Jump to content

Хомосексуалац пред Путиром!?

Оцени ову тему


Препоручена порука

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341766458' post='674982]докажи.

Ne razumem. Hoćeš da ti navodim ovde imena...?!

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341766458' post='674982]иде ми одлично разликовање појмова, него ти не желиш да се помириш са Црквом у Истини, самим тим ни Богом.

мужеложник у заједници остаје мужеложник јер је природа те заједнице мужеложна.

да ли је још нешто приде - неважно је јер смртни грех мужеложништва гади ту заједницу и због тога не може бити благословена и тиме никако не може бити освештана светињом тајне Христове благодати где двоје постају једно. самим тим, људи из такве заједнице не могу бити ни причешћени јер се не кају за мужеложништво а понајмање може због тога да постоји "света тајна хомосексуалног брака".

да не буде згорег, најгоре стање препреке и недостојности приласка светом причешћу је осећање безгрешности или одсуства грешности за смртни грех.

пс. све ми се више чини да си дошао да испровоцираш редом и оптужиш све неистомишљенике за предрасуде и мањак љубави, као овде:

4. Možeš ti svašta da zaključiš kad imaš predrasude, a obaška nemaš ljubavi... :)

или

A ti nisi od reči - rekao se da se nećeš ovde vraćati.

Znači, sve što si sad napisao nema nikakvu težinu. Samo toliko...

и још у неколико наврата уназад, док не истиснеш све живе из дијалога на овај или онај начин. због тога сам пријавио тај твој пост надлежнима, да би им обратио пажњу на такво понашање јер то није ни први пут на теми а скоро сваком си то урадио.

Nisam znao da postoji 8 smrtnih grehova... :)

Ko kaže da se takve osobe ne kaju zbog palosti svoje prirode?

Sve što si napisao pada u vodu...

P.S. Čovek je sam rekao da nema ljubavi... :)

A Lazar je sam sebi uskočio u reč. Ja nemam ništa s tim.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 1.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Да, хомосексуалце треба примити у Цркву. Не треба их одвајати од Христа, само зато што су хомосексуалци. То би било огромно лицемерје, јер нема човека без греха. Са друге стране, Црква не би смела да

Бити у Цркви значи прихватити да другог не гледаш кроз његов/њен грех. Бити у Цркви значи да поље борбе против зла пренесеш са другог на себе. Нисмо позвани да друге осуђујемо нити да се ругамо њихово

Замењујеш тезе. Тако се не води дијалог. Не можеш, барем не у хришћанском контексту, изједначавати хетеро и хомосексуалност. Самим тим не можеш закључивати да оно што важи за хетеро важи и за хомосекс

Размишљаш логиком "секуларних хуманиста" и зато не схваташ. Посматраш грех кроз јуридичку призму и зато доносиш погрешне закључке. Превиђаш чињеницу да је грех и целокупна наша бићеввност (онтологија) једна пала реалност, промешени начин постојања. "Мирење" и саглашавање, чак теолошко осмишљавање, те падне реалности ЈЕСТЕ ГРЕХ. Јер, слободну вољу имаш и да се не мириш са овим и оваквим светом, са овом и оваквом природом. Не да одбациш природу, већ да је доведеш до њеног Циља, до обожења. Останеш ли у "радости" и "покоју" пале природе - нема живота у теби. Без рвања са датошћу (палом природом, палим начином постојања свега створеног), нећеш досегнути слободу, нећеш постати истинита личност.

Докле год грех и сву ову тематику посматраш кроз јуридичку призму, остајеш у плићаку и ниси способан да схватиш суштину приче. Све ово о чему говоримо тиче се бића, онтологије, истине, а не рационалног дељења људи на добре и лоше.

Baš naprotiv, ja greh ne posmatram juridički.

Pa ovo što govoriš o dovođenju prirode do njenog cilja i o rvanju sa datošću, a kada se radi o seksualnosti, svi smo pozvani na celibat, heteroseksualci i homoseksualci podjednako.

Ali ko može... Ko ne može, neka se stupa u brak.

Koliko se ti boriš protiv svoje seksualnosti, brate? Koliko si dugo pokušao da živiš u celibatu?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не личи ли ово "оправдање" природом ("није он крив, такав је рођен") на оно Адамово правдање пред Богом: жена коју си удружио са мном, она ми даде са дрвета те једох...?

И на оно Евино правдање: змија ме превари те једох...?

Хм, ето живог, егзистенцијалног материјала за библијску херменеутику и егзегезу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Не причај свашта, молим те...те самооправдавајуће хомо фазоне, како је свако ко се противи хомосексуализму "прикривени хомос", су најобичније глупости у које ни талентована дилеја не би поверовала...вероватно огромна, огромна већина планетарне популације, који су здравополни и не миришу хомосексуализам, у ствари представљају прикривене хомосексуалце јер, забога, не симпатишу поменуто...не причај којештарије, молим те...мада...у суштини ме баш брига...мисли и ради шта год желиш...да си ти мени жив и здрав!

Ja govorimo o onome što je nauka dokazala - psihologija, psihoterapija.

A postoje konkretni primeri za ove borce protiv homoseksualizma koji su posle priznali da su homoseksualci...

Ja ne znam ko je rekao da je homoseksualac svako ko se protivi homoseksualizmu. Ja nisam...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne razumem. Hoćeš da ti navodim ovde imena...?!

како год сматраш за потребно.

Nisam znao da postoji 8 smrtnih grehova... :)

Ko kaže da se takve osobe ne kaju zbog palosti svoje prirode?

Sve što si napisao pada u vodu...

P.S. Čovek je sam rekao da nema ljubavi... :)

A Lazar je sam sebi uskočio u reč. Ja nemam ništa s tim.

сваки непокајан грех је смртан, а нема их 7 или 8.

и добро прочитај шта сам написао пре него поставиш набијена питања која сама одговарају за себе.

изгледа да пред тобом ниједан аргумент не ваља јер ти се не свиђа, а не што не ваља.

пс. како да не, колико малопре си соломону написао да је прикривени хомосексуалац.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Baš naprotiv, ja greh ne posmatram juridički.

Pa ovo što govoriš o dovođenju prirode do njenog cilja i o rvanju sa datošću, a kada se radi o seksualnosti, svi smo pozvani na celibat, heteroseksualci i homoseksualci podjednako.

Ali ko može... Ko ne može, neka se stupa u brak.

Koliko se ti boriš protiv svoje seksualnosti, brate? Koliko si dugo pokušao da živiš u celibatu?

Е па нисмо сви позвани на целибат. Читај мало како то оци тумаче. Тачно, у будућем веку неће бити сексуалности, јер неће бити ни мушког ни женског. Међутим, сада и овде, сексуалност је символ, тајна која указује на будуће. Као таква је и од Бога благословена.

Хетеросексуланост је онтологија "кожних хаљина", како то оци тумаче - дата човеку да у палом стању побеђује смрт (кроз рађање).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не личи ли ово "оправдање" природом ("није он крив, такав је рођен") на оно Адамово правдање пред Богом: жена коју си удружио са мном, она ми даде са дрвета те једох...?

И на оно Евино правдање: змија ме превари те једох...?

Хм, ето живог, егзистенцијалног материјала за библијску херменеутику и егзегезу.

Isto važi i za heteroseksualca.

I on je rođen sa seksualnom željom pa isto to kaže kao Adam i Eva i ulazi u brak...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja govorimo o onome što je nauka dokazala - psihologija, psihoterapija.

A postoje konkretni primeri za ove borce protiv homoseksualizma koji su posle priznali da su homoseksualci...

Ja ne znam ko je rekao da je homoseksualac svako ko se protivi homoseksualizmu. Ja nisam...

Много ти верујеш у "научне доказе"...свашта се провлачи под синтагмом "научни доказ"...то би требало, ако имаш здраву памет (а ја верујем да је имаш) и довољно година искуства иза себе, да си схватио до сада.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
сваки непокајан грех је смртан, а нема их 8.

Бројање грехова и њихова подела на смртне (као да постоје несмртни) грехове је схоластичко наслеђе, није православно. Понављњам, греј није јуридика, збир погрешних поступака који се косе са некаквим нечалима, па да их онда можемо бројати. Грех је ралност, промашено постојање. Зато је сва творевина, од зрнца песка до човека прожета грехом и у греху постоји. Нема тренутка када човек није грешан.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ево једног мог чланка, да мало допринесе теми. С тим што обрађује само један аспект ове широке проблематике.

Песма над песмама

Постоји у Библији једна Књига која се разликује од свих осталих библијских Књига, како Старог тако и Новог Завета. Та Књига носи назив „Песма над песмама“. Налази се у канону светих Књига како јеврејске Библије, тако и хришћанског Старог Завета.

По теми коју обрађује, јединствена је у целој Библији – љубав између мушкарца и жене. И то не љубав у неком апстрактном и протоколарном смислу, већ љубав у пуном смислу речи – која додирује најинтимније моменте у љубавном односу мушкарца и жене, саму еротичност:

„Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!

Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине;

и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози,

и мирис носа твојега као јабуке...“

(Пјес 7, 6-8).

На први поглед, отима се питање: шта тражи оваква Књига у библијском канону? Неће бити мали број оних који ће рећи – „Саблажњавамо се!“ Тим пре ће се овакви коментари чути јер се у хришћанску свест, под изговором псеудоморалисања, увукла одбојност према људској сексуалности и еротичности. Неретко се сексуалност поистовећује са блудом. Љубав мушкарца и жене сматра се недостојном Светог Писма. Да ли „Песма над песмама“ демантује овакве ставове?

Када је у питању егзегеза (тумачење) ове Књиге, она је, како код Јевреја тако и код хришћана, углавном заснована на алегорији. Тако су Јевреји „Песму над песмама“ алегоријски тумачили као љубав између Бога и изабраног народа (старог Израила). Хришћански егзегети (тумачи) су, пак, ову Књигу тумачили као љубав између Христа и Цркве. За овакву егзегезу нађена је паралела у новозаветним текстовима где се Црква назива невестом Христовом, а Христос жеником. Књига је такође алегоријски тумачена као однос Христа и појединог човека и као однос Пресвете Богородице и Духа Светога.

Сама херменеутика (наука о тумачењу текста), међутим, носи печат епохе у којој настаје. То се поготово односи на библијски текст као на један полисемичан, потентан текст који у себи крије мноштво слојева. Управо због те особине потентности, Библија је кадра да говори човеку у свакој историјској епохи. И свети оци Цркве су Библију диживљавали као живу Реч Божију. Жива Реч Божија која је уткана у текст Писма, чинећи га богонадахнутим, стављана је у аналогни однос са оваплоћеном Речју Божијом (Сином Бижијим, Господом Исусом Христом). Као што је Реч (Син Божији, Логос) примио људску природу и очовечио се, тако се иста Реч Божија налази и у тексту Писма (отекстовила се) – Бог је присутан у тексту као што је присутан и у телу, човештву Христовом. Отуда је Реч Светог Писма жива Реч а не споменик; а живети значи бити конкретан, актуелан и свевремен – бити свагда спреман за говор.

Схватимо ли Библију као живу Реч а не споменик, прилазићемо јој увек са једним питањем: шта ова Реч данас значи за нас и за друштво у коме живимо? Такво питање постављено себи, представља неопходан услов за актуализацију оне потентости коју библијски текст поседује. Зато је хришћански приступ Библији увек један егзистенцијални акт и зато је Библија свевремена Књига која са правом носи епитет најчитаније на свету.

Вратимо се сада „Песми над песмама“ и њеној егзегези. Време у коме живимо захтева да приступимо буквалном тумачењу ове Књиге. Зашто? Данашње време и изазови које оно са собом носи, чини се као да са собом доноси и одговор на питање које су многи древни тумачи Библије себи постављали – зашто се „Песма над песмама“ налази у канону светих Књига и да ли је она уопште достојна да ту буде? Данас, пак, слободно можемо рећи – добро је да је ова Књига препозната као богонадахнута и добро је да се као таква налази у Библији. Чак шта више, одважићемо се да будемо мудри и препознамо Божији промисао у томе. Због чега? Управо због онога што и јесте експлицитна тема ове Књиге – сексуалност као догађај љубави између мушкарца и жене. Да, дословно и буквално тако – сексуалност, без икаквог скривеног, алегоријског значења.

„Песма над песмама“, носећи узвишени епитет Речи Божије, даје хришћанима незаменљиву инспирацију у тражењу и давању одговара на питање које је данас, чини се, актуелније него икада пре – питање сексуалности. Схваћена као отуђена од љубави, али оне богодароване љубави између мушкарца и жене где човек зарад ње „оставља оца и матер своју“ и где двоје постају „једно тело“, сексуалност је сведена на декадентност и изопаченост. Са једне стране постоји псеудоморалисање које, под маском побожности и духовности, на сексуалност гледа као на најгору неморалност и грешност. Сексуалност се сагледава као „нужно зло“ које је допуштено ради опстанка људске врсте. Ван те нужности, сексуалност се изједначава са блудом. Чињеница да људска природа носи са собом нагон сескуалности, тумачи се као некакав „жалац у телу“, пошаст против које се треба борити, коју треба гушити и угушити. „Што мања сексуалност, то већа светост и чистота!“, кличу повампирени гностици, манихејци и монтанисти (ране хришћанске јереси које су имале негативан став према људској телесности, а посебно према сексуалности). Нажалост, оваква псеудодуховност саблажњава многе младе душе у Цркви и удаљује их од врела живота и истине. Тиме их чини лако пријемчивим за ону другу крајност – екстремни либерализам који од човека ствара бесловесну звер. На тој, другој страни, пак, налазе се најгори разврат и зле страсти које су људском разуму наметнуле бесловесност, која је дар и лепоту сексуалности претворила у декаденцију људског достојанства и у понижење људског рода.

Сексуалност данашњег човека робује двема заблудама. Прва заблуда је одвајање сексуалности од љубави. Сексуалност одвојена од љубави је сексуалност одвојена од разума. Безумна, бесловесна сексуалност јесте блуд. А блуд више не заслужује да се назове сексуалношћу – јер је бесловесан. Тако, помућено је и поимање љубави као односа између две личности, мушкарца и жене. Љубав, као међусобна привлачност двоје, данас се назива „хемијом“. Волети више не значи слободу која извире из словесне душе, из топлог срца које жуди за познањем другог, из природне истине која сведочи Речи Божије да „није добро да је човек сам“ (Пост 2, 18). Волети данас, значи изазвати хемију, направити хормонску буру. Отуда данашње „љубави“ трају колико и хормонска бура – за једну или коју ноћ. Боголико разумно створење свело је себе на хаотичну хемијску реакцију, а „храм Духа Светога“, своје тело, на епрувету.

Хришћанима би зато требало да буде кристално јасно одакле „Песма над песмама“ у Библији и зашто је треба, без устезања, буквално тумачити. Она нуди излечење оболеле љубави. Она човека враћа из хемијског хаоса у слободу разума. Она љубави удахњује живот и животу враћа љубав, истиниту љубав:

„Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си!

Очи су ти као у голубице.

Лијеп ти си, драги мој, и љубак!

И постеља наша зелени се.

...

Што је љиљан међу трњем,

то је драга моја међу дјевојкама.

Што је јабука међу дрветима шумским,

то је драги мој међу момцима...“

(Пјес 2, 2-3)

Из ове љубави се рађа живот и љубав се показује и доказује као живототворна. Љубав се показује као испуњење оне прве Божије заповести, живототвореће заповести, дате прародитељима: „Растите и множите се и напуните земљу...“ (Пост 1, 28).

Друга заблуда, у коју је упала људска сексуалност, још је гора од прве по дубини своје декадентности. Та друга заблуда је одвајање сексуалности не само од истините љубави, већ и од саме људске природе. Прву заблуду карактерише бесловесност, а другу бесловесност и противприродност. Та друга заблуда је хомосексуалност. Док прва заблуда представља злоупотребу природе и њено лишавање разумног вођства, достојног човека, ова друга представља поништење саме људске природе и поништење саме словесности.

„Песма над песмама“ стоји као бедем истине у времену тражења и радозналости; у времену лутања, када је љубав охладнела и када су присутни, као замена, разни сурогати љубави. Божијим промислом можда баш за данашња времена, „Песма над песмама“ скида слепило за љубав, произведено варљивим светлима потрошачке цивилизације где је једина мера вредности профит усмерен на задовољење властите „хемије“. Она, имајући у себи ауторитет Речи Божије, враћа људском телу и телесности као неизбежном делу човекове природе, оно истинито узвишено место које му, вољом Божијом, припада. Са једне стране она људску телесност и сексуалност брани од бесловесних напада и псеудоморалних клевета. Песма сведочи да у људском телу нема ничег ружног, прљавог и злог. Сексуалност је од Бога дарована особина здраве људске природе. Сексуалност није и не може бити грешна и нечиста, јер је Бог хтео да човек буде сексуалан. А може ли бити ишта лоше што је Бог створио?

Са друге стране, Песма враћа истиниту љубав између мушкарца и жене а тиме и сексуалност ставља на припадајуће, од Бога благословено место. Та истинита љубав постоји у благословеном браку, у супружанској верности. То је љубав за вечност, то је Тајна која се љубоморно чува за сва времена:

„Метни ме као печат на срце своје,

као печат на мишицу своју.

Јер љубав је јака као смрт,

и љубавна сумња тврда као гроб;

жар је њезин као жар огњени, пламен Божији.“

(Пјес 8, 6)

То је она истинита љубав из које се рађа нови живот и љубавни пламен којим драган воли своју драгану и она њега. То је она љубав за коју свети апостол Павле каже да се не забрањује једна другој, љубав где је муж господар тела жениног а жена господарица тела мужевог, љубав где двоје постају једно тело. Кроз ту љубав људима је даровано да, попут Бога, буду живототворци. Таква љубав је природно место за благословену сексуалност.

Александар Милојков

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341768087' post='674999]како год сматраш за потребно.

Nemam uopšte potrebu da ti dokazujem - ako si u Crkvi pogledaj malo unaokolo i naći ćeš...

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1341768087' post='674999]сваки непокајан грех је смртан, а нема их 7 или 8.

и добро прочитај шта сам написао пре него поставиш набијена питања која сама одговарају за себе.

изгледа да пред тобом ниједан аргумент не ваља јер ти се не свиђа, а не што не ваља.

пс. како да не, колико малопре си соломону написао да је прикривени хомосексуалац.

Ako ćemo do kraja, ne postoji podela na smrtne i ostale grehove. Greh je greh...

P.S. Nisam ja nikome rekao da je prikriveni homoseksualac. Nađi ako jesam...

Ja sam samo rekao da je dokazano da među homofobima ima homoseksualaca.

isto bih tako ja mogao da kažem da je on za mene rekao da sam homoseksualac...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Е па нисмо сви позвани на целибат. Читај мало како то оци тумаче. Тачно, у будућем веку неће бити сексуалности, јер неће бити ни мушког ни женског. Међутим, сада и овде, сексуалност је символ, тајна која указује на будуће. Као таква је и од Бога благословена.

Хетеросексуланост је онтологија "кожних хаљина", како то оци тумаче - дата човеку да у палом стању побеђује смрт (кроз рађање).

Onda ni svi homoseksualci nisu pozvani na celibat, zar ne?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Nemam uopšte potrebu da ti dokazujem - ako si u Crkvi pogledaj malo unaokolo i naći ćeš...

кад тврдиш требао би и да аргументујеш, иначе је "аргумент" безвредан и ништаван.

P.S. Nisam ja nikome rekao da je prikriveni homoseksualac. Nađi ako jesam...

Ja sam samo rekao da je dokazano da među homofobima ima homoseksualaca.

isto bih tako ja mogao da kažem da je on za mene rekao da sam homoseksualac...

проблем и јесте што ти ништа отворено не кажеш, само то инсинуираш.

то не значи да то не радиш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Значи...смрад смета човеку јер је прикривени смрадољубац, ракија је некоме одбојна и не пије је јер је исти сто посто прикривени алкохоличар, измет је одвратан јер му је у суштини леп на око "ко' душа", појединци не воле и одбојан им је турбо - фолк јер га највероватније обожавају, људи мрзе рат јер га у ствари прижељкују, свако ко не воли лоповлук је сам потајни лопов, многи не воле да иду у лов јер у суштини свим срцем подржавају убијање животиња, свакоме коме је одвратна помисао о педофилији је сам прикривени педофил...могу до сутра овако...схваташ ли колико је апсурдно оно што поменуо, а то си сместио у општи контекст и дефинисао га малтене као опште правило, о "научно доказаној" прикривеној склоности ка нечему што ти је страно, одбојно и што сматраш погрешним? Е, мој прикане...занимљив си ти момак. ;)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Onda ni svi homoseksualci nisu pozvani na celibat, zar ne?

Замењујеш тезе. Тако се не води дијалог. Не можеш, барем не у хришћанском контексту, изједначавати хетеро и хомосексуалност. Самим тим не можеш закључивати да оно што важи за хетеро важи и за хомосексуалност. Хомосексуалност је грех. Хетеросексуалност није (иако може да постане, али сама по себи није грех).

Даље, зашто се хетеро не може поредити са хомосексуалношћу. Мислим да је потпуно погрешно употребљавати реч сексуалнсот у кованици хомосексуалци. Зашто? Сексуални однос је однос између полова, сједињење двоје кроз полне органе. У хомосексуланом односу је немогуће полно општење и сједињење. Да не говорим о улози сексуалности у одржавању живота. Дакле, хетеро и хомосексуалност немају везе једно са другим и зато их не треба сврставати у исти кош. Хетеросексуалност има своју природну функцију и сврху. Такође, има и своју светотајинску, црквену димензију и смисао. Хомосексуалност нема ништа од тога. Она је промашај - и природни и светотајински. Да, промашај - назвао тај промашај варијететом, болешћу или како год.

Као теолог и као човек хришћанин, бескомпромисан сам у борби да се сви ти људи заштите и прихвате као људи - као комшије, пријатељи, колеге на послу, као суграђани и сл. Такође, бескомрпомисни сам борац да се ти људи прихвате и у Цркви (они који желе у Цркву, наравно). Међутим, бескомпрмисан сам борац и против релативизације греха, против величања и издизања греха на ниво светих тајни, против оправдања и увијања греха у псеудотеолошке флоскуле. Хомосексуалац у Цркви је хомосексуалац са свешћу да је хомосексуалност грех, са свешћу да је потребна борба. Другачије је немогуће припадати Цркви. Не зато што ће те одатле неко избацити, већ зато што "величање хомосексуалности" суштински одваја од бића и етоса Цркве, па таман да у Цркви стојиш на свакој Светој Литургији. Бити у Цркви није некакво пелцовање Христом кроз Свето Причешће. Бити у Цркви значи "сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо" - то значи поистовећење са Христом кроз поистовећење са његовом вољом. Без тог поистовећења причешћуемо се "на осуду" - зато што смо лицемери, и зато што нећемо да узмемо Крст свој на који смо позвани: "Ко хоће за мном да иде, НЕКА СЕ ОДРЕКНЕ СЕБЕ и нека узме Крст свој и за мном иде.." Да, треба се одрећи СЕБЕ, а то није лако. Много је лакше своје СОПСТВО, своју ХЕМИЈУ и ХОРМОНЕ увијати у псеудотеолошке флоскуле и затварари уши пред позивом на Причешће који позива: СВЕТИЊЕ СВЕТИМА. Да, један је Свет, један Господ... И свети су они који се поистовечују са Њим. То поистовећење значи узимање Крста, одрицање од свог СОПСТВА.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...