Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

мирођија

Хранитељство, усвајање деце - информисање, услови, могућности

Recommended Posts

Постављена слика

Hraniteljske porodice

Hraniteljske porodiceMiloševac bi možda bio samo još jedno seoce Donjeg Pomoravlja, u blizini Velike Plane, da nije dom brojnoj deci bez roditeljskog staranja. Naime, unazad sedamdesetak godina, skoro sve porodice prihvataju ove nesrećne mališane u svoje domove. I ova, sad već tradicija, prenosi se sa roditelja na decu. Mnogi sadašnji hranitelji, detinjstvo su proveli gledajući divan primer svojih roditelja kada su prihvatali drugu decu. Pa, tako danas i oni čine.

U selu se gaji apsolutna jednakost, a najčešće deca koja dođu u hraniteljsku porodicu, svoje hranitelje nazivaju mamom i tatom. I tako je sa oko 5.000 dece koja su imala sreću da žive sa Miloševćanima. Duh dobročinstva je toliko izražen da i oni koji odrastu u hraniteljskoj porodici, kasnije preuzimaju ulogu hranitelja.

I kao što Vas majka i baka pripremaju za biološko majčinstvo, i ove porodice prolaze kroz pripremu za hraniteljstvo, koje sprovodi Centar za socijalni rad i zaštitu. Nažalost, niko Vas nikada ne priprema za rastanke, a to je ono što najteže pada ljudima iz Miloševca. Srećom, veze se nikada ne prekidaju. Da nije u pitanju novac, koji se dobija za svako dete, i da nikako nije samo potreba za naslednicima, za one koji nemaju potomstvo, jasno se vidi iz odnosa koji su puni ljubavi, poštovanja i razumevanja među onima koji dele dom.

http://www.virtualnigrad.com/Hraniteljske_porodice-160-12574

Share this post


Link to post
Share on other sites

Исписала сам целу страну о хранитељству, а онда ми се интернет рестартовао сам од себе и све се обрисало! Пошто тренутно немам времена да све поново напишем, ево линка на коме је све лепо и разумљиво описано. Ради се о инфорамтору за хранитеље.

http://www.unicef.org/serbia/Informator_za_hranitelje.pdf

Што се личног искуства тиче, моја мајка је хранитељица већ 6 год. У нашу породицу је тада дошла Љиљана, која је у то време имала 15. год. Још увек живи са нама. Другу децу нисмо чували, јер нисмо имали довољно простора у кући. :229229229: Ако неко жели нешто да пита, радо ћу одговорити.

Бити хранитељска породица није тешко. Промена као и свака друга, треба мало времена да се човек прилагоди у почетку и то је све. Обука за хранитеље није никакав баук, траје око 3 месеца, а предавања су 2-3 пута недељно. Домаће задатке решавају сви укућани заједно; не каже се без разлога да дете долази у хранитељску породицу. И породични интервју са надлежнима из Центра за социјални рад (психолог, социолог, правник и економиста) није ништа страшно: дођу, не буду ту ни пола сата, баце поглед на просторије у кући, питају где бисте дете сместили да спава, да учи, да има неки свој кутак, погледају породичне фотографије (ту смо их тек затрпали!) и то је све.

"Из биолошких у хранитељске породице неретко долазе деца исфрустрирана различитим врстама психолошких и физичких последица живота у нехуманом окружењу" - цитирам председницу нашег удружења хранитеља. Хранитељ мора да буде спреман да се сваког дана бори са тим као да се ради о његовом сопственом детету, јер просто и да хоће, не може другачије. Уз мало добре воље и уз помоћ Господа и Bogorodicaaaaaa све се лако преброди. Толико од мене за сада, а ви питајте слободно све што вас занима.

Удружење хранитељских породица "Сунце" из Лесковца у посети Удружењу хранитељских породица у Зајечару у јулу ове године. smiley-dance007

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како то све функционише?

Договоре се укућани,

пријаве се да хоће да отхране и гаје дете ...

и онда ...

Бирају које хоће?

И потписују уговор да ће га чуати до 18-те ... или?

А шта ако нешто случајно крене низбрдо?

Да ли постоји некакав систем заштите хранитељске породице?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како то све функционише?

Договоре се укућани,

пријаве се да хоће да отхране и гаје дете ...

и онда ...

Бирају које хоће?

И потписују уговор да ће га чуати до 18-те ... или?

А шта ако нешто случајно крене низбрдо?

Да ли постоји некакав систем заштите хранитељске породице?

Углавном нема могућности избора, зато што проблеми у биолошким породицама настају појединачно. Другачије је кад затварају неки дом за децу без родитеља, онда бећ може да се изабере. Понекад мора да се чека извесно време док се добије дете, зато што се дешава да су сва деца у надлежности Центра већ смештена у хранитељске породице... Потписује се уговор, и тај уговор хранитељ може да прекине у сваком тренутку ако дође до неких несугласица са дететом (углавном се то дешава са старијом децом, то су већ добрим делом развијене личности и теже се пролагођавају) или из било ког другог разлога. Нпр. ми смо покушали да чувамо девојчицу од неких 10ак год. старости, ометену у развоју (последице менингитиса), али нисмо успели да се снађемо, (за такву децу се сад пролази посебна обука, што раније није био случај), па смо је вратили после недељу дана и она је смештена у другу породицу. И Центар за соц. рад може да прекине уговор, уколико сматра да се хранитељ не брине о детету на одговарајући начин или ако дете то само затражи.

У суштини мало шта може да крене низбрдо, а да то исто не може човека да снађе и са сопственом децом. Ако Центар процени да биолошки родитељи немају право да виђају своју децу, онда они и не знају где су им деца смештена. Сексуално злостављана деца по правилу одлазе у хранитељске породице у други град, и то је један од видова заштите хранитеља. Деца не морају да се чувају до 18-е, могу и дуже, ако наставе редовно школовање после средње школе...

Хммм...Ако се будем сетила још нечега, дописаћу...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Генерално људи не знају, него кажу "социјално", па се тако Центар за социјални рад изједначава са Фондом ПиО, који се такође жаргонски зове "социјално".

Не мислим да си ти дужна да знаш тачан назив професије, него сам хтела због других који читају само да отклоним грешку да у Центру раде социолози и економисти.

И, не мислим да си ти нешто пљувала по центру, људи генерално пљују по запосленима у њему, али ја као неко ко ради у тој установи морам да браним своју професију, и да кажем да и међу нама јадницима (социјалним радницима) има вредних и радних људи, није све сам кукољ.

smej.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

Генерално људи не знају, него кажу "социјално", па се тако Центар за социјални рад изједначава са Фондом ПиО, који се такође жаргонски зове "социјално".

Не мислим да си ти дужна да знаш тачан назив професије, него сам хтела због других који читају само да отклоним грешку да у Центру раде социолози и економисти.

И, не мислим да си ти нешто пљувала по центру, људи генерално пљују по запосленима у њему, али ја као неко ко ради у тој установи морам да браним своју професију, и да кажем да и међу нама јадницима (социјалним радницима) има вредних и радних људи, није све сам кукољ.

smej.gif

 

          Сејо, свака  част  теби  што радиш  ту  где  радиш, мада  извини, не знам шта си по професији,а није ни битна  професија, битно  је  што  ти  кажеш  ''прегалаштво'' и потреба  да  неком  помогнеш и

пробудиш  наду, али  је  ту  битна  бирократија, која баш уме да загорча, а некад те бирократе воле и

да киње без разлога, али и они су само људи...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Слажем се, него, проблем са предрасудом везаном за Центар за социјални рад је тај што неко, чувши само лоша искуства са запосленима у Центру, може да се поколеба и одустане од жеље за хранитељством / усвојењем, само да не мора да се сусретне са "тим грозним државним бирократама".

Share this post


Link to post
Share on other sites

      Да ли је велико интересовање за хранитељство и усвајање.Видимо да су услови  потребни, и да ли људи  могу  да  их испоштују?

      Да   ли  је  више  деце  или  хранитеља и  усвајатеља, и  обратно? Знам да је усвајање  процедура

која   дуже  траје, да  ли  сам  у  праву? facenew22222222

Share this post


Link to post
Share on other sites
Цитат

      да ли је велико интересовање за хранитељство и усвајање.Видимо да су услови  потребни, и да ли људи  могу  да  их испоштују?

      Да   ли  је  више  деце  или  хранитеља и  усвајатеља, и  обратно? Знам да је усвајање  процедура

која   дуже  траје, да  ли  сам  у  праву? facenew22222222

Ја сам на боловању скоро три године ( два трудничка, два породиљска за редом  мајкл ), па не знам каква је сада ситуација. Док сам радила пре три године, сећам се да је било доста људи који су подносили захтеве да уђу у процедуру за хранитељство или усвојење. Број деце која су у потреби за тим облицима заштите је већи него што има хранитеља / усвојитеља, али не драстично.

Услови за оба облика заштите нису недостижни али ни само форма. Онај ко жели да буде хранитељ или усвојилац, мора да донесе потврду из суда да није осуђиван, да није лишен пословне способности, да се против њега не води кривични поступак. Узима се породична анамнеза (врло опширни и детаљни подаци о примарној и секундарној породици). Пролазе тестове код психолога и обуку. Материјални услови нису пресудни (наравно, морају бити пристојни и достојни живљења), најбитније су карактеристике хранитеља /усвојитеља, да су то психички стабилне личности и да су њихови мотиви за хранитељством / усвојењем оправдани ( жеља да помогну детету, да пруже љубав...). Много је то широка тема, има људи који би да буду хранитељи /усвојиоцу да би компензовали, не дај Боже никоме, губитак детета, а онда је то катастрофа за то дете кад уђе у ту породицу, јер оно не може никако да се уклопи у замишљену слику, тј. не може да замени недостајуће дете, па се хранит. / усвојит. разочарају и врате дете  :group111:.

Процена и обука и за хранитеље и за усвојице трају исто временски, чак је и папирологија која се скупља иста, само је обука другачија ( јер, хранитељство је привремено, а усвојење трајно). Након заснивања усвојења још 6 месеци се прати адаптација детета на породицу, јер може се десити да не дође до уклапања, па адаптација не успе.

Да, не рекох, да многа деца не могу да буду усвојена на раном узрасту, јер нису "папиролошки чиста", тј. није им регулисан породични статус ( родитељи непознати, или непознатог пребивалишта/боравишта), па Центар мора да трага за родитељима преко МУП-а ,а а то траје и траје. АКо се родитељи не нађу после 2 године, то се констатује и онда дете може да се "припрема" за усвојење.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3/7/2012 at 15:50, Таша рече

Mene zanima po kom kriterijumu se biraju "hraniteljske porodice" i koji uslovi treba da se poseduju da bi se ista postalo ?

Да не спамујемо ону тему, овде можемо дискутовати о хранитељству.

За почетак, ево линка Градског Центра за социјални рад, и блиц информације :

http://www.gcsrbg.com/strana/hraniteljstvo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Magda mene interesuju ove dve stavke:

Hraniteljstvo može biti:

-Do razrešenja krizne situacije u porodici deteta

-Do osamostaljivanja deteta

Ako možeš malo da objasniš npr.da li je ovo vezano i za godine deteta recimo do punoletstva i kako dalje,ako se npr.uzima to u obzir,a kriza se nije rešila ili se dete nije osamostalilo.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3/7/2012 at 19:30, Александар Радовановић рече

Са хранитељством се до сада нисам сретао у пракси. Колико је рестриктивна провера и има ли злоупотреба, у Ваљеву или другде можда?

Не знам како може да се злоупотреби хранитељство, чак и кад употребим машту, никако не успевам то да замислим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Magda mene interesuju ove dve stavke:

Hraniteljstvo može biti:

-Do razrešenja krizne situacije u porodici deteta

-Do osamostaljivanja deteta

Ako možeš malo da objasniš npr.da li je ovo vezano i za godine deteta recimo do punoletstva i kako dalje,ako se npr.uzima to u obzir,a kriza se nije rešila ili se dete nije osamostalilo.

Хранитељство је привремено. То није исто што и усвојење. На линку пише шта подразумева. Ово што тебе интересује, је следеће : дете може да остане на хранитељству и до 26. године, ако је студент. Дешава се често да дете, и кад му формално престане смештај у хранитељској породици, остане у њој док не заснује своју породицу (вежу се једни за друге, дете им постане члан породице као и рођена деца).

Кад престане смештај (у хр. породици или дому), деца која су завршила школовање, пријављују се на Биро, доносе потврду о томе у Центар и остварују сталну новчану помоћ ( око 20 000 динара месечно) док не нађу запослење, а најдуже две године. За то време очекује се да нађу посао и почну да живе самостално.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...