Jump to content

Хомосексуалац пред Путиром!?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 1.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Ми као хришћани треба да волимо и непријатеље своје,Да им помажемо у невољи, да упутимо лепу реч, да их нахранимо напојимо, да кад вие нашу љубав пожеле и сами да буду као ми, да виде да има смисла в радити и живети за друштво, али их не можемо узимати у цркву док се не покају од свога зла, када се покају и реше да више не чине та ствари које рмете друштвени живот свако је добродошао у цркву и на причешће. Нормално ако верује у Господа Исуса Христа. Нема смисал да ми се стално изврћу речи и даје им се неки други смисао. Постоји једно велоко неразумевање према свему што пишем.

 

Ne mogu da verujem šta pišeš.Stavljaš se iznad ljudi koji čine greh kao da i sam ne činiš dovoljno grehova, pa se kaješ,pa opet učiniš i tako u krug... dobro je ne ponoviti greh za koji se kaješ,ali najvažniji je trud.Inače da te obavestim u crkvu idu grešnici , puna nas je crkva grešnika.A ko će prići pričešću a ko ne nisi kompententan da sudiš.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mogu da verujem šta pišeš.Stavljaš se iznad ljudi koji čine greh kao da i sam ne činiš dovoljno grehova, pa se kaješ,pa opet učiniš i tako u krug... dobro je ne ponoviti greh za koji se kaješ,ali najvažniji je trud.Inače da te obavestim u crkvu idu grešnici , puna nas je crkva grešnika.A ko će prići pričešću a ko ne nisi kompententan da sudiš.

Ево узмимо пример; муж пребија жену. И сви ми у цркви знамо да он туче жену и да је малтретира. Ако такав не послуша наш савет да престане да малтретира жену, Зар да му кажемо; ма нема везе што ти тучеш жену, дођи ти се лепо причести па сутра поведи рацуна да је не тучеш више. Па кад овај поново дође на причест а ми знамо да је наставио да туче жену, ми опет лепо да га примимо јер и ми грешимо зар не? Јесам ли ја то тебе лепо схватио? То ти предлажеш?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Stvarno ne mogu da verujem da neko spominje 10 Božijih zapovesti - one su odavno takoreći prevaziđene...

U Novom savezu imamo "samo" dve najveće zapovesti - zapovesti ljubavi o kojima "visi" ceo Zakon i Proroci. Glavna razlika je naravno u tome da ne samo da ne treba činiti loše (to je bilo dovoljno u Starom savezu), već naprotiv treba biti aktivan i činiti dobro...

 

1. Što se morala tiče, radi se o promenljivoj kategoriji - istorija Crkve je dokaz. Ontologija je ta koja je stalna.

 

2. I meni se sve čini da je ljubav najbitnija.

 

Kad se spoji ovo dvoje (ja ću opet logički) zaključuje se da je bitno da se ljudi vole (Boga i međusobno) - sve ostalo će postati manje bitno...

 

I da se prisetimo da je glavni greh u Sodomu i Gomoru bio ubistvo i silovanje, pa tek onda to što su se ljudi međusobno (neprirodno) raspaljivali jedni na druge i na goste u gradu, upravo one koje su silovali i potom ubili...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Stvarno ne mogu da verujem da neko spominje 10 Božijih zapovesti - one su odavno takoreći prevaziđene... U Novom savezu imamo "samo" dve najveće zapovesti - zapovesti ljubavi o kojima "visi" ceo Zakon i Proroci.

 

 

Молим!?

 

 

 

Ја сам Господ Богтвој…Немој имати других Богова уза ме.              „Љуби Господа

                  Не гради себи лика резана, нити какве слике…                                     

                                                                                                                                     Бога својега..“   

Не узимај узалуд имена Господа Бога својега…

Сећај се дана од одмора да га светкујеш...

 

 

                                               

                                

                                                                                                       

Поштуј оца и матер своју…

Не убиј.

Не чини прељубе.

Не кради.

Не сведочи лажно на ближњега својега.             А друга је као и ова: Љуби ближњега свога....

Не пожели ишта што је

ближњега твојега. 

 

 

Добро си написао, о овима двема заповестима висе сав Закон и Пророци. То значи да Декалог није превазиђен. Он јесте Декалог љубави. Јасно се види да прве четири заповести говоре о односу према Богу, а других шест о односу према другом човеку. Христос их је зато преточио у две: љубав према Богу и љубав према човеку. Љубав без дела о којима говори Декалог није љубав већ фолирање. Господ то јасно и каже: "Онај који ме љуби Заповести моје држи." Дакле, Заповести нису превазиђене. Стоје заувек да разграниче љубав од лицемерја.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2. I meni se sve čini da je ljubav najbitnija.

 

Тачно. Али мораш да имаш на уму да се данас свашта зове љубав. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

" Подједнако је зло и немудро попуштање и осуда неопраштајућа"

св. Григорије Богослов

 

Управо тако. Бојим се да је актуелна прича у нашем богословљу о односу онтологије и етике правилно схваћена код малог броја људи, укључујући и теологе. Углавном, приступа се из две крајности овом питању, што је јако опасно. Људи моји, ЉУБАВ - немојте олако изговарати ову реч. Знајте да је она краљица подвига, подвиг над подвизима, најтежа могућа заповест. Схватити важност онтологије у односу на СВЕТОВНУ етику као некакво "пинк православље" је крајње погубно. Такви онда боље да се држе Закона - док се не науче да љубав није флоскула и "пинк" опијеност.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда ћу неке да саблазним, али шта да им радим:

 

 

 

Љубав Светитеља

 


„Волио бих и у паклу бити, само Срби Богу да се врате.“

 

Свети Владика Николај (Велимировић)



 

            Свашта се данас зове љубав. Та реч је постала отрцана флоскула којом празноглавци крију своју лудост и подерана рита којом бестидници крију срамоту своје голотиње. Реч љубав је постала лицемерно покривало највећег непријатеља љубави – самољубља и егоизма. Из слободе, љубав је свучена у нужност. Поистовећена је са хемијом. Постала је име за страст. Име за грех. Мртвачка шминка. Жива смрт. Мртви живот. Оксиморон.

            Љубав је постала мерљива. Корист је њена мера. Тако, могуће је волети „више“ и „мање“, зависно од користи коју сопство (self) има. Страх и користољубље. Данашњи љубавници су плашљивци и трговци. Први „воле“ из страха, јер је пред њима ауторитет који им може наудити, може им ускратити задовољство да себе љубе. Може њихову хемију из задовољства преобратити у патњу, праву у погрешну хемијску рекацију. Други „воле“ са надом на добру плату. Очекују повољан стимуланс својој радосној хемији. Центар свега је сопство (self). Други је објекат. Као такав он је потребан, као лаборант који ће канути праву супстанцу у self-епрувету. Свет је скуп објеката који стоји пред сопством. На човеку је да препозна корист и ауторитет, силу која му може наудити или донети корист. Неки од објеката то могу „више“ а неки „мање“. Зато неке ваља „више“ а неке „мање“ волети, а неке презирати. Мера свега је сопство (self), хемија. Ваља се човеку борити за своју срећу, за своју хемијску реакцију. И то се данас зове љубав. 

            Зато је данашњем свету, па чак и оном који себе сматра побожним, показање праве љубави, „која не тражи своје“ (1Кор. 13, 5), лудост. Крст је лудост (1Кор. 1, 18), јер на њему умире сопство, ради живота другог. Ко ће онда још Крст назвати љубављу? Нико други него лудаци, које Бог изабра да посраме мудре (1Кор. 1, 27). Које то мудраце? Оне који су мудрост преобратили у лукавост – плашљивце и трговце. Љубавнике из „долине плача“. Живе мртваце. Мртве животе. Оксимороне. А ко су луди, које је Бог изабрао? То су Светитељи Његови. Луди овоме свету. Они који су умрли себи, да би у њима живео Христос (Гал. 2, 20). Богозналци. Истинити човекољупци. Личности. Победили су страх и шићарџијство. Покопали су самољубље. Показали су љубав праву и једино могућу – која не тражи своје. То су хероји. Љубав и храброст су неодвојиве. Храброст је љубав која се не мери, не раздваја – једна и једина љубав. Љубав је храброст пред Богом и храброст пред човеком. Храброст да се каже „не“ Богу без човека и „не“ човеку без Бога. Љубав према Богу неодвојива од љубави према ближњему (Мк 12, 30-31). Личност.

            Побожност лишена Светитеља не може ово разумети. Њој је ово богохуљење. За такву побожност ниједан човек није вредан Бога. Светитељи, пак, кажу да је сваки ближњи вредан колико и сусрет са Богом, вредан Раја. Побожност без Светитеља је ништа друго него егоизам обојен у религиозност. Хоће да ућаре награду од Бога. Чули су да добро награђује. И то се данас зове љубав према Богу. Плашљивци и трговци.

            Човекољубље лишено Светитеља не може ово разумети. Узели су у руке „Окамов бријач“ и одсецају Бога. Он је сувишан, веле, за постојање љубави према човеку. Обријана, осакаћена љубав. Љубав без бића, без истине. Феномен. Сине и нестане. Мртви живот. Живо мртвило. Оксиморон. Светитељи, пак, љубав према ближњем уносе у Свету Литургију, у Божије Синовство, у однос са Богом. У Рај. У Царство Божије. У вечност. У истину. „Љубав никада не престаје...“ (1Кор. 13, 8). Љубав. Личност. Светитељ. Истина. Биће...Синоними.

            Светитељска етика. Храброст која пита: „Шта ће ти Рај, земаљски или небески, ако си сам? Чему се можеш сам
радовати?“ Може ли човек као самац постојати? Не, јер је створен по лику Божијем. Личност. Један није самац. Али, није ни распаднуто мноштво. Личност је јединица која у себи крије тајанствено мноштво. Један којег нема без многих. Несливено и нераздељиво. Избриши из себе све своје ближње и запитај се ко си? Знаш ли одговор? Не. Без твојих ближњих нема ни твојег „ја“, твог идентитета. Без њих си само гомила молекула, хемија, епрувета бућкуриша. Избриши из себе Бога и изгубићеш смисао свега што чиниш. Постаћеш роб нужности, којем је једино смрт загарантована. Небиће. Са твојом смрћу, умреће и све твоје љубави. Безбожник. Живот без Живота. Оскиморон. Не сакати љубав. Учини је вечном, јер права љубав „никада не престаје“ (1Кор. 13, 8). Но, пред Вечност, пред Бога живога, изађи као личност, као јединица која је саткана од мноштва, по узору на свога Творца. Јер, ако Оца нема без Сина и Духа Светога (једног без многих), онда ни тебе нема без твојих ближњих. Ако те Вечност прими, буди храбар и питај: „Господе, а где су ближњи моји? Хоћеш ли и

 

њих помиловати љубави моје ради?“ Не бој се ни у пакао да сиђеш, ради њих. Јер, такав пакао траже Светитељи, највећи пријатељи Божији. Мојсије, у Старом Завету, молио је Бога за народ свој, за њихово спасење, па и по цену да он
сконча у паклу. Апостол Павле је то исто чинио у Новом Завету. Ево, у наше дане, не тако давно, то је чинио и Светитељ из рода нашега, Владика Николај, који се паклу радује, „само Срби Богу да се врате.“ Свети Силуан Атонски и дивни старац Софроније Сахаров, молили су се и плакали за „целог Адама“. Ко је „цели Адам“? Човечанство. Један човек, једна природа људска коју пројављују многе ипостаси (многи људи, многе личности). Може ли ишта утешити тугу Светитеља ако Адам поново не буде цео? Љубав је тајна велика. Хоће ли она дефинитивно спасити свет? Само Светитељи знају сигуран одговор. Они који су на путу светости могу само да се замисле, да питају. Знати одговор значи постати Светитељ. Знати одговор значи познати љубав. Али, ко ће данашњег човека научити љубави? Ко ће га ослободити од разних заблуда и сурогата љубави? Нико други до Светитељи. Они су видело света, учитељи љубави. Зато је свету потребна етика.
Али, не било која етика већ светитељска, она која води савршенству – љубави. Светитељска етика је потребна као педагог врлина, као анагог онима који су на путу светости до савршенства – до љубави. Тек када човек научи да се љубављу не
назива свашта, већ једно и једино савршенсво, тек тада сазнаће одговоре на тешка питања. Имаће знање. Знање  поистовећено са љубављу. Светост. А која су то питања? Ако таква љубав каква је светитељска заиста сиђе у пакао,

неће ли пакао нестати? Ако Бог спасава личност, а ње нема без односа са другим личностима, са ближњима, шта то значи? Хоће ли Господ ради једног праведника, ради његове љубави, помиловати и ближње његове? Није ли и Авраму обећао да ће помиловати читав један град грешника, Содому, само ако се у њему нађе десет праведника? Хоће ли, ако помилује нас, помиловати и наше ближње чија је можда једина праведност била та што су волели и били вољени? Такви какви јесу. Несавршени. Грешни, али вољени. Толико вољени да је идентитет без њих незамислив. Или ће их ипак раздвојити од нас? Неће ли тада осакатити личност коју спасава? Ако је сакати, одвајајући је од ближњих, како је онда спасава? Као индивидуе? Али, зар живот није сабрање, „цели Адам“, насупрот смрти која је раздвајање, распадање, „атомизација Адама“? Нисам ли распаднут човек, ако сам без својих ближњих који су ме чинили постојећим, давали ми идентитет, личност? Где сам ја, у којем Рају, ако нема ближњих мојих? Ту је Бог, рећиће неко. Али, ја волим и Бога и ближњег. Немогуће је то двоје раздвојити а остати личност. Нису ли ради тога Светитељи искали од Бога пакао? И неће ли баш та љубав победити и испразнити пакао? Не знам. Светитељи знају.



                                                                                    Александар Милојков

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево узмимо пример; муж пребија жену. И сви ми у цркви знамо да он туче жену и да је малтретира. Ако такав не послуша наш савет да престане да малтретира жену, Зар да му кажемо; ма нема везе што ти тучеш жену, дођи ти се лепо причести па сутра поведи рацуна да је не тучеш више. Па кад овај поново дође на причест а ми знамо да је наставио да туче жену, ми опет лепо да га примимо јер и ми грешимо зар не? Јесам ли ја то тебе лепо схватио? То ти предлажеш?

Мислиш ли Ти брате мој, да Богу треба Твоја помоћ, да Сазна чије је срце какво? Или мислиш да је Богу драже Твоје милосрђе, да Бога молиш да и тако неком, и силеџији, и хомосексуалцу, и овом и оном, Разгреје срце и Установи га истинским Причасником Тела и Крви своје ?  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молим!?

 

 

 

Ја сам Господ Богтвој…Немој имати других Богова уза ме.              „Љуби Господа

                  Не гради себи лика резана, нити какве слике…                                     

                                                                                                                                     Бога својега..“   

Не узимај узалуд имена Господа Бога својега…

Сећај се дана од одмора да га светкујеш...

 

 

                                               

                                

                                                                                                       

Поштуј оца и матер своју…

Не убиј.

Не чини прељубе.

Не кради.

Не сведочи лажно на ближњега својега.             А друга је као и ова: Љуби ближњега свога....

Не пожели ишта што је

ближњега твојега. 

 

 

Добро си написао, о овима двема заповестима висе сав Закон и Пророци. То значи да Декалог није превазиђен. Он јесте Декалог љубави. Јасно се види да прве четири заповести говоре о односу према Богу, а других шест о односу према другом човеку. Христос их је зато преточио у две: љубав према Богу и љубав према човеку. Љубав без дела о којима говори Декалог није љубав већ фолирање. Господ то јасно и каже: "Онај који ме љуби Заповести моје држи." Дакле, Заповести нису превазиђене. Стоје заувек да разграниче љубав од лицемерја.

 

Žao mi je ali očigledno je da ne razumeš u čemu je stvar. Probaću da ponovim...

 

U Novom savezu su 10 Božijih zapovesti prevaziđene zato što nije više dovoljno ne činiti prestup i ne činiti loše što one zahtevaju, to se podrazumeva, već se traži aktivna ljubav prema Bogu, bližnjima pa i neprijateljima, znači aktivno činjenje dobrih dela.

 

Da - upravo je to prava ljubav. Ona koja se potrvrđuje delima...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ok,pošto mi niko ne odgovara onda ću da ponovim.

 

Generalno me se ne tiče ko šta sa kim radi dokle god to radi u četiri zida i dokle god ne propagira gej lobi budalaštine,usvajanje dece,posebna prava.parade i LDP.Što se mene tiče nemam ništa protiv da budu u crkvi,ljudi ko ljudi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислиш ли Ти брате мој, да Богу треба Твоја помоћ, да Сазна чије је срце какво? Или мислиш да је Богу драже Твоје милосрђе, да Бога молиш да и тако неком, и силеџији, и хомосексуалцу, и овом и оном, Разгреје срце и Установи га истинским Причасником Тела и Крви своје ?  

Ето Александар је у свом тексту ''Љубав Сваеитеља''Ракао све што сам покушавао да кажем. Ја не морам више ништа на ову тему. 

Ко хоће да разуме разумеће, ко неће...шта ја ту могу.

Александре Бог те благословио за овај Текст!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Žao mi je ali očigledno je da ne razumeš u čemu je stvar. Probaću da ponovim...

 

U Novom savezu su 10 Božijih zapovesti prevaziđene zato što nije više dovoljno ne činiti prestup i ne činiti loše što one zahtevaju, to se podrazumeva, već se traži aktivna ljubav prema Bogu, bližnjima pa i neprijateljima, znači aktivno činjenje dobrih dela.

 

Da - upravo je to prava ljubav. Ona koja se potrvrđuje delima...

 

Не можеш да кажеш да су Заповести превазиђене. Промењен је однос према њима, као према односу према Боги и човека. Из фазе јуридике ушле су у оно што им је циљ - љубав и слобода. Али, нису превазиђене. Таква терминологија збуњује људе - што је генерално проблем у данашњој нашој теологији. Ако те ја као теолог нисам разумео, како ће те разумети "прост" народ? Теолог мора да има одговорност према терминима које употребљава.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...