Jump to content

Хомосексуалац пред Путиром!?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Žao mi je ali očigledno je da ne razumeš u čemu je stvar. Probaću da ponovim...

 

U Novom savezu su 10 Božijih zapovesti prevaziđene zato što nije više dovoljno ne činiti prestup i ne činiti loše što one zahtevaju, to se podrazumeva, već se traži aktivna ljubav prema Bogu, bližnjima pa i neprijateljima, znači aktivno činjenje dobrih dela.

 

Da - upravo je to prava ljubav. Ona koja se potrvrđuje delima...

Речено је: чини добро и уклони се од зла. Ако неко чини дела љубави а не чува се од мржње, гнева који је производ суда испуњеног мржњом, Тај не испуњава Христову реч. Јер каква је то љубав која се не чува од зла, до лажна љубав. У Божјим заповестима се помиње: не чини оно, не чини оно, Значи уклањај се од зла, Јер ако се не уклањаш од зла онда је твоја љубав лажна. А Христос објашњавајући уклањање од зла каже да ако неко погледа жену свога ближњег с жељом већ је згрешио у љубави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Не можеш да кажеш да су Заповести превазиђене. Промењен је однос према њима, као према односу према Боги и човека. Из фазе јуридике ушле су у оно што им је циљ - љубав и слобода. Али, нису превазиђене. Таква терминологија збуњује људе - што је генерално проблем у данашњој нашој теологији. Ако те ја као теолог нисам разумео, како ће те разумети "прост" народ? Теолог мора да има одговорност према терминима које употребљава.

 

Nema ljubavi i slobode u Dekalogu, već samo juridički odnos i odnos zabrane.

 

Ljubav i sloboda su tek u dvema najvećim zapovestima.

 

Ako me ti kao teolog nisi razumeo, onda je to pogubno nažalost. Ja sam svestan šta pišem i odgovorno to radim.

 

Stari savez je takođe prevaziđen Novim savezom. Hrišćani Stari gledaju samo kao najavu za Novi savez koji je savršeno jevanđelje - nauka Gospodnja...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nema ljubavi i slobode u Dekalogu, već samo juridički odnos i odnos zabrane.

 

Ljubav i sloboda su tek u dvema najvećim zapovestima.

 

Ako me ti kao teolog nisi razumeo, onda je to pogubno nažalost. Ja sam svestan šta pišem i odgovorno to radim.

 

Stari savez je takođe prevaziđen Novim savezom. Hrišćani Stari gledaju samo kao najavu za Novi savez koji je savršeno jevanđelje - nauka Gospodnja...

Св. Ап павле нас учи да смо кроз Христа слободни од закона, јер је закон сила греха. Значи укинуто је оправдање кроз закон. 

Али Ми хришћани разумом видимо да Десет Божјих заповести осликавају каквоћу праве љубави, и од своје љоље, не по закону, почињемо да чинимо тако. 

Такође нас писмо учи да ће многи веровати у Бога, Али ће одабрани наследити царство. Не сви верници, него одабрани. 

Треба се трудити разумом спознати каква је ПРАВА љубав а би смо се кроз њу умилили Богу неби смо ли били Одабрани. 

Кроз Христа ми нисмо дужни ништа, већ ако кохоће од своје слободне воље, ако му је љубав омила, да чини љубав. Тада такав истражије и у десет божјих заповести налази слику праве љубави, Па се у нади да ће бити одабран живи живот чинеће добро.

Ништа ми нисмо дужни, нико те не тера, Ако немаш осећај да то треба тако немој ни чинити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nema ljubavi i slobode u Dekalogu, već samo juridički odnos i odnos zabrane.   Ljubav i sloboda su tek u dvema najvećim zapovestima.

 

Рекох ти, "превазиђене" је лош израз, људи ће те погрешно разумети. Заповести су учитељице љубави. Тако барем Свети Оци кажу. Тачно, Нови Завет доноси издизање изнад јуридике, али љубав и даље подразумева дела. Дела више нису условљена Законом већ љубављу, али не можеш рећи да је Декалог превазиђен. Људи ће те, како рекох, пшогрешно разумети. А ти, што се мене тиче, причај шта хоћеш, твоја ствар.

 

Ако имате љубав к мени, заповести моје држите. (Јн 14, 15)

 

 Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам. (Јн 14, 21)

 

 Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој. (Јн 15, 10)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда ћу неке да саблазним, али шта да им радим:

 

 

 

Љубав Светитеља

 

„Волио бих и у паклу бити, само Срби Богу да се врате.“

 

Свети Владика Николај (Велимировић)

 

            Свашта се данас зове љубав. Та реч је постала отрцана флоскула којом празноглавци крију своју лудост и подерана рита којом бестидници крију срамоту своје голотиње. Реч љубав је постала лицемерно покривало највећег непријатеља љубави – самољубља и егоизма. Из слободе, љубав је свучена у нужност. Поистовећена је са хемијом. Постала је име за страст. Име за грех. Мртвачка шминка. Жива смрт. Мртви живот. Оксиморон.

            Љубав је постала мерљива. Корист је њена мера. Тако, могуће је волети „више“ и „мање“, зависно од користи коју сопство (self) има. Страх и користољубље. Данашњи љубавници су плашљивци и трговци. Први „воле“ из страха, јер је пред њима ауторитет који им може наудити, може им ускратити задовољство да себе љубе. Може њихову хемију из задовољства преобратити у патњу, праву у погрешну хемијску рекацију. Други „воле“ са надом на добру плату. Очекују повољан стимуланс својој радосној хемији. Центар свега је сопство (self). Други је објекат. Као такав он је потребан, као лаборант који ће канути праву супстанцу у self-епрувету. Свет је скуп објеката који стоји пред сопством. На човеку је да препозна корист и ауторитет, силу која му може наудити или донети корист. Неки од објеката то могу „више“ а неки „мање“. Зато неке ваља „више“ а неке „мање“ волети, а неке презирати. Мера свега је сопство (self), хемија. Ваља се човеку борити за своју срећу, за своју хемијску реакцију. И то се данас зове љубав. 

            Зато је данашњем свету, па чак и оном који себе сматра побожним, показање праве љубави, „која не тражи своје“ (1Кор. 13, 5), лудост. Крст је лудост (1Кор. 1, 18), јер на њему умире сопство, ради живота другог. Ко ће онда још Крст назвати љубављу? Нико други него лудаци, које Бог изабра да посраме мудре (1Кор. 1, 27). Које то мудраце? Оне који су мудрост преобратили у лукавост – плашљивце и трговце. Љубавнике из „долине плача“. Живе мртваце. Мртве животе. Оксимороне. А ко су луди, које је Бог изабрао? То су Светитељи Његови. Луди овоме свету. Они који су умрли себи, да би у њима живео Христос (Гал. 2, 20). Богозналци. Истинити човекољупци. Личности. Победили су страх и шићарџијство. Покопали су самољубље. Показали су љубав праву и једино могућу – која не тражи своје. То су хероји. Љубав и храброст су неодвојиве. Храброст је љубав која се не мери, не раздваја – једна и једина љубав. Љубав је храброст пред Богом и храброст пред човеком. Храброст да се каже „не“ Богу без човека и „не“ човеку без Бога. Љубав према Богу неодвојива од љубави према ближњему (Мк 12, 30-31). Личност.

            Побожност лишена Светитеља не може ово разумети. Њој је ово богохуљење. За такву побожност ниједан човек није вредан Бога. Светитељи, пак, кажу да је сваки ближњи вредан колико и сусрет са Богом, вредан Раја. Побожност без Светитеља је ништа друго него егоизам обојен у религиозност. Хоће да ућаре награду од Бога. Чули су да добро награђује. И то се данас зове љубав према Богу. Плашљивци и трговци.

            Човекољубље лишено Светитеља не може ово разумети. Узели су у руке „Окамов бријач“ и одсецају Бога. Он је сувишан, веле, за постојање љубави према човеку. Обријана, осакаћена љубав. Љубав без бића, без истине. Феномен. Сине и нестане. Мртви живот. Живо мртвило. Оксиморон. Светитељи, пак, љубав према ближњем уносе у Свету Литургију, у Божије Синовство, у однос са Богом. У Рај. У Царство Божије. У вечност. У истину. „Љубав никада не престаје...“ (1Кор. 13, 8). Љубав. Личност. Светитељ. Истина. Биће...Синоними.

            Светитељска етика. Храброст која пита: „Шта ће ти Рај, земаљски или небески, ако си сам? Чему се можеш сам

радовати?“ Може ли човек као самац постојати? Не, јер је створен по лику Божијем. Личност. Један није самац. Али, није ни распаднуто мноштво. Личност је јединица која у себи крије тајанствено мноштво. Један којег нема без многих. Несливено и нераздељиво. Избриши из себе све своје ближње и запитај се ко си? Знаш ли одговор? Не. Без твојих ближњих нема ни твојег „ја“, твог идентитета. Без њих си само гомила молекула, хемија, епрувета бућкуриша. Избриши из себе Бога и изгубићеш смисао свега што чиниш. Постаћеш роб нужности, којем је једино смрт загарантована. Небиће. Са твојом смрћу, умреће и све твоје љубави. Безбожник. Живот без Живота. Оскиморон. Не сакати љубав. Учини је вечном, јер права љубав „никада не престаје“ (1Кор. 13, 8). Но, пред Вечност, пред Бога живога, изађи као личност, као јединица која је саткана од мноштва, по узору на свога Творца. Јер, ако Оца нема без Сина и Духа Светога (једног без многих), онда ни тебе нема без твојих ближњих. Ако те Вечност прими, буди храбар и питај: „Господе, а где су ближњи моји? Хоћеш ли и

 

њих помиловати љубави моје ради?“ Не бој се ни у пакао да сиђеш, ради њих. Јер, такав пакао траже Светитељи, највећи пријатељи Божији. Мојсије, у Старом Завету, молио је Бога за народ свој, за њихово спасење, па и по цену да он

сконча у паклу. Апостол Павле је то исто чинио у Новом Завету. Ево, у наше дане, не тако давно, то је чинио и Светитељ из рода нашега, Владика Николај, који се паклу радује, „само Срби Богу да се врате.“ Свети Силуан Атонски и дивни старац Софроније Сахаров, молили су се и плакали за „целог Адама“. Ко је „цели Адам“? Човечанство. Један човек, једна природа људска коју пројављују многе ипостаси (многи људи, многе личности). Може ли ишта утешити тугу Светитеља ако Адам поново не буде цео? Љубав је тајна велика. Хоће ли она дефинитивно спасити свет? Само Светитељи знају сигуран одговор. Они који су на путу светости могу само да се замисле, да питају. Знати одговор значи постати Светитељ. Знати одговор значи познати љубав. Али, ко ће данашњег човека научити љубави? Ко ће га ослободити од разних заблуда и сурогата љубави? Нико други до Светитељи. Они су видело света, учитељи љубави. Зато је свету потребна етика.

Али, не било која етика већ светитељска, она која води савршенству – љубави. Светитељска етика је потребна као педагог врлина, као анагог онима који су на путу светости до савршенства – до љубави. Тек када човек научи да се љубављу не

назива свашта, већ једно и једино савршенсво, тек тада сазнаће одговоре на тешка питања. Имаће знање. Знање  поистовећено са љубављу. Светост. А која су то питања? Ако таква љубав каква је светитељска заиста сиђе у пакао,

неће ли пакао нестати? Ако Бог спасава личност, а ње нема без односа са другим личностима, са ближњима, шта то значи? Хоће ли Господ ради једног праведника, ради његове љубави, помиловати и ближње његове? Није ли и Авраму обећао да ће помиловати читав један град грешника, Содому, само ако се у њему нађе десет праведника? Хоће ли, ако помилује нас, помиловати и наше ближње чија је можда једина праведност била та што су волели и били вољени? Такви какви јесу. Несавршени. Грешни, али вољени. Толико вољени да је идентитет без њих незамислив. Или ће их ипак раздвојити од нас? Неће ли тада осакатити личност коју спасава? Ако је сакати, одвајајући је од ближњих, како је онда спасава? Као индивидуе? Али, зар живот није сабрање, „цели Адам“, насупрот смрти која је раздвајање, распадање, „атомизација Адама“? Нисам ли распаднут човек, ако сам без својих ближњих који су ме чинили постојећим, давали ми идентитет, личност? Где сам ја, у којем Рају, ако нема ближњих мојих? Ту је Бог, рећиће неко. Али, ја волим и Бога и ближњег. Немогуће је то двоје раздвојити а остати личност. Нису ли ради тога Светитељи искали од Бога пакао? И неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао? Не знам. Светитељи знају.

                                                                                    Александар Милојков

 

Kako se zvao prorok koji je bio učenik proroka Ilije?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Св. Ап павле нас учи да смо кроз Христа слободни од закона, јер је закон сила греха. Значи укинуто је оправдање кроз закон. 

Али Ми хришћани разумом видимо да Десет Божјих заповести осликавају каквоћу праве љубави, и од своје љоље, не по закону, почињемо да чинимо тако. 

Такође нас писмо учи да ће многи веровати у Бога, Али ће одабрани наследити царство. Не сви верници, него одабрани. 

Треба се трудити разумом спознати каква је ПРАВА љубав а би смо се кроз њу умилили Богу неби смо ли били Одабрани. 

Кроз Христа ми нисмо дужни ништа, већ ако кохоће од своје слободне воље, ако му је љубав омила, да чини љубав. Тада такав истражије и у десет божјих заповести налази слику праве љубави, Па се у нади да ће бити одабран живи живот чинеће добро.

Ништа ми нисмо дужни, нико те не тера, Ако немаш осећај да то треба тако немој ни чинити.

 

Svakako da je činjenica da su Zakon i 10 Božijih zapovesti date Izrailu izraz ljubavi Božije, ali oni funkcionišu kao i ceo Stari savez po principu zabrane i kazne. Dakle, sami po sebi nemaju ljubavi...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рекох ти, "превазиђене" је лош израз, људи ће те погрешно разумети. Заповести су учитељице љубави. Тако барем Свети Оци кажу. Тачно, Нови Завет доноси издизање изнад јуридике, али љубав и даље подразумева дела. Дела више нису условљена Законом већ љубављу, али не можеш рећи да је Декалог превазиђен. Људи ће те, како рекох, пшогрешно разумети. А ти, што се мене тиче, причај шта хоћеш, твоја ствар.

 

Ако имате љубав к мени, заповести моје држите. (Јн 14, 15)

 

 Ко има заповести моје и држи их, он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав Отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам. (Јн 14, 21)

 

 Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој. (Јн 15, 10)

 

Pa ovo su sve novosavezni citati... Jasno je da je Novi savez savršena nauka ljubavi i slobode.

 

Zato se i traže dela. A u odnosu na to u Dekalogu se traži da ne bude nedela... I to je bilo dovoljno za Stari savez. U Novom savezu to nije dovoljno. Zato je jasno da je Dekalog prevaziđen. I to treba jasno reći ljudima...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јелисеј.

 

E, trebalo bi da budeš dosledan - ako kažeš Jelisej, kaži i Mojsej (inače oblik ovog imena koji se nalazi u prevodu Novog zaveta komisije Svetog sinoda).

 

U prevodu Đura Daničića se nalazi kako oblik Mojsije tako i Jelisije...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E, trebalo bi da budeš dosledan - ako kažeš Jelisej, kaži i Mojsej (inače oblik ovog imena koji se nalazi u prevodu Novog zaveta komisije Svetog sinoda).

 

Небитно. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što se tiče homoseksualizma tu dolazi do zamene teze o grehu.

Homoseksualizam ne nastaje od greha homoseksualca već od greha njegovih predaka. Gospod pohodi grešnike do 3-4 kolena pa je homoseksualac onaj koji prima greh (kaznu) na sebe. Moram napomenuti odredjenu licemernost muškog društva koje će guranje penisa u stražnjicu muškarca došivljava kao satanski čin a guranje penisa u ženska usta kao čin blaženstva. To mnogo govori o savremenom licemerju. 

U carstvu božijem NEMA seksa. Andjeo nema nagone, ni za hranom ni za seksom. Što znači da je pitanje homoseksualizma čisto zemaljsko pitanje.

Posto homoseksualac preuzima grehe predaka na sebe (ne čitavog čovečanstva) nemojte se sutra čuditi kada u carstvu Božijem sretnete ljude koji su nosili tako težak krst. Ne sudite prebrzo i ne odbacujte ljude. Vi mislite da je mudrost voleti savršenog, pa kakva je mudrost voleti Boga koji je savršen a sablažnjavati se od čoveka koji je grešan. Pogledajte sebe - svi ste gubavi a Bog vas ljubi. A šta sad, vi videste gubavog i rekoste mu beži od Nas da tvoja guba ne predje na mene. Ideja da je homoseksualac potpisao pakt sa Đavolom je čista glupost, zapravo homoseksualac se zavetovao Bogu da će poneti taj krst da bi Gopod poštedeo njegove pretke sažimanja u ognju. Naravno to nema veze sa savremnim homoseksualnim pokretima jer oni zasnivaju svoju idjeju na tezi da uopšte NEMA greha što naravno stvara problem, prvo njima pa onda i ostalima. Nema greha - nema krsta. Nema krsta - nema šta da se nosi. Nema šta da se nosi - nema zaveta sa Bogom. Nema zaveta sa Bogom - nema praštanja greha precima. Samo sramota (PONOS postaje sramota).

Ono čime se ponosiš toga ćeš se stideti. (Glas Gospodnji)

Slava tebi Gospode

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...