, за стабилност друштва и безбједност грађана, да се не би предстојећи избори усмјерили у правцу продубљивања старих и изазивања нових подјела или, не дај Боже, немира на црногорским улицама. Ово говоримо и због непријатног искуства када је сама Црква, на претходним изборима, била злоупотребљена, лажним дојавама и изазивањем панике, па је у изборном дану, прије четири године, и она сама народу скретала пажњу на пријетњу тзв. никада доказаног државног удара! Зато позивамо све учеснике политичког надметања да поштују Божије и земаљске законе, и да изборни процес, укључујући бројање гласова и саопштавање резултата, спроводе људски и демократски. При томе скрећемо пажњу свим вјерницима и часним грађанима да било из страха или било каквог интереса не продају своју душу и савјест, гласове и личне карте за јефтине паре, било чије да су.   При томе, разумијемо бојазан многих у погледу могућности да неко свјесно планира изборне неправилности, али апелујемо на савјест и одговорност оних којима је повјерено вођење ових поступака, да се држе правила и правде. Слободно исказана воља грађана је светиња и пред Богом и пред људима, и не смије се дозволити њено омаловажавање, ни на који начин.   Ипак, макар што се вјерујућих људи тиче, брига за ову светињу и борба за њено очување мора се одвијати под утврђеном лозинком ”Не дамо светиње”! А то значи, мирно, стрпљиво, у духу братске љубави, и на вјери у Божију помоћ и Христову побједу. Никад и никако другачије! Празник Успенија Пресвете Богородице који празнујемо и коме су посвећене наше многобројне Светиње, свједочи како Бог награђује, не само своју мајку Пресвету Богородицу, него и све оне међу људима и земаљским народима, који су му вјерни, који бране и жртвују се за његове светиње: светињу творевине Божје, светињу сваког људског бића, светиње посвећене Христу Богу, прије свега Тројици Богу Љубави, Мајци Божјој и Божјим угодницима. Све те светиње припадају првјенствено Богу, Божјој Љубави, Божјој држави – вјечном Царству небеском. Егоистичко, саможиво својатање и одузимање ових светиња од стране било какве земаљске власти или идеологије, псевдорелигијске или приземно-грађанске, представља обесвећење свих светиња, сатанизовање неба и земље, обоготворење онога што је пролазно, земним грађанством и имовином рашчовјечење човјека лишавањем његовог вјечног грађанства, бесмртног достојанства и смисла. За такве гонитеље Божје и људске правде – отимаче светиња, Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац и правдољубац је давно рекао: ”закон му је што му срце жуди, што не жуди у Коран не пише”. Додавши, између осталог и ону богонадахнуту ријеч: ”Питагоре и ти Епикуре, зли тирјани душе бесамртне… Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила огњишта, у скотско је селећи мртвило.”   Благослов Мајке Божије и празника Њеног Успења, нека буде на свакој људској души, и свакоме Божијем створењу. Амин!   Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +АМФИЛОХИЈЕ     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од PredragVId,
      Новак Ђоковић и аутофагија
      Колико постимо и да ли је пост здрав за организам? Да ли пост и гладовање оштећују организам? Ево како се задњих неколико година Новак храни. Гладује 16 сати дневно. Више  о открићу јапанског нобеловца за медицину (2016.) Јошинорија Осумија у видеу који је пред вама.
       
       
      Занима ме шта ви мислите о лековитости аутофагије и какав је однос православља и аутофагије? Није ли аутофагија скривена тајна поста и једна од тајни доброг телесног здравља верника?
×
×
  • Креирај ново...